Ocena optimalnosti EU kao valutnog podru čja

1. Ocena optimalnosti EU kao valutnog područja

2. Prethodna razmatranja su nas uverila da zemlje EU imaju visok stepen otvorenosti trgovine i diverzifikovanu proizvodnu strukturu, tako da prema ovim kriterijumima ispunjavaju zahteve optimalnog valutnog područja • istini za volju, još uvek nema ubedljivih dokaza da su tržišta proizvoda i faktora proizvodnje ujedinjena u meri da bi Evropa činila optimalno valutno područje, dok je stanje na području integrisanosti finansijskih tržišta znatno bolje). • Situacija sa mobilnošću radne snage je drugačija, tako da EU ne ispunjava ovaj uslov. • Slično je i sa fiskalnim transferima, gde EU ne ispunjava kriterijume optimalnog valutnog područja. • Konačno, delimično je ispunjen kriterijum ujednačenosti gledišta u pogledu monetarne politike i javnog duga. (Baldwin i Vyplosz, 2009, ss. 329-341). • Ove mešovite karakteristike u pogledu ispunjenosti kriterijuma optimalnog valutnog područja objašnjavaju zašto projekat jedinstvene valute još uvek nailazi na suprotstavljena tumačenja.

3. Monetarna unija ima svoje troškove i koristi, pri čemu je otežano njihovo merenje i poređenje. • Kriterijumi optimalnog valutnog područja nisu u potpunosti ispunjeni, pa u situaciji neodlučnih ekonomskih rezultata, teret odluke o stvaranju monetarne unije morao je da padne i na politički teren. • Pored toga, delimično ispunjeni kriterijumi optimalnog valutnog područja ukazuju na potencijalne troškove koji mogu nastati ako se nastavi sa procesom monetarne integracije.

4. Poruka teorije optimalnog valutnog područja je da bi ovi troškovi mogli pre svega da se odraze na tržište rada i da će iznova morati da se razmisli o fiskalnim transferima. • Ova poruka ima svoje uporište u visokim stopama nezaposlenosti u nekim zemljama EU, koje bi, pri postojećoj niskoj mobilnosti radne snage, mogle biti i veće u slučaju poremećaja ili privrednog zastoja u nekoj od članica. • U tom slučaju, gubitak ekonomske samostalnosti zbog stupanja u evrozonu može imati visoku cenu. • Troškovi prilagođavanja na asimetrične šokove rastu sa smanjenom mobilnošću radne snage. Ukoliko i dođe do migracija, uglavnom se radi o licima visokih kvalifikacija. • Ograničena mobilnost radne snage u EU delimično poništava pozitivne efekte liberalizacije tržišta kapitala, što može nepovoljno da se odrazi na efikasnost privrede valutnog područja. Sem nedovoljne mobilnosti radne snage, u većim zemljama EU se ispoljavaju značajne rigidnosti tržišta rada.

5. Iako Evropa još uvek nije optimalno valutno područje, prema svim kriterijumima njegove optimalnosti, uvođenje jedinstvene valute je bio značajan iskorak na valutnom području, koji je evropskim političarima nametnuo težak zadatak da političku ravan (stvaranje političke unije) približe ekonomskom postignućima. • De Grov (2008, ss. 230-236) ocenjuje da je za održivost monetarne unije neophodno uspostavljanje centralnog budžeta, koji be se koristio za redistribuciju sredstava (fiskalni transferi) između zemalja članica. • Automatska redistribucija bi se aktivirala u slučajevima negativnih ekonomskih šokova tako što bi se iz centralizovanog budžeta sredstva automatski prebacivala zemljama koje bi se suočile sa ovakvim udarima. • Ovaj autor smatra da je stvaranje političke unije pretpostavka da bi se formirao centralizovani budžet. Osim toga, politička unija bi, po njegovom mišljenju, otklonila političke uzroke asimetričnih šokova, što bi predstavljalo temelj dugoročnog uspeha evrozone.

6. Okosnicu ekonomskog ujedinjenja EU čine ECB i evro. • Pošto u političkoj ravni nema sličnog centra kao što je je to ECB u ekonomskoj, makroekonomske neusklađenosti između članica mogu podstaći političke pritiske na ECB, jer je članicama još uvek u svežem sećanju prednost autonomije ekonomske politike u vreme pada privredne aktivnosti. • Prilagođavanje je znatno lakše kada postoji nacionalna valuta i mogućnost uticaja na nivo nacionalnih kamatnih stopa. • Naravno, toga nema u EMU jer ECB sprovodi jedinstvenu monetarnu politiku. • Nadalje, anemični fiskalni federalizam u EU zahteva značajno fiskalno restrukturiranje u zemljama koje su izložene pritiscima rastućeg budžetskog deficita.

7. Povremeno EU mora da “progleda kroz prste” u primeni čvrstih pravila Pakta o stabilnosti i rastu upravo zbog ograničenaja nacionalne fiskalne politike. • Konačno, značajno proširenje EU u 2004. i 2007. godini nameće pitanje šta će se desiti kada sve ove zemlje uđu u evro-zonu? • Sem izazova koji se odnose na operativnost upravljanja ESCB u proširenoj EMU, veća je i mogućnost javljanja asimetričnih ekonomskih šokova. • Povećanje fleksibilnost evropskog tržišta rada i dalje reformisanje fiskalnog sistema može ublažiti očekivane tenzije u EMU i povećati šanse da EMU preraste u političku uniju. • Teškoće nekih zemalja u održavanju Mastriških kriterijuma, na drugoj strani, otežavaju dalju političku integraciju.