1 / 22

ME\UNARODNA PLA]AWA

MEUNARODNA PLA]AWA. Pla]awa izme|u rezidenata i nerezidenata Pla}awe se vr{i u sredstvima me|unarodne likvidnosti Izazivaju promene u platnom bilansu. FIZI^KA LICA sa prebivali{tem na teritoriji jedne zemqe. PRAVNA LICA ~ije je sedi{te na teritoriji jedne zemqe. REZIDENTI.

inari
Download Presentation

ME\UNARODNA PLA]AWA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. ME\UNARODNA PLA]AWA • Pla]awa izme|u rezidenata i nerezidenata • Pla}awe se vr{i u sredstvima me|unarodne likvidnosti • Izazivaju promene u platnom bilansu

  2. FIZI^KA LICA sa prebivali{tem na teritoriji jedne zemqe PRAVNA LICA ~ije je sedi{te na teritoriji jedne zemqe REZIDENTI

  3. ME\UNARODNA SREDSTVA LIKVIDNOSTI Prihva}ena su od strane: - ugovornih strana ili - neke me|unarodne finansijske institucijek kao sredstvo kojim se mo`e platiti zakqu~eni ugovor

  4. PROCES REPRODUKCIJE ` ROBA PROIZVODWA (ROBA)1 NOVAC (NOVAC)1 ` ROBA PROIZVODWA (ROBA)1 NOVAC (NOVAC)1 DEVIZNI SISTEM DEVIZNI SISTEM

  5. METODI TRGOVINE I PLA]ANJA • BILATERALIZAM • MULTILATERALIZAM1

  6. BILATERALIZAM • Vezuje se za zajedni~ki imeniteq • Platni bilans dr`i uravnote`enim • Ograni~ava mogu}nost izbora • Su`ava prostor me|unarodnoj trgovini • Karakteristi~an je za manwe razvijene privrede

  7. MULTILATERALIZAM • Platni bilans po pravilu nije u ravnote`i • Pru`a mogu}nost izbora • Razvijeniji je oblik trgovine i pla}awa • Neophodni uslov je konvertibilnost valute

  8. VRSTEKONVERTIBILNOSTI • Klasi~na • Savremena • Unutra{wa • Spoqna • puna

  9. USLOVI KONVERTIBILNOSTI: • Uravnote`eni platni bilans • Dovoljno visoke monetarne rezerve • Usagla{enost monetarne politike sa monetarnim politikama zemaqa koje imaju konvertibilnu valutu

  10. DEVIZNI KURS JE: CENA 1 ILI 100 JEDINICA STRANOG NOVCA IZRA`ENA U DOMA}OJ VALUTI Direktno notirawe 1USD = 61,3 YUD Indirektno notirawe 1 GBP =2,1USD $ = USD

  11. Strana valuta je na doma}em tr`i{tu roba • Ponuda je definisana izvozom • Pove}awe ponude (izvoza) smawuje devizni kurs {to smawuje izvoz i pove}ava uvoz • Tra`wa je definisana uvozom • Pove}awe tra`we (uvoza) pove}ava i devizni kurs {to destimuli{e uvoz I stimuli{e izvoz

  12. RAVNOTE@NI KURSizjedna~ava ponudu i tra`wu deviza • Bez primene spoqnotrgovinskih ograni~ewa • Bez pove}awa stope inflacije • Bez pojave nezaposlenosti

  13. RAVNOTE@NI DEVIZNI KURS ZAVISI OD: • Stawa teku}eg bilansa • Obiqa prirodnih resursa • Tehni~ke opremqenosti privrede • Stepena uposlenosti faktora proizvodwe • Ciqeva socijalne, investicione i kreditne politike • Mogu}nost odobravawa kredita inostranstvu • Urednost servisirawa spoqnih obaveza • Visina monetarnih rezervi • Nivo carinske za{tite

  14. Dolar - USD Evro - EUE {vajcarski franak - CHF Itd ~ek denominovan u stranu valutu Menica denominovan u stranu valutu Depozit denominovan u stranu valutu itd STRANA VALU T DEVIZE

  15. VRSTE DEVIZNIH KURSEVA: • Fiksni devizni kurs • Fluktuiraju}i (plivaju}i) devizni kurs • Mnogostruki devizni kurs • Jedinstveni devizni kurs

  16. FIKSNI DEVIZNI KURS • Omogu}ava planirawe uvozi i izvoza zbog stabilnosti • Nije realan (razlikuju se unutra{wa i spoqna vrednost valute)

  17. FLUKTUIRAJU]I DEVIZNI KURS • Realan je (formira se na bazi odnosa ponude I tra`we) • Neizvestan je I nepogodan za planirawe • Uravnote`ava platni bilans • [titi privredu od fluktuacija cena na svetskom tr`I{tu • ^esto su {pekulativnog karaktera

  18. MNOGOSTRUKI DEVIZNI KURS • Ciqevi • Za{tita pojedinih privrednih grana • Stimulacija izvoza • Izmena privredne strukture • sNe primewuje se samostalno ve} u sklopu {ireg programa • Vrste prema Elsvortu: • Dvostruki fiksni • Vi{estruki fiksni • Sistem koeficijenata

  19. PARITET KUPOVNIH SNAGA KOLI^INA NACIONALNE VALUTE JEDNE ZEMQE KOJOM SE MO`E NA DOMA]EM TR@I[TU KUPITI ONOLIKO ROBE KOLIKO SE MO@E KUPITI ZA 1$ NA TR@I[TU SAD

  20. 1 hleb = 0.45 1 mleko = 0.4$ 1 jaje = 0.08$ 1 {ibica = 0. 02$ 0.1 l. zejtina = 0.05$ 1 hleb = 23 din. 1 mleko =20 din. 1 jaje = 5 din. 1 {ibica = 2 din. 0.1 lit. zejtina = 7 din. 1 DOLAR = 57 DINARA

  21. STATI^KI DINAMI^KIKOEFICIJENT KOEFICIJENT

  22. UNUTRA[WA VREDNOST NACIONALNE VALUTE JE WENA KUPOVNA MO] NA NACIONALNOM TR@I[TU SPOQNA VREDNOST NACIONALNE VALUTE JE INTERVALUTARNI KURS DVE VREDNOSTI VALUTE

More Related