Međunarodno finansiranje trgovinskih transakcija

1. Međunarodno finansiranje trgovinskih transakcija Doprinosi: • ekonomskom oporavku • uspostavljanju ravnoteže platnog bilansa zemlje.

2. Bankarska pravila i međunarodna trgovina • Način na koji funkcioniše trgovina i trgovinske operacije. • Obezbediti evidenciju o visokom nivou zaštite banaka • Jasno definisanje iz čega se sastoje trgovinske finansije.

3. Kriza • Krajem 2008 i početkom 2009. godine, kolaps međunarodne trgovine pogodio je ponudu kredita. • Kreditne restrikcije povećane, otežano dobijanje ktedita. • Bankarska pravila nisu razumevanja za način na koji funkcioniše trgovina i trgovinske operacije.

4. Okvir Bazela i regulacija trgovinskih finansija • 1974.pri Međunarodnoj banci za poravnanja (BIS), Bazel.Guverneri Centralnih banaka zemalja članica G10 su osnovali Bazelski komitet za kontrolu banaka. • Članstvo u Komitetu ima 13 zemalja: Belgija, Holandija, Francuska, Kanada, Japan, Luksemburg, Nemačka, Italija, Španija, Velika Britanija, SAD, Švedska i Švajcarska

5. Bazelski komitet za superviziju banaka • Preporuke i smernice koje nisu imale obavezujući karakter na nadnacionalnom nivou • definisao tehnike kojima bi se postavljeni ciljevi ostvarili: • kroz razmenu informacija; • kroz povećanje efikasnosti tehnika za kontrolu banaka koje posluju na međunarodnom nivou, i • postavljanjem minimalnih standarda

6. BAZEL 1 • Formuliše široke regulacione standarde, smernice, i najbolju praksu, sa nadom da će nacionalne vlasti, preduzeti korake da ih implementiraju kroz detaljnije aranžmane. • tako da odgovaraju njihovom nacionalnom sistemu. • Komitet se sastaje 4 puta godišnje

7. Internacionalizacija banaka • Kros border bankarstvo, filijale banaka u inostranstvu, zahtevaju bolju regulativu kako za domaćina tako i za banku • Nacionalni rizik - rizik svih. • Banke koje posluju internacionalno, • 1) ne dopustiti bilo kojoj stranoj bankarskoj instituciji da izbegava kontrolu na bilo kom nivou, i • 2) kontrola i nadgledanje treba da budu adekvatni.

8. BAZEL I • 1975. godine Konkordat. • ČVRSTI PRINCIPI KONTROLE • 1983. Principi kontrole bankarskih stranih institucija kojima je detaljno uređena tematika raspodele nadležnosti između domaćeg i stranog regulatora.

9. BAZEL I • Razvoj novih modela za merenje rizika i u skladu sa tim i za merenje adekvatnosti kapitala. • Skup standarda pod nazivom Bazel I koji je donet 1988. godine. • Prema ovom okviru neophodno je bilo da banke održavaju koeficijent adekvatnosti kapitala na nivou od minimalno 8% sve do 1992.

10. ADEKVATNOST KAPITALA • Zahtev za adekvatnošću kapitala predstavlja najvažniji standard razvijen u okviru Komiteta bazela za nadzor banaka Tu spadaju i: • Stanadardi o likvidnosti, • Upravljanje kreditnim i tržišnim rizikom • Računovodstveni standardi i izveštaji, poverljivost, zaštitsa depozita, likvidacija, i supervizija domaćeg i kros border bankarstva. • Zahtev za adekvatnošću kapitala najviše pogađa ponudu trgovinskih kredita.

11. BAZEL I • Faktor Kreditne knverzije (CCF) korišćen kada se kreditiraju trgovinske transakcije malog rizika, sa sigurnim obezbeđenjima, • Bazel I Trgovinske transakcije malog rizika, sa sigurnim obezbeđenjima (L/C)biće predmet kreditne konverzije faktora 20 % pod standardnim pristupom • Za bankarske garancije (CCF) 50%

12. Trgovinske transakcije malog rizika, sa sigurnim obezbeđenjima • Faktor Kreditne konverzije (CCF) korišćen kada se kreditiraju trgovinske transakcije malog rizika, sa sigurnim obezbeđenjima, • Ako dužnik nema kreditni rejting dodeljen od strane priznate rejting agencije potraživanju se dodeljuje ponder 100%. • dug US$ 1,000,000 • • Adekvatnost kapitala 8%: US$ 1,000,000 * 8% = US$ 80,000 • • CCF of 20%: US$ 80,000 * 20% = US$ 16,000 rezerva

13. PRIMEDBE • zamerke su bile upućene na način na koji se pristupalo različitim klasama kredita - za sve kredite, nezavisno od stepena rizičnosti, primenjivan je isti koeficijent od 8% u razvijenim zemljama, odnosno u zemljama sa većim izloženostima riziku koristio se i veći koeficijent (kod nas 12%).

14. BAZEL II • dopunjavanje regulative standardima koji su se ticali tržišnog rizika. • 1993. godine izdat niz normi u kojima se po prvi put pominje, pored kreditnog,  postojanje tržišnih rizika (definisanih kao kamatni, devizni, robni i cenovni rizik)

15. BAZEL II • Rastuća kompleksnost bankarskih operacija • Rapidne inovacije na finansijkom tržištu • operacije sa bilansima • derivati i forvard operacije • preko granične transakcije

16. BAZEL II • 2004. • Bazel II standarda za zemlje EU je postalo zakonski obavezujuće od januara 2007. • dok je u SAD primena kasnila pola godine (jul, 2007)

17. BAZEL II • Bazel II se sastoji od tri međusobno povezana skupa pravila koji se u žargonu zovu stubovi: • minimalni zahtevi za kapitalom, • proces ispitivanja koja vrši supervizor • tržišna disciplina.

18. BAZEL II • Pristup merenja minimalnog zahteva za kapitalom koji se zasniva na internom rejtingu – IRB (internal ratings based approache) • Bankama se pruža mogućnost da same mere kreditnu sposobnost dužnika pri određivanju minimalnog zahteva za kapitalom. • Ključni faktor u upravljanju rizikom postaje VaR - Value at Risk - vrednost pod rizikom, vrednost izložena riziku.

19. BAZEL II • Uz kreditni i tržišni rizik uvodi se sve izraženiji operativni rizik. • U Standardizovanom pristupu značajno mesto se daje eksternim kreditnim agencijama čiji autputi služe za klasifikaciju svih kompanija iz portfolija banke, što u krajnjoj instanci utiče na nivo kapitalnih zahteva. • Omogućava se bankama da same ustanove modele za merenje rizika u njihovom poslovanju i u skladu sa tim rezultatima da izdvajaju neophodni kapital. • Razvoj sofisticiranih kvantitativnih pristupa merenja rizika plasmana i verovatnoće neizvršenja događaja.

20. BAZEL II • Bankama se pruža mogućnost da same mere kreditnu sposobnost dužnika pri određivanju minimalnog zahteva za kapitalom. • Potrebno je podeliti potraživanja u najmanje osam različitih grupa, a komponente rizika su sledeće: 1. Verovatnoća neizvršenja plaćanja (probability of default, PD)2. Gubitak u trenutku neizvršenja plaćanja (loss given default, LGD)3. Izloženost pri neizvršenju plaćanja (exposure at default, EAD)4. Vreme trajanja izloženosti (effective maturity, M)

21. Srbija i BAZEL II • 2006. godine, Zakon o bankama • prepoznavanje operativnog i tržišnih rizika, kao i ustanovljena obaveza formiranja posebnih odeljenja za upravljanje rizikom.

22. WTO I FINANSIRANJE TRGOVINE • Veza između: • Nedostatka kapitala • Trgovinskih tokova • Period krize

23. WTO I FINANSIRANJE TRGOVINE • WTO • Radna grupa za trgovinu dugove i finasiranje • Brazil primedbe 2008. • Pravila Bazela II kontrakciju kreddita za zemlje u razvoju, • Remeti trgovinske tokove

24. WTO I FINANSIRANJE TRGOVINE • Primedbe: • Pitanje supervizije rejting agencija • Da li Bazel II tretira trgovinske finansije kao Bazel I • Predlog • Bazel III • Trgovinsko finansiranje usko povezano sa trgovinskim transakcijama • Povećanje faktora kreditne konverzije na 100 povećava troškove

25. OSIGURANJE IZVOZNIH KREDITABernska Unija • 1934. Međunarodno udruženje osiguravača izvoznih kredita i ulaganja

26. Komercijalni rizici • Neplaćanje, odnosno neizvršenje obaveze dužnika iz inostranstva: insolventnost, stečaj ili stečaj dužnika, • nemogućnost izvršenja Ugovora o kreditu na strani Osiguranika ili osiguranikovih zastupnika, nastala usled činjenica za koje Osiguranik ne odgovara i koje su nastale u inostranstvu.

27. Nekomercijalni rizici • Nemogućnost transfera i ograničenje transfera valute • Rat ili ratu slični događaji; pobuna ili revolucija; • Vladine mere koje u roku preko 3 meseca ograničavaju i sprečavaju transfer ili slobodno raspolaganje plaćanjima koja su dugovana Osiguraniku; • Odgođena plaćanja za više od 3 meseca; • Nemogućnost izvršenja obaveze iz Izvoznog ugovora usled drugih političkih događaja. • Rat i građanski nemiri • Oblik političkog rizika koji podrazumeva onaj događaj u državi dužnika koji ima karakter objavljenog ili neobjavljenog rata, građanskih nemira, revolucije, terorizma ili sabotaže s ciljem ostvarenja političkih ciljeva, a koji uzrokuju trajnu štetu, razaranje ili likvidaciju imovine preduzeća ili neplaćanje dospelih rata kredita usled tog događaja.

28. OECD Konsenzus • Arrangement on Guidelines for Officially Supported Export Credit 1978 • Zadnja izmena 2003. • OECD Sporazumom - pravila kreditiranja izvoza roba i usluga s rokom otplate od 2 i više godina • Uz vladinu podršku • Definisanje minimalnih referentnih kamatnih stopa - Mesečno usklađivanje • Rokova otplate

29. Pravila OECD Konsenzusa • Kredit banci/kupcu može iznositi najviše 85% vrednosti izvoznogposla. • Avansno plaćanje - gotovinsko plaćanje u iznosu od najmanje 15% vrednosti posla uplaćen pre prve isporuke, a najkasnije pre okončanja zadnje isporuke. • Iznos lokalnih troškova finansiranih iz kredita kupcu/banci ne sme prelaziti 30% iznosa izvoznog ugovora. • Zemlje podeljene u kategorije (prihod po glavi stanovnika – oko 6.000 USD): • 1. kategorija 5 godina rok otplate • 2. kategorija 10 godina rok otplate

30. Praški klub • Praški klub razvio se ranih 90-tih godina na inicijativu tadašnjeg Glavnog sekretara Bernske Unije saradnja između novoosnovanih i već postojećih izvozno-kreditnih agencija s područja Istočne i Centralne Europe.