Preoperacioni stadijum razvoja inteligencije prema Pija ž eovoj teoriji

1. Preoperacioni stadijum razvoja inteligencijeprema Pijažeovoj teoriji (u proseku od 2 do 6 godina)

2. Inteligencija se od od senzomotorne, kakva je bila na prethodnom stadijumu, preobražava u misao u pravom smislu reči, čiji su oslonci unutrašnji govor i sistem znakova.

3. Elkind preoperacini stadijum naziva „stadijumom ovladavanja simbolima” Simbolička (semiotička) funkcija je sposobnost da se nešto (predmet, događaj, osoba itd.) što nije prisutno reprezentuje pomoću oznake. • Postoje dve vrste oznaka: znaci i simboli. • Znaci su proizvoljni i kolektivni (primer reči, matematički znaci) • Simboli se zasnivaju na ličnom iskustvu i podsećaju na stvar koju simbolizuju.

4. Oblici ispoljavanja simboličke funkcije • Odložena imitacija • Crtež • Mentalne slike • Simbolička igra • Govor

5. Dečje mišljenje na preoperacinom stadijumu • Između druge i sedme godine dečje mišljenje se kreće na kontinuumu između dva krajnja oblika mišljenja od kojih drugi postepeno nadvladava prvi. • Prvi od tih oblika jeste mišljenje pomoću čiste asimilacije čiji egocentrizam isključuje objektivnost - ispoljava se u simboličkoj igri. • Drugi oblik jeste intuitivno mišljenje koje je adaptirano na druge i na stvarnost. Intuitivno mišljenje je senzo-motorni doživljaj, ali rekonstituisan ili anticipiran na osnovu reprezentovanja. Intuitivno mišljenje je potčinjeno primatu opažaja. Primeri intuitivnog mišljenja: procenjivanje količine na osnovu zauzetog prostora, procena brzine na osnovu preticanja.

6. Osnovne odlike preoperacinog mišljenja • Egocentrizam • Prekauzalitet • Prelogizam

7. Egocentrizam(lat. ego-ja + centrum-centar) • Za razliku od egocentrizma na senzomotornom nivou koji označava nerazlikovanje sebe od spoljašnjeg sveta, na preoperacionom nivou je prisutan egocentrizam na reprezentacionom nivou. Egocentrizam znači - nerazlikovanje subjektivnog i objektivnog - nemogućnost zauzimanja pozicije druge osobe i apsloutozovanje vlastite taćke gledišta • dominacija opažaja u mišljenju (intuicija koja predstavlja interiorizovane opažaje i pokrete je osnovno oruđe saznanja sveta)

8. Manifestacije egocentrizma • Realizam • Animizam • Artificijelizam

11. Manifestacije egocentrizma • Realizam (lat. res-stvar) Shvatanje da subjektivni, unutrašnji doživljaji imaju karakteristike spoljašnje, predmetne realnosti. Realizam se ispoljava u dečjim shvatanjima prirode mišljenja, snova i imena stvari. -realizam misli - na mlađim uzrastima dete smatra da se misli ustima, glasom, zatim malim ustima ili glasom koji se nalazi u glavi. -realizam sna - deca smatraju da se snovi u toku sanjanja nalaze u sobi, zatim da snovi izlaze iz glave i da lebde i da ih i drigi ljudi mogu videti -nominalni realizam (realizam imena) – imena stvari se posmatraju kao fizičke odlike predmeta . Imena postoje od samog postanka predmeta, to je ime nemoguće promeniti

12. Manifestacije egocentrizma • Animizam (lat. anima-duša, duh): pridavanje neživim stvarima odlika živih bića. U početku, dete smatra da su živi svi oni predmeti koji vrše neku aktivnost korisnu za čoveka (sijalica, peć, mesec). Zatim da su živa pokretna tela, i na kraju, tela koja se naizgled kreću sama od sebe-vetar, nebeska tela. Primeri: Mesec nas sprati u šetnji vraća se natrag kada se i mi vraćamo.

13. Manifestacije egocentrizma • Artificijelizam (lat. artificialis-veštački)-shvatanje da su prirodne pojave i objektiproizvod ljudske delatnosti. Npr. nebeski svod su sazidali i obojili ljudi, sunce je zapaljen kamen bačen na nebo, kiša pada iz slavina koje su napravljene na nebu. • Istraživanja su pokazala da je artificijelizam manje izražen kod dece iz seoskih sredina.

14. Prekauzalitet • Oblici prekauzalnih objašnjenja • Finalizam (lat. Finale-kraj)-dete neku pojavu objašnjava njenim krajnjim rezultatom. Npr. Reka teče da bi se ulila u more. 2. Fenomenizam (grč. Fenomenon-pojava). Uzimanje nekih spoljašnjih, pojavnih, nebitnih pojava za uzrok neke pojave. Npr. Kamen tone jer je okrugao 3. Participacija- Verovanje da su dve pojave koje su iste povrsti i materijalno iste- senka je deo noći, senka ruke je deo senke ispod drveta koji je doleteo u sobu 4. Animističko prekauzalno objašnjenje – Verovanje da prirodne pojave imaju subjektivne pokretače, motivaciju- sunce greje da bi dalo toplotu ljudima, noć pada da bismo mi mogli da spavamo 5. Magijski kauzalitet- Uverenje da psihičke ili natprirodne magijske pojave mogu biti uzrok prirodne pojave. Npr. Sunce se kreće zato što ja trčim, neko se razboleo jer je dete to želelo. Jovičić – U situacijama kada deca posmatraju određenu fizičku pojavu i mogu njome manipulisati, ne javljaju se prekauzalna objašnjenja.

15. Prelogizam • Prelogizam se odnosi na način dolaženja do saznanja koji je svostven deci na preoperacionom stadijumu razvoja Odlike koje čine prelogizam su: • Transduktivnost • Sinkretizam i jukstapozicija • Neosetljivost na protivrečnosti • Odsustvo relacionog mišljenja

16. Prelogizam • 1. Transduktivno zaključivanje Dete ne ide ni od posebnog ka opštem (indukcija) ni od opšteg ka posebnom (dedukcija) već zaključuje od posebnog ka posebnom. Pr. Transduktivni izbor četiri ista predmeta: plavi krug-beli krug-beli trougao-sivi trougao Transduktivno zaključivanje: A i B se javljaju zajedno A se javlja, B mora da se javi Kada se tata brije voda je topla Voda je topla, tata se brije

17. Prelogizam 2. Sinkretizam i jukstapozicija Sinkretizam je tendencija da se nepovezani događaji grupišu u jednu veoma zbrkanu celinu, odnosno tendencija da se sve povezuje sa svačim. Npr. grupiše zajedno ženu, kolače, šibice, zidni sat itd. Jukstapozicija je tendencija da stavlja jedno pored drugog (jukstapozira) dva događaja, a da ne specifikuje odnos koji postoji među njima. Delove vidi kao nepovezane jedne sa drugim.

18. Prelogizam 3. Neosetljivost na protivrečnosti Najčešći uzroci protivrečnosti kod dece su zaborav, istovremeno postojanje zrelijih i primitivnijih shvatanja, neodređenost pojmova, vezanost za podatke koje daje opažanje.

19. Prelogizam 4. Odsustvo relacionog mišljenja Relacioni sudovi definišu neku odliku objekta u odnosu na drugi objekat. Miša je brat Vladin. Relacioni pojmovi: levo, gore, severno itd. Deca relacione sudove shvataju kao atributivne, i imaju teškoća u izvođenju relacionih zaključaka. Npr. teško izvode zaključak Nikola je veći od Luke, Nikola je manji od Ace. Koji je najveći, koji srednji, a koji najmanji?