STRATEGIJA razvoja socijalne zaštite

1. STRATEGIJA razvoja socijalne zaštite NOVEMBAR 2009.

2. Polazne osnove STRATEGIJA RAZVOJA SOCIJALNE ZAŠTITE PREDVIĐA BROJNE IZMENE U NAČINU PLANIRANJA I PRUŽANJA USLUGA NA: REPUBLIČKOM, OPŠTINSKOM I MEĐUOPŠTINSKOM NIVOU .

3. Zašto reforme ??? • položaj građana i korisnika u sistemu socijalne zaštite je izrazito pasivan; • mreža socijalnih usluga je nedovoljno razvijena; • neprofitni i privatni sektor u socijalnoj zaštiti nije dovoljno razvijen i iskorišćen; • sistem javnih socijalno-zaštitnih institucija i usluga je centralizovan, biorokratizovan, neelastičan i nedovoljno ekonomičan i efikasan.

4. Osnovni cilj СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ ДЕФИНИСАН СТРАТЕГИЈОМ ЈЕ СМАЊЕЊЕ СИРОМАШТВА И РАЗВОЈ ЕФИКАСНИЈЕГ СИСТЕМА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ ПУТЕМ:

5. Osnovni cilj • bolje tretiranje najsiromašnijih i veća usmerenost na radno nesposobne članove društva; • razvoj alternativnih oblika socijalne zaštite – dnevnih boravaka za lica sa invaliditetom, kućne nege i pomoći, hraniteljstva, malih kućnih zajednica, službi za krizne intervencije... • .развоја професионалних стандарда, процедура, протокола и норматива • poboljšanje informisanja građana o različitim programima socijalne zaštite, • povezivanje svih aktera socijalne zaštite na lokalnom nivou; • preispitivanja i unapređenja zaštite osoba sa invaliditetom i osetljivih grupa, • razvoj posebnih programa za integraciju marginalizovanih grupa građana (Roma, izbeglica, raseljenih lica....)

6. Osnovni pravci reforme su: • Izgradnja nove politike i zakonodavne aktivnosti: • Definisanjem razvojne politike socijalne zaštite i povezivanje sa drugim sistemima i delatnostima u društvu i to putem izrade usaglašenih strateških i akcionih planova u užim oblastima koje pripadaju socijalnoj zaštiti:npr.osobama sa invaliditetom, starijim osobama,žrtvama nasilja u porodici... • Razvojem resursa za osnaživanje pojedinca i porodica iz ranjivih i marginalizovanih grupa za dostizanje nezavisnosti u zadovoljavanju sopstvenih životnih potreba i otklanjanje zavisnosti od socijalnih službi – donošenjem programa preventivnih aktivnosti u svim oblastima.

7. 2.Decentralizacija sistema socijalne zaštite Decentralizacija nadležnosti i sredstava na lokalni nivo. Razvijanje mehanizama za učešće građana i korisnika u odlučivanju 3. Obezbeđivanja efikasnijih materijalnih usluga u socijalnoj zaštiti 4. Оbezbeđivanje kvalitetnih usluga u socijalnoj zaštiti 5. Jačanje profesionalnih kapaciteta zaposlenih u socijalnoj zaštiti

8. Оčekivani efekti • Аktivna uloga korisnika usluga • - utvrđivanje mehanizama koji omogućavaju aktivno učešće građana i korisnika usluga • 2. Lokalna i regionalna integracija • - međuopštinski nivo pružanja usluga - interesno organizovanje /racionalnost/ • Razvoj socijalnih usluga u zajednici • Stvaranje mreže socijalnih usluga • Efikasnije javne institucije socijalne zaštite • Pluralizam davalaca usluga • - Podsticanje razvoja neprofitnog sektora • - Podsticanje razvoja privatnog sektora

9. Кontinuitet usluga • 8. Transformacija ustanova • - Smanjenje pritiska na institucionalni smeštaj • - Smanjenje broja korisnika u instiitucijama • - Izgradnja malih smeštajnih kapaciteta na lokalnom nivou • Decentralizacija sistema socijalne zaštite • - Uslovljena sadašnjim stanjem nedovoljne samostalnosti i angažovanosti lokalne samouprave u zadovoljavanju potrebe građana • - opštinski organi vlasti jedna od ključnih karika u uspostavljanju novog i efikasnijeg sistema društvene brige • OPŠTINE će dobiti nove odgovornosti ali i PODRŠKU koja im je potrebna

10. Deinstitucionalizacija Reforma je koncipirana tako da se razvije sistem usluga u sferi socijalnezaštite kojima će se u otvorenoj atmosferi pružati potrebna pomoć i podrškaosobama koje za njima imaju potrebu. Otvorenost zaštite i njena usmerenostka lokalnoj sredini predstavlja uslov za deinstitucionalizaciju socijalnezaštite, tj. izmeštanje usluga iz klasičnih institucija i njihovo približavanje mestu

11. Celishodna deinstitucionalizacija uslovljena je prethodnim razvojem alternativnihusluga socijalne zaštite i jačanjem socijalnih aktera koji ih mogupružiti. Nespretna deinstitucionalizacija, bez unapred razvijenih i razgranatih