Politike razvoja kreativnih industrija i programi za razvoj kreativne ekonomije
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 28

Politike razvoja kreativnih industrija i programi za razvoj kreativne ekonomije PowerPoint PPT Presentation


  • 75 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

Politike razvoja kreativnih industrija i programi za razvoj kreativne ekonomije. Kreativne industrije u funkciji razvoja kultura nacionalnih zajednica u Vojvodini. Posebnost i izvrsnost Vojvodine ogleda se u. suživotu brojnih nacionalnih zajednica sa većinskim narodom.

Download Presentation

Politike razvoja kreativnih industrija i programi za razvoj kreativne ekonomije

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


Politikerazvojakreativnihindustrijaiprogramizarazvojkreativneekonomije

Kreativne industrije u funkciji razvoja kultura

nacionalnih zajednica u Vojvodini


Posebnost i izvrsnost Vojvodine ogleda se u

suivotu brojnih nacionalnih zajednica sa veinskim narodom

i u proimanju raznolikih kulturnih izraza.


?


Da li smo zadovoljni nainom i kvalitetom afirmacije

ove specifinosti?


Koliko u stvari znamo o nacionalnim zajednicama

koje ive u Vojvodini?


Nacionalne zajednice prepoznajemo najee u okviru nekih

preuzetih stereotipa. Njih potkrepljuje u veoj ili manjoj meri

zatvorenost zajednica u sopstvene okvire i nedovoljna elja

svih aktera kulturnog ivota manjinskih, veinskih - da koristei

potencijale kreativnih i inovativnih pristupa

prikau raznolikost na nove naine.


Umreavanje Zavoda za kulturu vojvoanskih Slovaka u Kreativni klaster Vojvodine usledilo je kao elja da se produktima koji nastaju kao rezultat delovanja kulturnogsistema Slovaka dodaje uvek nova i nova vrednost.

Da probleme reavamo novim pristupima i da postanemo generator novih ideja u cilju ouvanja, unapreenja i razvoja slovake kulture u Vojvodini, to je i primarni cilj nae ustanove.


Svaki ovek je na svoj nain kreativan. Izazov dananjice kako upotrebiti vlastiti kreativni potencijal na najbolji mogui nain?

Da bi se oslobodio ovaj veliki potencijal potrebno je stvoriti uslove.


U sluaju manjinskih zajednica, o kulturnoj politici brinu nacionalni saveti nacionalnih manjina najvie legalne i legitimne institucije, osnovane u skladu sa Zakonom. Saveti imaju institucionalne, zakonske i finansijske okvire, pomou kojih mogu direktno ili indirektno da utiu na krajnju kulturnu produkciju.

U kojoj meri su ove institucije koristile kreativne i inovativne naine da unaprede kulturne sisteme pokazala bi dublja istraivanja.


Razvojem stvaralakih potencijala stvaramo mogunost za razvoj kreativne ekonomije.

Na kulturni proizvod atraktivna i kvalitetna publikacija, kvalitetan festival... privlae panju javnosti i javnost je spremna da za nju izdvoji finansijska sredstva.

ak i u vremenu krize.


U sledeoj tabeli prikazan je model na koji nain Evropska komisija shvata pojam kreativne industrije. U okviru ovog modela, razlikuje se kulturni i kreativni sektor.

U kulturni sektor se svrstava oblast tradicionalne kulture i oblast kulturne industrije njihov glavni rezultat ima primarno kulturni karakter.

U kreativni sektor se ubrajaju oblasti kreativne industrije i sve aktivnosti koje su sa njima u vezi. Ove industrije umetnost i kulturu shvataju kao dodatu vrednost pri izradi krajnjeg proizvoda ili u pruanju usluga.


Tabela: Definisanje kulturnog i kreativnog sektora

The Economy of Culture (2006) KEA, MKW, Turun Kauppakorkeakoulu.


Kulturne industrije mogu se odnositi na oblast manjinske kulture, jer se one fokusiraju na kulturni karakter proizvoda, budui da on nije u mogunosti da ima komercijalni potencijal. On ne moe biti veiti gubita ve mora da pronalazi kvalitetna reenja za prevazilaenje ovih nedostataka.

Kulturne industrije i zajednica stvaralaca znaajno doprinose poveanju dijaloga meu razliitim kulturama.


Osnovu kreativnih industrija ine ljudska kreativnost i stvaralaki talenat i potencijal.

Danas stvaralatvo koje je zasnovano na ideji postaje utoliko znaajno koliko je znaajan i kapital i ljudski rad. Stvaralaki faktor je neogranien, ujedno ga je i teko definisati. Kreativna ekonomija je danas predmet mnogih naunih disciplina, koje se izmeu ostalog bave stvaranjem novih ekonomskih modela.


Za pripadnike nacionalnih zajednica ne treba da vae nii kriterijumi. Polje kreativnosti je iroko koliko i kreativnost sama i zato je potrebno definisati pravila koja omoguuju da svaka dobra ideja moe da dobije ansu i da bude realizovana.


U tom smislu potrebno je:


Podravati nacionalnu kulturu i kulture nacionalnih zajednica i etnikih grupa u njihovoj raznovrsnosti, razliitosti umetnikih formi i novih trendova sa akcentom na jednakost ansi


Stvarati sredinu, koja svima omoguuje stvaranje i irenje kulturnih vrednosti, angaovanje u vlastitim stvaralakim aktivnostima i omoguuje pristup kulturnim vrednostima


Poveavati efektivnost kulturnih institucija u javnom sektoru njihovog upravljanja, finansiranja i vrednovanja njihove efikasnosti


Stvarati sredinu, koja omoguuje da umetnost i kultura budu nezavisan i dinamian faktor razvoja drutva


Podravati obrazovanje u oblasti kulture i umetnosti


Podravati razvoj meunarodne saradnje i razmene


Stvarati uslove za efikasno ukljuivanje kulture u procese razvoja kulturnog turizma


Kreativneindustrijecrpe pre svegaizkvalitetnogobrazovanja

nasvimnivoimaobrazovnogprocesaiizsredinekojapruamogunost

kvalitetnograzvojanauke.

Uzsredstvazarazvojnaukeipodrkuobrazovanju u ovojoblasti

potrebnoje uklonitibarijere, koje ne dozvoljavajupretakanjeideja

nastalihnaakademskomnivou u njihovuupotrebu

u realnojpraksi.


Ukoliko bi donosiociodlukanamanjinskomiliveinskomnivou

iskazaliveupodrkukreativnomsektoruikulturnimindustrijama,

ikulturenacionalnihzajednica bi postalevidljivijeiprepoznatljive

u nekimnovimoblicimaiformama, kojesu u skladusasavremenim

trendovimaistandardima u njihovomouvanju,

aliisvestranomrazvoju.


Hvala na panji.


  • Login