Download
1 / 28
300 likes | 469 Views
Politike razvoja kreativnih industrija i programi za razvoj kreativne ekonomije. Kreativne industrije u funkciji razvoja kultura nacionalnih zajednica u Vojvodini. Posebnost i izvrsnost Vojvodine ogleda se u. suživotu brojnih nacionalnih zajednica sa većinskim narodom.
E N D
PolitikerazvojakreativnihindustrijaiprogramizarazvojkreativneekonomijePolitikerazvojakreativnihindustrijaiprogramizarazvojkreativneekonomije Kreativne industrije u funkciji razvoja kultura nacionalnih zajednica u Vojvodini
Posebnost i izvrsnost Vojvodine ogleda se u suživotu brojnih nacionalnih zajednica sa većinskim narodom i u prožimanju raznolikih kulturnih izraza.
Da li smo zadovoljni načinom i kvalitetom afirmacije ove specifičnosti?
Koliko u stvari znamo o nacionalnim zajednicama koje žive u Vojvodini?
Nacionalne zajednice prepoznajemo najčešće u okviru nekih preuzetih stereotipa. Njih potkrepljuje u većoj ili manjoj meri zatvorenost zajednica u sopstvene okvire i nedovoljna želja svih aktera kulturnog života – manjinskih, većinskih - da koristeći potencijale kreativnih i inovativnih pristupa prikažu raznolikost na nove načine.
Umrežavanje Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka u Kreativni klaster Vojvodine usledilo je kao želja da se produktima koji nastaju kao rezultat delovanja kulturnogsistema Slovaka dodaje uvek nova i nova vrednost. Da probleme rešavamo novim pristupima i da postanemo generator novih ideja u cilju očuvanja, unapređenja i razvoja slovačke kulture u Vojvodini, što je i primarni cilj naše ustanove.
Svaki čovek je na svoj način kreativan. Izazov današnjice – kako upotrebiti vlastiti kreativni potencijal na najbolji mogući način? Da bi se oslobodio ovaj veliki potencijal – potrebno je stvoriti uslove.
U slučaju manjinskih zajednica, o kulturnoj politici brinu nacionalni saveti nacionalnih manjina – najviše legalne i legitimne institucije, osnovane u skladu sa Zakonom. Saveti imaju institucionalne, zakonske i finansijske okvire, pomoću kojih mogu direktno ili indirektno da utiču na krajnju kulturnu produkciju. U kojoj meri su ove institucije koristile kreativne i inovativne načine da unaprede kulturne sisteme pokazala bi dublja istraživanja.
Razvojem stvaralačkih potencijala stvaramo mogućnost za razvoj kreativne ekonomije. Naš kulturni proizvod – atraktivna i kvalitetna publikacija, kvalitetan festival... privlače pažnju javnosti i javnost je spremna da za nju izdvoji finansijska sredstva. Čak i u vremenu krize.
U sledećoj tabeli prikazan je model na koji način Evropska komisija shvata pojam kreativne industrije. U okviru ovog modela, razlikuje se kulturni i kreativni sektor. U kulturni sektor se svrstava oblast tradicionalne kulture i oblast kulturne industrije – njihov glavni rezultat ima primarno kulturni karakter. U kreativni sektor se ubrajaju oblasti kreativne industrije i sve aktivnosti koje su sa njima u vezi. Ove industrije umetnost i kulturu shvataju kao dodatu vrednost pri izradi krajnjeg proizvoda ili u pružanju usluga.
Tabela: Definisanje kulturnog i kreativnog sektora The Economy of Culture (2006) KEA, MKW, Turun Kauppakorkeakoulu.
Kulturne industrije mogu se odnositi na oblast manjinske kulture, jer se one fokusiraju na kulturni karakter proizvoda, budući da on nije u mogućnosti da ima komercijalni potencijal. On ne može biti večiti gubitaš već mora da pronalazi kvalitetna rešenja za prevazilaženje ovih nedostataka. Kulturne industrije i zajednica stvaralaca značajno doprinose povećanju dijaloga među različitim kulturama.
Osnovu kreativnih industrija čine ljudska kreativnost i stvaralački talenat i potencijal. Danas stvaralaštvo koje je zasnovano na ideji postaje utoliko značajno koliko je značajan i kapital i ljudski rad. Stvaralački faktor je neograničen, ujedno ga je i teško definisati. Kreativna ekonomija je danas predmet mnogih naučnih disciplina, koje se između ostalog bave stvaranjem novih ekonomskih modela.
Za pripadnike nacionalnih zajednica ne treba da važe niži kriterijumi. Polje kreativnosti je široko koliko i kreativnost sama i zato je potrebno definisati pravila koja omogućuju da svaka dobra ideja može da dobije šansu i da bude realizovana.
Podržavati nacionalnu kulturu i kulture nacionalnih zajednica i etničkih grupa u njihovoj raznovrsnosti, različitosti umetničkih formi i novih trendova sa akcentom na jednakost šansi
Stvarati sredinu, koja svima omogućuje stvaranje i širenje kulturnih vrednosti, angažovanje u vlastitim stvaralačkim aktivnostima i omogućuje pristup kulturnim vrednostima
Povećavati efektivnost kulturnih institucija u javnom sektoru – njihovog upravljanja, finansiranja i vrednovanja njihove efikasnosti
Stvarati sredinu, koja omogućuje da umetnost i kultura budu nezavisan i dinamičan faktor razvoja društva
Stvarati uslove za efikasno uključivanje kulture u procese razvoja kulturnog turizma
Kreativneindustrijecrpe pre svegaizkvalitetnogobrazovanja nasvimnivoimaobrazovnogprocesaiizsredinekojapružamogućnost kvalitetnograzvojanauke. Uzsredstvazarazvojnaukeipodrškuobrazovanju u ovojoblasti potrebnoje uklonitibarijere, koje ne dozvoljavajupretakanjeideja nastalihnaakademskomnivou u njihovuupotrebu u realnojpraksi.
Ukoliko bi donosiociodlukanamanjinskomilivećinskomnivou iskazalivećupodrškukreativnomsektoruikulturnimindustrijama, ikulturenacionalnihzajednica bi postalevidljivijeiprepoznatljive u nekimnovimoblicimaiformama, kojesu u skladusasavremenim trendovimaistandardima u njihovomočuvanju, aliisvestranomrazvoju.
