petak, 04 .1 1 .2011. Peta nedelja – predavanje ( d r ug i deo predavanja)

1. Upravljačko računovodstvo petak, 04.11.2011. Peta nedelja – predavanje (drugi deo predavanja)

2. Drugi deo predavanja 5a Nastavak predavanja (04.11.) Treća faza - obračuna troškova - interni obračunizmeđu mesta troškova NASTAVAK PREDAVANJA 5b (04.11.2011.)Četvrta faza Nedelja (2011) Тema/aktivnost .

3. 1.3. Treća faza obračuna troškova – interniobraćunIzmeđu mesta troškova • Primarni troškovi koji su u drugoj fazi raspoređeni po mestima troškova predstavljaju rezultat trošenja faktora procesa rada nabavljenihvan preduzeća ili stvorenih u preduzeću i prethodno aktiviranih na nekomod računa zaliha.

4. S obzirom da se u procesu rada ne troše samo ovi faktori procesa rada, već i faktori procesa rada stvoreni u preduzeću u tekućem • obračunskom periodu i koji se ne aktiviraju ni na jednom od računa stanja (jer se odmah troše) - tzv. interne usluge, proknjiženi troškovi po mestimatroškova ne predstavljaju ukupne troškove pojedinih mesta troškova. • Zbog toga se u trećoj fazi sprovodi interni obračun između mesta troškova kako bi se kompletirali njihovi ukupni troškovi:

5. 14. Izvršiti raspored troškova920 - mt Radionica za opravke, 921 – mt Kotlarnica, 922 - mt Skladište materijala, 923 - mt Vozni park, 939 - mt Režija PJ Sokovi, 940 - mt Uprava i 941 - mt Prodaja. • 1/ Ukupan učinak koji je ostvarila 920 - mt Radionica za opravke u tekućem obračunskom periodu utvrđen je na osnovu dokumenata(radnih naloga) i iznosi 5.000 norma časova. Svoje usluge 920 – mt Radionica za opravke je pružila sledećim mestima troškova:

6. Troškovi usluga 920 - mt Radionica za opravke se u preduzeću iz našeg primera mogu uključiti u cenu koštanja za bilansiranje proizvoda, i to onaj deo troškova ovog mesta troškova koji bude bio prenet na račune mestatroškova iz osnovne delatnosti (račune grupe 93).

7. Napomena: • S obzirom da nisu poznati ukupni troškovi 920 - mt Radionica za opravke • (poznati su samo njegovi primarni ali ne i sekundarni troškovi, tj. vrednost usluga koja su druga mesta troškova pružila Radionici za opravke) raspored njegovih troškova može se uraditi tek nakon utvrđivanja njegovih ukupnih troškova. • Ova napomena važi i za ostala mesta troškova. 2/ 921 - mt Kotlarnicaje u tekućem obračunskom periodu proizvela 100.000 kg vodene pare. • Na osnovu mernih uređaja formirana su dokumenta - trebovanja vodene pare. • Na osnovu njih utvrđeno je da je kotlarnica isporučila vodenu paru:

9. Kod kotlarnice se pojavio slučaj pružanja usluga i van preduzeća, što znači da ovo mesto troškova ima svoje konačne nosioce troškova. Ukoliko bi se u tebelu unela samo mesta troškova koja primaju usluge zbir datih usluga mt Kotlarnica ne bi bio 100% već 95%.

10. Troškovi usluga 921 - mt Kotlarnica u preduzeću iz našeg primera mogu se uključiti u cenu koštanja za bilansiranje proizvoda, i to onaj deo troškova ovog mesta troškova koji bude bio prenet na račune mesta troškova iz osnovne delatnosti (račune grupe 93).

11. 3/ Troškovi usluga 922 - mt Skladište materijalase u preduzeću iz našeg primera ne mogu uključiti u cenu koštanja za bilansiranje proizvoda.Zbog toga će troškovi ovog mesta troškova biti preneti na račun 982 - Troškovi perioda.

12. 4/ 923 - mt Vozni park se bavi prevozom radnika na posao i sa posla i prevozom gotovih proizvoda do kupaca. • Planska služba preduzeća je napravila sledeći ključ za raspodelu tih troškova:

14. U preduzeću iz našeg primera deo troškova 923 - mt Vozni park koji se odnosi na usluge prevoza radnika se može uključiti ucenu koštanja za bilansiranje • (i to onaj deo troškova koji budebio prenet na račune mesta troškova iz osnovne delatnosti /račune grupe 93/), • dok se troškovi usluga prevoza gotovih proizvoda ne mogu uključiti u cenu koštanja za bilansiranje proizvoda.

15. Zbog toga će deo troškova ovog mesta troškova biti prenetna račun 982 - Troškovi perioda, a ostatak na mesta troškova korisnike usluga.

16. 5/ Kao „ključ” za raspored troškova 939 - mt Režija PJ Sokovikoristititroškove zarada po mestima troškova u okviru nadležnosti tog mesta troškova:

18. Troškovi usluga 929 - mt Režija PJ Sokovi se u preduzeću iz našeg primera mogu uključiti u cenu koštanja za bilansiranje proizvoda.

19. 6/ Troškovi usluga 940 - mt Uprava ne mogu da se uključe u cenu koštanja za bilansiranje proizvoda. • Zbog toga će troškovi ovog mesta troškova biti preneti na račun 982 - Troškovi perioda. • Određivanje vrste uslovljenosti (povezanosti) mesta troškova ima veliki značaj sa gledišta izračunavanja njihovih ukupnih troškova.

20. Za potpuno uslovljena mesta troškova oni se izračunavaju na jedan- složeniji, a za otvoreno uslovljena mesta troškova na drugi - jednostavniji način. • U našoj ilustraciji mesta troškova imaju sledeću uslovljenost (povezanost): • 1. mesta troškova koja svoje usluge pružaju isključivo nosiocima troškova su otvoreno uslovljena - 930, 931 i 932; • 2. otvoreno uslovljena su i mesta troškova čiji se troškovi prenose na račun 982 - Troškovi perioda - 922, 940 i 941;

21. 7/ Troškovi usluga 941 - mt Prodaja ne mogu da se uključe u cenu koštanja za bilansiranje proizvoda. • Zbog toga će troškovi ovog mesta troškova biti preneti na račun 982 - Troškovi perioda. • Način izračunavanja ukupnih troškova mesta troškova izpomoćnih i neproizvodnih delatnosti zavisi prvenstveno od toga kako su ona međusobno uslovljena (povezana).

22. 3. za ostala mesta troškova, tj. mesta troškova koja svoje usluge pružaju prvenstveno drugim mestima troškova (920, 921, 923 i 939) neophodno je uz pomoć grafikona utvrditi vrstu njihove uslovljenosti (povezanosti):

23. Na osnovu grafikona konstatujemo • da je otvoreno uslovljeno i • 939 – mt Režija PJ Sokovi, • jer svoje usluge ne pruža ni jednom od mesta troškova prikazanih u grafikonu. • Ostala mesta troškova su potpuno uslovljena. • Potpuno uslovljeno mesto troškova je ono koje sa bar jednim mestom troškova ima međusobnu razmenu usluga, • iz čega proizilazi

24. proizilazi • uslov da poznavanje njegovih ukupnih troškova pretpostavlja prethodno poznavanje ukupnih troškova mesta troškovačije usluge koristi, što se pojavljuje kao problem. • Naime, • ako bi se krenulo sa utvrđivanjem ukupnih troškova 920 – mt Radionica za opravke moraju se prethodno znati ukupni troškovi 923 – mt Vozni park i 921 - mt Kotlarnica.

25. Zbog toga se u razmatranje uzima najpre 923 - mt Vozni park. • Da bi se utvrdili njegovi ukupni troškovi neophodnoje prethodno znati ukupne troškove 920 - mt Radionica za opravke! - a od tog mesta troškova se i krenulo! • Ista bi situacija bila i sa 923 - mt Vozni park Znači, zapalo bi se u začarani krug. • Zbog toga su računovođe pogonskog knjigovodstva smislile nekoliko načina za rešenje ovog problema, što obrazlažemo u nastavku teksta.

26. Imajući u vidu ovu konstataciju redosled utvrđivanja ukupnih troškova mesta troškova u našem primeru će biti sledeći: 1. prvo ćemo utvrditi ukupne troškove potpuno uslovljenih mesta troškova (920, 921 i 923), 2. zatim ćemo utvrditi ukupne troškove 939 - mt Režija PJ Sokovi i 3. na kraju ćemo utvrditi ukupne troškove svih ostalih mesta troškova.

27. Ovaj redosled se koristi i za raspoređivanje troškova pojedinih mesta troškova. 1) Utvrđivanje ukupnih troškova potpuno uslovnih mesta troškova • Prikazaćemo dva načina utvrđivanja ukupnih troškova potpuno uslovljenih mesta troškova: – sistemom linearnih jednačina i – metodom dodataka. 1. Izračunavanje ukupnih troškova potpuno uslovljenih mesta troškova pomoću sistema linearnih jednačina

28. Sa X920, X921 i X923 označićemo nepoznate, odnosno ukupne troškove potpuno uslovljenih mesta troškova. S obzirom da ima tri nepoznate, za rešenje nam je potreban sistem od najmanje tri jednačine sa tri nepoznate: • Napomena: 0,05X921 u prvoj jednačini znači da 920 - mt Radionica za opravke koristi 5% ukupnih usluga 921 - mt Kotlarnica. • Rešenjem sistema linearnih jednačina dobijaju se sledeći rezultati u dinarima:

29. Dobijeni iznosi predstavljaju ukupne troškove odnosnih mesta troškove. U tim troškovima sadržani su, pored primarnih, i troškovi korišćenih internih usluga (sekundarni troškovi).

30. 2. Izračunavanje ukupnih troškova potpuno uslovljenihmesta troškova metodom dodatka 1) Za ovu metodu se koriste isti ulazni podaci kao i za metodu sistema linearnih jednačina. • Suština metode dodataka je u postupnom izračunavanju dodataka, odnosno postupnom kompletiranju troškova svakog potpuno uslovljenog mesta troškova. • Metoda dodataka ima dve svoje varijante: – metoda dodataka sa uključivanjem i – metoda dodataka bez uključivanja.

31. 2) Za naš primer koristićemo metodu dodataka sa uključivanjem, uz korišćenje vertikalnog tabelara. • Dati tabelar sadrži trikolone - po jednu za svako potpuno uslovljeno mesto troškova. • Broj kolona u tabelaru zavisi od broja mesta troškova za koja se vrši izračunavanje. • U svakoj koloni, na liniji „% učešća”, uneti su njihovi primarni troškovi. • Isto tako, u okviru svake kolone, navedeni su i procenti učešća u trošenju usluga ostalih, potpuno uslovljenih mesta troškova, kao i oznake tih mesta.

33. 3) Do ukupnih troškova svakog mesta troškova unetog u tabelar, dolazi se sabiranjem njegovih do tada poznatih troškova sa dodacima koji su za njega izračunati u tabelaru. 4) Za izračunavanje dodataka postoje određena pravila: • Prvi, a isto tako i ostali dodaci računaju se onim redom po kome su mesta troškova poređana u tabelaru i to s leva na desno.

34. Izračunavanje prvog dodatka vrši se prema sledećim pravilima. • Za mesto troškova, navedeno u prvoj koloni prvi dodatak se izračunava primenom njegovih procenata učešća u trošenju usluga na iznose do tada poznatih troškova onih mesta čije usluge ono troši. • Za drugo, kao i naredna mesta troškova poređana u tabelaru, prvi dodatak se izračunava na taj način što se njihovi procenti učešća u trošenju usluga levo smeštenih mesta troškova primenjuju na sumu primarnih troškova i već izračunatog prvog dodatka tih, levo smeštenih mesta troškova.

35. Procenti učešća u trošenju usluga mesta troškova koja se nalaze sa desne strane primenjuju se samo na primarne troškove tih mesta troškova. • Ovo zato što za ta, na desnoj strani poređana mesta troškova još nije ni izračunat prvi dodatak, pa ga nije ni moguće, kao poznat elemenat, dodati primarnim troškovima. • Objasnićemo ovo na našem primeru.

36. U prvoj koloni nalazi se 921 - mt Kotlarnica koje je utrošilo 5% od ukupnih usluga 920 - mt Radionica za opravke. • Prema napred navedenom pravilu za izračunavanje prvog dodatka procenat od 5% primenjuje se na ukupne do tada poznate troškove 920 - mt Radionica za opravke, tj. na 121.000,00 din. i dobija se iznos od 6.050,00 din.

37. Na isti način se postupa i sa 4% učešća u uslugama 923 - mt Vozni park. • 920 - mt Radionica za opravke utrošila je 5% od ukupnih usluga 921 - mt Kotlarnica koja se u tabelaru nalazi levo, kao i 4% od ukupnih usluga 923 - mt Vozni park, koji se u tabelaru nalazi desno od tog mesta troškova.

38. Prema napred navedenom pravilu za izračunavanje prvog dodatka, procenat od 5% u učešću u ukupnim uslugama 921 - mt Kotlarnica primenjujemo na zbir njegovih primarnih troškova (401.000,00 din.) i već izračunatog njegovog prvog dodatka (18.490,00 din.), tj. na 419.490,00 din, te tako dobijamo iznos od 20.974,50 din.; procenat od 4% učešća u uslugama 923 - mt Vozni park (koji se nalazi sa njegove desne strane) primenjujemo na njegove primarne troškove (311.000,00 din.), te dobijamo iznos od 12.440,00 din.

39. Sabiranjem ovog iznosa zajedno sa prethodno izračunatim iznosom (20.974,50 din.) dobijamo prvi dodatak mesta 921 (12.440,00 din. + 20.974,50 din. = 34.414,50 din.). • Za mesto troškova koje se nalazi u poslednjoj koloni sva mesta troškova su postavljena levo od njega. • Zbog toga se procentualnaučešća u trošenju usluga uvek primenjuju na zbir primarnih troškova i prvog dodatka svakog mesta troškova čije usluge ono troši.

40. Izračunavanje drugog dodatka se vrši prema sledećim pravilima: • Za mesto troškova navedeno u prvoj koloni drugi dodatak seizračunava primenom odgovarajućih procenata učešća u trošenjuusluga na iznose već izračunatih prvih dodataka onih mesta troškova čije usluge ono troši.

41. Za drugo, kao i sva ostala mesta troškova drugi dodatak se izračunava na taj način što se odgovarajućiprocenti učešća u trošenju usluga levo smeštenih mesta troškova primenjuju na njihove već izračunate druge dodatke. • Procentiučešća u trošenju usluga desno smeštenih mesta troškova izračunavaju se od iznosa prvog dodatka tih mesta troškova.

42. Ovo jerazumljivo, s obzirom da iznosi drugog dodatka za ta, na desnoj strani navedena mesta troškova još nisu ni poznati. • Za 921 - mt Kotlarnica drugi dodatak izračunavamo tako što 5% učešća u uslugama 920 - mt Radionica za opravke (koje je od njega desno smešteno) primenjujemo na iznos njegovog prvog dodatka (33.414,50 din.), te dobijamo iznos od 1.670,78 din.

43. Na isti način se postupa i sa 4% učešća u uslugama 923 - mt Vozni park. Sabiranjem izračunatih iznosa dobijamo iznos drugog dodatka (1.670,78 din. + 1.852,97 din.) od 3.523,75 dinara.

44. 5) Izračunavanje drugog dodatka za 920 - mt Radionica za opravke takođe se vrši prema već navedenom pravilu. • Procentualno učešće u trošenju usluga levo smeštenog mesta troškova (921) primenjuje se na iznose njegovog već izračunatog drugog dodatka;

45. procenat učešća u trošenju usluga 923 - mt Vozni park (koje se nalazi sa desne strane m.t. 920), primenjuje se na iznos njegovog prvog dodatka. • Za 923 - mt Vozni park (koje se nalazi u poslednoj koloni) drugi dodatak se primenjuje primenom procenta učešća u uslugama mesta troškova na iznos drugog dodatka mesta troškova čije usluge troši. • Treći, kao i svi ostali dodaci izračunava se na potpuno isti način kao i drugi dodatak.

46. Iznosi prvog dodatka su najveći, dok su svakog narednog dodatka manji. • To je i razumljivo, s obzirom na činjenicu da se jedni isti procenti primenjuju na sve manju osnovu (pri izračunavanju prvog dodatka primenjuju se na najveću osnovu, pri izračunavanju drugog dodatka na manju, kod trećeg dodatka primenjuju se na još manju osnovu, itd). • U našem tabelaru za izračunavanje ukupnih troškova ima četiri dodataka.

47. Peti dodatak nije bio potreban, s obzirom da bi iznosi dobijeni u njemu u svakoj koloni bili manji od 1 dinara. • Ti iznosi bi bilineznatni i ni u kom slučaju ne mogu uticati na tačnost ukupnih troškova. • Prilikom određivanja granice u izračunavanju daljih dodataka treba imati u vidu inflaciju i vrednost dinara.

48. 6) Metod dodataka bez uključivanja se takođe može raditi kroz navedenu tabelu za vertikalno izračunavanje. Isti je izgled tabele. • Prvi dodatak se kod svih mesta troškova izračunava primenom procenata učešća u uslugama na iznose primarnih troškova pojedinih mesta troškova. • Iznosi drugog dodatka se računaju primenom procenata učešća u trošenju usluga na iznose prvih dodataka pojedinih mesta troškova.

49. Treći i ostali dodaci se računaju kao i drugi dodatak. • Prednost ove varijante metoda dodataka u odnosu na prethodno iznetu je u tome što se računanje ne mora vrši redom s leva na desno (može se računati i s desna na levo, kao i bez reda).

50. Nedostatak je veći broj dodataka nego kod prethodne varijante metoda dodataka. • Zbog ovih osobina nepogodna je za ručnu obradu a pogodna za primenu korišćenjem računarske tehnike, jer se tamo ne postavlja problem obima računanja. 7) Metodom dodataka dobijaju se isti ukupni troškovi potpuno uslovljenih mesta troškova kao i u slučaju primene sistema linearnih jednačina.