PEŠAČENJE I ZDRAVLJE

1. PEŠAČENJE I ZDRAVLJE Dr sci.med.S.Janković Gradski Sekretarijat za zdravstvo

2. BIOTIČKE POTREBE KOJIMA SE ODRŽAVA ŽIVOT • Kiseonik • Voda • Energija (hrana) • Kretanje-mišićna aktivnost

3. KRETANJE JE ŽIVOTNA POTREBA • Bez pokreta (kretanja) nema života,čovek koji se ne kreće – oboleva, atrofira i umire !

5. MIŠIĆNA AKTIVNOST • Samo mišićna aktivnost i ljudski rad u potpunosti i istovremeno angažuju sve velike sisteme organizma i aktivira brojne fiziološke procese u organizmu– prirodni i zdrav odgovor organizma na kineziološki podsticaj . • Ni jedan lek ne može da zameni uticaj mišićnog rada na organizam jer samo parcijalno aktivira pojedini sistem ili proces - samo delimičnozdrav odgovor organizma na hemiski podsticaj • Psihička stanja takođe angažuju pojedine sisteme organizma, ali bez dublje funkcionalne osnove, a zavisno od vrste nadražaja moguć je i nezdrav odgovor organizma. • Kineziološkom aktivnošću podstiču se pozitivna psihička stanja

6. KINEZIOLOGIJA-NAUKA O POKRETU • Kinezis = kretanje, pokret • Logos = zakon,nauka • Kineziologija je nauka koja proučava ljudsko kretanje, a naročito zakonitosti upravljanja procesom vežbanja i posledice tih procesa na ljudski organizam.

7. ISTORIJAT NAUKE O KRETANJU • ARISTOTEL (384-322. g.p.n.e.) analizirao osnovne principe kretanja-hodanja. • ARHIMED (287-211. g.p.n.e.) analizirao hidrostatske principe, analizirao poluge i određivao težišta tela • LEONARDO DA VINCI (1452-1519), opisivao mehaniku tela u raznim aktivnostima • GIOVANNI BORELLIN (1608- 1679), matematičkim principima opisivao mišićnu funkciju, a mišićnu kontrakciju posmatrao kao hemijski proces • ISAAC NEWTON, dao 3 zakona kojima se opisiju odnosi između sila, njihove interakcije i efekata

8. OSNOVNI CILJ KINEZIOLOGIJE • Pokretom i kretanjem poboljšati i unaprediti čovekovo zdravlje i život

9. OSNOVNI ZADATAK U CILJU UNAPREĐENJA ZDRAVLJA JE: • Formirati naviku za učestalim kretanjem i vežbanjem

11. DUGOROČNI CILJ KRETANJA • PREVENCIJA OBOLJEVANJA • UNAPREĐENJE ZDRAVLJA • DOPRINOS U RANOM I EFIKASNOM LEČENJU • DOPRINOS REHABILITACIJI OBOLJENJA I POVREDA.

12. PREVENCIJA OBOLJENJA • HRONIČNIH NEZARAZNIH BOLESTI • Dijabet i druga endokrinološka oboljenja • Kardiovaskularna oboljenja • Cerebrovskularna oboljenja • Reumatološka oboljenja • Neuromišićna oboljenja • Maligna oboljenja • Prevencija osteoporoze • Prevencija mentalnih poremećaja • I sva druga oboljenja gde kretanje i umerena šetnja povećavaju opšti kapacitet zdravlja čoveka.

13. Hodaje kao umerena fizičkaaktivnost • Brojne studije pokazuju da je učestalost kardiovaskularnih bolesti, posebno koronarne bolesti srca u obrnutom odnosu sa fizičkim radnim kapacitetom. Fizička aktivnost smanjuje poznate faktore rizika i ima povoljne efekte u sprečavanju razvoja ateroskleroze. Fizički aktivne osobe imaju dva puta manji rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti, čak i u prisustvu glavnih faktora rizika. Dozirana, kontrolisana i kontinuirana fizička aktivnost smanjuje mortalitet bolesnika posle infarkta miokarda. Rizik nastanka komplikacija u toku fizičke aktivnosti je zanemarljiv, naročito ako se kao vid fizičke aktivnost upražnjava hodanje.

14. Hodaje kao umerena fizička aktivnost • Preporuke u vezi protektivnog dejstva fizičke aktivnosti pešačenja,na razvoj malignih bolestiNa bazi postojećih zapažanja i dokaza organizacije javnog zdravstva oformile su preporuke za pojedince u cilju pokušaja redukcije stope incidencije karcinoma u opštoj populaciji. Postoji konsenzus sledećih organizacija koje se bave ovom problematikom: American Cancer Society, U.S. Department of Health and Human Services, International Union against Cancer, World Cancer Research Fund and American Institute for Cancer Research, Harvard Center for Cancer Prevention, Canadian Cancer Society and Health Canada..

15. Pešačenje i druge umerene fizičke aktivnosti • Umerena aktivnostPEŠAČENJE, plesanje, lagana vožnja bicikla,  jahanje,  odbojka, golf, bejzbol, badminton, tenis (u parovima), , održavanje travnjaka, radovi u vrtu, , podizanje lakšeg tereta....

16. REEDUKACIJA NAČINA ŽIVOTA • Reedukovati sedanterni način života:-Koristiti stepenice, a ne lift-Do željene destinacije ići pešice ili biciklom-Posetiti prijatelja umesto poslati e-mail-Ples sa supružnikom ili prijateljima-Aktivan izlet umesto vožnje autom-Povećavati svakog dana broj koraka

17. PRIMER • Naučnoje dokazano da laka fizička aktinost ,LAGANA ŠETNJA ,može da pospeši ulazak glikoze u ćelije i bez prisustva insulina. • Ovo ima ogroman značaj kod dijabetičara, jer se na taj način sprovodi i sama terapija ove bolesti.

18. PEŠAČENJE = ŠETNJA KAO LEK PEŠAČENJE je lek koji smanjuje rizik od koronarnih srčanih oboljenja i moždanog udara, snižava krvni pritisak i visok nivo holesterola, poboljšava mentalno stanje, povećava gustinu kostiju, pomaže u sprečavanju osteoporoze, smanjuje rizik od i od dijabetesa, pomaže u održavanju optimalne telesne težine, pomaže u slučajevima osteoartritisa,A PRI TOME JE POTPUNO BESPLATAN!Ovo sa punim autoritetom tvrde Američko i Britansko ministarstvo zdravlja, a od nedavno i SZO, i preporučuju barem pola sata energične šetnje (ako je moguće) svakodnevno. A to preporučuje i naše Ministarstvo.

19. PEŠAČENJE KAO LEK • Od momenta kada dete prohoda, hodanje postaje rutinska stvar o kojoj niko ne razmišlja sve dok iz nekog razloga (povreda, bolest) ova funkcija bude ograničena ili onemogućena. Tek tada postajemo svesni koliko nedostatak kretanja može da utiče na nas. Skoro svi smo bar jednom u životu proveli nekoliko dana u krevetu zbog gripa i poznat nam je osećaj nesigurnosti u nogama prvog dana po ozdravljenju. Ovo su situacije koje se retko događaju i nakon vremena koje je potrebno za oporavak čovek se vraća svojim uobičajenim aktivnostima.Savremeni način života i nova tehnička dostignuća obezbeđuju komforniji život ali u isto vreme nepovoljno utiču na čovekovo zdravlje. Automobili, mobilni telefoni, daljinski upravljači, liftovi, pokretne stepenice omogućavaju obavljanje poslova u kratkom vremenskom roku ali u isto vreme lišavaju čoveka veoma važne aktivnosti - KRETANJA!Hodanje je nezamenjivo i nikakvi "preparati ni aparati dok Vi sedite u fotelji" to ne mogu da nadoknade.

20. ŠETNJA KAO LEK • Posledice smanjene fizičke aktivnosti • Smanjena fizička aktivnost vodi u stanje nedovoljne fizičke kondicije što ima za rezultat povećan rizik od pojave kardiovaskularnih oboljenja, ateroskleroze, dijabetesa, osteoporoze, gojaznosti.Do skoro se smatralo da je gojaznost glavni uzrok pojave ovih bolesti, sada se zna da je osim u slučaje ekstremne gojaznosti nedostatak fizičke kondicije veći faktor rizika od suvišnih kilograma. Zato je važnje reagovati na lako i često zamaranje, nedostatak daha, ubrzano lupanje srca pri malim naporima nego na nekoliko kilograma više od uobičajene težine.

21. ŠETNJA KAO LEK • Kada se govori o fizičkoj aktivnosti najčešće ljudi pomisle na naporno vežbanje i preznojavanje u teretani, skupu sportsku opremu, 2-3 sata dragocenog vremena koje treba odvojiti za to. Ako imamo dobru volju ništa od navedenog nije neophodno.Najjednostavniji vid fizičke aktivnosti je hodanje koje možemo uklopiti u svakodnevne obaveze. Za početak će biti dovoljno da do prodavnice odemo pešice umesto automobilom. Ili da u odlasku na posao ili povratku iz gradskog prevoza izađemo na jednoj stanici ranije i to rastojanje prepešačimo.

22. UMESTO ZAKLJUČKA