MENTALNA HIGIJENA

MENTALNA HIGIJENA KlasifikacijE mentalnih poremećaja OMETENost U INTELEKTUALNOM RAzVOJA POREMEĆAJI PSIHOLOŠKOG RAZVOJA

Zahtevi dobre klasifikacije • Baziranost na činjenicama • Operacionalna definicija (uputstva i objašnjenja pojmova (ICD) / pravila i operacionalni kriterijumi (DSM) • Obuhvatnost • Pouzdanost (dosledna upoteba termina od strane različitih psihijatara) • Adekvatna diferencijacija između poremećaja • Validnost diferencijacije (realno distinktivni sindromi) • Logička postojanost (konstantan broj principa i pravila) • Relevantnost informacija (u vezi sa kličničkom situacijom i kliničkim odlukama) • Praktičnost i primenljivost • Ista za sve životne periode - ipak, neki poremećaji su karakteristični samo za neko životno doba Za decu princip: klasifikuju se poremećaji i problemi, a ne ličnost .

Dva osnovana klasifikaciona sistema • Međunarodna klasifikacija bolesti, povreda i uzroka smrti (ICD ili MKB) - Svetska zdravstvena organizacija • DSM klasifikacija - Američka psihijatrijska asocijacija

ICD (MKB) klasifikacija • ICD-9: prvi put se javljaju psihički poremećaji u detinjstvu i adolescenciji • ICD-10: savremenija, potpunija i sveobuhvatnija: Osnovne karakteristike ICD-10 klasifikacije: • Koristi alfa-numeričke šifre (A00-Z99) • Postoji multi-aksijalni (više-osovinski) pristup • Poremećaji su svrstani u grupe prema svojim osnovnim zajedničkim svojstvima • Koristi se termin poremećaj (ne bolest ili oboljenje) Poglavlje V – mentalni poremećaji i poremećaja ponašanja.

Poglavlje V ICD-10 – mentalni poremećaji F0- Organski, uključujući simptomatski, mentalni poremećaji F1- Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja izazvani PAS F2- Shizofrenija, shizotipski poremećaji i poremećaji sa sumanutošću F3- Poremećaji raspoloženja (afektivni poremećaji) F4- Neurotični, sa stresom povezani i somatoformni poremećaji F5- Sindromi ponašanja udruženi sa fiziološkim poremećajima i somatskim faktorima F6- Poremećaji ličnosti i ponašanja odraslih F7- Mentalna retardacija F8- Poremećaji psihičkog razvoja F9- Poremećaji ponašanja i emocija sa početkom obično u detinjstvu i adolescenciji Mentalniporemećaji detinjstva i adolescencije su posebno izdvojeni u kategorijama F8 i F9. Drugi psihički poremećaji kod dece - primena istih dijagnostičkih kriterijuma kao i za odrasle.

DSM klasifikacija Trenutno je na snazi DSM IV klasifikacija. Osnovne karakteristike: • Ateorijski pristup • Zasnovanost na operacionalnim definicijama • DSM-IV može da se konvertuje u ICD klasifikaciju • Multiaksijalan sistem klasifikovanja - svaki psihički poremećaj može da se prikaže na pet osovina: 1. klinički psihijatrijski sindromi; specifična razvojna kašnjenja 2. poremećaji ličnosti; mentalna retardacija 3. somatski poremećaji i stanja 4. psihosocijalni i sredinski problemi 5. adaptivno funkcionisanje • Sadrži rečnik tehničkih termina upotrebljenih u operacionalnim definicijama • Težina psihičkog poremećaja se, posle dijagnostikovanja, može označiti kao blaga i teška

OMETENOST U INTELEKTUALNOM RAZVOJU PO ICD-10 U MKB (ICD) -10 klasifikaciji ometenost u intelektualnom razvoju se opisuje u dijagnostičkoj kategoriji F7-: mentalna retardacija Definicija: mentalna retardacija je stanje zaustavljenog ili nepotpunog psihičkog razvoja, koje se naročito karakteriše oštećenjem onih sposobnosti koje se pojavljuju tokom razvojnog perioda i koje doprinose opštem nivou inteligencije. • Stepen mentalne retardacije se meri testovima inteligencije i skalama za procenu socijalne adaptacije • Intelektualne sposobnosti i socijalna adaptacija se mogu menjati tokom vremena i, retko, popraviti

OMETENOST U INTELEKTUALNOM RAZVOJU DSM IV naglašava značaj sledećih kriterijuma: • IQ je oko 70 ili još niži na individualno primenjenom testu inteligencije • Postoje deficiti ili oštećenja u adaptivnom funkcionisanju u najmanje dve od navedenih oblasti: • komunikacija, • briga o sebi, • život u kući, • posao, • odmor, • zdravlje i • bezbednost. • Početak je pre 18 godine života

Opšte karakteristike • Mentalna retardacija nije bolest, već stepen funkcionisanja osobe ispod kulturnih i socijalnih normi u određenoj sredini, u određeno vreme. • Prevalenca mentalne retardacije: od 1 -3%; zavisi od uzrasta ispitivane populacije. • Mentalna retardacija i drugi mentalni poremećaji: • povećanrizik za nastanak mentalnih poremećaja: prevalenca između 30% i 60% • tipovi psihijatrijskih simptoma i sindroma su slični kao kod osoba prosečnih mentalnih sposobnosti MKB (ICD) - 10 razlikuje: laku, umerenu, tešku i duboku mentalnu retardaciju

Laka mentalna retardacija • Čini 85% populacije mentalno retardiranih • Često se prvi put otkriva prilikom uključivanja dece u školu Karakteristike: • IQ - između 50-69 (kod odraslih - mentalni uzrast od 9 - 12 godina) • Sposobnost govora: nauče da govore sa zakašnjenjem, ali se najveći broj osposobi da koristi govor u svakodnevnom životu • Briga o sebi: većina uspeva u potpunosti da brine o sebi i nezavisna je u praktičnim domaćim poslovima • Sposobnost za rad: odrasli su sposobni za rad i dobre socijalne odnose • Glavne teškoće: u školovanju (čitanja, pisanja, računanja) – zahtevaju individualniji pristup. • Problemi i potreba za tretmanom i podrškom: sličniji osobama normalne inteligencije, nego umereno i teško retardiranima.

Umerena mentalna retardacija • Čini 10% populacije mentalno retardiranih • Simptomi često vidljivi još na rođenju ili neposredno posle • Organska etiologija kod većine: česti su epilepsija, neurološka i telesna oštećenja (pareze, paralize, izmenjen izgled…) Karakteristike: • IQ -između 35-49 (kod odraslih - mentalni uzrast od 6 - 9 godina) • Rana kašnjenja u psihomotornom razvoju (dizanje glave, osmeh, sedenje, hodanje, govor); kontrola sfinktera se teško stiče . • Sposobnost govora: nauče ograničeni rečnik, održavaju ograničenu komunikaciju sa okolinom. • Briga o sebi: retko samostalan život, nekima potreban stalni nadzor. • Sposobnost za rad: mogu da se osposobe za jednostavne praktične poslove, jasno strukturisano i uz stručan nadzor • Većina nauči da hoda bez tuđe pomoći. • Ne školuju se.

Teška mentalna retardacija • Čini 3-4% populacije mentalno retardiranih • Simptomi vidljivi na rođenju ili neposredno posle • Organska etiologija kod većine Karakteristike: • IQ - između 20-34 (kod odraslih - mentalni uzrast od 3 - 6 godina) • Rana kašnjenja u psihomotornom razvoju, kontrola sfinktera -teško • Sposobnost komunikacije: nauče izvesne reči, održavaju izvesnu komunikaciju sa okolinom. • Briga o sebi: nisu sposobni za samostalan život, najčešće potrebna stalna podrška i pomoć. • Najveći broj ima izražena motorna oštećenja ili druge udružene deficite, koji ukazuju na značajno oštećenje ili poremećen razvoj CNS .

Duboka mentalna retardacija • Simptomi vidljivi na rođenju ili neposredno posle • Organska etiologija kod većine Karakteristike: • IQ – ispod 20 (kod odraslih - mentalni uzrast ispod 3 godine) • Veoma mala mogućnost kontrole sfinktera • Sposobnost komunikacije: veoma rudimentarne forme neverbalne komunikacije; u najboljem slučaju - upotreba govora za osnovne naredbe i jednostavne zahteve • Briga o sebi: većina nepokretna ili slabo pokretna, potrebna stalna pomoć i nadzor • Česta teška neurološka i druga telesna oštećenja, česti teški pervazivni razvojni poremećaji u njihovom najtežem obliku (atipični autizam)

Intervencije u slučaju ometenosti Primarna prevencija: prenatalna; u najvećem broju slučajeva ne može se uticati po rođenju deteta Ne postoji lek kojim se može izlečiti mentalna retardacija, mogu se samo ublažiti njene posledice Savetovanje: • Porodica/roditelji: • da što ranije prepoznaju zaostajanje u razvoju deteta i • da ga pravovremeno uključe u tretman; • da prihvate dete i da se odnosi prema njemu štoadekvatnije, bez prezaštićivanja ili odbacivanja • Preterani i neadekvatni zahtevi mogu da značajno ugroze funkcionisanje deteta i dovedu do drugih metalnih poremećaja • teže retardirana deca: pravo na tuđu negu i pomoć, specijalne ustanove za smeštaj. • Dete: da se organizuje na najvišem nivou u okviru sposobnosti

ICD 10-POREMEĆAJI PSIHOLOŠKOG RAZVOJA Obuhvataju dijagnostičke kategorije F80–F89: F80: Specifični razvojni poremećaji govora i jezika F81: Specifični razvojni poremećaji školskih sposobnosti F82: Specifični razvojni poremećaji motorne funkcije F83: Mešoviti razvojni poremećaji F84: Pervazivni razvojni poremećaji F88: Drugi poremećaji psihološkog razvoja F89: Neoznačeni poremećaji psihološkog razvoja

F80: SPECIFIČNI RAZVOJNI POREMEĆAJI GOVORA I JEZIKA • Jezik – strukturisan sistem simbola, cilj - komunikacija • Govor – produkcija glasova kojima se izražava jezik Karakteristike specifičnih razvojnih poremećaja govora i jezika • Oštećenje normalnih obrazaca sticanja govora od ranih stadijuma razvoja • Ne mogu se direktno objasniti abnormalnostimaneuroloških ili govornih mehanizama, senzornim oštećenjima, ometenošću u intelektualnom razvoju, sredinom • Često praćeni udruženim problemima – teškoće u čitanju i interpersonalnim odnosima, emocionalni problemi, problemi ponašanja • Ključno razlikovanje poremećaja od normalnih varijacija u razvoju  klinički značajna 4 kriterijuma: težina, tok, obrazac i udruženi problemi

Vrste specifičnih razvojnih poremećaja govora i jezika (1) SPECIFIČNI POREMEĆAJI ARTIKULACIJE (dislalija, fonološki poremećaj): • izgovaranje glasova kasni ili je toliko izmenjeno da stvara probleme u razumevanju govora • dete nije u stanju da izgovori određene foneme, izvrće ih, zamenjuje, izostavlja, nestalno je u izgovoru glasova • govorne sposobnosti su normalne

Vrste specifičnih razvojnih poremećaja govora i jezika i savetovanje (2) POREMEĆAJ EKSPRESIVNOG GOVORA (disfazija / afazija - ekspresivni tip): • sposobnost deteta da koristi ekspresivni govor (u različitim situacijama) je znatno ispod nivoa očekivanog sa mentalni uzrast, uključujući: • bogatstvo rečnika, pravilna upotreba gramatičkih oblika, upotreba složenih rečenica i prisećanje reči • razumevanje govora - normalno POREMEĆAJ RECEPTIVNOG GOVORA (disfazija / afazija - receptivni tip): • detetovo razumevanje govora je znatno ispod nivoa očekivanog sa mentalni uzrast, • neverbalna inteligencija - u skladu sa uzrastom • ne odgovaraju na govorni jezik - liče na gluvu decu, ali čuju i odgovaraju na neverbalne zvuke, kada progovore – niz grešaka

Specifični razvojni poremećaji govora i jezika - savetovanje - • Porodica: da smanji osećaj krivice / anksioznosti – većina govornih problema nije uslovljena porodičnim faktorima • Roditelji: da ne ulažu pojačane napore da uče dete da govori, a posebno ne da uslovljavaju razvoj govora; da prihvate napore deteta da komunicira • Škola: prihvatanje i razumevanje problema • Tretman: uključiti dete u defektološki tretman

F81: SPECIFIČNI RAZVOJNI POREMEĆAJI ŠKOLSKIH SPOSOBNOSTI (1) • Normalni obrasci sticanja školskih sposobnosti su oštećeniod ranih stadijuma razvoja • Potiču od abnormalnosti u kognitivnim procesima • Redak poremećaj - 3% dece školskog uzrasta, češće dečaci • Često udruženi sa drugim poremećajima: • razvojnim poremećajima (govora i jezika, motornog funkcionisanja) koji im prethode • kliničkim sindromima (hiperkinetički sindrom, poremećaj ponašanja) • Etiologija: nepoznata, pretpostavka o primatu bioloških faktora u interakciji sa sredinskim faktorima (okolnosti učenja, kvalitet nastave)

F81: SPECIFIČNI RAZVOJNI POREMEĆAJI ŠKOLSKIH SPOSOBNOSTI (2) Kriterijumi: • klinički značajno oštećenje (redak poremećaj) • specifično (nije oštećenje opšte inteligencije) • razvojno (od početka prisutno) oštećenje određene školske sposobnosti • nije direktna posledica nedostatkaprilike da se uči ili drugih poremećaja, koji mogu istovremeno da postoje

Vrste specifičnih razvojnih poremećaja školskih sposobnosti Specifični poremećaj čitanja (disleksija): • specifično i znatno oštećenje razvoja sposobnostičitanja, znatno ispod mentalnog uzrasta (oštećeno čitanje, shvatanje pročitanog, prepoznavanje reči) • dobre sposobnosti da prepisuje ili piše po diktatu Specifični poremećaj računanja (akalkulija): • specifično oštećenje sposobnosti računanja, znatno ispod mentalnog uzrasta • deficit uglavnom u oblasti računskih radnji sabiranja, oduzimanja, množenja i deljenja, a manje u oblasti apstraktnih matematičkih sposobnosti

Specifični razvojni poremećaji školskih sposobnosti - savetovanje • Roditelji: da shvate da dete stvarno ne može, da prihvate teškoće svog deteta i da usklade zahteve • Dete: da razume svoj poremećaj i da ga prihvati, da razvije samopoštovanje • Škola: da razume probleme deteta i da prilagodi nastavne zahteve (smanjenje zahteva u oblastima u kojima dete ima poremećaj, favorizovanje oblasti dobrog funkcionisanja) • Tretman: uključiti dete u rehabilitaciju (neuropsihološku, defektološku)

F82: SPECIFIČNI RAZVOJNI POREMEĆAJI MOTORNOG FUNKCIONISANJA • Ozbiljno oštećenje razvoja motorne koordinacije znatno ispod očekivanog za fizički i mentalni uzrast, koje se ne može objasniti neurološkim poremećajima (dispraksija) • Verbalne sposobnosti znatno iznad neverbalnih • Prisutno od najranijeg detinjstva, počev od kašnjenja u razvoju motornih sposobnosti (sedenje, puzanje, hranjenje, hodanje, oblačenje), peko trčanja, penjanja uz stepenice, ispuštanja stvari, udaranja u prepreke, do problema sa rukopisom, crtanjem… • Biološkoporeklo u većini slučajeva (neurorazvojne nezrelosti) • Velika mogućnost sekundarne pojave emocionalnih problema

Specifični razvojni poremećaji motornog funkcionisanja - savetovanje Savetovanje: • da roditelji shvate da dete nije u stanju da dobro izvede sve motorne zadatke; da prihvate njegove teškoće i prilagode zahteve • da školarazume probleme deteta i da prilagodi nastavne zahteve • da dete razume i prihvati svoj problem i uključi se u rehabilitaciju

F84:PERVAZIVNI RAZVOJNI POREMEĆAJI Kod pervazivnih razvojnih poremećaja psihopatološka ispoljavanja prožimaju i zahvataju sve sfere funkcionisanja deteta uz kvalitativna oštećenja: - u razvoju recipročnih socijalnih interakcija - u razvoju verbalnih i neverbalnih sposobnosti komuniciranja - u imaginativnim aktivnostima Karakteristično: • Oskudan, stereotipan, repetitivanrepertoarinteresovanja i aktivnosti • Definišu se u terminima ponašanja • Uobičajeno, ali ne i obavezno postojanje kognitivnog oštećenja • Rani početak, kompletna klinička slika do 5 godina života Vrste: autizam, Rett-ov, Asperger-ov, Heller-ov sindrom…

Pervazivni razvojni poremećaji - savetovanje Kod roditelja često: teško prihvatanje hendikepa deteta (prezaštićivanje, povremeno odbacivanje); griža savesti , krivica Lečenje: medikamentozna terapija, bijhejvioralni postupci, reedukacija psihomotorike, grupne aktivnosti, pomoć i podrška porodici… SAVETOVANJE: pomoći porodici da živi sa problemom deteta: • Informisati roditelje o poremećaju - važno da roditelji razumeju poremećaj deteta i njegove mogućnosti i prilagode zahteve • Pripremiti porodicu na dugotrajan tretman sa neizvesnim ishodom i na beskrajno strpljenje • Što ranije uključivanje u stimulativni i opšti reedukativni tretman deteta i porodice - omogućava da se dete organizuje na najvišem mogućem nivou • Naučiti ih da budu zadovoljni svakim i najmanjim napretkom deteta

LITERATURA • Deušić-Popović, S. (1999), Problemi mentalnog zdravlja dece i adolescenata, str. 3 –67. Beograd, Institut za mentalno zdravlje. • MKB - 10 – Uputstva za dijagnostiku i vođenje mentalnih poremećaja u primarnoj zaštiti. Beograd, Institut za mentalno zdravlje.

VIDEO KLIPOVI – sajtovi Interventions for Individuals with Mental Retardation / 3:15 • http://www.youtube.com/watch?v=x9cKYVt6olE Second Video of Severely mentally challenged boy after 1 year playing Piano Wizard Academy / 1:30 http://www.youtube.com/watch?v=VicL36hQgOM Stillwater Center Tour / tour of Stillwater Center, a home for Montgomery County children and adults who have the most severe and profound mental retardation, are physically challenged and/or have significant medical needs. /8:31, do 3:00 , od 4:00 do 8:15 http://www.youtube.com/watch?v=_TDGgwuPGuo Mild Retardation / That's what Nikki has 2:24 http://www.youtube.com/watch?v=CAF1PuWDWDk Autizam Summer, a child with Autism / After 3 months of B12 injection and the 2nd chelation (to remove metal toxic from her body), she is more verbal 1:41 http://www.youtube.com/watch?v=BB-0sXMk75s&feature=results_video&playnext=1&list=PL870BC4FA0C6A726B Rain man traier 1:25 http://www.imdb.com/video/screenplay/vi1846975001/ Scena sa TV emisijom / trem 1:43 http://www.imdb.com/video/screenplay/vi1830197785/

MENTALNA HIGIJENA