Prof.dr Vesna Radoman

1. Stimulativni i destimulativni faktori unutar porodice u psihičkom i komunikativnom razvoju deteta Prof.dr Vesna Radoman

2. Deci sa komunikativnom i drugim oblicima ometenosti • Nedostaju povećane stimulacije za razvoj jer vrlo često imaju manjak iskustva o svakodnevnim životnim situacijama. • Deci sa ometenošću nedostaju mnogobrojna iskustva koja dete bez ometenosti njihovog uzrasta ima. Ona se manje kreću , manje kontaktiraju i manje komuniciraju, manje izlaze iz kuće.

3. Porodica • Zbog toga mora dodatno i pojačano stimulisati razvoj takvog deteta. • Proces habilitacije i rehabilitacije deteta mora veštački stimulisati niz aktivnosti i podsticati porodicu da to pojačano čini. • Trebalo bi savetovati porodicu da sa sobom vode dete (svuda gde je to moguće); u prodavnicu, u posetu prijatelju, u dečje pozorište, sportske aktivnosti ili posmatranje sportskih događaja, na izlete, upoznavanje prirode, na putovanja. Trebalo bi organizovati susrete sa vršnjacima koji sa i bez ometenosti, ali i druženje sa starijima i mlađima (to je moguće sa članovima šire porodice ali i izvan nje).

4. Gašdanov eksperiment (Gashdan) • Eksperimentalnu grupu su činila deca istog mentalnog uzrasta MU=4g.(ali različita po kalendarskom). To su bila deca sa sniženim mentalnim sposobnostima i fizički ometena deca. Kontrolna grupa:imala jednak mentalni i kalendarski uzrast od 4g. • Testovni materijal činili su predmeti iz svakodnevnog života grupisani po zajedničkoj situaciji:

5. Gašdan- nastavak • I grupa- izleti i provod (ZOO,park, bazen, izlet) • II gr. - usluge (prodavnica,frizerski salon, garaža,pijaca • III gr. - domaći poslovi (metle,krpe za praš. posuđe, pokućstvo, nameštaj ) U svakoj grupi predmeta Egr. prepoznavala je manji broj predmeta od Kgr.

6. Logoped bi trebalo da tokom habilitacije i rehabilitacije deteta Istovremeno radi sa njegovom porodicom pružajući joj psihološku podršku -koristeći psihoterapijske principe koje poznaje -koristeći savetovanje i informisanje roditelja o svim relevantnim činjenicama vezanim za razvoj deteta (ne samo govora) - Edukujući roditelja o različitim oblicima stimulacije deteta(komunikativne igre)

7. Efekti porodičnog uticaja na ranu vokalizaciju i komunikaciju • Nekoliko studija pokazalo da je verbalno i komunikativno obogaćivanje od strane članova porodice značajno uticalo na povećanje vokalizacije i bablinga kod bebe. Pokazalo se da bebe više vokaliziraju kada im majke govore paralelno dok one proizvode glasove i slogove. Interesantno je da se vokalizacija ne povećava kada je obezbeđeno samo prisustvo majke koja ne govori (Waisberg)

8. Istraživanje Irvin-a • Bebe od 13-30mes. kojima su majke svakodnevno čitale 15-20min.produkovale su mnogo više bablinga nego kontrolna grupa. • Dalja ispitivanja su pokazala da je uz to vrlo bitna i emocionalna pratnja. Casler je izlagao decu impersonalnom, bezličnom ponavljanju nizova brojeva i to nije imalo efekta na razvojno napredovanje beba

9. Porodična naspram institucionalnoj nezi • Mnoge studije pokazale su negativne razvojne efekte produžene institucionalizacije. Razvoj govora a često i razvoj IQ-a trpi , posebno razvoj verbalne inteligencije. Slični efekti su konstatovani u porodicama gde se malo komunicira sa decom i gde nema verbalne stimulacije.

10. Osnovni stimulativni uslov unutar porodice • Emocionalna inteligencija roditelja i sposobnost empatije, emocionalno obrazovanje • Brazelton kaže da roditelji moraju da shvate da njihovi postupci mogu da pomognu da se izgrade samouverenost deteta, podstakne njegova radoznalost i omogući zadovoljstvo pri učenju ali i da se upozori na ograničenja.

11. Suštinski važna činjenica jeste • Emocionalna toplina, ljubav i briga o detetu, EQ • Roditeljska verbalizacija ali jednako i neverbalni postupci prema detetu , a posebno pomoć roditelja detetu da se nosi sa sopstvenim osećanjima • Saosećanje i razumevanje deteta od strane roditelja je ključno • Negativne efekte na kompletan psihički razvoj ima zanemarivanje, odbacivanje ali i preterana briga sa prezaštitničkim odnosom ili pak stroga i kruta disciplina sa hladnim emocionalnim odnosom

12. Prezaštitnički odnos • Je često prisutan kod roditelja sa decom koja imaju neki oblik ometenosti • Ne pruža adekvatne uslove za psihički razvoj deteta, njegovo osamostaljivanje i sazrevanje • Ovaj odnos je najčešće posledica osećanja krivice ili osećanja sažaljenja

13. Kod deteta sa ometenošću nekad je teško povući granicu između • Šta je objektivno uslovljena briga koju nameće ometenost (prelazak ulice gluvog deteta) a šta prebrižnost i prezaštićivanje (roditelj oblači svoje gluvo dete u 7g.). • Izvestan prelazak te granice i blage oscilacije oko nje su relativno normalne ali stručnjak mora da reaguje kada sretne izražene slučajeve prezaštićivanja

14. Bliže bihejvioralno određenje prebrižnog odnosa • Nedopuštanje detetu da preduzme aktivnosti primerene njegovom uzrastu a da nisu ometene hendikepom kao što je samostalni izlazak van kuće • Prekomerno angažovanje roditelja tamo gde dete može samostalno delovati (roditelj mu sve priprema, organizuje ili radi umesto njega) • Izražavanje nerealnih strahovanja i strepnji od svih mogućih opasnosti koje prete detetru

15. Prezaštićujući i prebrižan odnos • Sputava dete sa ometenošću u fizičkom i psihičkom sazrevanju (odlaže sazrevanje) i dovode do stvaranja pasivnog odnosa iščekivanja deteta da sve drugi urade umesto njega. • Prebrižnost porodice prema detetu sa ometenošću vodi ka njegovoj infantilizaciji i nezrelosti

16. Suprotan pol odnošenja jeste preuveličavanje detetovih moći • Ređe se sreće i posledica je nesvesnog mehanizma odbrane roditelja (negacija) , nameće visoke ideale i gaji velike aspiracije koje je detetu vrlo teško dostići. Ovo nekad vodi dotle da roditelj odbacuje potrebu za re(habilitacijim). • Ovakav odnos je za dete izvor velikih frustracija i osećanja manje vrednosti i nesigurnosti u sebe

17. Goleman: tri emocionalno pogrešna roditeljska odnosa(Huven&Gottman) • Potpuno zanemarivanje osećanja deteta • Suviše izražena popustljivost • Prezriv odnos koji ne poštuje dečje emocije