ZA I PROTIV ANAEROBNOG – LAKTATNOG TRENINGA U ODBOJCI

1. ZA I PROTIV ANAEROBNOG – LAKTATNOG TRENINGA U ODBOJCI

2. Energetski izvori mišićne aktivnosti

3. Energetika fizičkih aktivnosti pretežno se odvija na nivou mišićnog rada. Energija potrebna za vršenje rada, unosi se u organizam iz spoljne sredine, putem hrane. Osnovne hranljive materije su šećeri, masti i belančevine. Šećeri i masti su energetske, a belančevine osnovne gradivne materije (učestvuju u izgradnji i obnovi ćelija). Prema redosledu potrošnje prvo sagorevaju šećeri, a zatim masti. Masti ne mogu da sagorevaju bez prisustva šećera i kiseonika, pa se kaže, da masti sagorevaju na “vatri” ugljenih hidrata.

4. Svaka fizička aktivnost (prelazak iz stanja mirovanja, u stanje kretanja), samim tim i sportska, zahteva određeno energetsko obezbeđenje rada, odnosno energiju neophodnu za kontrakciju mišića. • Potrebno je naglasiti, da svaka sportska aktivnost ima svoju specifičnost, tj. posebne zahteve za energijom. • Da bi ovo bilo moguće, organizam čoveka poseduje sposobnost, da na više načina snabdeva mišiće energijom. • U organizmu postoje dva osnovna načina stvaranja energije: • aerobni metabolizam • anaerobni metabolizam

5. aerobni metabolizam • energija se obezbeđuje sagorevanjem glukoze i slobodnih masnih kiselina. • za tu svrhu koristi se kiseonik iz vazduha. • količina energije, koju je organizam sposoban da stvori za jedinicu vremena, zavisi upravo od mogućnosti pulmonalnog i kardiovaskularnog sistema. • što je organizam sposobniji da više kiseonika potroši u jedinici vremena, biće stvorena veća količina energije za rad.

6. anaerobni metabolizam • Maksimalna količina kiseoničkog duga je pokazatelj anaerobne radne sposobnosti sportiste. • Prema tome anaerobne mogućnosti zavise od sposobnosti organizma da energiju stvara u uslovima kiseoničke insuficijencije, sposobnosti da se kompenzuju promene u unutrašnjoj sredini i stepena adaptacije tkiva na uslove hipoksije

8. Mišićne ćelije, kao i sve druge ćelije organizma, energiju za rad dobijaju direktno, jedino razlaganjem molekulaadenozin trifosfata (ATP). • Ovo se može izraziti jednačinom: ATP  ADP + P (fosfat) + E (energija) • Iz ove jednačine sledi da stalno mora da se vrši resinteza ATP, od ADP, sada suprotnim procesom: ADP + P + E  ATP

9. Resinteza ATP se vrši anaerobnim i aerobnim procesima. Ovde se radi o tzv. vezanim reakcijama, jer se energija oslobođena pri jednoj reakciji odmah uključuje u drugu reakciju. • Kod anaerobnog izvora postoje dve frakcije, u zavisnosti od toga, koja se supstanca koristi za stvaranje energije: • Alaktatna • Laktatna

10. U prvom slučaju (alaktatna frakcija), energija se dobija razgradnjom kreatinfosfata (CP). • Rezerve CP-a u ćelijama su male, ali zato se njegovom razgradnjom stvara najveća količina energije u jedinici vremena, što znači da raspadanjem CP-a dobijamo energiju za rad maksimalnim intenzitetom. • Njegove rezerve u ćelijama su dovoljne za rad maksimalnog trajanja do 15 – 20 sekundi.

11. U drugom slučaju (laktatna frakcija), energija se dobija razgradnjom ugljenih hidrata (glikogena) do mlečne kiseline (laktata) i koristi se za rad submaksimalnog intenziteta. • Rezerve glikogena u mišićima su takve, da njegovom razgradnjom dobijamo energiju za rad u trajanju do 3 – 5 minuta. • Ako rad traje duže, onda počinju da preovlađuju aerobni procesi.

12. Prema tome postoji prirodna povezanost između: • intenziteta, • maksimalnog trajanja neke aktivnosti i • energetskih izvora, na osnovu kojih se ta aktivnost odvija.

13. Zone intenziteta • Zona maksimalnog intenziteta • Zona submaksimalnog intenziteta • Zona visokog intenziteta • Zona umerenog ili srednjeg intenziteta • Zona niskog intenziteta

14. Zone intenziteta - grafički prikaz

15. Izvori energije Kao što se može primetiti, zone relativnog intenziteta se dosta dobro poklapaju sa vremenom trajanja pojedinih izvora energije: • zona maksimalnog inteziteta se poklapa sa vremenom trajanja alaktatnog izvora, kod kojeg se resinteza ATP-a vrši, uglavnom, zahvaljujući energiji koja se dobija razgradnjom kreatinfosfata - CP; • zona submaksimalnog intenziteta poklapa se sa vremenom trajanja glikogeno-laktatnog izvora, gde se rad ostvaruje za račun anaerobnih glikolitičkih procesa - glikogen; • zona velikog intenziteta (ili mešovita zona), kad aerobni procesi dostižu vrhunac, ali još uvek ne mogu u punoj meri da zadovolje zahteve organizma za energijom, usled čega se stvara znatan kiseonički dug; • zona umerenog intenziteta u kojoj se rad odvija isključivo za račun aerobnih procesa.

16. Zone intenziteta u odbojkaškoj igri • Zona maximalnog intenziteta – smeč, smeč servis,... • Zona submaximalnog intenziteta – blok, dizanje lopte za napad iz skoka,... • Zona visokog intenziteta – odbrana polja, dizanje lopte za napad iz skoka,... • Zona umerenog intenziteta – prijem servisa, dizanje lopte za napad, flot servis,...

17. Poštuj jedno od važnih pravila sportskog treninga – prepokrivanje opterećenja! • Zona maksimalnog intenziteta – do 15% • Zona submaksimalnog intenziteta – oko 50% • Zona visokog intenziteta – do 100% • Zona umerenog intenziteta – nekoliko puta više

18. ZA ili PROTIV?

19. Koliko puta nedeljno?

21. Puno sreće u narednoj sezoni!