POZNATE ŠKOLE U RAZVOJU EKONOMSKE MISLI

1. POZNATE ŠKOLE U RAZVOJU EKONOMSKE MISLI Prof. dr ZORAN MILENKOVIĆ

2. Ekonomska misao antike Menczi (372-289 god. pre n.e.)– kineski mislilac bavio se ekonomskim problemima. Interesovao se za probleme društva, podele rada, i odnose zasnovane na prevazi “visoko rodnih ljudi” nad prostim narodom.

3. Smatrao je da se to može podeliti na one koji se bave umnim radom i one koji se bave fizičkim radom. Kritikovao je despotski način upravljanja koji podstiče ustanke jer se narodu ne obezbeđuju sredstva za opstanak.

4. Stvorio je utopijski agrarni sisten Czintjan, tzvkvadratnihili kružnihpolja. Prvi je sistematizovao doktrinu Mendata neba. Menicije je bio sledbenik Konfučija.

5. Homer (1150 i 685 pre n.e. Verovatno u VIII v.pre n.e.)– pesnik Ilijade i Odiseje u kojima se nalaze i problemi vezani za to doba. Rodovsko uređenja društva, u kome vlada Aristokratski sloj, zasniva se na naturalnoj proizvodnji uz privatno posedovanje stoke, robova, zemlje, zlata i drugih dobara.

6. Zlato se već upotrebljava u trgovini, koja ne predstavlja područja aktivnost slobodnog Grka, ali vladajućoj klasi ipak služi za povećanje bogastva sporadičnim prodajama u ratu nagomilanog plena.

7. Ksenefon(430-354 pre n.e.)– grčki filozof i ekonomista, učenik Sokratov i izraziti predstavnik njegove filozofije. Svoje glavne ekonomske ideje je napisao u svoj delu Ekonomikos.

8. Zastupao je naturalnu privredu, a posebno robovlasničku poljoprivredu koju stavlja nasuprot trgovini i gradskoj novčanoj privredi uopšte. A znači da svako društvo proizvodi sve što mu je potrebno, a trgovinu i novčanu razmenu treba svesti na najmenju meru.

9. EKONOMSKA MISAO STARE GRČKE Platon(427-347 pre n.e.)– velikigrčkifilozof, učenikSokratov, iučiteljAristotelov. Njegovefilozofskemislisuprotkaneekonomskimidejama.

10. Jednaodnjegovihmisli je podelarada: radnicitrebadarade, vojnicidačuvaju, vladaridavladaju. Bio je protivnikbogatstvaitrgovine, kao i Ksenofoni bio je pristalicanaturalneprivrede. Smetrao je dasuvrlinaibogatstvonespojivi. 

11. Trgovinombi trebaloda se bavesamostranci, jeronanijedostojnaAtinjana. NjegovavažnadelasuRepublikaiZakoni.

12. Aristotel(384-322 pre. n.e.)– grčkifilozofiučenikPlatonov. Bio je pristalicarobneproizvodnje u čijimokvorima je idefinisaopojam robe, vrednostiinovca.

13. Svojeekonomskeideje je napisao u spisimaPolitika,Etika i Ekonomika.Utemeljivač je modernogshvatanja o vrednosti robe, razmeni, novcu, ibogatstvu.

14. Razlikovao je EkonmijuiKrematistiku. Ekonomija je naturalnobogaćenjeunutardomaćina, a krematistikaje robnobogaćenjeizvandomaćina.

15. Krematistikaimazaciljpribavljanjebogatstvazanjenogvlasnika. Veštinasticanjabogatstva je dvojaka. Atistotel je bio učitelj Aleksandra Makedonskog, ipristalicarobneproizvodnje, itrgovine.

16. EKONOMSKA MISAO STAROG RIMA U središtu rimskih pisaca nisu više filozofski problemi ekonomije, već kontretna pitanja poljoprivredne proizvodnje, posebno korišćenje opštinskog zemljišta i režim privatne svojine.

17. U to vreme vodile su se diskusije oko javne zemlje, koja je dobijena na osnovu osvajanja. Zemlja se prodavala na aukcijama, dodeljivala kolonistima ili raspodeljivala građanima.

18. Marko PorcijeKaton(234-149.pre n.e.)– rimski pisac, veleposednik i krupan robovlasnik. Pisao je o načinu što boljeg iskorišćavanja robova.

19. Po njemu, robove je trebalo nabavljati mlade, kako bi se lakše vaspitali za rad, i treba ih držati odvojeno, kako bi se sprečile zavere, treba ih hraniti i oblačiti posebno. Katon je preteča Merkantilističkih ideja.

20. Braća Tiberije (163-132 pr. n.e..) i Gaj (154-122 pr. n.e.) Grasi (Grachus). Poznati reformatori i narodni tribuni. Braća Grasi su tražili provođenje agrarne reforme.

21. Predlagali su da se tzv. ager publicus - tj. da se državna zemlja podeli siromašnim građanima. Predlagali su agrarni maksimum.

22. Nisu razmišljali o ukidanju ropstva. Bili su narodni tribuni u starom Rimu. Zahtevali su reforme i pričali da se zemlja podeli građanima i bez zemljašima. Predlagali su uvođenje zemljišnog maksimuma tj. 500 jutara po vlasniku (katastarsko jutro  iznosi 5754,64 m²). Doživeli su neuspeh i ubijenu su.

23. Ciceron Marko Tulije(106-43 pr. n.e.)– filozof  i političar  bio je  predstavnik krupnih zemljoposednika tzv. optimata.

24. Osuđivao je sitnu, a odobravao je krupnu trgovinu, smatrajući je društveno-korisnim zanimanjem. Bio je protivnik zanatlijskog rada, misleći da to čoveka pretvara u roba.

25. Tit LukrecijeKar(99-55 pr. n.e.)pesnik i filozof. Bio je pristalica Epikura i Demokrita. Po njemu razvitak društva je neprekidan proces, po kojem pojama novih oruđa je dobra. Jer će time čovek lakše savlađivati prirodu.

26. Lucije Moderat Kolumela (sredina1. veka. pr. n.e.)– rimski pisac. Napisao je 12 knjiga o poljoprivredi, u kojima se obrađuje organizacija rada na krupnim zemljištima u vreme kada je robovske snage bilo gotovonestalo.

27. Podelu je izvršio na dva dela. Deo gazdinstvaje vodio sam vlasnik i obrađivao zemlju s robovima (villa), a drugi je podeljen na delove koje su obrađivali koloni.

28. Columella se zalagao za podelu latifundija kolonima zbog povećanja zanimanja kolona za proizvodnju u odnosu na robove. Vidljive su ideje raspadanja robovlasništva, i njegovog prerastanja u feudalizam.

29. SrednjivekPredstavniciiideje Poznato je da je katoličkacrkvaimalaoštrijestavoveprematrgoviniirobnojprivredinegogrčko-pravoslavna, koja je dopuštalatrgovnu. Carigrad je bio centarsvetsketrgovine. Vizantijajednaodnajrazvijenihzemaljapredkraj XIII veka.

30. Islamskacrkva je stimulisalatrgovce, sem u slučajunepravednogbogaćenja. TomaAkvinskiikatoličkacrkvasuimalirezerve u odnosunatrgovačizanat, koje se smatralonečasnim, a trgovci suvaralice i lopovi.

31. Toma Akvinski(1225-1274), građanin Francuske, rodom Italijan– predstavnik kanonista. Poreklom plemić, školovao se u mnogim Evropskim gradovima i dobio najvišu titulu svih doktora nauka.

32. Od ekonomskih kategorija raspravljao je o bogatstvu, pravednoj ceni, podeli rada. Njegovo učenje i pogledi važili su kao zvanićna filozofija katoločke crkve.

33. Kanonisti su gledali na zemljoradnju i zanatstvo kao pozitivno, jer su namenjeni zadovoljavanju ljudski potreba što je u skladu sa božijom voljom.

34. Dok trgovinu shvataju negativno, jer je to cilj bogaćenja što je suprotno božijoj volji. Toma Akvinski ne odbacuje trgovinu kao delatnost, ali ne prihvata da se cene na tržištu formiraju od ponude i tražnje.

35. TomaAkvinski kaže da je “prodavati skuplje ili kupovati jeftinije nego što stvar vrijedi samo po sebi nepravedno i nezakonito” što je negativna pojava.

36. Martin Luter (1483-1546)– osnivač protestantizma u Nemačkoj, sin rudara, koji je studirao u Erfurtu.

37. Kao ekonimista zalagao se za naturalnu privredu i prostu robnu proizvodnju, i borio se protv zelenaškog i trgovačkog kapitala. Isticao je autoritet kneževa i vlasti da upravljaju ekonimskim stvarima i da svako ima dužnost da radi i da bude poslušan.

38. Svojim učenjem o radu uticao je na stvaranje ideoloških pretopstavki za formiranje klasičnih koncepcija o vrednosti. Time je prethodio Merkantilističkim učanjima o razvoju manufakture.

39. Nikolo Makijaveli - (ita. Niccolò Machiavelli; 3. maj 1469. — 21. jun 1527) bio je italijanski politički filozof tokom renesanse.

40. Kao upravni službenik u Firenci, Makijaveli je postao ključna figura u realnoj političkoj teoriji, ključnoj za kasnije studije u političkim naukama.Njegova najpoznatija knjiga, The Princip(Vladalac), čija je namena bila da bude priručnik za vladare.

41. Izdata nakon njegove smrti, knjiga je zagovarala teoriju da sve što je bilo potrebno bilo je neophodno — rani primer utilitarizma i realpolitike. Makijavelijeve teorije su razrađene u dvadesetom veku.

42. Makijaveli je takođe autor "Rasprava" u vezi političkog života u Vatikanu, Firenci i ostalim državama, u kojim demonstrira superiornost svojih zapažanja.

43. Ipak, pridev "makijavelistički" se smatra od većine eksperata kao nepravilan u vezi njega i njegovih stavova. Izraz opisuje usko, samo-interesno ponašanje od strane zainteresovanih grupa.

44. Zajedno sa Leonardom da Vinčijem, Nikolo Makijaveli se smatra idealnim prototipom čoveka renesanse. Mada ovaj epitet može biti pogodniji nego opisivati Makijavelija kao "makijavelističkog", pošteno bi bilo istaći da je posedovao "makijavelističku inteligenciju".

45. MERKANTILIZAM Izraz je nastaoodlatinske rečimercatura-trgovina,i to je ekonomskafilozofijatrgovacaidržavnihslužbenika u 16. i 17.veku. Smatra se da je trgovinajediniizvornarodnogbogatstvaiblagostanja.

46. Bogatstvo se izražava u količiniplemenitihmetala,kojeće stećikao višakpribavljenogzlataodprodajesvojihproizvoda u inostranstvu.Državauvodijedinstvenumonetu,opštiporez,protekcionističke mere iposebnoknjigovodstvo.

47. Antonio Sera je smatraoda se to možepostićiprodajomgotovihproizvoda u inostranstvu, što je objasnio u svomdelu “Kratkarasprava o uzrocimakojimoguizazvatiobiljezlataisrebra u kraljevinama u kojimanemarudnika, s primenomnakraljevinuNapulj”.

48. Merkantilizam je postaviotemeljedržavnojintervenciji u privredi.NajpoznatijimerkantilistisuMonkretjen,Sera i Mun. Antoan de Mokretjen Thomas Mun ŽORŽ-PJER SERA

49. Merkantilizam se deli nadve faze: a) Ranimerkantilizamje trajaotokom 15. i 16. veka.Idejaranihmerkantilistajesteda se ostvarisuficitnovčanogbilansa, zalažući se zavećiizvozroba (čime bi se povećalobogatstvodržave), a štomanjiuvoz (jer on utičenaodlivnovcaizzemlje). Po njihovommišljenju, državatrebačakidazabraniuvoz robe.(uvođenje protekcionizma)

50. b) Razvijenimerkantilizamje trajaotokom 17.veka. Njegoviprotagonisti se zalažuzapozitivantrgovinskibilans u spoljnotrgovinskojrazmenijednezemlje. Oni nisuprotivuvoza. • PredstavnikmerkantilizmaŽanBatistKolber se zalagaozaosvajanjenovihkolonija, Antoan de Mokretjen je u svomdelu “Traktatpolitičkeekonomijeposvećenkraljuimajcikraljici” (1615. godine) prvi put definisaopolitičkuekonomiju, dok se Tomas Manzalagaozarazvojspoljnetrgovine.