NASTANAK I RAZVOJ EKONOMSKE NAUKE

1. NASTANAK I RAZVOJ EKONOMSKE NAUKE

2. NASTANAK I RAZVOJ EKONOMSKE NAUKE • Uvod • Počeci ekonomske nauke • Nastanak ekonomije: klasična politička ekonomija • Marksov doprinos ekonomiji • Marginalistička revolucija i neoklasična ekonomija • Razvoj ekonomije u 2o.veku • Rezime • Ključni pojmovi • Pitanja za obnavljanje gradiva

3. Uvod • Ekonomija - starogrčke reči oikos- kuća, domaćinstvo • Nomos- zakon • Kovanica oikonomia- zakonitosti gazdovanja, nauka o privredjivanju • Ekonomija- društvena nauka (ekonomska istraživanja ispituju i zakonitosti kojima se uređuju odnosi između ljudi unutar ili povodom aktivnosti kao što su proizvodnja, raspodela, razmena i potrošnja ili druge ekonomske pojave.

4. Relativno mlada nauka • Kraj 18. i početak 19. veka, vezuje se za vreme kapitalizma • Predatvlja najmoderniji vid uređenja odnosa između ljudi u vezi sa njihovim ekonomskim aktivnostima

5. Počeci ekonomske nauke • U istoriji ekonomske misli postojale su dve škole (nastala tokom 16. i 17. veka) • Merkantilizam • Fiziokratizam • Merkantilistička doktrina(doktrina o trgovanju) pažnja usmerena na istraživanje trgovine. • Podsticati izvoz i obeshrabriti tj ograničiti uvoz.

6. Zemlja koja više izvozi nego uvozi stalno uvećava svoje bogatstvo. • Fiziokratizam- vladavina prirode, odnosno prirodni poredak • Ukazivanje veze između ekonomske delatnosti i prirode(zemlje). • Po njima trgovci i zanatlije – sterilna klasa koja samo prerađuje proizvode onih koji su produktivni.

7. Po njima produktivni su samo radnici koji obrađuju zemlju ili iz nje obezbeđuju sirovine i na taj način jedini kreiraju nove proizvode. • Treću klasu čine zemljovlasnici koji obezbeđuju zemlju na kojoj proizvodi produktivna klasa, • Rad onih koji rade na zemlji jedini stvara nove vrednosti proizilazi da je njihov rad izvor svekolikog bogatstva.

8. Fiziokrate su preteče ideje o radu kao stvaraocu vrednosti koja će biti detaljnije razvijena kasnije u okviru klasične političke ekonomije. • Kene-2 metodološka osnova postavio za ekonomska istraživanja • 1. društvo jedne zemlje posmatrao kao složenu društvenu strukturu u kojoj se rapsoznaju velike društvene grupe-klase čiji položaj zavisi od mesta u ekonomskom poretku.

9. 2. Uvode pojam lese fera- pustite neka radi tj. Neka stvari idu svojim tokom. Ekonomske fenomene posmatra u njihovom čistom obliku bez uticaja sa strane (bez na primer mešanja države od koje su merkantilisti očekivali da ograničava uvoz ili zabranjuje izvoz zlata)

10. VILJEM PETI, profesor medicine na Oksfordu, znalac matematike i astronomije, pronalazač i preduzetnik, ostao poznat kao važan mislilac, filozof i ekonomist. • Uvideo da se ekonomska pitanja ne mogu razmatrati bez kvantifikacije. • Prethodnik buduće statistike • Uveo u metod istraživanja političku aritmetiku sa ciljem da precizira ekonomske veličine

11. Zlato i srebro čine sasvim mali deo nacionalnog bogatstva • Bogatstvo nastaje u proizvodnji, tvrdio da je”rad otac, a zemlja majka” vrednosti koja u vidu dobara izlazi iz proizvodnje. • Smatrao je pogrešnim zabranjivanje uvoza, propagirao da se u zemlji proizvodi efikasnije i jeftinije. • Suprotstavljao se prevelikom državnom mešanju u privredu.

12. Bavio se porezima, ulogom i obrtom novca • Protivio se monopolu • Uočio da podela rada povećava produktivnost i kvalitet dobara • On teži egzaktnosti, proveri teorijskih zaključaka i istražuje šta se zbiva naizgled jasno vidljivih pojava. • Njega pre svega interesuje kakav je unutrašnji poredak stvari, odnosno kako će se sistem ponašati ako slobodno i neometano deluju ekonomski zakoni koje on nastoji da otkriva.

13. Nastanak ekonomije: klasična politička ekonomija • U ekonomiji merkantilisti iz svog iskustva znali su da više novca izgleda kao veće bogatstvo ali nisu razumeli zašto je to tako i dokle taj efekat važi. • Ekonomija kao nauka nastaje tek onda kada počinje da razjašnjava pitanja čiji odgovori ne leže nadohvat ruke već zahtevaju pažljivo posmatranje, analiziranje i zaključivanje koje na kraju vodi uspostavljanju neke od teorija koje se mogu potvrditi i proveriti.

14. Klasična politička ekonomija ili klasična ekonomska teorija (ili škola) predstavlja jednu od takvih prekretnica koje su omogućile da se ekonomija uspostavi kao zasebna naučna disciplina.

15. Temeljni kamen nastanka ekonomije kao nauke je čuvena studija Adama Smita Istraživanje o prirodi i poreklu bogatstva naroda. Kraći naslov Bogatstvo naroda. • Interesuje ga šta se krije iza i šta prouzrokuje bogatstvo nekog naroda odnosno neke društvene zajednice.

16. Uočavao je da u društvu postoje klase koje se razlikuju po svom vlasništvu u vezi sa faktorima proizvodnje (neko ima kapital, neko zemlju, neko samo svoj rad) ali je bio uveren da se njihovi odnosi mogu harmonizovati. • Za klasičnu ekonomsku teoriju posebno je važan pojam politička ekonomija.

17. Ekonomija- nauka o privređivanju • Politička- starogrčka reč polis- država, grad • Klasična ekonomska teorija izučava privređivanje u okviru cele zemlje ili neke društvene zajednice. • Kod nas se pojam početkom20.veka prevodio kao narodna privreda.

18. Klasičari privređivanje vide kao složen sistem i celovit sistem unutar društvene sredine koju posmatraju. • Njih manje zanima individualno ponašanje učesnika u ekonomskim procesima. • Prioritet je prepoznavanje opštih zakonitosti koje deluju u privredi kao celini kako bi došli do zaključaka o načinu na koji se mogu povećati ekonomske dobrobiti za celo društvo.

19. Pokazuju kako se bogatstvo stiče kroz proizvodnju. • Klasičare zanima šta je objektivna mera bogatstva, odnosno vrednosti proizvedenih dobara. • Mera koja određuje “prirodnu cenu” dobra mimo njegove cene koju ćemo zateći na tržištu.

20. Klasičari će postaviti osnove radne teorije vrednosti u kojoj se kao objektivna mera javlja čovekov rad utrošen u proizvodnji nekog dobra. • Važno je njihovo razumevanje podele rada • Naglašavali su važnost konkurencije kao uslova za efikasno poslovanje.

21. Marksov doprinos ekonomiji • Karl Marks jedan je od najuticajnijih filozofa i društvenih mislilaca svog a još više 20. veka. • Delo “Kapital”- oslanjaju se značajno na klasičnu školu. Iako je bio oštar kritičar klasične političke ekonomije (podnaslov kapitala glasi Kritika političke ekonomije), on se može razumeti kao nastavljač

22. Marks pokazuje kako se društvo stalno menja različita uređenja- robovlasništvo, feudalizam i kapitalizam. • Prethodni oblici su nestali jer su postali kočnica daljem razvoju čovečanstva. • Marks usvaja ideju o vrednosti- vrednost određena radom utrošenim u procesu proizvodnje. • Teorija o višku vrednosti kao stvarnom izvoru profita

23. Cena proizvodnje • Jednak profit za jednak kapital • Istovremeno analizira i krize • Ukazuje na tendencije centralizacije bi koncentracije(uvećavanja) kapitala i na nastanak multinacionalnih kompanija • Naslućuje probleme sa funkcionisanjem finansijskog kapitala

24. Zato se Marks i danas smatra jednim od najboljih analitičara kapitalizma bez čijih radova se često ne mogu razumeti i neki savremeni događaji. • Razvoj društva objašnjava kao borbu klasa (tako je npr. Kapitalizam nastao kroz borbu trgovaca i zanatlija protiv feudalaca)on predviđa da će se iz sukoba dve savremene klase – radnika (proleterijata) i kapitalista javiti osnove novog društva.

25. Marks očekuje da će taj novi poredak na putu ka besklasnom društvu započeti prelaznom fazom “diktature proleterijata” tj novim vidom demokratskog uređenja u kom dominira klasa onih koji rade, a koji se u kapitalističkim uslovima, nalaze u zavisnom položaju od vlasnika kapitala. • Da li će tako biti ostaje otvoreno pitanje?

26. Njegova ideja o otuđenosti rada u kapitalizmu (radnik koji nema sredstva za organizovanje sopstvene proizvodnje mora prodavati svoju radnu snagu da bi stekao sredstva za život) i dalje predstavlja izazovno mesto mnogih socijalnih analiza.

27. Marginalistička revolucija i neoklasična ekonomija • Temeljna polazišta: • Svi učesnici u ekonomskom životu teže da donose racionalne odluke zasnovane na preferencijama • Te odluke svako donosi nezavisno na osnovu potpune dostupnosti svih relevantnih informacija. • Ključni ekonomski cilj je maksimizacija korisnosti za pojedinca, odnosno maksimizacija profita za preduzeće

28. Njih zanimaju samo postupci za nalaženje najboljeg optimalnog)rešenja za problem kako da učesnici na tržištima ostvare maksimum svog cilja koji se zasniva na njihovim subjektivnim preferencijama. • U centar pažnje stavljen je pojedinac: on maksimizira korisnost što postiže svojim ekonomskim transakcijama.

29. Njih zanimaju samo postupci za nalaženje najboljeg optimalnog)rešenja za problem kako da učesnici na tržištima ostvare maksimum svog cilja koji se zasniva na njihovim subjektivnim preferencijama. • U centar pažnje stavljen je pojedinac: on maksimizira korisnost što postiže svojim ekonomskim transakcijama.

30. Kada će takav pojedinac dostići maksimum korisnosti od bilo kog dobra koje želi da kupi? • Odgovor glasi: kada se cena plaćena za neko dobro izjednači sa korisnošću koju će taj pojedinac imati od poslednjeg kupljenog komada tog dobra. • U pravcu pronalaženja najboljeg rešenja u datim zatečenim okolnostima. • Nova teorija je donosila naizgled socijalnu harmoniju. Svi ljudi su samo kupci i prodavci.

31. U njoj nema klasa kao kod klasičara, nema socijalnih sukoba kao kod Marksa. • Nova teorija nas uči da takvi sukobi nisu opravdani. • Svako ima jednake informacije pa samim tim ima jednake mogućnosti da teži maksimumu svojih ciljeva što vodi zaključku da svakome na kraju pripada samo onoliko koliko je sposoban da ostvari.

32. Došlo se do novog naziva ekonomske nauke umesto politička ekonomija-ekonomija, ekonomika, ekonomisanje raspoloživim u datom momentu ograničenim resursima. • Sa analize cele privrede prešlo se na analizu samostalnog ponašanja pojedinca. • Pažnja se okrenula od proizvodnje dobara ka razmeni, raspodeli dobara na tržištu.

33. Razvoj ekonomije u 2o.veku • Pojava velike ekonomske krize tridesetih godina prošlog veka donela je naglo i iznenandno urušavanje privreda širom sveta počevši od SAD. • Nezaposlenost je brzo rasla, cene poljoprivrednih proizvoda padale, industrij a prestajala da radi. • Pokazalo se da su neke pretpostavke važeće ekonomske teorije bile nerealistične. • Džon Majnard Kejnz, britanski ekonomista, postavlja novu teoriju.

34. Ona se zasniva na dva bitna zaključka :

35. Rezime • Ekonomija je društvena nauka koja izučava zakonitosti u ekonomskoj oblasti života ljudi, odnosno zakone koji uređuju proces privređivanja i odnose ljudi unutar njega.

36. 2. Prve ideje o tome šta i kako uređuje ekonomski život seže u daleku prošlost u vreme starih civilizacija, ali je kao posebna nauka ekonomija relativno mlada. Najčešće se njen razvoj vezuje za kraj 18. i početak 19. veka, tj. Za vreme razvoja jednog, tada novog,oblika društva koji nas još uvek okružuje- kapitalizma.

37. 3. Počeci ekonomske nauke nalaze se u prvim detaljnije obrazloženim teorijama kao što su merkantilizam, fiziokratizam i radovi V. Petija. 4. Nastanak ekonomije kao posebne discipline vezuje se za Adama Smita i njegovo delo Bogatstvo naroda objavljeno 1776. godine odnosno za nastanak klasične političke ekonomije.

38. 5. Klasična politička ekonomija istražuje proces proizvodnje kao izvor bogatstva odnosno mesto gde nastaje vrednost proizvedenih dobara. Vrednost dobara u klasičnoj teoriji određena je radom utrošenim za njihovu proizvodnju.

39. 6. Marks usvaja teoriju radne vrednosti ali uvodi nov metod analize iz koje sledi da je kapitalizam jedna faza razvoja čovečanstva i da ne predstavlja konačan oblik društva. Kroz kritiku klasične teorije, on precizira njene nalaze, ukazuje na krize u kapitalizmu i daje potpuniju sliku njegovog funkcionisanja.

40. 7. Krajem 19. veka dolazi do tzv. Marginalističke revolucije i formiranja neoklasične teorije. Ona polazi od toga da svaki pojedinac na bazi svojih preferencija maksimizuje korisnost, a preduzeća maksimizuju profit. Stoga ona najviše pažnje poklanja razmeni dobara i ponašanju pojedinaca.

41. 8. Velika ekonomska kriza 30-ih godina 20. veka je pokazala da neoklasični zaključci ne važe u svakom slučaju. Kejnz je uveo u teoriju novog aktera u upravljanju ekonomskim tokovima – državu koja treba da aktivno deluje protiv nezaposlenosti.

42. 9. Posle Kejnza ekonomija se diversifikuje na dve discipline. Mikroekonomija istražuje tržište i ponašanje ekonomskih aktera na njima. • Makroekonomija se bavi celinom privrede i veličinama karakterističnim za celu privredu.

43. 10. Dvadeseti vek obeležavaju mnogi novi nalazi i pravci ekonomske nauke. U naše vreme najuticajniju grupu čine novi kejnzovci koji, uz uvažavanje mikroekonomskih nalaza neoklasične teorije, ukazuju da tržišta ne funkcionišu savršeno već da su podložna neuspesima koji zahtevaju intervenciju.

44. Ključni pojmovi • Ekonomija • Merkantilizam • Fiziokratizam • Lese-fer • Klasična politička ekonomija • Marksova ekonomija • Marginalistička ekonomija • Neoklasična ekonomija • Kejnzova teorija • Makroekonomija • Mikroekonomija • Monetarizam • Novi kejnzovci

45. Pitanja za obnavljanje gradiva • Kakvo je poreklo reči ekonomija? A politička ekonomija? Kako biste objasnili ove pojmove? • Šta čini suštinu teorije merkantilista? • Šta čini suštinu fiziokrata? • Šta je zanimalo Viljema Petija? • U čemu klasična politička ekonomija vidi poreklo bogatstva jedne zajednice? Šta čini objektivnu meru vrednosti u toj teoriji? • Zašto Marks kritikuje klasičnu političku ekonomiju? A šta od nje prihvata? • Koju novu ideju donosi marginalistička revolucija? • Na šta ukazuje Kejnz? • Čime se bavio Srafa? • Objasnite šta je doprinelo da novi kejnzovci danas imaju najveći uticaj u ekonomiji?