1 / 75

Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje. P rof. dr Vesna Radoman FASPER. INKLUZIJA ( uključivanje).

artan
Download Presentation

Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Inkluzijaiinkluzivnoobrazovanje Prof. dr Vesna Radoman FASPER

  2. INKLUZIJA (uključivanje) • Inkluzija je koncept koji se razvio u drugoj polovini 20v. i podrazumeva da svako bez obzira koliko bio različit, treba da bude uključen i prihvaćen od strane društvene zajednice i da joj na svoj način doprinosi, ali i da se oseća zadovoljno i ravnopravno sa ostalim članovima društva. • Ključni princip za ostvarenje inkluzije jeste da zajednica mora da se menja i prilagođava tako da može da obuhvati i podrži sve svoje članove bez obzira na različitost

  3. Pokret za inkluziju • Ovaj pokret razvio se 70-ih i 80-ih godina 20-og veka u zapadnom društvu od strane samih osoba sa smetnjama i teškoćama koje su bile obrazovane (pravnici, profesori itd.) kao i od strane organizacija i udruženja roditelja ovakve dece. Oni su se udružili u pokret koji se bori za ljudska prava marginalizovanih društvenih grupa i njihovo uključivanje u različite tokove društvenog života.

  4. Dometi ovog pokreta • Pokrenuli su mnogobrojne promene na nivou UN, UNICEF-a (rezolucije, deklaracije itd.)kao i zakonodavne promene i promene u socijalnoj i obrazovnoj politici mnogih država i vlada koje otpočinju sa novom inkluzivnom praksom. Italija je pre 40-tak godina prva zakonom ukinula specijalne škole i otpočela isključivo inkluzivno obrazovanje • Uključuju se i socijalne nauke pa i socijalna i pedagoška psihologija, socijalna medicina, sociologija, pedagogija, rehabilitacione nauke. One se bave empirijskim istraživanjima efekata inkluzivne prakse i razvojem teorije u ovoj oblasti (modeli ometenosti) • Danas ovo postaje jedna od vodećih tema u naukama o detetu, obrazovanju, pedagoškoj praksi

  5. Inkluzija u javnikulturniživotiumetnost • Američkiglumacizabavljač- osobasaDaunovimsindromom K R I S B U R K

  6. Inkluzija i inkluzivno obrazovanje u Srbiji • Postaju važna tema u Srbiji od 2000g. kada su otpočele demokratske promene • Ministarstvo prosvete osniva ekspertsku grupu 2002g.koja pravi strateški plan za reformu našeg obrazovnog sistema i koja se zalaže za jedno uravnoteženo rešenje što većeg uvođenja inkluzivne prakse ali i reformu specijalnog školstva koje takođe treba da opstane ali u redukovanom vidu.

  7. Inkluzivno društvo • Društvo koje ravnopravno tretira sve svoje članove nastojeći da onima koji imaju različite teškoće zbog kojih su isključeni iz mnogih oblasti društvenog života (ekskluzija), omogući,olakša, podpomogne njihovo uključivanje u društvene tokove gde god je to moguće

  8. Predpostavke na kojima počiva inkluzija • Svaki čovek (dete) je individualno i jedinstveno biće koje ima svoje specifičnosti, potencijale, talente i teškoće. • Sistem treba da se podesi tako da se potencijali i talenti razviju, a teškoće prevazilaze • Društvena zajednica je odgovorna prema svim svojim članovima među kojima su i oni kojima je potrebna posebna i veća društvena podrška

  9. Inkluzija • Dečak sa telesnom invalidnošću učestvuje zajedno sa drugom decom u sportskim aktivnostima (atletika)

  10. Ključne reči su : • Ravnopravnost • Informisanost • Ljudska prava • Participacija • Obrazovanje • Dostojanstvo ličnosti

  11. Participacija i dostojanstvo ličnosti • ....

  12. Društveno i psihološko okruženje • Ima ogromnu ulogu u razvoju ličnosti svakog pojedinca, a posebno je važno za dete pa i odraslu osobu sa ometenošću. • Društveno i psihološko okruženje deteta (odrasle osobe) sa jezičkom ometenošću ima posebnu važnost i značaj za razvoj stabilne i zrele ličnosti u odnosu na druge koji nemaju ovu ometenost jer su tu smešteni važni instrumenti za podsticanje adekvatnog psihičkog razvoja

  13. Društveno institucionalno i vaninstitucionalno delovanje u inkluzivnom smeru • Institucionalno delovanjese odvija kroz - Obrazovni sistem koji se prilagođava i potrebama osoba sa ometenošću • Prilagođeno pružanje zdravstvenih usluga i komunikativna i fizička pristupačnost zdravstvenih službi ovim osobama • Politiku njihovog zapošljavanja, • Pristupačnost kulturnih sadržaja (pozorište, film, tv,kompjuteri, sport, verski život) • donošenje antidiskriminacionih zakona i donošenje propisa koji ih pozitivno diskriminišu

  14. Pozitivan društveni odnos – inkluzivni etos • Potrebno je da svako društvo naročito ako se zalaže za demokratske vrednosti razvija odnos prihvatanja, tolerancije, pozitivnog i podstičućeg prema onima koji su različiti pa tako i prema osobama sa nekom vrstom ometenosti • Predrasude i negativni stavovi prema njima mogu imati pogubno dejstvo na njihov psihički razvoj i psihičko funkcionisanje

  15. Delovanje okruženja na psihološku klimu i psihički razvoj deteta sa smetnjama i teškoćama u razvoju • Osim uticaja porodice kao najvažnijeg sredinskog faktora u psihičkom razvoju deteta sa oštećenim sluhom, veliki je uticaj škole, vršnjaka, (re)habilitacionog sistema i zdravstvenih službi kao i političkog sistema naročito socijalne politike i zakona koji mogu biti stimulativni ili destimulišući u pogledu njegovog adekvatnog psihičkog razvoja

  16. Socijalna inkluzija • Koncept društvenih promena koje će omogućiti svestrano uključivanje (inkluzija) svih osoba koje su do tada bile isključene (ekskluzija) iz raznih oblasti društvenog života, naročito iz važnih društvenih tokova, a to je pre svega obrazovanje i školovanje. • Smatra se da uvođenje promena treba započeti sa obrazovanjem

  17. Inkluzivno obrazovanje • Ono predstavlja jedan vid socijalne inkluzije ali onaj koji je od najveće važnosti a podrazumeva podešavanje redovnog obrazovnog sistema specifičnim i posebnim potrebama učenika kako bi postao obuhvatan za svu decu , što podrazumeva i decu sa teškoćama i smetnjama u razvoju • Inkluzivna škola mora biti podešena kadrovski, organizaciono,didaktički, arhitektonski kao i u pogledu inkluzivnog etosa

  18. Дефинисање основних појмова у области: • деца са посебним потребама • Деца са ометеношћу у развоју • ученици са посебним образовним потребама • медицински и социјални модел ометености (disability) • интеграција и инклузија • образовање за све

  19. Деца са посебним потребама(деца којој је потребна посебна подршка) • Деца са телесном менталном и сензорном ометеношћу • Са поремећајима понашања • Са тешким хроничним обољењима • Са емоционалним поремећајима • Деца без родитељског старања • Злостављана деца • Деца ометена ратом • Деца из социјално и материјално депривираних средина итд.

  20. Деца са ометеношћу (disability) • Деца са телесном сензорном и менталном ометеношћу • У просвети код нас се данас користи термин: Ученици са сметњама и тешкоћама у развоју

  21. Деца са посебним образовним потребама • Сва она деца која имају тешкоће у учењу и образовању а могу бити последица ометености или других неповољних околности

  22. Медицински модел ометености • Третира ометеност као болест и нарушење здравља • Који захтева лечење, корекцију,рехабилитацију • Да се oсоба приближи нормалном функционисању • Убаци у постојећи систем и функционише у њему

  23. Социјални модел ометености • Третира ометеност као ограничење у активностима потребним за учествовање у друштву на истом нивоу са другима • Као неподешеност друштвеног окружења у менталном, физичком и организационом облику да задовољи посебне потребе

  24. Интеграција • Интеграција подразумева убацивање детета (особе) у редовну школу или шире друштвено окружење без његовог претходног прилагођавања посебним потребама појединца

  25. Инклузија • Подразумева обавезне измене и прилагођавање редовног образовног система или друштва уопште како би се изашло у сусрет посебним потребама појединца

  26. Образовање за све • То је назив светске декларације усвојене у Јомтијену (Тајланд 1990г.) • Допуњене Дакарском декларацијом (Сенегал 2002г.) Оне дефинишу циљеве квалитетног образовања за сву децу дакле и ону која нису обухваћена школовањем , она која имају посебне образовне потребе и слично

  27. Међународни документи • Домаћи документи • Савремена научна сазнања • Домаћа актуелна пракса • Међународна пракса

  28. Међународни документи • Конвенција о правима детета (код нас ратификована 1990г.) • Саламанка документ (светска конференција о образовању за посебне потребе 1994г у Шпанији) • Стандардна правила за уједначавање могућности особа са ометеношћу ,Резолуција УН (1993г.)

  29. Домаћи документи • Стратегија МПС за период 2005-2010г. • Стратегија за смањење сиромаштва у Републици Србији • Национални план акције за децу (2004г.) • Анализа актуелног стања и предлози за реформу образовања ученика са посебним потребама 2004г. • Документ Завода за унапређивање образовања и васпитања

  30. Савремена научна сазнања • Педагогија, психологија,специјална едукација и рехаб. , социјалне науке • Школа по мери детета а не дете по мери школе • Позитиван селф концепт, демократски приступ ученику и његово достојанство • Одвајање (сепарација) и ментално здравље итд.

  31. Преглед актуелног стања у образовању ученика са сметњама и тешкоћама развоја у Србији

  32. Актуeлнисистем- 3 облика образовања • 1. Школе за уч. са сметњама у развоју ( са менталним, физичким и сензорним ометеностима и децу са поремећајима у друштвеном понашању • 2.Посебна одељења при редовним школама за уч. са сметњама у развоју • 3.Одељења редовних школа у којима се уч. са сметњ.у раз. образују са осталом децом

  33. Структура школа за ученике са смет.у развоју у Србији (2006г.)

  34. Број ученика у школској 2005/2006

  35. Посебна одељења при редовним школама • 82 основне и 6 средњих школа • Укупо 88 редовних школа

  36. Број ученика са сметњама у развоју у редовним основним школама • Оштећење вида 3116 уч. • Ментална омет. 774 • Оштећење слуха 238 • Телесна инвалид. 209 • Церебрална парал. 56 • Аутизам 29 Укупно: 4422

  37. Број ученика са тешкоћама у развоју на узорку од 220 ОШ. • Обухваћене су дислексије, дисграфије, дискалкулије, моторичке сметње, емоционални проблеми хиперкинетички синдром • Број ученика са сметњама и тешкоћама у развоју: 18 032

  38. Карактеристике актуелног образовања • Алармантно велики број деце ван система образовања • Редовни образовни систем нeдовољно припремљен • Систем специјалних школа је боље прилагођен посебним потребама али је неповезан са редовном школом

  39. Ниска стопа запошљавања (13%, посебно жена) • Студије на ФАСПЕР-у засноване су претежно на медицинском моделу,након болоњске реформе крећу се постепено ка социјалном моделу • Пракса Комисије за разврставање деце ометене у развоју налази се у процесу трансформације • Веома мали број деце је обухваћен предшколским образовањем (1%)

  40. ... • Образовање одраслих је потпуно занемарено • Одвајање деце од породице и смештање у институције има лоше ментално хигијенске ефекте

  41. Присутни негативни социјални ставови и предрасуде • Физичка недоступност образовним институцијама • Материјални положај специјалног и редовног образовања је релативно слаб

  42. Додатне категорије ученика са посебним образовним потребама које би требало нарочито подржати у Србији • Проблеми ромске популације у образовању • Расељена деца и омладина још увек представљају осетљиву групу • Рад са децом са емоционалним проблемима није систематски решен • Даровити ученици се недовољно подржавају и стимулишу

  43. Инклузија у образовању ученика са посебим потребама

  44. Међународна пракса 1.Земље које развијају инклузивно образ. (Италија,,Грчка,Кипар,Шпанија,Ирска, Португалија,Шведска,Норвешка ) 2.Земље које развијају многобројне службе између система специјалног и редовног образовања ( Финска,Данска,Британија,Француска,Пољска,Чешка,Словенија,Хрватска) 3. Земље са два одвојена, неповезана, паралелна система (специјални и редовни). Белгија,Немачка ,Швајцарска, Србија

  45. Инклузивни вид образовања не тражи само прилагођавање образовања за посебне потребе ученика са ометеношћу и осталих ученика са посебним потребама већ тражи и намеће реформу читавог система образовања у интересу свих ученика

  46. Нова стратегија у образовању ученика са посебним потребамапредложена 2004-2008 у Србији

  47. Изградити целовит образовни систем који ће бити: • Флексибилан- индивидуалноприлагодљив • Континуиран- од предшколског до високог образ. • Инклузиван - свеобухватан • У складу са социјалним моделом

  48. Предложени модел образовања • Поседује вертикалну и хоризонталну проходност

  49. Вертикална проходност • Повезује нивое од предшколског до образовања одраслих и високог образовања • Повезана је са узрастом ученика, сазревањем и развојем

  50. Хоризонтална проходност • Заснована је на принципу разгранавања и диверсификације како би се уважиле различитости и посебне потребе појединих ученика • Три генералне опције (гране) су: -инклузивно образовање -делимично инклузивно образовање -специјално образовање

More Related