Challenges in EU Integration of SMEs: Solutions & Progress in Environmental Sector

1. “Izazovi s kojim se mala i srednja preduzeća susreću na putu ka EU u vreme globalne ekonomske krize”- Moguća rešenja kroz primenu EU praksi i standarda –subota, 21.11.2009.Sava Centar, Beograd

2. IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE 2009PROGRESS REPORTS Uočen je pozitivan napredak u oblasti životne sredine, posebno usvajajući veliki paket zakona i ratifikovanih međunarodnih konvencija Usvojena Strategija čiste proizvodnje Agencija za životnu sredinu održala je dobar nivo saradnje sa Evropskom agencijom za životnu sredinu... Lokalnom nivou nedostaju potrebni kapaciteti, visok nivo svesti i specijalizovana znanja....

3. U oblasti kvaliteta vazduha postignut je napredak... Napredak je ostvaren u oblasti upravljanja otpadom, a manji napredak u oblasti kvaliteta voda Uočen je napredak u oblasti zaštite prirode, kontrole industrijskog zagađenja i upravljanja rizikom, oblasti hemikalija i buke... Fond za životnu sredinu aktivno deluje na svim poljima…

4. Institucionalni kapaciteti, tehnički i ljudski resursi su nedovoljni, posebno na lokalnom nivou.... Potrebno je obratiti veću pažnju na sprovođenje zakonodavstva i bolju koordinaciju sa centralnim nivoom. Budžetski resursi za zaštitu životne sredine su nedovoljni... Srbija je umereno napredovala u oblasti zaštite životne sredine i svakako mora nastaviti sa usvajanjem važnih zakona čime bi ispunila uslove iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

5. PRIMERI – VREME ZA SPROVOĐENJE

6. SVE ŠTO SE RADI TREBA BITI U SKLADU SA MEĐUNARODNIM (EU) ZAKONODAVSTVOM kako stvari jednog dana ne bi radili ponovo

7. Sektor životne sredine predstavlja jedno od najzahtevnijih poglavlja u pregovorima o pristupanju EU... Države koje pristupaju EU same uspostavljaju održive mehanizme finansiranja, pruzimanja i sprovođenja obaveza... Ekonomska ograničenja-usvajanje visokih standarda je barem kratkoročno uvek trošak. Za ispunjavanje standarda EU u području zaštite životne sredine uobičajeno se u razvijenim zemljama godišnje izdvaja između 1% i 2% BDP do 500 eura. Uz jednaki % izdvajanja Srbija bi iste standarde trebala ispuniti sa deset puta manje sredstava 40-80 eura !!??

8. Država mora sama da uspostavi održive mehanizme finansiranja preuzimanja i sprovođenja obaveza koje proizilaze iz zahteva EU u oblasti životne sredine. Sektor životne sredine mora imati znatno veći prioritet nego što trenutno ima u Srbiji

9. Kod procene efekata EU integracije u sektoru životne sredine, treba imati u vidu da su i teret i dobiti podeljeni između: Centralne (republičke) administracije Lokalne samouprave (regiona/pokrajine) Industrije Građana Ostalih učesnika Razlikuju se: Javna sredstva Privatna sredstva Donacije i drugi izvori sredstava

10. Za punu implementaciju pravnih tekovina u oblasti životne sredine bila bi potrebna godišnja ulaganje na nivou od 2-3 % BDP država kandidata. Iskustva deset zemlja koje su 2004. godine pristupile EU pokazuje da su se za zaštitu životne sredine izdvajanja iz BDP kretala između 1,5 i 21,5%.

11. Primer 1: U Sloveniji raspodela «tereta» troškova pristupanja EU u oblasti životne sredine raspoređena je na način tako da je najveći teret pristupanja EU za sektor životne sredine bio na lokalnoj samoupravi.

12. Primer 2: U Makedoniji i Turskoj raspodela «tereta» troškova pristupanja EU u oblasti životne sredine procenjena je na sledeći način (%):

13. Kao jedan od primera koji treba da posluže opredeljivanju naše politike jeste podatak da je samo za infrastrukturnu primenu Strategije upravljanja otpadom 2008-2020 procenjeno da je u Makedoniji potrebno izdvajati približno 1,5 % BDP godišnje.

14. Trenutna ulaganja u životnu sredinu su ispod 0,2% BDP U periodu 2006-2008 kretala su se od 0,2-0,3% BDP Degradacija životne sredine 4-13 % BDP

15. U Srbiji najveći teret prilagođavanja u postupku pridruživanja EU moraće da podnese privreda Najveći sistemi kao najveći zagađivači, IPPC postrojenja i druga postrojenja, zbog zakonske obaveze da prilagode svoju tehnologiju i poslovanje EU standardima Sektor eko biznisa koji je sa naše strane prepoznat kao partner u oživljavanju zakonskih akata koja uređuju oblasti životne sredine pre svega u oblasti upravljanja otpadom tj. korišćenjem otpada kao sirovine, korišćenja obnovljivih izvora energije.

16. Fond će početkom naredne godine pokrenuti projekat na izradi svojevrsne «zelene knjige» investicija u životnu sredinu, što se pokazalo kao ozbiljan nedostatak, gde će biti obuhvaćeni svi privredni subjekti - oni kojima regulativa nalaže investicije u delu prilagođavanja tehnologije kao i oni kojima su zelene tehnologije primarna oblast poslovanja. Ovaj dokument sadržaće rokove, planirane investicije i dinamiku aktivnosti u procesu prilagođavanja proizvodnih procesa savremenim ekološkim standardima.

17. STANJE I PERSPEKTIVA BIZNIS SEKTORA RECIKLAŽE I UPRAVLJANJA OTPADOM U SRBIJI (1) Stopa nezaposlenosti osoba do 30 godina Srbija 47,7% Bugarska 25,8% Rumunija 32,2% EU 18,9% EU (stare članice EU 15) 16,7% Izvor: Svetska banka 2007.