1 / 17

IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE 2009 PROGRES S REPORTS

“ Izazovi s kojim se mala i srednja preduze ća susreću na putu ka EU u vreme globalne ekonomske krize” - Moguća rešenja kroz primenu EU praksi i standarda – subota, 21.11.2009. Sava Centar, Beograd. IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE 2009 PROGRES S REPORTS.

winka
Download Presentation

IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE 2009 PROGRES S REPORTS

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. “Izazovi s kojim se mala i srednja preduzeća susreću na putu ka EU u vreme globalne ekonomske krize”- Moguća rešenja kroz primenu EU praksi i standarda –subota, 21.11.2009.Sava Centar, Beograd

  2. IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE 2009PROGRESS REPORTS Uočen je pozitivan napredak u oblasti životne sredine, posebno usvajajući veliki paket zakona i ratifikovanih međunarodnih konvencija Usvojena Strategija čiste proizvodnje Agencija za životnu sredinu održala je dobar nivo saradnje sa Evropskom agencijom za životnu sredinu... Lokalnom nivou nedostaju potrebni kapaciteti, visok nivo svesti i specijalizovana znanja....

  3. U oblasti kvaliteta vazduha postignut je napredak... Napredak je ostvaren u oblasti upravljanja otpadom, a manji napredak u oblasti kvaliteta voda Uočen je napredak u oblasti zaštite prirode, kontrole industrijskog zagađenja i upravljanja rizikom, oblasti hemikalija i buke... Fond za životnu sredinu aktivno deluje na svim poljima…

  4. Institucionalni kapaciteti, tehnički i ljudski resursi su nedovoljni, posebno na lokalnom nivou.... Potrebno je obratiti veću pažnju na sprovođenje zakonodavstva i bolju koordinaciju sa centralnim nivoom. Budžetski resursi za zaštitu životne sredine su nedovoljni... Srbija je umereno napredovala u oblasti zaštite životne sredine i svakako mora nastaviti sa usvajanjem važnih zakona čime bi ispunila uslove iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

  5. PRIMERI – VREME ZA SPROVOĐENJE

  6. SVE ŠTO SE RADI TREBA BITI U SKLADU SA MEĐUNARODNIM (EU) ZAKONODAVSTVOM kako stvari jednog dana ne bi radili ponovo

  7. Sektor životne sredine predstavlja jedno od najzahtevnijih poglavlja u pregovorima o pristupanju EU... Države koje pristupaju EU same uspostavljaju održive mehanizme finansiranja, pruzimanja i sprovođenja obaveza... Ekonomska ograničenja-usvajanje visokih standarda je barem kratkoročno uvek trošak. Za ispunjavanje standarda EU u području zaštite životne sredine uobičajeno se u razvijenim zemljama godišnje izdvaja između 1% i 2% BDP do 500 eura. Uz jednaki % izdvajanja Srbija bi iste standarde trebala ispuniti sa deset puta manje sredstava 40-80 eura !!??

  8. Država mora sama da uspostavi održive mehanizme finansiranja preuzimanja i sprovođenja obaveza koje proizilaze iz zahteva EU u oblasti životne sredine. Sektor životne sredine mora imati znatno veći prioritet nego što trenutno ima u Srbiji

  9. Kod procene efekata EU integracije u sektoru životne sredine, treba imati u vidu da su i teret i dobiti podeljeni između: Centralne (republičke) administracije Lokalne samouprave (regiona/pokrajine) Industrije Građana Ostalih učesnika Razlikuju se: Javna sredstva Privatna sredstva Donacije i drugi izvori sredstava

  10. Za punu implementaciju pravnih tekovina u oblasti životne sredine bila bi potrebna godišnja ulaganje na nivou od 2-3 % BDP država kandidata. Iskustva deset zemlja koje su 2004. godine pristupile EU pokazuje da su se za zaštitu životne sredine izdvajanja iz BDP kretala između 1,5 i 21,5%.

  11. Primer 1: U Sloveniji raspodela «tereta» troškova pristupanja EU u oblasti životne sredine raspoređena je na način tako da je najveći teret pristupanja EU za sektor životne sredine bio na lokalnoj samoupravi.

  12. Primer 2: U Makedoniji i Turskoj raspodela «tereta» troškova pristupanja EU u oblasti životne sredine procenjena je na sledeći način (%):

  13. Kao jedan od primera koji treba da posluže opredeljivanju naše politike jeste podatak da je samo za infrastrukturnu primenu Strategije upravljanja otpadom 2008-2020 procenjeno da je u Makedoniji potrebno izdvajati približno 1,5 % BDP godišnje.

  14. Trenutna ulaganja u životnu sredinu su ispod 0,2% BDP U periodu 2006-2008 kretala su se od 0,2-0,3% BDP Degradacija životne sredine 4-13 % BDP

  15. U Srbiji najveći teret prilagođavanja u postupku pridruživanja EU moraće da podnese privreda Najveći sistemi kao najveći zagađivači, IPPC postrojenja i druga postrojenja, zbog zakonske obaveze da prilagode svoju tehnologiju i poslovanje EU standardima Sektor eko biznisa koji je sa naše strane prepoznat kao partner u oživljavanju zakonskih akata koja uređuju oblasti životne sredine pre svega u oblasti upravljanja otpadom tj. korišćenjem otpada kao sirovine, korišćenja obnovljivih izvora energije.

  16. Fond će početkom naredne godine pokrenuti projekat na izradi svojevrsne «zelene knjige» investicija u životnu sredinu, što se pokazalo kao ozbiljan nedostatak, gde će biti obuhvaćeni svi privredni subjekti - oni kojima regulativa nalaže investicije u delu prilagođavanja tehnologije kao i oni kojima su zelene tehnologije primarna oblast poslovanja. Ovaj dokument sadržaće rokove, planirane investicije i dinamiku aktivnosti u procesu prilagođavanja proizvodnih procesa savremenim ekološkim standardima.

  17. STANJE I PERSPEKTIVA BIZNIS SEKTORA RECIKLAŽE I UPRAVLJANJA OTPADOM U SRBIJI (1) Stopa nezaposlenosti osoba do 30 godina Srbija 47,7% Bugarska 25,8% Rumunija 32,2% EU 18,9% EU (stare članice EU 15) 16,7% Izvor: Svetska banka 2007.

More Related