Od (ovog) izvora tri putića ...ili zašto je ovaj slajd uopšte bitan za ovu radionicu

1. Uvodukreiranjepolitikeživotne sredine uEvropskojunijiVladimirM. PavlovićCentarzaevropskeintegracijeBeogradskaotvorenaškolavmpavlovic@bos.rswww.bos.rs/cei

2. Od (ovog) izvora tri putića...ili zašto je ovaj slajd uopšte bitan za ovu radionicu

3. Šta je EU? Formacija HRAMA, Lisabon

4. ProceskreiranjapraktičnihpolitikauEU • Velikibrojpolitikakojemožemoklasifikovatinavišenačina • Ne postoji jedinstveni način objašnjenja procesa odlučivanja u Uniji • Složenost funkcionisanja EU • Isti organi EU deluju na različite načine u zavisnosti od politika • Predstavnici država članica deluju na različite načine u zavisnosti od politika • Iste politike su menjale procedure tokom godina – proces evropske integracije

5. Kreiranje praktičnih politika u EU – smislen proces?! Postoje li indikatori koji u kazuju na postojanje posebnih matrica u procesu kreiranja praktičnih politika (distinctive policy-making patterns): nivo uključenosti institucija koje su nezavisne u odnosu na Vlade država članica; procesi donošenja odluka u Savetu; pravni karakter donešenih odluka unutar procesa. Ova tri kriterijuma se, u načelu, međusobno prepliću i doprinose formiranju tri osnovna metoda kreiranja praktičnih politika

6. METODODLUČIVANJA VRSTANADLEŽNOSTI ODLIKEMETODA I. Komunitarni metod IsključivanadležnostorganaEU ۰ jakaulogaEK ۰ značajnomestoSaveta ۰ ovlašćenjaEP ۰ nadležnostSudapravde ۰ komiteti • Carinska unija • Zajednička trgovinska politika • Monetarna politika II. Metod koordinacije i benčmarkinga PodeljenanadležnostizmeđuorganaEUidržavačlanica ۰ Jaka uloga EK ۰ Savet - grupenavisokomnivou ۰ ulogaspecijalizovanihkomitetauEP III. Otvoreni metod koordinacije ۰ Donosioci odluka na nivou EU identifikuju praktično-političke ciljeve koji se ostvaruju metodama „meke moći“ Evropske unije (okvirna uputstva, benchmarking i sl.) Dopunska nadležnost EU PROCESIDONOŠENJAODLUKAUPOLITIKAMAEVROPSKEUNIJE • Unutrašnje tržište, • Socijalna politika • Ekonomska i socijalna kohezija • Poljoprivreda i ribarstvo • Zaštita životne sredine • Industrija • Kultura • Turizam • Obrazovanje, omladina • i profesionalni treninzi • Administrativna saradnja • Zaštita i unapređenje ljudskog zdravlja

7. Diferencijacija u procesu kreiranja praktičnih politika – politika životne sredine - nivo država članica • Postoje razlike u nacionalnim prioritetima među zemljama članicama • Postoje razlike u kapacitetima zemalja članica • Karakteristike praktičnih politika EU bitne za države članice: • Jesu/nisu direktno vezane za koncept jedinstvenog tržišta EU • Imaju/nemaju značajan uticaj na suverenitet • Jesu/nisu pojedinačnog/opšteg interesa

8. Diferencijacija u procesukreiranjapraktičnihpolitika – politika životne sredine - nivoinstitucija EU • Postoje razlike u prirodi, načinu funkcionisanja i logici delovanja institucija EU • Postoje razlike u mogućnosti uticaja na institucije EU

9. Da li je proces kreiranja praktičnih politika u EU efikasan? Složićemo se, postoji puno izazova: • Komisija i dalje igra ključnu ulogu u procesu predlaganja pravnih akata; • Razlike u stavovima u Savetu i donošenje odluka kvalifikovanom većinom • Heterogenost zemalja članica EU • „Većine“ u Savetu i Evropskom parlamentu se stvaraju na različitim osnovama – nacionalnom vs. ideoloskom

10. Ipak, ne možemo reći da je ovaj proces neefikasan: • Jedinstveno tržište, Evropska monetarna unija, životna dredina, proširenje, pravosuđe i unutrašnji poslovi. • Mnogi od tzv. praktično-političkih promašaja (policy failures – reforma zajedničke poljoprivredne politike, dublja integracija u oblasti spoljne politike i bezbednosti, borba protiv klimatskih promena) su pre posledice različitih stavova o tome kako ove politike treba osmisliti i koncipirati, a ne lošeg sistema kriranja praktičnih politika i donošenja odljuka

11. Ključna karakteristika procesa kreiranja praktičnih politika u EU: Kompromis • Institucionalna nezavisnost / veliki broj aktera uključenih u proces nužno vode kompromisu • Saradnja unutar institucija, na primer: a) težnja da se u u Savetu odluke donose konsenzusom i da se prilikom glasanja prevaziđe neophodna kvalifikovana većina; b) težnja političkih grupa u pralamentu da se drže dogovora u cilju održivog postojanja većine • Saradnja između institucija, na primer: a) Proces predviđanja reakcije na predlog inicijative Komisije, b) želja Saveta i Evropskog parlamenta da se postigne konačan dogovor u procesu donošenja pravnih akata – veoma mali broj predloženih akata ne bude usvojen Ali, kompromis može da izrodi praktičnu politiku koja je manje delotvorna/primenljiva/efikasna u odnosu na „idealan predlog“

12. Institucionalni trougao Evropska komisija (1 Predsednik, 1 potpredsednik i 26 Komesara) Predstavljaju interese Unije kao celine Evropski savet Sud pravde EU KR EKOSOK Savet (28predstavnika država članica) Predstavljaju interese država članica Evropski parlament (766 poslanika) Predstavljaju interese građana Unije

13. Evropski savet Sastav: • Šefovi država i vlada država članica • Predsednik Evropskog saveta (Herman Van Rompuy) • Predsednik Evropske komisije • Visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku i bezbednost (Ketrin Ešton) Delovanje: • Sastaju se 4 puta godišnje (od sada uvek u Briselu) • Odluke se donose konsezusom Nije Savet Evrope, niti Savet Evropske unije

14. Evropskakomisija “guardian of the treaties” KOLEGIJUMKOMISIJE Šefkabineta 6članovakabineta GENERALNIDIREKTORATI/ DIREKTORATI + ODELJENJA ZAPOSLENIH– 32 000 Generalnidirektorati (41) Direktorati Odeljenja Službenici

15. Savet Ministara 10 mogućih formacija Saveta (od decembra, 2009. god.) • Savet za opšte poslove • Savet za spoljne poslove • Savet za ekonomske i finansijske poslove • Savet za saradnju u oblastima pravosuđa i policije • Savet za zapošljavanje, socijalnu politiku, zdravlje i potrošače • Savet za konkurenciju • Savet za saobraćaj, telekomunikacije i energiju • Savet za ribarstvo i poljoprivredu • Savet za zaštitu životne sredine • Savet za obrazovanje, omladinu i kulturu

16. Savet ministara Delovanje: Tri nivoa odlučivanja Politički Savet EU (Savet ministara) Specijalizovani komiteti (Izveštaj podnose direktno Savetu) ZSBP Politika i bezbednost Vojni Civilne i vojne misije Specijalizovani komitet Za poljoprivredu COREPER (Komitet stalnih predstavnika) Diplomatski/ tehnički Komitet u oblasti: Pravosuđa i unutrašnjih poslova Član 36 (konkurencija i poljoprivreda) Strateški komitet za pitanja imigracija, viza i granica Ekonomski i finansijski komitet Političko ekonomski komitet Komitet na osnovu člana 133 (Trgovina) Komitet za finansijske usluge Komitet za zapošljavanje Komitet za socijalnu zaštitu Tehnički Radne grupe

17. Evropskiparlament GeneralnisekretarijatuLuksemburgu ZgradaEPuBriselu ZgradazaplenarnazasedanjauStrazburu

18. Evropskiparlament

19. Agencije • SpecijalizovanatelaEUsaizraženomizvršnomnadležnošću (ukupno 28) • Ključnomestozanovuinicijativunakon “poraza” utokuzakonodavnefaze • Pripremnaistraživanjaidavanjamišljenjautokuzakonodavnogprocesa

20. Hvala na pažnji!