1 / 31

UNITED NATIONS ECONOMIC COMMISSION FOR EUROPE

UNITED NATIONS ECONOMIC COMMISSION FOR EUROPE. Uloga i doprinos UNECE razvoju saobracajne infrastrukture u Evropi. Miodrag Pešut Beograd, 21 oktobar 2009. 1. V italna karika za nacionalnu privredu i stanovnistvo. Saobracaj je neophodan za proizvodnju i distribuciju

wendi
Download Presentation

UNITED NATIONS ECONOMIC COMMISSION FOR EUROPE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. UNITED NATIONS ECONOMIC COMMISSION FOR EUROPE Uloga i doprinos UNECE razvoju saobracajne infrastrukture u Evropi Miodrag PešutBeograd, 21 oktobar 2009 1

  2. Vitalna karika za nacionalnu privredu i stanovnistvo • Saobracaj je neophodan za proizvodnju i distribuciju • Zadovoljenje osnovnih potreba i pristup osnovnim uslugama za sve: obrazovanje, zdravstvo, …. • Medjunarodni saobracaj, neophodan za trgovinu, izvoz i uvoz, kljucni faktor privrednog rasta • Osnovni faktor blize integracije drzava, smanjenje njihovih medjusobnih razlika • Kljucni faktor razvoja za drzave u razvoju i tranziciji, uvecava pozitivne uticaje procesa globalizacije, posebno za one drzave koje nemaju izlaz na more 2

  3. Veliki i znacajni izazovi za saobracaj • Neadekvatna i nekoherentna saobracajna mreza • Duge i slozene procedure i kontrole na granicama • Terorizam i drugi sigurnosni rizici • Hetergogena transportna regulativa • Rastuca briga za bezbednost u sobracaju i zivotnu okolinu 3

  4. Doprinos UNECE • Platforma za razmenu znanja; • Mogucnost za uskladjivanje regulative, normi i standarda; • Partnerstvo i ucesce u analizi nacionalnih planova razvoja transportnog sektora; • Koperacija sa medjunarodnim finansijskim institucijama u identifikaciji I odredjivanju prioritetnih projekata; • Partnerstvo sa medjunarodnim finansijskim institucijama u podizanju strucnosti nacionalnih kadrova.

  5. Saobracajna mreza • Saobracajna mreza je nedovoljno razvijena neadekvatna, nekoherentna, neizbalansirana; • U centralnoj i jugoistocnoj Evropi postoji veliki akumulirani zastoj u razvoju savremene infrastrukture • Evidentan je nedostatak fondova da se ovaj zaostatak otkloni • Saobracajna mreza se planira i finansira iz nacionalnih budzeta • Konkurencija sa ostalim sektorima: obrazovanje, zdravstvo, gradjevinarstvo….. • Makroekonomska ogranicenja: deficit, javni dug • Nedovoljno izdvajanje iz DBP za saobracajnu infrastrukturu 5

  6. Dvokolosecne prugeu ukupnoj zeleznickoj mrezi (%) 6

  7. Autoputevikm/1000 km2 7

  8. Javno finansiranje

  9. Razvoj saobracajne infrastrukture u drzavama UNECE • Izgradnja soabracjne mreze: zahteva ogromne investicije, resursi limitirani – nuzno odabrati prioritetne koridore, projekte i planove • Vlade drzava clanica UNECE saradjuju u cilju koordinisanog razvoja saobracajne mreze: • Medjunarodni sporazumi o infrastrukturi • TEM i TER Projekti • Projekat razvoja Euro-Azijskih sabracajnih veza • Metodologija-instrumenti za planiranje infrastrukture

  10. UNECE infrastrukturni sporazumi • Medjudrzavni sporazumi o saobracajnoj mrezi: AGR, AGC, AGTC, AGN – pravno obavezujuci ali bez rokova • AGC - 1985, danas 27 drzava potpisnica • Definisu “E” zeleznicku mrezu, zajednicki infrastrukturni parametri, identifikacija pruga • Odredjue glavne medjunarodne pravce Z-I i J-S • Osnova za koridore definisane skupovima na Kritu i u Helsinkiju 80 tih godina • Od 2002 prosirenje na drzave na Kavkazu i centralnoj Aziji • Permanentno inoviran 10

  11. Ciljevi sporazuma AGC • Obezbedjuje koordinisani plan za razvoj i izgradnju glavnih zeleznickih linija od medjunarog znacaj; • Mrezu cine glavne pruge – osnovni pravci i sporedne - dodatne linije; (anex I) • Sve linije ispunjavaju tehnicke standarde koji su deo sporazuma ili ce biti dovedene do nivoa uskladjenosti sa standardima buducim projektima modernizacije; (anex II)

  12. TEM i TER • Projekti regionalne saradnje otvoreni za ucesce drzavama centralne, istocne, jugoistocne Evrope, Kavkaza I centralne Azije za razvoj “E” mreze • Samofinansirani – Fond, na osnovu sporazuma, UN ECE Izvrsna agencija za projekte I pruza podrsku • Nacionalni koordinatori/ Upravni komitet, Centralni biroi projekata • Teziste na aktivnostima vezanim za zajednicku mrezu • TEM i TER Master Plan

  13. TEM i TER Master Plan • 21 drzava iz C, I & JI Evrope • Zajednicka metodologija - dva scenarija, prognoza traznje za transportnim uslugama do 2020 • Osnovna putna I zeleznicka mreza I nedostajuce linije i veze • 172 zeleznicka projekta procenjena i odredjeni kao prioritet u 4 kategorije – ukupna vrednost : € 52.5 milijarde, od cega € 30.5 milijardi obezbedjeno (58%) finansiranje i 319 putnih projekata - € 49.5 milijardi od cega € 15.3 milijarde (31%) obezbedjeno finansiranje; • Obradjene i analizirane razne mogucnosti finansiranja • Analizirani problemi vezani za prelazak granica i preporucene mere za njihovo prevazilazenja • Izuzetno koristan za TEN-T u novim clanicama EU

  14. TER Master Plan – Projekti na TER mrezi

  15. TEM-TER Master Plan nastavak • Drzave da sprovedu projekte • Nadzor nad sprovodjenjem projekta • Revizija zapocela 2008 • Dodavanjem novih projekata • Kompletiranjem podataka • Ukljucivanje novih drzava • Dalje proucavanje aspekata finansiranja prioritetnih projekata

  16. Iskustva TEM i TER projekata • Konkretni rezultati • Efikasan mehanizam za kooperaciju sa ciljem kordinisanog razvoja transportne infrastrukture • Implementacija – dugorocan proces koji zahteva politicku volju I blisku saradnju i kooperaciju drzava I vlada; • Evropska Komisija i medjunarodne finansijske institucije podrzavaju rad TEM/TER projekata i saradnju ostvarenu putem implementacije njihovih ciljeva.

  17. TEM i TER Projekti – Sledece faze • Nastavak rada na Master Planu • Analiza mera za olaksice pri prelasku granica • Prosirenje Projekata dalje ka istoku i jugu • Razvoj i kompletiranje baze podataka • Razmena stecenih iskustava i znanja • Jacanje saradnje sa EK • Doprinos daljoj razradi projekta razvoja saobracajnih veza izmedju Evrope i Azije

  18. Projekat razvoja saobracajnih veza izmedju Evrope I Azije Projekat izveli UN ECE and ESCAP u periodu 2003-2007 Ciljevi: - Identifikacija saobracajnih veza izmedju Evrope i Azije - Jacanje strucnog kapaciteta ucestvuju u projektima - Stavljanje u funkciju saobracajnih veza Rezultati: • Utvrdjeni glavni putni, zeleznicki i recni pravci, pretovarni centri i luke (9 zeleznickih I 10 drumskih prioritetnih pravaca) • Izvrsena tehnicka ocena pravaca i njihove performanse • Izabrani prioritetni projekti na bazi dogovorene metodologije • Prva analiza fizickih i administrativnih barijera • 4 ekspertska sastanka i 7 nacionalnih seminara • Formirana baza podataka i GIS mape 18

  19. Projekat razvoja saobracajnih veza izmedju Evrop I Azije

  20. Pregled projekata Vrsta projekta pom. recni granice 4.9% manje od 1% drum • Od ukupno 230 projekata • 112drumskih • 68 zeleznickih • 37 pomorskih • 11recnih • 2granicnih 16% 48.7% 29.5% zeleznica Troskovi po vrsti projekta granice drum pom. recni 0.01% • Od ukupno $43.4 milijarde • drumski$12.7 milijarde • zeleznicki$23.4 milijarde • pomorski$5.7 milijarde • recni $1.6 milijarde • granicni$ 0.003 milijarde 3.7% 13.1% 29.3% 53.9% zeleznica 20

  21. Pregled po drzavama • Projekti Iznos • ProjektiIznos • Kirgizstan 8 1.555.1 • Moldavija 9 888.9 • Rumunija 12 721.8 • Tadzikistan 7 240.2 • Turska 19 11,450.0 • Ukraina 7 1,226.2 • Uzbekistan 12 1,774.5 Jermenija 8 121.7 Azerbejdzan 10 1,681.5 Belorusija 428.1 Bugarska 24 5,488.9 Kina 3 4,603.0 Gruzija 49 3,312.0 Iran 44 8,428.3 Kazakstan 14 1,902.4 4 drzave – oko 30 milijardi.$ - (70%) • Troskovi u milionima $

  22. Planiranje infrastrukture • UNECE metodologija za planiranje “E” mreze: • Inter-modalni pristup • Definicije uskih grla i sekcija koje nedostaju • Popis saobracajnih tokova • Na E putevima svakih 5 godina • Na E prugama: prvi put 2005 • Smernice za socio-ekonomsku analizu troskova iprihoda i ocenu projekata saobracajne infrastrukture u skladu sa praksom EK, EIB, EB za Obnovu i Razvoj i Svetske Banke.

  23. EK, EBRD, EIB, WB i najuspesnijim iskustvima iz clanica UNECE Uputstva za podnosenje projekata i vrednovanje/ uporedjivanje Socio-ekonomska analiza troskova i prihoda takodje ukljucuje aspekte bezbednosti u saobracaju, zastite okoline,i saobracajne politike Zajednicka polazna osnova Smernice za socio- ekonomsku analizu troskova i prihoda u saobracajnim projektima

  24. Koherentna mreza medjunarodnih saobracajnica • Izgradnja saobracajne mreze zahteva ogromna sredstva • Bolje koriscenje postojece infrastrukture • Rehabilitacija ili nova izgradnja? • Koji deo nacionalnog budzeta zahvataju investicije u saobracaj? • Namenski fondovi: porez na gorivo i drugi specificni porezi, putarine. Medjutim, koliko su korisnici spremni da ucestvuju i plate? • PPP (PDP): jos uvek postoje visoke barijere siroj primeni ovog metoda koje je moguce ukloniti 25

  25. Pouke i iskustava izfinansiaranja projekata • Usvojiti integralni pristup za saobracjni sistem; • Proceniti mogucnosti kombinovanog transportnog sistema; • Izbegavati razdvajanje izmedju projekata i programa; • Obezbediti da tip finansiranja odgovara vrsti projekta; mehanizmi finansiranja moraju uzeti u obzir cinjenicu da se svi saobracajni projekti mogu svrstati u dve kategorije: • One koji mogu generisati visoke prihode u nacionalnoj i domacoj valuti, • One koji nisu sposobni da se samo finansiraju posto nemaju dovoljan stepen iskoriscenja (ili vrlo mali)

  26. Pouke i iskustava izfinansiaranja projekata • Usavrsiti pripremu tehnicke, ekonomske I finansijske dokumentacije potrebne za pripremu studija izvodljivosti; • Unaprediti pripremu zahteva za finansiranje. • Stabilni pravni okvir I pravila igre; • Nemati iluzija o privatnom finansiranju; • Osnivanje garantnog fonda za zajmove od medjunarodnih institucija;

  27. Pitanja: • Koje su glavne saobracajne veze izmedju prosirene EU i “sire” Evrope? • Koji je uticaj prosirenja EU na planiranje transportne infrastructure u “siroj” Evropi? Na koji nacin ce se buduci koridori povezati sa glavnim Evro-Azijskim pravcima? • Kakve institutcionalne, organizacione i regulativne mere ce biti neophodne kako bi osigurale veci kapacitet saobracajnog sistema i konkurentnost u okruzenju? Da li je, na primer, potrebno planirati razvoj posebnih teretnih zeleznickih koridora/mreze za povezivanje sa EU, blizimi i daljim okruzenjem? 28

  28. Pitanja….. • Da li se ucesce saobracajnih vidova pomera u korist zeleznice I recnog saobracaja? Da li buduce infrastruktune investicije treba da favorizuju zeleznicu i recni saobracaj? Na koji nacin najbolje iskoristiti inter-modalni saobracaj? • Izvan EU postoje brojne metodologije za planiranje saobracajne infrastrukture. Postoji potreba da se one harmonizuju i ko bi na najbolji nacin to obavio na efikasan i konzistentan nacin? Na koji nacin razni akteri u ovom procesu mogu da dopune jedni druge? • Na koji nacin ce nova saobracajna tehnologija uticati na buduce traznju za infrastrukturom? Na koji nacin postojeca infrastruktura moze biti bolje iskoriscena (regulativa, granicne procedure, itd.)? 29

  29. Pitanja za zeleznicki/drumski sektor • Koje su uspesne strategije koje su dale ton razvoju zeleznicke/drumske infrastrukture u regionu? • Da li je i na koji nacin je liberalizacija zeleznickog teretnog saobracaja uticala na poslovanje zeleznica? • Na koji nacin oni koji upravljaju infrastrukturom racionalizuju upravljanje mrezom i njenu modernizaciju? • Koji su kljucevi uspesnog angazovanja veceg udela privatnih investicija? • Sta je neophodno da putnicki prevoz zeleznicom postane profitabilniji i efikasniji?

  30. Hvala na pažnji www.unece.org/trans

More Related