F ilozofija palijativnog zbrinjavanja Prof. Julia Downing

1. Filozofija palijativnog zbrinjavanja Prof. Julia Downing

2. Kurikulum • Filozofija i praksa palijativnog zbrinjavanja • Strukture i modeli pružanja usluga palijativnog zbrinjavanja • Epidemiologija • Kvalitet života

3. Šta je palijativno zbrinjavanje?

4. Definicija palijativnog zbrinjavanja • „Aktivno sveukupno zbrinjavanje pacijenata čija je bolest neizlečiva” (SZO, 1990) • Palijativno zbrinjavanje usmereno je na unapređenje kvaliteta života ljudi sa odmaklom bolešću i podrazumeva maksimalno očuvanje sposobnosti te osobe da funkcioniše što je moguće duže i pružanje podrške njenoj porodici ili prijateljima (Pennell i Corner, 2001)

5. Terminalno zbrinjavanje Model terminalnog zbrinjavanja AKTIVNA NEGA TERMINALNOZBRINJAVANJE Dijagnoza Smrt

6. AKTIVNA NEGA PALIJATIVNO ZBRINJAVANJE Palijativno zbrinjavanje Model palijativnog zbrinjavanja Dijagnoza Smrt Gubitak voljene osobe

7. Palijativno zbrinjavanje je…. pristup kojim se poboljšava kvalitet života pacijenata suočenih sa neizlečivom bolešću, kao i njihovih porodica, kroz prevenciju i olakšavanje patnji lečenjem bola i drugih simptoma, kao i pružanjem pomoći za prevazilaženje psihosocijalnih i duhovnih problema. (SZO, 2002)

8. Njime se … • obezbeđuje ublažavanje bola i drugih simptomabolesti; • afirmiše život i umiranje posmatra kao normalan proces; • smrt ne ubrzava, niti usporava; • pomaže pacijentima da žive što je moguće aktivnije sve do smrti; • pomaže porodici da se bori tokom trajanja bolesti pacijenta i u bolu zbog gubitka.

9. Palijativno zbrinjavanje … • Koristi timski pristup da se zadovolje potrebe pacijenata i njihovih porodica; • Poboljšava kvalitet života, a može pozitivno da utiče i na sam tok bolesti; • Može se primeniti u ranoj fazi bolesti, uz druge intervencije usmerene na produžetak života (SZO, 2002)

10. Palijativno zbrinjavanje dece Palijativno zbrinjavanje dece predstavlja posebnu oblast, tesno povezanu sa palijativnom zbrinjavanjem odraslih. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše palijativno zbrinjavanje dece na sledeći način:

11. Palijativno zbrinjavanje dece • Palijativno zbrinjavanje dece je totalno zbrinjavanje tela, uma i duha deteta i uključuje pružanje podrške porodici. • Ono počinje u trenutku postavljanja dijagnoze i nastavlja se nezavisno od toga da li dete prima terapiju. • Može se pružati u zdravstvenim ustanovama tercijarnog nivoa, regionalnim bolnicama ili kod kuće. (SZO 2002)

12. Filozofija zbrinjavanja • Palijativno zbrinjavanje je totalno zbrinjavanje u čijem sedištu je pacijent • Ono zavisi od stavova, stručnosti i razumevanja • Ova filozofija se može primeniti svuda – za široki spektar veština, okolnosti i bolesti

13. Budući da je umiranje deo života, briga o umirućima je briga o živima. (Fisher 1991)

14. Ključni pojmovi • Nezavisnost • Dostojanstvo • Odnos pacijenta i zdravstvenog radnika • Kvalitet života • Edukovanje javnosti • Bol zbog gubitka voljene osobe • Multidisciplinarni timski rad

15. Med.sestre Savetodavni rad Fizioterapeut Radna terapija Saveti o ishrani Apoteka Aromaterapija Pomoć duhovnika Laboratorija Lekari Model multidisciplinarnog tima

16. Prava i odgovornosti • Svako lice koje pati od bolesti koja mu ugrožava život ima pravo na palijativno zbrinjavanje, gde god da se nalazi • Svaki zdravstveni radnik dužan je da primenjuje pristup palijativnog zbrinjavanja i pozove kolege specijalizovane za palijativno zbrinjavanje ako je to potrebno, bez obzira na to o kojoj se bolesti ili stadijumu radi (NCHSPCS)

17. Kome je potrebno palijativno zbrinjavanje? • Svakome ko pati od bolesti koja ugrožava ili ograničava život Bolest koja ugrožava život – kada je verovatnoća fatalnog ishoda kao što je smrt velika, ako se tok bolesti ne prekine.

18. Kome se pruža palijativno zbrinjavanje? Generalno, ljudi koji se bave palijativnim zbrinjavanjem prepoznali su ovu potrebu kod odraslih pacijenata sa: • Malignim bolestima • Kardiovaskularnimi respiratornim bolestima • Multiplom sklerozom, bolešću motornog neurona (ALS) i sličnim poremećajima • HIV-om

19. Strategija u Srbiji • Maligni tumori– drugi najčešći uzrok smrti 2006. godine (19,7%) • Kardiovaskularne bolesti– najčešći uzrok smrti 2006. godine (57%) • Dijabetes – petinajčešći uzrok smrti • Opstruktivna plućna bolest– četvrtinajčešći uzrok smrti • HIV • Saobraćajni udesi i traume

20. Kako pružamo palijativno zbrinjavanje?

21. Palijativno zbrinjavanje u različitim okruženjima • Pruža se na različite načine, zavisno od toga šta je moguće i najdelotvornije • Ono što je delotvorno u jednoj zemlji, ne mora da bude i u nekoj drugoj • Postoje različiti ‘modeli zbrinjavanja’ • Modeli koje primenjujemo zavise od potreba i resursa koje imamo na raspolaganju • Palijativno zbrinjavanje raste i razvija se kako dodajemo različite aspekte zbrinjavanja u ono što već postoji.

22. Pružanje palijativnog zbrinjavanja • Treba da bude integrisano u postojeće strukture • Palijativno zbrinjavanje se može pružati u različitim okruženjima i po različitim modelima • Gde god je to moguće, zbrinjavanje treba da pruža multidisciplinarni tim koji uključuje i volontere u zajednici.

23. Pružanje palijativnog zbrinjavanja Ne radi se o zgradi u kojoj se pruža, već o filozofiji koja se primenjuje Zbrinjavanje kod kuće Ambulantni pristup Terenske usluge, npr. mobilni timovi Bolnički timovi za palijativno zbrinjavanje Dnevna bolnica/boravak Bolničko zbrinjavanje Programi na radnom mestu

24. Osnovi pružanja usluga palijativnog zbrinjavanja (SZO) Stjernsward et al 2006

25. Holističko zbrinjavanje

26. Sažetak • Palijativno zbrinjavanje je vitalni i integralni deo svake kliničke prakse, bez obzira o kojoj bolesti se radi ili o kom stadijumu i treba da se zasniva na znanju i praksi primene principa palijativnog zbrinjavanja i podršci stručnjaka za palijativno zbrinjavanje koji rade u praksi. • (NCHSPCS 1995)

27. HVALA!