SADRŽAJ:

1. DRUŠTVENI PROIZVOD I NACIONALNI DOHODAKIvanaLebanKaća Tomić Profesorka Julija Sekulić

2. SADRŽAJ: • Društveni proizvod • Nacionalni dohodak

3. UVOD Rezultat ekonomske aktivnosti-izažava se zbirno preko odgovarajućih makroekonomskih agregata. Čine ga dobra i usluge. U statističkoj praksi primenjuju se tri agregata: • Društveni bruto proizvod (DBP) • Društveni proizvod (DP) • Nacionalni dohodak (ND)

4. DRUŠTVENI BRUTO PROIZVOD • Društveni bruto proizvod- ukupna vrednost vrednosti proizvodnje na teritoriji jedne Zemlje u odredjenom periodu. Sastoji se iz prenete i novostvorene vrednosti. Prenetu vrednost cine troskovi sredstava za rad (amortizacija) i predmeti rada. A novostvorena vrednost je jednaka nacionalnom dohotku. Društveni bruto proizvod Nacionalni Preneta vrednost dohodak DBP = MT + Am + ND Materijalni troškovi Amortizacija

5. DRUŠTVENI PROIZVOD • Društveni proizvod- vrednost finalne proizvodnje na teritoriji jedne Zemlje u odredjenom vremenskom periodu. • Sastoji se iz amortizacije i nacionalnog dohotka DP = DBP - MT DP = Am + ND

6. NACIONALNI DOHODAK • NC je društveni proizvod umanjen za amortizaciju. To je čista novostvorena vrednost proizvodnje prenete vrednosti. • ND bi mogao biti najadekvatniji izraz ostvarene proizvodnje. • ND predstavlja samo računsku veličinu . • ND pokazuje maximalnu vrednost koju jedna zemlja sme da potrosi a da ne umanji svoje ranije ostaveno bogatstvo. • ND se ne trosi u celini, već jedan njegov deo (akumulacija), služi za proširenu reprodukciju.

7. BRUTO DOMAĆI PROIZVOD • BDP je najbliži našem društvenom proizvodu. • BDP predstavlja vrednost finalnih dobara i usluga proizvedenih tokom nekog vremenskog perioda , na teritoriji jedne zemlje. • BDP se kvantitativno razlikuje od DP, jer obuhvata i ,,neproizvodne’’ usluge. • Kada se od BDP odmuzme Am dobija se NDP. On odgovara našem ND. NDP=BDP-Am

8. BRUTO NACIONALNOG DOHODKA • BDN predstavlja vrednost finalnih dobara i usluga proizvedenih unutar ili van granica jedne zemlje. BND=BDP+ (dohodak koji su stanovnici ostvarili u inostranstvu i umanjen za dohozke koje su stranci ostvarili u datoj zemnji) • Ako je jedna zemlja izolovana od ostatka sveta, tako da se stanovnici ne mogu zapošljavati u inostranstvu ili plasirati tamo svoj kapital, a ni stranci ne mogu da ulažu u tu zemlju, onda je DBP=BND !

9. Za obračun makroekonomskog agregata treba da budu ispunjeni određeni uslovi. Tu pre svega mislimo na mogućnost vrednovanja faktora proizvodnje na tržišzu , ali na slobodu vlasnika tih faktora da odlučuju o njihovoj ekonomskoj upotrebi. • Osnovni makroekonomski agregati o kojima je već bilo reči izračunavaju se po tekućim tržišnim cenama proizvoda i usluga koje ulaze u njihov sastav. Tako se dobijaju nominalne vrednosti.

10. KRAJ

11. POGLED NA DRUŠTVENI PROIZVOD I NACIONALNI DOHODAK SRBIJE LITERATURA PREUZETA SA http://www.bastabalkana.com/2011/03/ekonomska-slabost-i-snaga-srbije-ekonomske-cinjenice/

12. Šta nam kažu podaci o ekonomskom mestu Srbije u EU • BrojstanovnikaSrbijenijemali, aliniveliki. Ipak, odljudisvepočinje. • Podatkekojesmoobradjivaligledaćemokrozgrafikone, onijakojednostavnoobjašnjavajunekecifreiodnose. • Prvo, kadapogledamobrojstanovnika, Srbija se nalazi u donjemdelusredineEvropskeUnijepobrojustanovnika. Napokondaponečemunismoniprvi a niposlednji, štoinačeobožavamodačinimo, dabudemoprvi u lošemizadnji u dobrom.

13. Imanekolikozemaljakojesubrojustanovnikabliskenašojzemlji. I jedinonam je Bugarskasličnaposvimdrugimekonomskimparametrima. Kumovskazemlja, uostalomekipaizkrajauveksveradisailiprekobugara. Batko je pouzdan. Sveostalezemljesudalekoijošdaljepoekonomskimpokazateljima. Na žalostnašu, tiekonomskipokazateljiidunjima u korist a nanašuštetu.

14. Tabela: PrikazekonomskihparametaranekolikozemaljaEvropskeunijesasličnimbrojemstanovnikakaoSrbija

15. BDP je izražen u milijardamadolara. • BDP/stanovniku je u hiljdamadolara. • Primeraradi, Srpskiprosek je 6.016 dolaragodišnjepostanovniku. Česiimaju 3 putaveći, Madjari 2 putavećiprihod, Švedjani 8 putaitakoredom. Švajcarcisubašpreterali, 11 putaimajuvećibrutodohodakpoglavistanovnikaodnas. Sramihbilo. Bašneuvidjavnosanjihovestrane.

16. BrutoDruštveniProizvodSrbije - BDP • Napominjemda u ovuanalizunisuušlezemljekaoAlbanija, BosnaiHercegovinaiCrna Gora, ali to naminijenekauteha. Tim pre štoCrna Gora imavećibrutodruštveniproizvodpoglavistanovnikaodSrbije. • Vrlo je jednostavnovidetidasmo mi slepocrevoekonomijeEvropeidaćemo to dugogodinaiostati. Verovatnoćemodugogodinaostatii u našojmitskojilažnoepskojsvestidaSrbijaimaekonomskusnagu, da je lider u regionuisličneglupostikoječujemoodpticarugalicairepatihlijabrbljivicanavlasti.

17. Mi smojednajadnaisiromašnaEvropskazemljabezmnogosnagedabiloštapametnouradizasvojegradjane u sledećih par decenija. Bićenampotrebnopunopametnograda, mnogovišemozgaipromišljanjanegoštogaimamosada, poslovneipolitičkestrategije, mobilisanosti, vrednoće, poštenjaipametida se kolikotolikopribližimodonjemprosekuEvrope.Zatakoneštonam je neophodnapomoćEvropeiulazak u EvropskuUniju. Sami nismosposobni. Ni kadri. Nemamokadrove. Ni znanja. Ni sredstva.

18. Prihod po glavi stanovnika - BDP po stanovniku • Tužno je aliistinito, naovojtabelismopretposlednjipo tome kolikoSrbijaprihodujepoglavistanovnika. Izanas je samoUkrajina, sviostalisuispred. • ZatoSrbija ne možedapružisvojimgradjanimanidobreputeve, nidobrumedicinskuzaštitu, niobrazovanje, iuopšteinfrastrukturu. ZatosadaSrbijaštrajkuje u zdravstvu, školstvu, milicijiiraspuštavojsku, jernemanovca. Novaczafunkcionisanjejednedržave se skupljaodtaksiiporezanastanovništvoitrgovinsketokove, onikojiradeiprihodujuizdržavaju one kojiradezaopštedobroalisamotroše. A kako je to prihodoovanjekodnasmalo, najniže u Evropi, to namasrećenema. Mislimnanesrećneprosečneipoštenegradjaneovezemljekojisu u državnojslužbi, kojisupenzioneriikojiradekaoradniciislužbenici, ne mislina one "obogaćene" pojedince.

19. Zato je sve u Srbijiteškozbogbesparice, osimlakoćeda se ljudikupeiprodaju. Teško je započetiposao u Srbiji, tržište je maloifinansijskinejako. Bašzbog toga sugasvijakiprivredniigračiimoćniciisparcelisali u nekesvojeprćijei monopole, pogotovutamogdeimamalovišeizvesnognovca. Zbog toga se takoipunokrade, jer je besparica. I zatoimamoitolikokorupcijejersusvigladniižedni, pa čimdodju u prilikudabudu u vlasti, gde se deli novacigdemoženeštoda se uzme, oni to bržeboljeiurade. Odtekradjezatonemarazvojnihprojektaiinvesticija u proizvodnju, pa kodnasvladavelikanezaposlenostidepresija. Nemašgdeda se zaposliš, mali je brojfirmikojeradenormalno. Sve je plitkoikrhko, pa je stoganormalnoda u Srbijiimanestašicasvegaisvačega, odhleba, šećera, uljaimleka do lcdtelevizorailekova, zatonemapostojanihponudarobaiusluga, zato je sve o.

21. Zapanjujućipodatakkojinijedansrpskipolitičariliekonomistanikadanijeobjasnioninajednommediju je daHrvatiimajuduplovećibdppoglavistanovnikaodSrbije a SlovenijaduplovećibdpodHrvatske, odnosno 4 putavećiodSrbije. • Šta to znači? JednostavnoznačidasamoakohoćemodastignemoHrvatskupoekonomskojsnazimoramodadupliramosadašnjinivoproizvodnjeiprihoda! Duplo!!! Da je to takolako, svi bi to radili. A o Slovenijikaoreperumožemosamodasanjamo. • Kada se znakojomstopomSrbijaraste, 5-6% godišnje u najboljimdanima, jasno je da u sledećih par decenija ne možemodostićibivše ex republike. • NitimožeprosečangradjaninSrbijedočekatikvalitetanživotiekonomski standard kojisanja. Možda je zatoiboljeda se vratinaFarmuibasnamakoježivotznače.