1 / 22

Izazovi za slobodu medija na lokalnom nivou

Izazovi za slobodu medija na lokalnom nivou. Učesnici u anketi. U anketi sprovedenoj tokom juna 2014. godine medju članstvom PU „Lokal pres“ učestvovalo je ukupno 17 članica od 34 koliko ih je u tom trenutku bilo u asocijaciji ili 50% ukupnog članstva.

tanner
Download Presentation

Izazovi za slobodu medija na lokalnom nivou

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Izazovi za slobodu medija na lokalnom nivou

  2. Učesnici u anketi • U anketi sprovedenoj tokom juna 2014. godine medju članstvom PU „Lokal pres“ učestvovalo je ukupno 17 članica od 34 koliko ih je u tom trenutku bilo u asocijaciji ili 50% ukupnog članstva.

  3. Da li je bilo slučajeva kršenja slobode i prava Vašeg medija i/ili novinara u poslednjih godinu dana?

  4. Najčešća kršenja slobode i prava novinara • Verbalna vređanja i pretnje - 70% • Neravnopravan tretman u odnosu na druge medije od strane izvora informacija - 60% • Otkazivanje reklama - 60% • Pritisak u cilju otkrivanja izvora informacija -50% • Uskraćivanje dostupnosti informacijama od javnog značaja - 50% • Pretnja fizičkim napadom, ugrožavanje lične bezbednosti zaposlenih - 30% • Mešanje u uređivačku politiku (zabrana objavljivanja određenih informacija, nametanje „poželjnih“ i „nepoželjnih“ rubrika, tema ili ličnosti, plasiranje naručenih sadržaja) - 30% • Uskraćivanje ugovorenog državnog finansiranja/pomoći - 30% • Fizički napad na zaposlene - 10% • Neosnovano pokretanje tužbe protiv novinara – 10%

  5. Ostali dopisani odgovor kao pritisci koji su se manifestovali u proteklih godinu dana: • Anonimne prijave poreskim i finansijskim inspekcijama • Nuđenje mita u dolarima za promenu uređivačke politike tokom predizborne kampanje • Javno prozivanje medija da vode „hajku“ protiv pojedinaca • Zastrašivanje urednika uz javno prozivanje policije da u tome pomogne. • Degradiranje novinara nazivajući ih neznalicama. • Slanje pisama od strane lokalnih advokata sa predlozima za vansudska poravnanja pre započinjenja sudskih procesa kojima se preti.

  6. Ko je vršio najveći pritisak na rad Vašeg medija?

  7. SREDSTVA NAMENJENA INFORMISANJU GRADJANA

  8. Da li postoji posebna stavka u budžetu lokalne samouprave koja je namenjena javnom informisanju?

  9. Da li ste tokom 2014. koristili sredstva namenjena za informisanje gradjana? • Ne, nisamo još koristili - 30% još nije koristilo • Ponudjeno nam je, ali smo odbili da ih koristimo - 5% • Koristimo uz veliko sopstveno angažovanje da podsetimo lokalnu upravu da postoji ta budžetska stavka i da je neophodno realizovati. - 17% • Koristimo, sredstva su nam bila dostupna bez ikakvih problema na početku godine. - 35% • Uslovno koriste s vremena na vreme kad grad proceni da im treba dodeliti - 13%.

  10. Ukoliko ste koristili sredstava javnog informisanja, da li su vas organi vlasti tretirali kao da im dugujete neku uslugu u načinu izveštavanja o njima? • Sa Da odgovorilo je - 9% (u pitanju je javno preduzeće) • Ne - 77% • Ne znam/nisam siguran - 14% • Nismo imali podršku - 9%

  11. Da li su ta sredstva dostupna svim medijima pod jednakim uslovima?

  12. Na koji način se u vašim sredinama dodeljuju sredstva namenjena informisanju gradjana? • netransparentno i po volji lokalnih vlasti - 30% • transparentno na osnovu volje lokalnih vlasti, ali bez jasnih kriterijuma - 4% • transparentno na osnovu konkursa - 30% • transparentno na osnovu javnih poziva - 12% • drugo_na osnovu pojedinačnih projekata - 12% • subvencijama direktno iz budžeta - 12%

  13. Ko odlučuje o raspodeli sredstava?

  14. Postoje li jasni kriretijumi za dodelu sredstava javnog informisanja?

  15. Da li se različito tretiraju elektronski, štampani mediji i online mediji?

  16. Kakva je kontrola trošenja sredstava koja su dodeljena medijima? • Postoji stroga kontrola trošenja sredstava namenjenih informisanju građana i formiranio je telo za kontrolu - 17% • Postoje pravila i procedure kontrole ali se ona ne sprovodi previše strogo.- 35% • Nema nikakve kontrole - 30% • Nema informacija - 18%

  17. Visina prihoda iz sredstava koja se dodeljuju medijima. • od 10.000 do 500.000 RSD - 43% i čini od 4% do najviše 40% ukupnih prihoda • od 500.001 do 1.000.000 RSD –37% i čini od 40% do 50% ukupnih prihoda • od 1.000.001 do 1.500.000 RSD – 6% čini 5% ukupnih prihoda • preko 1.500.000 RSD -14% što čini 75% do 85% ukupnih prihoda

  18. U kom periodu ste potpisali prošlogodišnji ugovor i koliko je vremenski trajao? • prvi kvartal – najmanje 9 meseci - 100%

  19. Razlog zbog čega je jedna članica odbila da koristi ponuđena sredstva... • Grad je ponudio novac bez konkursa – razlog za odbijanje

  20. Iznos sredstava dodeljenih za finansiranje građana u usporedbi sa prošlogodišnjim:

  21. Zaključci: • Degradacija novinarske profesije na lokalu je posebno izražena u protekle dve godine.Verbalna vređanja i pretnje su najčešći oblik pritiska na medije koji je prisutan u proteklih godinu dana. • Neravnopravan položaj privatnih i državnih medija, kao i elektonskih u odnosu na pisane i online medije pri dodeli budžetskih sredstava. • Povećan pritisak oglašivača u lokalnim medijima predstavlja „skriveni“ pritisak od strane političkih opcija na lokalu. Najveći i najredovniji oglašivači su javna preduzeća na lokalu. • Pritisci političkih partija čine čak 80% svih pritisaka. Podjednako pritisak vrše i političke partije na vlasti kao i opozicione.

  22. ... Zaključci: • Visina sredstava namenjenih građanima je uglavnom ista kao lane, a primetan je trend opadanja. • Sredstva namenjena informisanju građana se dodeljuju uglavnom transparentno (30% ispitanika se izjasnilo za netransparentnost), ali za dodelu ne postoje jasno definisani kriterijumi, a tamo gde postoje uglavnom se ne primenjuju. • O dodeli sredstava ne odlučuju nezavisne komisije (0% ispitanika) već lokalna vlast i malobrojni moćni lideri lokalne vlasti (58% ispitanika) i kontrola trošenja tih sredstava nije stroga.

More Related