Procena vrednosti kapitala

1. Procena vrednosti kapitala

2. Troškovni pristup • Vrednost preduzeća koje nastavlja sa poslovanjem procenjuje se na osnovu troškova zamene (ponovne izrade, kupovine) - primena reprodukcione vrednosti • Preduzeće koje ima neizvesnost nastavka poslovanja procenjuje uz pretpostavku prinudne prodaje sredstava kojima raspolaže - primena likvidacione vrednosti

3. Reprodukciona vrednost- Utvrđivanje realne reproduktivne vrednosti sredstava i obaveza preduzeća, njihova razlika čini procenjenu reproduktivnu vrednost neto imovine (kapitala preduzeća) • Likvidaciona vrednost-preduzeće nema realnih mogućnosti da nastavi sa poslovanjem • Razlika između likvidacione vrednosti ukupnih sredstava i realne vrednosti obaveza preduzeća

4. Primena troškovnog pristupa • Vrednost preduzeća u najvećoj meri u osnovnim sredstvima • Uticaj nematerijalnih sredstava na prihod minimalan • Zarađivačka sposobnost u prethodnom periodu na izuzetno niskom nivou • Velike oscilacije u poslovanju • Doveden u pitanje “going concern” koncept

5. Metod reproduktivne vrednosti • Identifikacija i vrednovanje pojedinačnih kategorija sredstava i obaveza preduzeća • Identifikacija i vrednovanje grupa sredstava i obaveza preduzeća

6. Etape u primeni metoda reprodukcione vrednosti 1) Pribaviti bilans stanja na dan procene i proveriti usaglašenost bilansa sa MRS 2) Korigovati bilans stanja ukoliko je to potrebno 3) Proceniti svaku poziciju materijalne i nematerijalne aktive na nivou tržišne vrednosti i sastaviti odgovarajući izveštaj o korekcijama 4) Korigovati i proceniti obaveze na realnom nivou i sastaviti odgovarajući izveštaj o korekcijama 5) Usaglasiti i po potrebi korigovati iznos porske obaveze na dobit, na uvećanu vrednost sredstava ili uvećati iznos odloženih poreskih obaveza 6) Nakon dobijene procene vrednosti ukupnog akcijskog kapitala izvršiti korekciju ukoliko preduzeće raspolaže i preferencijalnim akcijama 7) Proveriti opravdanost dobijenog rezultata procene 8) Odlučiti da li procenjenu vrednost običnog akcijskog kapitala treba korigovati za određeni diskont

7. Procena vrednosti osnovnih sredstava • Zemljište • Objekti • Oprema • U cilju izračunavanja realne vrednosti objakta na dan procene, neophodno je vrednost nove gradnje umanjiti za realan stepen amortizovanosti koji uključuje: • Fizičko smanjenje vrednosti od upotrebe, propadanja, stajanja i tekućeg održavanja objekta • Funkcionalano smanjenje –defekti u konstrukciji • Ekonomsko smanjenje-negativan uticaj iz šireg okruženja

8. Procena vrednosti nematerijalnih ulaganja • Nematerijalna ulaganja u nepokretnosti • Ostala nematerijalna ulaganja Procena polazi od tri osnovna ekonomska principa: a)Supstitucija b)Ponuda i tražnja c)Eksterni faktori

9. Primena troškovnog metoda u proceni vrednosti nematerijalnih sredstava preporučuje se u sledećim situacijama: • Kada se troškovi zamene mogu jasno identifikovati • Kada se za posebne svrhe procenjuju nematerijalna sredstva interno razvijena kroz poslovanje određenog preduzeća • Ukoliko drugi metodi procene ne mogu biti primenjeni

10. Metod likvidacione vrednosti • Nemogućnost preduzeća da nastavi normalno poslovanje u neograničenom vremenskom periodu • Prinosna snaga uloženog kapitala je niža od likvidacione vrednosti kapitala • Tržišna vrednost celokupnog kapitala jednom transakcjom je niža, jednaka ili neznatno viša od likvidacione vrednosti kapitala • Kod diversifikovanog preduzeća ili holdinga

11. Postupak redovne likvidacije – razuman rok za sve neophodne aktivnosti: oglašavanje prodaje sredstava, naplata prodatih sredstava... • Postupak ubrzane likvidacije- hitna rasprodaja sredstava preduzeća

12. Etape u primeni likvidacione vrednosti kapitala • Pribaviti bilans stanja na dan procene • Korigovati bilans stanja ukoliko je to potrebno 3) Precizirati postupak likvidacije • Izračunati bruto priliv od likvidacije • Umanjii bruto priliv za direktne i indirektne troškove likvidacije • Dodati ili oduzeti poslovni dobitak ili gubitak kao rezultat postupka likvidacije • Oduzeti likvidacionu vrednost ukupnih obaveza preduzeća • Oduzeti eventualne dodatne poreske obaveze na ostvarenu dobit ili dobitak pri prodaji sredstava • Oduzeti likvidacionu vrednost preferencijalnih akcija ukoliko one postoje • Diskontovati procenjenu likvidacionu vrednost kapitala na dan procene • Po potrebi primeniti diskont za manjinski interes ili diskont za nedostatak utrživosti

13. Sve aktivnosti po navedenim koracima su iste kao i kod metode reproduktivne vrednosti, razlika je u utvrđivanju troškova postupka likvidacije i diskontovanja procenjene likvidacione vrednosti sa datuma sticanja na dan procene

14. Procena visine rizika koji prati postupak likvidacije bazira se na sledećim faktorima: • Nivo likvidnosti u vlasništvu preduzeća • Period likvidacije • Zaduženost preduzeća

15. Odluku o likvidaciji preduzeća mogu doneti samo većinski vlasnici, tako da je u slučaju procene likvidacione vrednosti manjinskih interesa obavezna primena odgovarajućeg diskonta • Na kraju procene poželjno je rezultate iskazati u tabeli bilansa stanja u kojem će se moći sagledati svaka procenjena pozicija: • Stanje pre procene • Korekcije pre procene • Korekcije u toku procene • Likvidaciona vrednost

16. Ostali metodi procene • Metod viška prinosa • Metod diskrecionog novčanog toka prodavca / vlasnika • Metod granskih formula • Specifične metode preduzeća

17. Metod viška prinosa • Primenjuje se za procenu neidentifikovanih nematerijalnih ulaganja koja odražavaju specifične kvalitete poslovanja i dorinose ostvarenju određenog nivoa prinosa • Sa višim nivoom rizika se može očekivati viši nivo prinosa • Predstavlja zbir procenjene vrednosti materijalne aktive i dodatne vrednosti nematerijalnih ulaganja • Preporučuje za mala preduzeća • Prisutna je u velikoj meri subjektivnost procenjivača, pa zbog toga ovaj metod treba primenjivati samo kada ne postoje bolje varijante za procenu konkretnog preduzeća

18. U postupku procene do izražaja posebno dolaze sledeći faktori: • Vrsta delatnosti • Kvalitet menadžmenta • Tržišna pozicija • Ugled preduzeća • Kvalitet i konstantnost zarađivačke sposobnosti • Vrsta nematerijalnih ulaganja • Dugoročna stabilnost tržišta prodaje

19. Metod diskrecionog novčanog toka • Za procenu manjih preduzeća može se koristiti i metod novčanog toka prodavca posebno za situacije gde je vlasnik i glavni i jedini zaposleni u preduzeću • Metod polazi od predpostavke da kupac preduzeća kupuje i preduzeće i posao • Predmet procene je sva buduća korist za vlasnika uključujući i prinos od uloženog rada i kapitala • Subjektivan način utvrđivanja primanja vlasnika i zanemarenog tržišnog aspekta pri određivanju sredstava kojima preduzeće raspolaže

20. Metod granske formule • Predstavlja varijantu tržišnog pristupa u proceni • Razvijeno je posebno pravilo procenjivanja • Izvedeni pokazatelji izraženi procentualno ili kao multiplikatori, koji predstavljaju odnos između bruto cene po kojoj je prodato slično preduzeće i određenog nivoa rezultata

21. Uslovi • Pojedinačni multiplikatori moraju biti uzeti iz odgovarajuće baze podataka već obavljenih transakcija • Procenjivač mora biti upućen u prirodu transakcije • Natprosečan stepen podudarnosti između referentnog preduzeća i preduzeća koje se procenjuje • Nedostaci leže pre svega u poreklu multiplikatora

22. Specifični metodi procene • Kod procene vrednosti malih preduzeća ponekad se koriste specifični faktori kao što su: • Transakcije sa akcijama preduzeća • Kupoprodajni ugovori • Transakcije sa akcijama preduzeća mogu biti indikator vrednosti ako su uključile lica sa strane i realizovane na objektivnoj osnovi • Kupoprodajni ugovori novijeg datuma i između nepristrasnih strana mogu poslužiti pri određivanju konačne vrednosti preduzeća

23. Uloga procenjivača u postupku procene vrednosti kapitala • Procenu vrednosti kapitala određenog preduzeća obavlja nezavisni procenitelj u skladu sa ugovorom i odgovarajućom metodologijom • Uloga može biti dvojaka • Nezavisno i objektivno utvrđivanje vrednosti preduzeća • Uloga savetnika i određivanje najpovoljnije vrednosti za klijenta

24. Objektivnost i nezavisnost procenjivača treba da prati celokupan rad na proceni • Ne sme postojati konflikt interesa niti bilo kakve porodične veze sa vlasnicima preduzeća • Naknada procenjivaču se utvrđuje obavezno prilikom ugovaranja posla i ne sme zavisiti od rezultata procene • Procenjivač je dužan da postupa u skladu sa profesionalnim standardima i etičkim pravilima ponašanja • Neophodna je odgovarajuća kvalifikacija i iskustvo na poslovima procene

25. Za razliku od naše zemlje, u svetskoj praksi su precizno utvrđeni uslovi koje treba da ispunjava pravno odnosno fizičko lice da bi dobilo status ovlašćenog procenjivača

26. Prema međunarodnim standardima postoje tri osnovne faze koje obuhvata svaki postupak procene : • Period koji prethodi samim aktivnostima procene i u kojoj je potrebno oceniti da li posao prihvatiti ili ne • Primena izabranih metoda procene uz prethodno oformljenu bazu podataka, relevantnu za konkretno preduzeće • Izrada verzije rezultata procene u skladu sa veličinom vlasničkog interesa koji je predmet procene

27. Propisi u Srbiji definišu postupak procene na sličan način i predviđaju četiri osnovne faze procene i to: • Priprema za procenu • Primena propisanih metoda procene • Provera dobijenih rezultata • Utvrđivanje i iskazivanje konačnog rezultata procene

28. Međunarodni standardi • Na teritoriji Severne Amerike i Kanade najpoznatije institucije specijalizovane za procenu vrednosti kapitala ili imovine su: • Američko udruženje procenjivača (ASA), Američki institut ovlašćenih računovođa (AICPA), Institut profesionalnih procenjivača (IBA), Udruženje organizacija za procenu vrednosti (The Appraisal Foundation)

29. U zapadnoevropskim zemljama za profesionalnu praksu procene, najznačajnije su sledeće organizacije: • Evropska grupa organizacija za procenu (TEGOVA), Kraljevska organizacija ovlašćenih veštaka (RICS), Komitet za međunarodne standarde za procenu (IVSC)

30. Status međunarodnih standarda za obavljanje prakse u Americi i Kanadi ima dokument USPAP- jedinstveni standardi za profesionalno obavljanje procene • Za sve članice Evropske Unije obavezna je primena IVS standarda- Međunarodni standardi za procenu

31. Osnovni cilj međunarodnih standarda sastoji se u preciziranju pravila za profesionalnu procenjivačku paksu, uključujući aktivnosti procene, izveštavanje i konsalting u ovoj oblasti • Ne postoji obaveza procenjivača ili ugovorna klazula da standardi moraju biti primenjeni, ona proizilazi kao obaveza po osnovu statusa ovlašćenog procenjivača ili po osnovu pravne regulative ili ugovora sa klijentom koji takve zahteve sadrži • Pridržavanje aktuelnih standarda u profesionalnoj procenjivačkoj praksi je često rezultat individualnog izbora u skladu sa namerom da se kvalitetno izvrši procena vrednosti

32. Osnovni cilj standarda je u formulisanju i publikovanju unificiranih i profesionalnih standarda u oblasti procene, radi zaštite opšteg javnog interesa i uz nastojaje da se međunarodni standardi za procenu promovišu i prihvate širom sveta.

33. U Srbiji ne samo da ne postoje profesionalni standardi, već je i sa način sticanja licence za procenu neopravdano pojednostavljen • Pitanje profesionalno urađene procene vrednosti i konsaltinga u ovoj oblasti ostaje jedno od nedovoljno razmatranih komponenti • Neophodan je visok nivo standardizovanosti, kredibiliteta i objektivnosti u obavljanju procenjivačkih poslova

34. Aktuelni propisi u Republici Srbiji • Prve zakonske odredbe donete 90-tih godina sa ciljem kontrolisanog ulaska preduzeća u proces vlasničke transformacije • Donet Zakon o pretvaranju društvenog kapitala u druge oblike svojime • Metodologija procene je upućivala procenjivače na primenu metoda reproduktivne vrednosti , što je odražavalo mišljenje zakonodavca da su sredstva u društvenoj svojini osnovna vrednost svakog preduzeća • Stvorena nerealna slika o poslovanju privrednog subjekta

35. Novi zakonski propisi doneti su 1997.god • ZoST i sva podzakonska akta su prestala da važe u junu 2001. sa donošenjem novog Zakona o privatizaciji i odgovarajući propisima, uključujući i metodologiju za procenu vrednosti kapitala i imovine • Cilj novo propisane metodologije je da se utvrdi vrednost društvenog odnosno državnog kapitala kako bi se stekli uslovi za ulazak u proces privatizacije

36. Negativne posledice • Nedostatak precizne definicije kapitala • Restriktivne klauzule pri određivanju bitinih parametara za primenu metoda procene • Ograničenja prilikom utvrđivanja finalne procenjene vrednosti kapitala • Nemogućnost korekcije vrednosti kapitala za (ne)utrživost i stepen vlasničke kontrole • Nepostojanje standarda i etičkih normi za procenu vrednosti kapitala

37. Propisi u Srbiji do sada nisu predviđali mogućnost umanjenja konačnog rezultata za diskont usled neutrživosti kapitala kojim preduzeće raspolaže, niti je bilo omogućeno da se finalni rezultat koriguje u slučajevima gde se predmet procene razlikovao od rezultata primenjenog metoda