1 uvod karakteristike nema kog ekonomskog sistema n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
1. Uvod : Karakteristike Nema čkog ekonomskog sistema PowerPoint Presentation
Download Presentation
1. Uvod : Karakteristike Nema čkog ekonomskog sistema

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 35

1. Uvod : Karakteristike Nema čkog ekonomskog sistema - PowerPoint PPT Presentation


  • 83 Views
  • Uploaded on

1. Uvod : Karakteristike Nema čkog ekonomskog sistema. Karakteristična verzija ne liberalnog kapitalizma, sistema koji je upravljan kroz nacionalne institucije, podržavane od strane jake države. 70-ih i 80-ih prednjači u trci za međunarodnu konkurentnost privrede, dok u 90-im upada u krizu.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about '1. Uvod : Karakteristike Nema čkog ekonomskog sistema' - rianna


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
1 uvod karakteristike nema kog ekonomskog sistema

1.Uvod: KarakteristikeNemačkog ekonomskog sistema

Karakteristična verzija ne liberalnog kapitalizma, sistema koji je upravljan kroz nacionalne institucije, podržavane od strane jake države.

70-ih i 80-ih prednjači u trci za međunarodnu konkurentnost privrede, dok u 90-im upada u krizu.

Uspeh ovakvog sistema je do tada smatran nemogućim, pogotovo iz ugla Anglo – Američkog sistema liberalnog kapitalizma.

slide2

Razlika između liberalnog i neliberalnog kapitalističkog sistema.

  • Pod ekonomskim liberalizmom podrazumeva se da se ekonomske transakcije obavljaju bez direktnog uplitanja posrednika i da država treba da služi interesima aktera koji su neposredno umešani u transakciju.
  • Neliberalni ekonomski sistemi teže nekom obliku upravljanja i organizovanja ekonomske aktivnosti i ponekad zahteva snažno reagovanje vlasti zarad društvenih interesa.
  • Karakteristični predstavnik liberalnog sistema su SAD, a neliberalnog Nemačka i Japan.
slide3

Svojstvatakve Nemačke ekonomije su:

  • Dugoročnopovezivanjeidugoročnosagledavanjekoristiizmeđuagenatanatržištu.
  • Manjevažnakratkoročnaefikasnost
  • Eliminacijamonoploskihprihoda
  • Zaštita nacionalnog i socijalnog jedinstva i jednakosti
  • Zbog toga je Nemačkisistemnazivanisocijal - demokratskikapitalizamkojipočivananacionalnomkonsenzusu
slide4

U XX veku je preovladavalo mišljenje da država pomoću institucija mora upravljati privredom kako bi ostvarila neke socijalne ili političke ciljeve.

  • Liberalniji kapitalizam je bio mnogo manje sputavan od strane države i privreda prepuštena snazi slobodnog tržišta mogla se brže prilagoditi globalizaciji i ekonomskoj internalizaciji.
slide5

Od 90-ih godina privreda Nemačke se suočava sa dubokom i trajnom krizom.

  • Privreda Nemačke se neočekivano teško nosila sa ubrzanim tehnološkim promenama i globalizacijom u period posle hladnog rata.
  • Ova kriza poticala je iz nesklada između ekonomskih institucija i strane tražnje u promenjenom ekonomskom i političkom okruženju.
  • Postojali su pritisci da se pređe na Anglo-Američki sistem liberalnog kapitalizma a kao rezultat se dobija neodređen i nestabilan sistem.
slide6

Ova kriza nemačke ekonomije služila je za teorijsko i empirijsko proučavanje.

  • Glavno pitanje je bilo da li će Nemačka ekonomija uspeti da zadrži svoju institucionalnu infrastrukturu pri naletu tehnoloških promena i ekonomskih integracija, kao i da li će uspeti da sačuvaju socijalnu koheziju i ekonomsku konkurentnost društva.
  • Glavni zadatak teorijskog dela leži u pitanju da li je približavanje i udaljavanje u institucijalnoj postavci industrijskim društvima i mogućnostima opstajanja različitih vrsta kapitalizma u globalnoj ekonomiji moguća usled sve veće integracije država.
2 kriza nema kog privrednog sistema proizvodnog modela
2. Kriza Nemačkog privrednog sistema - proizvodnog modela
  • Posleratni Nemački kapitalizam je bio posldica kompleksnih istorijskih kompromisa između liberalizma i dva (konkurentna) pravca, social demokratije i social katoličanstva.
  • Cela ekonomska politika i sistem je bio usmeren ka socijalnoj jednakosti - ne samo između klasa, već i između regija, industrijskih sektora, malih i velikih firmi, između industrijskih centara i ruralnih predela, i između domaće populacije ( dakle koja je već živela u Zapadnoj Nemačkoj) i miliona izbeglica sa istoka.
  • Takav balans je ostvaren kroz set institucija koja su vodila socijalnu politiku.
slide8

Visoki troškovi koji su poticali od regulisanja tržišta rada i od opsežnih programa socijalne zaštite za razne socijalne grupe, onemogućili su cenovno konkurentnu proizvodnju.

  • Nemačka privreda se odlučila za proizvodnju visoko kvalitetnih proizvoda.
  • Takvo regulisanje tržišta je stvorilo Nemačkoj konkurentsku prednost, jer su njihove firme tražile načine da stvore što kvalitetniji proizvod.
  • Takođe, Nemačka ekonomija koja se zasnivala na pregovorima i dugoročnim povezivanjem između aktera na tržištu, računala je na činjenicu da joj ostalo veoma malo cenovno-konkurentnih industrijskih grana i da će joj kolektivno pregovaranje doneti visoko kvalitetnu proizvodnju i koja će sa te strane biti konkurentna na tim tržištima koja to zahtevaju
slide9

Ekonomske institucije su pomogle nemačkim firmama da svoju proizvodnju načine kvalitetnom i diversifikovanom pomoću raznih subvencija i mehanizama prilagođavanja.

  • Sindikati su preko svog uticaja promovisala nadogradnju i poboljšanje:
  • individualnih veština i umeća,
  • poslovnih organizacija,
  • tehnologija i
  • proizvoda.
  • Uz pomoć sveobuhvatne politike pomoći industrijskoj proizvodnji, od strane vlade, ekonomskih institucija, sindikata i poslovnih udruženja, izvoz Nemačke je postao najdiversifikovaniji na svetu.
slide10

Domaći potrošači su pomogli razvoj industrije tako što su kupovali domaće visokokvalitetne proizvode, i tako se štitili od cenovno – konkurenstnih privreda.

  • Tradicionalizam društva je takođe doveo do viskoih stopa štednje, zahvaljujući tome bilo je moguće prikupiti sredstva koja su bila dugoročno plasirana za stalno unapređivanje proizvoda i proizvodnih faktora.
  • Vlada je sa svoje strane štitila investitore od potencijalnih rizika koje donose izbori i promena vlasti .
slide11

Nemačka industrija je kontinuirano imala unapređivanja , ali je ona tekla sporo i postepeno.

  • Bazirala su se na dugoročnoj koristi.
  • To je rezultiralo inovacije koje su se uglavnom dešavala u već postojećim proizvodima i u već postojećim firmama i sektorima a ne u novim sektorima.
  • Stabilni ugovori, dogovori i odložena reagovanja u Nemačkim institucijama, dovodila su do sporih i malih fluktuacija, na gore ili na dole, u ekonomskoj aktivnosti i performansama.
slide12

Pretvarajući politička i socijalna ograničenja na tržištu u proizvodne prednosti i time kreirajući obrazac(model) proizvodnje koji je uspeo da izdrži socijalne zahteve za distribucionom pravdom(jednakom), i koji je uspeo da kombinuje konkurentnost i efikasnost sa socijalnom jednakošću i kohezijom.

  • Postojao je ravnopravni pristup proizvodnim faktorima, a samo tržište bi odredilo ko bi na njemu ostao a ko ne.
slide13

Radnička prava su bila na visokom nivou

  • U preduzećima radnici su imali značajnu ulogu na svim poljima i imali su koordinirano donošenje odluka, zajedno sa menadžmentom, o svim važnim pitanjima.
  • Imali su pravo ujedinjenja i veliku društvenu moć, koju su ostvarivali kroz sindikate.
  • Socijalna mreža pomoći je činila
slide14

Do ranih devedesetih, ovaj uspešni Nemački model je počeo da pada u krizu.

  • Visoka i uporna nezaposlenost je počela da podriva socijalnu jednakost i institucije koje su bile dužne da to obezbede.
  • Ne samo da je nezaposlenost počela da podriva nejednakost, već i narastajući troškovi nezaposlenosti, odnosno počelo je da urušava sliku države blagostanja i sistem socijalne pomoći.
slide15

Tri faktra su uticala da uspešnost Nemačkog modela dovedu u pitanje:

  • Industrijskastrategijapostepeneinovacije
  • UjedinjenjesaIstočnom Nemačkom
  • Ograničena mobilnost proizvodnih faktora preko nacionalnih granica
slide16

Industrijska strategija postepene inovacije

  • Ova strategija je prestala da generiše dovoljnu prednost na ne cenovno - konkurentnim tržištima kako bi obezbedila punu zaposlenost nemačke radne snage sa visokim platama koje su međusobno bile skoro iste, što je bilo zaštitni znak Nemačke privrede.
  • Kako su druge privrede, kao što je privreda Japana, naučile da proizvode isto tako kvalitetne proizvode ali po nižoj ceni, nemačka privreda je izgubila svoja tržišta ili ih je bar značajno smanjila.
  • I povrh svega, kao lider u inovacijama, nemački sistem postepenog i neprekidnog inoviranja već postojećih proizvoda počeo je da zaostaje i da zastareva.
slide17

U ranim osamdesetim, ovaj gep u nezaposlenosti počeo je da se prikriva sa uspešnim ali skupim merama koja su se zasnivala na racionalizaciji radne snage, pogotovo kroz smanjenje broja radnih časova i pomeranjem granica za penzije prema dole.

  • Nemačka je imala jedan od najmanjih obima industrijske proizvodnje, proporcijalno.
  • Sa nezaposlenošću kao problemom, dolazilo je do pojave radnika koji nisu dovoljno obučeni i koji nisu uspevali da se nose sa visoko kvalitetnom proizvodnjom.
slide18

2. Ujedinjenje sa Istočnom Nemačkom

  • Porast poreza i narastujući javni dug koji su izazvani zbog obnove Istočne Nemačke je bio jak udarac za bilo ekonomiju.
  • Problem je bio znatno pogoršan kada je Zapadna Nemačka odlučila da sprovede ujedinjenje tako što će uvesti čitav niz institucija koji do tada nisu postojali u Istočnoj Nemačkoj.
  • Sindikati su se obavezali da će se i plate u Istočnoj Nemačkoj podići na nivo plata Zapadne Nemačke za samo nekoliko godina.
slide19

Projekat “neau Länder”

  • deceniju subvencionisati-ulagati u projekat “Nova zemlja” na nivou od 100 milijardi dolara po godini i to najviše u:

1. infrastrukturu

2. penzijske dodatke

3. pogodnosti za nezaposlene

  • Javni dug je eksplodirao 1989. godine i bio je finansiran samo smanjenjem sredstava za javne investicije, a naročito su smanjena sredstva u oblastima istraživanja i razvoja, što je veoma štetilo kvalitetnoj proizvodnji na kojoj se Nemačka oslanjala.
slide20

3. Ograničena mobilnost proizvodnih faktora preko nacionalnih granica

  • Nemački dogovor između kapitala i rada, ili Nemačkog društva i kapitalističkoe ekonomije se odrazilo na ograničenost pokretljivosti proizvodnih faktora.
  • Institucije koje su organizovale i posredovale između tržišta rada i kapitala pokazuju se kao nesavršeno fleksibilne .
slide21

Ekonomska integracija Nemačke privrede

  • Ekonomska internacionalizacija urušavala je nemačku konsenzus ekonomiju na više način:

1. Ograničila je uticaj države na tržištu rada

2. Onemogućeno je državi da utiče na finansijki sektor

  • Narastujući broj nekvalifikovane radne snage oslabilo je socijalnu poziciju radnika i sve više se prelazilo na industrijsko unapređivanje a ne na politiku viskoih zarada.
slide22

Velike nemačke firme počele su da se sele iz nemačke i njihove “Hausbanken”, nemačka verzija centralne banke.

  • Restruktuiranje banaka kako bi prešle na anglo-američki sistem investicionog bankarstva.
  • Nemogućnost praćenja performansi kompanija i odbacivanje dugoročnog opredeljenja kao modela razvoja.
  • Zajedničko upravljanje preduzećem od strane radnika i kapitalista, nije se uklopila u sistem u kojem se stvarala vrednost za akcionare.
slide23

Međunarodno tržište nije mesto gde se mogu rešavati složene klasne politike koje daju prednost social tržišnim ekonomijama.

  • Nemačke institucije nisu se mogle primenjivati u EU, kojoj se težilo i postojali su pritisci da se predje na anglo - saksonski model.
  • Nemačka monetarna politika i konkurentski model su preneti u evropsku uniju.
  • Uzor evropskoj centralnoj banci je bila nemačka Bundes banka, zbog svoje nezavisnosti.
  • Kamen temeljac nemačkog sistema, država blagostanja, nije mogla biti primenjena na isti način u EU.
slide24

3. Privredni sistem Nemačke 1990-ih – karakteristike i transformacije proizvodnog modela

  • “Proizvodni model” kako je ovde definisan, sintetiše tri elementa:

1. Rad pojedinačnih preduzeća

2. Industrijski model

3. Uticaj nacionalnih institucija na privredu

slide25

Prema kriterijumu uticaja države na proizvodni model postoje:

  • Liberalni sistemi, koji sadrže mali broj pravila i regulativa koja kontrolišu proizvodni model. Institucije su slabe što se tiče direktnog uticaja na privrednu aktivnost. Predstavnik – SAD
  • Neliberalni sistem, koji sadrži institucije čiji je zadatak daju obrazac i karakterizuju proizvodnju. Predstavnici – Japan i Nemačka
  • Sistemi koji sintetizuju određene elemente drugih zemalja i primene ih na svoj način. Predstavlja mešavinu prošlih dva sistema ali ti elementi se usklađuju sa istorijskim nasleđem te zemlje. 1990 – ih godina ovo je bio najdominantniji oblik sistema u svetu.
slide26

Karakteristike nemačkog proizvodnog modela u poređenju sa drugim

  • Od 1975 do 1985 nemačka proizvodnja je bila okrenuta ka masovnoj proizvodnji kao i SAD.
  • Reforma tržišta rada i modernizacija proizvodnje su se razvijala u kooperaciji udruženja poslodavaca, sindikata i vlade (inspirisana Švedsim modelom proizvodnje) .
  • Bili su fokusirani na “Facharbeiter” (kvalifikovanim radnicima).
  • Na dugoročnu i veću društvenu korist naspram kratkoročne dobiti.
slide27

1. Proces organizovanja.

  • Zasnovan je na masovnoj proizvodnji, nije u tolikoj meri postojala i ekonomija obima, jer su firme u nemačkoj bile manje i manji obim proizvodnje, suprotno od SAD.
  • Forsira se, kao i u SAD-u, tejlorovo merenje performansi koji je spojen sa podsticajnim zaradama koja počivaju na dogovorima između sindikata i poslodavaca.
  • Nadzor prve linije proizvodnje vršila se preko takozvanih “Meister”-a, koji su imali kombinovano umeće kontrolora proizvodnje i inženjerske ekspertize.
slide28

2. Izgled radnog mesta.

  • Zasnivalo se na individualnim poslovima kao i u SAD-u.
  • 70-ih godina XX veka pokrenula se reforma tj. humanizacija rada.
  • Odustalo se od mehaničkih pokreta radnika gde su u stvari radnici zamenjivani sa mašinama.
slide29

3. Proces poboljšavanja i inovacija

  • Je bio oblast eksperata, proizvodnih planera i industrijskih inžinjera.
  • Tehnologija je smatrana glavnim pokretačem.
  • Kolektivnim ugovorima radnici su štićeni od racionalizacija kada se uvede nova tehnologija (obezbeđena i radna mesta i visina plata).
slide30

4. Politika ljudskih resurs

  • Je vođena na taj način da se očuva dugoročna zaposlenost
  • Sprovođene su stručni obuke.
  • Obuke su se obično sprovodile za neškolovanu radnu snagu, i sa njima su potpisivani specijalni ugovori kako bi radili u firmama kao šegrti. To su obično bila zastarela zanimanja.
  • U industrijskoj proizvodnji zapošljavani su kvalifikovani radnicii njima su davani regularni industrijski poslovi a
  • visoko kvalifikovani radnici su bili u proizvodnji sa novom tehnologijm. Ovi radnici su nazvani pobednici racionalizacije.
slide31

5. Odnosi između radnika

  • Počivali su na jedinstvu i jednoglasnosti kao značajnom izvoru produktivnosti.
  • Poslodavci su se obavezali na uvođenje obučavanja radnika, prilagođavanje procesa rada radniku itd
  • Sindikati su se obavezali na fleksibilnost radnika prilikom odlučivanja i što efikasniju proizvodnju
  • Država se obavezala da će voditi odgovornu i podsticajnu politiku zapošljavanja i pomoći nezaposlenima.
  • Velika razlika u odnosu na SAD.
slide32

4. Transformacija i međusobna interakcija nemačkog proizvodnog modela sa drugim modelima 1990-ih god

  • Za razliku od japanskih kompanija, nemačke kompanije su u 90-im već uveliko razmišljale o restrukturiranju njihovog proizvodnog modela.
  • U poređenju sa SAD, ove reforme su došle relativno kasno.
  • Jedan od razloga je zato što je nemačka privreda prošla iznenađujuće dobro 80-ih godina.
slide33

1. Proces organizacije.

  • Nemačke kompanije su preouzimale savremene metode, sa oklevanjem i postepeno, kako bi se takav sistem najbolje primenio.

2. Rad na poslu

  • Se odlikovao timskim radom
  • Veći stepen slobode pri obavljanju zadataka

3. Proces inovacija.

  • Se delom nije promeni jer dominantnu ulogu igraju eksperti
  • Oprezniji pristup uvođenja tehnologije
  • Revidiranje obaveza kompanija za zaštitom radnih mesta pri racionalizaciji u korist kompanija.
slide34

4. Politika ljudski resursa

  • Pristup o dugoročnom zapošljavanju je ostao uprkos pritiscima racionalizacije
  • Sem smanjenja radnih časova u nedelji na 35 (u nekim kompanijama kao što je Volkswagen i na 28,8 časova) značajnijih redukcionizma nije bilo.
slide35

Promene u Nemačkom modelu su očigledno inspirisane japanskim modelom.

  • Takođe je i uticaj Američkog modela znatan.