1 / 36

Начин исхране

Начин исхране. припремање намирница, јеловник, обичаји у среднјем веку. Исхрана , односно нутрициј а.

orien
Download Presentation

Начин исхране

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Начин исхране припремање намирница, јеловник, обичаји у среднјем веку

  2. Исхрана, односно нутриција • Исхрана, односно нутриција се тумачи као наука о органским процесима помоћу којих организам присваја и користи храну и течности за нормално функционисање, раст као и одржавање равнотеже између здравља и болести.

  3. Историјаразвојахранеиисхранеможесегрубоподелитиутриважнијапериода: • пред-агрикултурнодоба(праисторија). • добаагрикултурекојезапочиње 10.000 годинапне(праисторија и стари век и средњи век). • агро-индустријскодобакојепочињепреотприлике 150 година. Кадабитајвременскираспонмоглистиснутиугодинуданаикада би претпоставилидасечовекпојавио 1. јануара, агрикултурнодобазапочелобиудругојполовинидецембра, аагро-индустријскодобаувече 31. децембра.

  4. Poslepadarimskogcarstvaoko 476 godinenaše ere, varvarskaplemenasupreplavilaEvropui u rokuodsamo par godinaskoro 90% ljudisupostaliseljaci. Glavnirazlog tome je da je otkriven plug sakojim je zemljamoglada se lakše obrađuje.

  5. Ljudisunaučilidase može proizoditi više, ako se naistompolju ne sadesvakegodineistebiljke. Tajnovisistem je seljacimadoneomnogo više razlicitehrane. Ovajnovinacinishrane je doneoveći izbor i veću količinu hrane i uskoro se pokazalapotrebazatrgovinom, koja do tadagotovonijepostojala.

  6. Jelo se rukamaihigijena je bilanajakoniskomnivou. • Bogatasisujelipunoiveomazacinjeno, stonije bas doprinelonjihovomboljemzdravlju. • Svako je nosiosvoj nožkoji je koristioza sečenjevelikih parčadi mesa. • Drvene kašikesumogleda se nađu nastolu, a viljuška je bilazabranjena, jersu je sveštenicinazivali “đavoljimalatom". Čakinadvorovimasuprilikomvečere ljudidelilipojedansudizkogasupilivino.

  7. СРЕДНЈОВЕКОВНА ТРПЕЗА • У писаним споменицима средњовековне Србије, изрази за храну су: „храна“, као и „пишта“ и „крма“. • Јело је: „једение“ или „јадение“. • Ручак је „обед“. • Вечера се назива истим именом („вечера“).

  8. Što se tiče obroka, najčešće ih je bilo dva.Ručak tokom dana i večera u kasnim večernjim satima. • Što se tiče doručka, on nije praktikovan kao obavezan obrok, imali su ga radnici, mlađa deca i stariji i bolesni ljudi.

  9. Na dvorovima, ustaljen običaj bio je da celo domaćinstvo večera zajedno, dok su ostale obroke pratktikovali samostalno. Kroz srednji vek sve više se ustaljivao običaj da gospodar i gospodarica večeraju u zasebnim odajama, ovim je gospodarima bila obezbeđena privatnost za opuštanje kao sklapanje važnih dogovora. a ako bi neko bio pozvan da im se pridruži, značilo je veliku čast. • Ostatak domaćinstva je i dalje večerao u glavnoj trpezariji. • Što se tiče velikih banketa, naravno, gospodari su večerali zajedno sa ostalim zvanicama u glavnoj trpezariji.

  10. Postojala je i hijerarhij za stolom • prvo bi se služili oni veći po rangu ili oni stariji, pa tek svi ispod njih. • Čaše za piće, su bile zajedničke i bilo je normalno da se dele među gosima. • Hrana je obično služena u tanjirima, a hleb i glavno jelo su uzimali iz zajedničkih posuda.

  11. Jela u bojisubilavelikamoda. Ogromniporodičnigrbovinapravljeniodhranesukrasilistoloveplemića. Marcipanobojen peršunom je bio svakodnevnapojavainikomenijesmetalošto se tadvaukusabaš ne slažu, važno je bilokakojeloizgleda. Nijebilaretkostdasu se ljudiotrovalijersu se zabojenjekoristiliotrovnidodaciilihlorzabeluboju.

  12. Među prostim narodom, hrana je obično uzimana direktno sa stola. Nož se koristio, ali se od svakog gosta očekivalo da ponese svoj, a samo visoko uvaženom gostu je davan poseban nož. Upotreba viljušaka nije bila rasprostranjena sve do ranog modernog doba, pa i tada je bila ograničena uglavnom na Italiju.

  13. Припрема хране и обедовање • Храна се припремала на: • масти • лоју • „маслу“ (маслиновом уљу) • У припреми јела, јасно се разликовало „варено“ (кувано) јело, од „сировог“ (свежег). Од овог другог се најчешће помиње зеље.

  14. Огњиште • Храна се припремала на огњишту (које се тако зове у ћириличким споменицима). Налазило се углавном делу зграде (кухињи или „кући“). Учвршћен гвозденим веригама, изнад њега је висио котао. Ватра са огњишта је давала светлост, на њему се пекао хлеб, а у котлу се кувало јело. Око огњишта су се грејали укућани и крај њега се спавало.

  15. Синија и сто • Код обичног народа се најчешће обедовало са синије, округле или четвртасте, а седело се на троношцима. • Од оних који су обедовали за столом (седећи на клупама или столицама) трпезе („трапезе“) су (код господе) биле застрте столњацимачесто извезеним. • Властелини су имали салвете за руке. • У манастирима се обедовало за трпезом, у трпезарији („трапезарија“).

  16. Посуђе • Обичан свет је користио посуде од: дрвета, метала, камена, а највише од земље • (у Србији средњег века је веома развијен грнчарски занат, а неки манастири су имали и своје грнчаре) • Нож се сматрао предметом за личну употребу : свака би га званица понела са собом на гозбу. • храна узимала прстима

  17. Најстарији прибор за јело из манастира Хиландар

  18. Исхрана месом • У исхрани се користило месо од домаћих животиња: • овце • козе • свиње • бика • бивола • коња и • пернате живине (у Приморју је живинско месо сматрано за деликатес)

  19. Дивљач • Коришћено је месо од: • тура (дивље говече) • зубра (европски бизон) • шумског вепра • јелена • срне • зеца • дивље гуске • јаребице • дивљи голубови • дивље патке • препелице • шљуке

  20. Со • Као прехрамбени производ, без кога се није могло, со је караванима највише доношена са јадранске обале (у време Немањића, Србија је највише увозила со из Светог Срђа, на реци Бојани).

  21. Зачини • Поуздано се зна да су у приморским градовима коришћени: • цимет • бибер (понекад се помиње у праху; један од најстаријих зачина је плод биљке повијуше, која успева у тропским пределима, а као домовина му се сматра југ Индије) • шафран • мирођија • каранфилчић

  22. Воће и поврће • У континенталном делу су гајене: • трешња • вишња • крушка • јабука • шљива • оскоруша

  23. У Приморју је гајен: • лимун • поморанџа • нар • смоква • бадем • шипак • лешник

  24. Слаткиши • Од слаткиша, који су служени на крају јела, на првом месту је коришћен мед, као главно средство за заслађивање, и у посту и у мрсу. Медом се много трговало, а Србија је била његов велики извозник. • У Приморју се помиње „торта од сира“ • „маснице“ (врста слатких кобасица) • Са обале су у унутрашњост стизали: • шећер („zuccharo“) • бомбони • ушећерено воће, посебно бадеми („confetti“)

  25. Istraživanjem srpske srednjovekovne gastronomije rekonstruisan je "fantastičan kolač od breskve“. • Na osnovu koštice ploda te voćke, nađene u starom Rasu u 12. veku, kaže se i da su tu poslasticu nazvali "Jevdokijina breskva", prema Jevdokiji Nemanjić, prvoj vizantijskoj princezi u domu Nemanjića.

  26. Пиће • Постојало је више врста пића: • млеко • медовина (старо словенско пиће) • пиво • вино

  27. Гозбе • Приређиване су разним поводима. Владари су били издашни у гостопримству, под будним оком надзорника за храну („ставилац“) као и „слуга“. • Након краљевског крунисања, владар би приредио велику гозбу. Српски краљ је седео на челу трпезе. • И код обичног света знало се где седи домаћин. • У манастирима је био посебан ред за трпезом

  28. Здравице • На гозбама су често напијане здравице. Теодор Метохит је описао како му је за време обеда наздрављао краљ Милутин, а када му је овај узвраћао, краљ је био прилично задовољан. • Здравице на српском двору упућене му од стране краља, помиње и цар Јован Кантакузин.

  29. Пост • На пост су у средњем веку били обавезни сви: од владара, властеле и обичног света, до (нарочито) монаха. • И обичан свет је постио, али је изузетака увек било. Помињу се три поста: ускршњи, божићни и пост Св. Апостола.

  30. Jedanodnajstarijihpoznatihkuvara je nastao u Nemackojizmedju 1345. und 1352. godineinosinaziv: "Buoch von guoterspîse" (Knjiga o dobrimjelima), • U Francuskoj je 1375. objavljenkuvar pod nazivom "Le Vaiandier de Taillevent". Ovikuvarinisudoveli do nekihpromena u narodu, jer se idaljekuvalo u jednomloncu, samošto je počelada se koristi so, koja je do tadabiladostupnasamoplemicima.

  31. ЗАДАТАК • УЧЕНИЦИ СЕ ДЕЛЕ У ТРИ ГРУПЕ

  32. ЗАДАТАК • Трпеза на феудалном двору • Трпеза у кући кмета • Трпеза у манастиру

  33. -називи јела и рецепти • -изглед поставлјеног стола (посуђе,кашике,виљушке,ножеви,чаше, стољнјаци....) • -опис људи за столом (одећа,понашанје,међусобни односи,распоред седења) • ПРЕТСТАВИТИ СВЕ ЦРТЕЖОМ

  34. Презентација • Хамер • Стрип • Претстава (глума) 

More Related