Glava 5. Znanje kao najvažniji preduzetnički resurs

1. Glava 5. Znanje kao najvažniji preduzetnički resurs

2. Uvod • Danas nije potrebno objašnjavati zašto se vreme u kojem živimo često zove “era znanja”. • Za preduzetnike je bitno da znaju da ulaganje u znanje predstavlja najunosnije ulaganje, tj.znanje je najdragocenija imovina koja ima neograničeni potencijal rasta.

3. Uvod • 1991.godine poznati japanski teoretičar Ikujiro Nonaka napisao je da “u ekonomiji u kojoj je izvesna samo neizvesnost jedini siguran izvor trajne konkurentske prednosti je znanje”. • Nonaka pravi razliku između dvatipaznanja: 1. eksplicitno, kao formalno i sistematizovano koje se može lako prenositi i deliti 2. “nemo” (tacit), koje se sastoji od sume svih veština, tehnika, iskustava na bazi pokušaja i grašaka koje je neki pojedinac stekao u praksi.

4. Uvod Nonaka opisuje 4 osnovna procesa kreiranja znanja: • Od “ nemog” (tihog) ka “nemom”, • Od eksplicitnog ka esplicitnom, • Od “nemog” ka eksplicitnom, • Od eksplicitnom ka nemom.

5. Zašto se može reći da je znanje najvažniji preduzetnički resurs? • Nastanak znanje je složena procedura prikupljanja različitih činjenica i podataka o nekoj nedovoljno poznatoj pojavi, o njihovoj selekciji i analizi, o generisanju informacija i njihovoj transformaciji u znanje, koje može biti podloga za stvaranje novih ideja, vizija, dolaženje do novih rešenja. • Uvek je potrebno voditi računa o sledeći pitanjima: • koje su informacije potrebne (“know what”), • znati kako informacije treba obraditi (“know how”), • znati zašto su pojedine informacije potrebne(“know why”), • znati gde se pojedine informacije mogu naći (“know where”), • znati kada su pojedine informacije potrebne(“know when”).

6. Zašto se može reći da je znanje najvažniji preduzetnički resurs? • Navedeni set pitanja otvara i dodatna koja se tiču pouzdanosti izvora informacija, blagovremenosti njihovog dobijanja, brzine i posebno kvaliteta obrade, što sve uspešno rešava savremena informatička tehnologija. • Koncept menadžmenta znanja (Knowledge Management) postaje sve prihvaljiviji alat kako da povećamo produktivnost rada na svim nivoima: od pojedinačnog, preko onog koji obavljamo kao članovi organizacije, na nivou celine društva, pa čak i čitavog čovečanstva.

7. Zašto se može reći da je znanje najvažniji preduzetnički resurs? • Značaj znanja je veliki, donosi neizostavne promene, ali pored pozitivnih promena, postoje brojni primeri zloupotrebe znanja koji donose negativne, pa i tragične promene. • Poslednjih nekoliko godina u toku je prava eksplozija različitih pristupa tzv. knowledge management (KM) u potrazi za najdelotvorenijim načinom upravljanja inače teško merljivim resursom kao što je znanje.

8. Zašto se može reći da je znanje najvažniji preduzetnički resurs? • Pored merenja znanja i identifikacijeznanja(utvrđivanja nivoa znanja kao bitne pretpostavke njegovog upravljanja), neophodno je usavršiti i proces monitoringa znanja, kao pretpostavke upravljanja znanjem na korporativnom nivou.

9. Zašto se može reći da je znanje najvažniji preduzetnički resurs? • Menadžment ima stalnu obavezu da traži odgovore na sledeća pitanja: • Šta vaša organizacija zna, a šta ne zna? • Kome je to znanje potrebno? • Ko šta zna? • Da li vaši lideri razumeju šta znači znanje? • Da li lideri rade pomoću primera? • Da li merite i vrednujete imovinu znanja? • Da li vaša radna okolina prihvata znanje?

10. Zašto se može reći da je znanje najvažniji preduzetnički resurs? • Znanje brzo zastareva, a tehnologija se brzo zamenjuje (u zemljama Evropske Unije procenjuje se da će 80% svih tehnologija biti zamenjeno u narednih 10 godina), tako da nove ideje, vizije, kreativnost i inovativnost postaju najvažnije komponente intelektualnog kapitala. • Informatizacija gotovo svih proizvodnih i poslovnih procesa u čitav problem unosi i novu činjenicu,tj. resurs sa potrebno drugačijim karakteristikama u odnosu na klasične resurse, a to je informacija. U odnosu na klasične resurse, njena upotreba ne dolazi do trošenja, već se uvećava.

11. Objasnite pojmove “eksplicitno” i “tacitno” znanje • Već smo jednu podelu znanja: eksplicitno i implicitno(nemo, “tacit”). • Postoje i druge podele: deklarativno znanje- znati nešto o nekome ili nečemu; relacionoznanje -znati ko ili šta, s kime ili čime; kondicionoznanje - kada nešto znati; proceduralno znanje – kakonešto znati.

12. Objasnite pojmove “eksplicitno” i “tacitno” znanje • M.Polanji je izvršio podelu na eksplicitno i implicitno znanje, a aktuelizovali su je Nonaka i Takeuči, kada su japanski autori osetili potrebu da diferenciraju: • eksplicitno znanje- opredmećeno u raznim tehnologijama, dokumentima, procedurama, projektima, crtežima, bazama podataka. Eksplicitno znanje je više objektivizirano, racionalno i pretežno tehničko.

13. Objasnite pojmove “eksplicitno” i “tacitno” znanje • implicitno znanje(tiho,nemo)-uvećavaju i kumuliraju kod svakog pojedinca kao vid njegove individualne sposobnosti. • Ovo je znanje uvek veće nego što može formalno izraziti i izmeriti. Nemo znanje doprinosi povećanju neopipljiva imovine.

14. Objasnite pojmove “eksplicitno” i “tacitno” znanje • Neopipljiva imovina podrazumeva sve ono što se odnosi na znanje, vrednosti, stavove, maštu, intuiciju i razumljivo je zašto poprima sve veći značaj. • U svetu su razvijene vrlo uspešne metode procene tzv.neopipljive imovine koja je neretko značajno veća od vrednosti fizičke imovine (zemljište, zgrade, mašine, infrastruktura).

15. Objasnite tipove znanja i njihovo širenje

16. Šta je menadžment znanja? • Znanje je resurs, čija se vrednost može meriti i samim tim predstavlja temelj intelektualnog kapitala preduzeća. • Razlozi zbog čega je dobro da se poslovanje oslanja na koncept znanja i upravljanja znanjem (KM): • Povećanje prihoda i profita • Poboljšanja kvaliteta usluga korisnicima i njihovog zadovoljstva • Smanjenje troškova razvoja novih proizvoda • Prikupljanja znanja kupaca i zaposlenih • Povećanje inovacionih procesa • Učvršćivanje stabilne pozicije na tržištu.

17. Šta je menadžment znanja? • Za razliku od materijalnih oblika kapitala(mašina, zgrada, sirovine..) intelektualni kapital se teže identifikuje, a još teže meri i kotroliše. • Podrazumeva novo shvatanje čovekovih sposobnosti i koje se sastoji od sledećih komponenti: znanja,veština, iskustva, samopouzdanja i voljnosti za akcijom.

18. Šta je menadžment znanja? • Postoji nekoliko važnih organizacionih preduslova za uvođenje KM koncepta: • Uređeni poslovni procesi firme • Podrška višeg menadžmenta posticanju inovativne organizacione kulture • Spremnost firme da nagradi osobe koje ne samo stvaraju, nego i dele svoje znanje s ostvalim zaposlenima • Uspostavljanje informaciono-komunikacione tehničke infrastrukture za širenje znanja(internet ili intranet)

19. Šta je menadžment znanja? • Razvijeni su brojni elementi i podsistemi, kao komponente KM, kao što su: • Sistemi za upravljanje tokovima znanja; • Sistemi za pretraživanje i korišćenje znanja; • Inovacije i učenje; • Monitoring rezultata i nagrađivanje.

20. Šta je menadžment znanja? • Uvođenjem KM mogu nastupiti određeni problemi, a najčešće su sledeći: • Ne postoji podrška i zainteresovanost višeg menadžmenta za uvođenje • Nije stvorena organizaciona kultura deljenja i razmene znanja između zaposlenih, • Nije razvijen sistem nagrađivanja zaposlenih za aktivno učešće u KM • Zaposeni nemaju vremena za kodifikovanje, strukturiranje i čuvanje znanja u KM.

21. Zašto menadžment znanja ima više značenja? • KM(upravljanje znanjem) se definiše kao “niz procesa pomoću kojih se upravlja stvaranjem, širenjem i jačanjem znanja radi postizanja organizacionih ciljeva” • K.M.Wiig- KM vidi novu značajnu paradigmu koja podrazumeva 4 osnovna aspekta: • KM kao tehnologija(praktičnaprimena znanja) • KM kao disciplina koja obuhvata veliki broj različitih naučnih područja (od psihologije i kognitivnih nauka, preko ekonomije, informatike do menadžmenta) • KM kao menadžerska filozofija i praksa • KM kao društveni i preduzetnički pokret.

22. Zašto menadžment znanja ima više značenja? • KM može da pomogne u dve jednako važne ravni: • Kako unaprediti proces stvaranja novog znanja • Kako postojeće znanje(koje inače stalno zastarava) što bolje iskoristiti.

23. Zašto menadžment znanja ima više značenja? • Upravljanje znanjem (KM) kao specifičnim resursom koji, osim autonomne vrednosti, svim ostalim resursima uvećava vrednosti i time na novi način ukazuje na primat efektivnosti (“šta”) nad efikasnošću(“kako”) u u svim oblastima ljudskog angažovanja, pa tako i u oblasti sticanja znanja. • KM nas podseća da nema te efikasnosti koja može nadomestiti nedostatak efektivnosti.

24. Zašto menadžment znanja ima više značenja? • KM se može posmatrati na tri nivoa: • Mikro KM- kada treba da upravljamo sopstvenim znanjem • Mezo KM- kada se radi i upravljanju resursima na nivou preduzeća • Makro KM- kada je reč o potrebi upravljanja svim nacionalnim resursima znanja

25. Zašto menadžment znanja ima više značenja? • Neki delovi čovečanstva raspolažu kritično opasnim količinama znanja(“pametno oružje”, medijske manipulacije, špijunski monitoring nominalno slobodnih građana, hakerski upadi u baze podataka, genetske manipulacije ljudskim genima itd)

26. Šta su osnovni ciljevi menadžmenta znanja? • Do sada zaključujemo: • Znanje, primena njegovog sadržaja i način primene jeste najdinamičniji činilac svih najvažnijih preobražaja čitave naše civilizacije. • Znanje se dominatno utelovljuje u ljude, usađuje u organizacione procese i procedure, a reflektuje u organizacione strukture i kulture

27. Šta su osnovni ciljevi menadžmenta znanja? • Upravljanje znanjem, kao sistem znanja i veština i kao proces kojim se unapređuje transformacija informacija u efektivno znanje postepeno doživljava svoju tranziciju ka upravljanju idejama, jer ideje kao proizvodi uma čine suštinu ljudske kreativnosti koja okriva nove puteve budućnosti, slobode, blagostanja, humanosti, dobrote, lepote itd.

28. Šta su osnovni ciljevi menadžmenta znanja? • Potrebno je naučiti da stvaramo, upotrebljavamo novo znanje, umesto da ga sve česće zloupotrebljavamo. Zato se i u okviru koncepta KM mora voditi računa o etici i društvenoj odgovornosti kao rastuće važnoj dimenziji i komponenti procesa upravljanja

29. Navedite osnovne principe izbora strategije upravljanja znanjem • Osnovni principi su: • Znanje nije samo količina podataka i informacija. Znanje predstavlja informacije sa značenjem i razumevanjem: znanje su informacije u kontekstu; • Znanje je potrebno da se svet menja kao celina, a ne samo pojedini jegovi elementi ili segmenti; • Procesi znanja zahtevaju razumno zaključivanje zasnovano na učenju i iskustvu; • Znanje je često implicitno, uvek znamo više nego što možemo da kažemo; • Znanje ne može biti odvojeno od znalca, tj. posednika znanja. Znanje i delovanje su neodvojivo povezani; • Znanjem se ne može direktno upravljati, već samo uticajem na njegovog posednika putem kulture, sistema, strukture, strategije i drugih socijalnih i organizacionih činilaca

30. Navedite osnovne principe izbora strategije upravljanja znanjem • Mintzbergov “5P” pristup razumevanju strategije: • Strategija znanja kao poslovna strategija- naglašava kreiranje znanja, organizaciju, širenje i upotrebu • Strategija upravljanja intelektualnom imovinom- patenti tehnologija, organizacija.. • Strategija lične odgovornosti svakog zaposlenog za ulaganje u sopstveno znanje, veštine, lično usavršavanje i povezivanje sa ostalim zaposlenima • Stratagija stvaranja znanja- fokusira inovativnost i stvaranje novog znanja putem istrživanja i razvoja(R&D) i stalnog organizacinog učenja • Stratagija transfera znanja- naglašava prenos određenih znanja na mesta gde će se moći najbolje upotrebit.