Personalistička antropologija

1. Personalistička antropologija

2. Personalizam je pokret nastao u XX veku u epohi najdramatičnijih kriza i sukoba koje je čovek ikad proživljavao. • Osnivač francuski filozof Emanuel Munije (1905-1950) – “Manifest u službi personalizma”, časopis Esprit • Reakcija na ekspanziju totalitarizama • Uviđanje teškog stanja, krize savremenog sveta • Ujedno i poverenje u ljudsku snagu, snagu razuma, slobode i ljubavi.

3. Personalisti su postavili osnovne probleme savremenog čoveka • Istovremeno zahtevali su da se ti problemi rešavaju i nudili su skice i smerove rešenja. • Revolucionarni bunt, a ne pesimistička i nihilistička reakcija. • Iako je prvobitni personalizam inspirisan hrišćanskom antropologijom, vrlo je lucidan i realističan u promišljanju društvenih pitanja i pravaca rešenja.

4. Osnovna karakteristika personalističke filozofije: postavlja čoveka u centar razmatranja. • Čovek je apsolutna, samobitna vrednost ili vrednost po sebi. • Jedino biće koje postavlja pitanja vrednosti i smisla; jedino biće koje saznaje i postavlja vrednosti • Sva pitanja ekonomske, političke i društvene organizacije treba da se usmeravaju na čoveka kao subjekta svih vrednosti i kao vrhovnu vrednost. • Drugim rečima, ekonomija, politika, kolektiv treba da budu u službi čoveka, a ne obrnuto. • Čovek ne može da bude instrument za postizanje drugih vrednosti

5. Ne postoji jedan personalizam već više verzija personalizma: hrišćanski, agnostički, levičarski i td. • U skladu sa središnjom afirmacijom čoveka kao samosvesnog, slobodnog i stvaralačkog bića, samim tim bića koje svojom jedinstvenošću, kreativnošću i slobodom unosi novo, nepredviđeno u svet personalisti su odbijali da izgrade celovitu sistematsku teoriju (“izam”) u kojoj bi se ličnost pretvorila u apstraktan pojam čoveka. • Zato je personalizam difuzan i eklektičan pokret: više odnos, kritički stav svesti prema svim “izmima” koji postvaruju i otuđuju čoveka.

6. U ime ličnosti čoveka, Munije je kritikovao i liberalizam (individualizam, materijalizam) i svaki oblik kolektivizma (fašizam, nacizam, komunizam). • Bunt protiv ideologije, u ime etike. • Kant: čovek je cilj po sebi i ne sme se nikada tretirati samo kao sredstvo u službi drugih ciljeva.

7. Emanuel Munije, kao i drugi personalistički autori, zagovarao je, protiv liberalnog individualizma i komunističkog kolektivizma, slobodu i autonomiju ljudske ličnosti nerazdvojnu od dimenzije solidarnosti i društvene odgovornosti.

8. Definisao je personalizam kao “svaku doktrinu, svaku civilizaciju koja potvrđuje primat ličnosti u odnosu na materijalne nužnosti i kolektivne mehanizme koji treba da podržavaju njen razvoj” • Ličnost po definiciji nije stvar, nije instrument, sredstvo, alatka i ništa u njoj se ne sme tretirati kao stvar. • Za razliku od stvari, ona ima unutrašnji, subjektivni svet. • Svaka osoba je cilj po sebi, i ima prioritet u odnosu na svaki drugi mogući interes (ekonomski, politički, itd.)

9. Personalistička civilizacija je civilizacija čije strukture su usmerene na ostvarenje ličnosti svakog pojedinca. • Realnost organizacija, kolektiva, društva je priznata i uvažena kao neophodna, ali njihova krajnja svrha je da omoguće svakom pojedincu da se ostvari i da živi kao ličnost, što znači da može da izrazi maksimum svojih potencijala, inicijative, kreativnosti i odgovornosti.

10. Etika se zasniva na principu da nijedna institucija i nijedna stvar nije iznad ljudske individue, bilo da je to etika monoteističke religije ili svetovnog humanizma, da je cilj života da razvije čovekovu ljubav i razum i da sve druge aktivnosti moraju biti potčinjene tom cilju (Erih From, “Zdravo društvo”, str. 132) • Ali apsolutna vrednost individue ne ostvaruje se nauštrb drugih niti se može ostvariti bez drugih. • Dijalektika pojedinca i društva

11. Osoba je apsolut u odnosu na bilo koju materijalnu ili društvenu realnost i za svaku drugu osobu. • Ljudsko biće nije stvar koju treba uklopiti u organizaciju. On je subjekat, tj osoba koja ima svest čija vrednost se temelji i na njenoj uronjenosti u jednu zajednicu ljudi. • Nikad se ne može smatrati samo delom neke celine: porodice, klase, države, čovečanstva. • Nijedan drugi čovek, a još manje kolektivitet, organizacija, ne može legitimno da je koristi kao sredstvo za svoje (“više”) ciljeve. • Prema hrišćanskoj doktrini, čak i Bog poštuje njenu slobodu.

12. Najboljaorganizacijadruštvenogživota je onakojapodrazumevaostvarenjeindividualnihljudskihpravaidruštvenedimenzijeimanentnesvakompojedincu. • Pravo se tadadefinišekaoskupstavovakojifavorizujulični razvoj kroz susreteisaradnju (krozpravonarad, nainformacije, naobrazovanje, naboravište, stanovanje, humanookruženje, namiri sl.)

13. Tradicionalna etika je stavljala naglasak na individualnu odgovornost (naročito u protestantizmu). • Več od 17. veka, tome se dodao pojam društvene etike koja se bavi stvaranjem institucija koje će unaprediti ekonomske, političke, kulturne, obrazovne i naučne strukture koje često sadrže nepravdu i neravnopravnost.

14. Personalizam je anti-ideologija jer ideologije preziru ličnost. • “Personalistička civilizacija” afirmiše, na ekonomskom planu primat rada nad kapitalom, odgovornosti nad anonimnim, bezličnim mehanizmima vlasti, društvenu dimenziju postojanja nad profitom. • Po tom pitanju su zajedničku borbu vodili hrišćanski personalisti i marksistički humanisti, ali su se razilazili u drugim stvarima, kao npr. u shvatanju ličnosti, i rešenjima za njeno oslobođenje od ekonomskih i društvenih sila koje je postvaruju i unižavaju i onemogućavaju joj izražavanje njenih moći i slobode.

15. Personalizam ima stvaralački, aktivistički stav: za razliku od prirodne evolucije, čovek je svestan da može da istražuje i bira smer u kojem će se kretati, ciljeve, ideale koje želi da ostvari. • Jednom rečju, čovečanstvo je svesno da upravlja sopstvenim hodom. • To znači da može da napušta stare, krute šeme i strukture koje su ga porobljavale i otuđivale od sebe samog i od drugih, a koje su uvek izražavale volju jedne manjine, iskrivljenu svest i inerciju.

16. Nekoliko personalističkih predloga: • Inovirati smisao ljudskog rada:osloboditi rad od tegobe, od robovanja prouktivizmu i rehabilitovati kreativnu delatnost kao izvor vrednosti i ispunjenja.. • Inovirati smisao ekonomije: zasnivajući ekonomiju na mnogo bogatijoj i raznovrsnijoj ideji vrednosti od ideje profita (i njegove maksimalizacije) koja preovladava u ekonomizmu.

17. Inovirati smisao obrazovanja: • Idealna država bi bila ona u kojoj je sve obrazovanje. • Izaći iz obrasca i vizije u kojoj u školu treba ići “jer je obavezno” ili zato što “priprema za aktivan život, za tržište rada”. • Funkcije obrazovnog sistema nije da ljude prerađuje kao hranu za Moloha ekonomskog sistema • Treba da pomogne svakome da postane on sam u susretu sa drugima.

18. Učitelj, nastavnik profesor koji ima zadatak da prenese i objasni, je, prema Sokratovoj formuli “babica” • On pomaže inteligenciji učenika da se ispolji, njegovom humanitetu da se izgradi. • Uvođenje u obrazovanje ideje potčinjavanja društvu je inače laž, jer društvo nije statična kategorija, nezavisna od ljudskih težnji i odluka – društvo se izgrađuje, poboljšava, unapređuje

19. Kritike upućene personalizmu: “utopizam”, “idealizam” • Odgovor: utopija nije sistem iluzija ni bekstvo od stvarnosti. Ona u sebi sadrži stvaralački princip i princip nade. • Ideal, oličen u utopiji, je „kvasac“ promena i preobražaja stvarnosti ili nekih njenih segmenata.

20. Pravo pitanje je odakle dolazi tendencija, koja je toliko rasprostranjena u mnjenju, da se utopija smatra naivnom projekcijom želja ili iluzijom. • Cinizam ili ravnodušnost i rezignacija koje nalaze razne oblike samoopravdanja. • Na svaku novu ideju, svako smelo, nekonformističko, vedro pitanje “a zašto da ne?” kontrira se rezigniranim ili ciničnim protivpitanjem “a čemu?”

21. Formula « čemu ? » je lajtmotiv nihilizma. • Ako se naša implicitna, nesvesna filozofija života, svodi na to da nema drugih vrednosti osim ličnog interesa, onda je svaka nada, svaka utopija devitalizovana, a svaka akcija usmerena na promenu status quo-a inhibirana

22. Personalizam odbacuje svaku ideologiju u prilog etike. • Etičke vrednosti su najviše na hijerarhiji svih ljudskih vrednosti jer bez etike ostale vrednosti (ekonomske, političke, estetske, religiozne i dr.) gube svaku vrednost. • Jedini moralni subjekat je čovek i to svaki pojedinačni čovek. • Stoga je on (njegov život, njegova dobrobit, razvoj, stvaralaštvo, sloboda, sreća) krajnja svrha.

23. Današnje vreme se naziva epohom postideologija • Ideologije se odnose na koherentne, zaokružene, jasno opredeljene, totalizujuće teorijske sisteme koji se vezuju za osnivače, “učitelje” (marksizam-lenjinizam, pozitivizam, modernizam, strukturalizam, egzistencijalizam, feminizam i dr.) • Neke od tih ideologija, koje su se realizovale kao društveni projekti, su se dramatično okončale ili urušile. Druge, kao teorijski sistemi ili intelektualni pravci, su jedne za drugim prošli kroz proces dekonstrukcije i sada postoje samo neki rezidualni elementi.

24. Eksplicitne filozofsko-društveno-političke ideologije su nestale (bar privremeno) sa istorijske scene, ali to ne znači da su naše vreme i savremena društva neideologizovana. • Skrivene, implicitne ideologije koje, kao sistemi vrednosti i uverenja, oblikuju našu svest i naša ponašanja

25. Pojamideologija (fr. idéologie , oddvapojmaporeklomizgrč. idejailogos: bukvalno, naukaoidejama ) skovalisufrancuskiprosvetiteljiu XVIII veku. Dobijarazličitaznačenjakodraznihmislilacau XIX i XX veku. • Terminideologijaimašireiužeznačenje • Uširemznačenju, kojesekoristiusvakodnevnomjeziku,ideologijajeukupnostdruštvenesvesti (religija, nauka, moral, nacionalnasvest...) određenihdruštvenihgrupaidruštvenihzajednica; sistem ideja, verovanja i normi

26. Uužemznačenju, ideologijajespecifičnapojavaudruštvenojsvesti - manjeilivišenetačna, ograničenailinepotpuna svest o aktuelnoj društvenoj stvarnosti • Oblik „iskrivljene" svesti; specifičnapojavaudruštvenojsvestiikao tema mnogovišejerasprostranjenausociološkimrazmatranjima. • Svakaideološkasvestimaistustrukturu: klasa, interes, racionalizacijainteresa, nametanjeteracionalizacijekaojedineistine, istinakojaseslažesainteresima nosioca moći u datom društvu.

27. Ideologijenastajuuklasnomdruštvu. Ideologijaserazvijakrozklasnusvestosvominteresukojijeuslovljenpoložajemudruštvu. • Klasemogumenjatiilizadržavatisvojpoložajitojeinteresklasnesvesti. • Klasnasvestpostajeideologijakadaklasapočnedaizjednačavasvojinteressainteresomdruštva. Tadanjeninterespostajedruštvenaistina.

28. Vladajućaklasavršisimboličkonasiljenadpotčinjenimklasama.Vladajućaklasavršisimboličkonasiljenadpotčinjenimklasama. • PjerBurdje (1930-2002) francuskisociologjeuveoterminsimboličkonasiljedabiopisaomoćdominantnihslojevadanametnusvojekulturneisimboličkeprodukcijekaolegitimnepotčinjenimslojevimaicelokupnomdruštvu.

29. Prema marksisitičkim misliocima, ideologijajesistemideja, verovanjaivrednostikojimaseizražavajuosnovniinteresijedneklase, alineneposredno, tj. tiinteresiseprikazujukaointeresivećineudruštvu, dabitakoracionalizovanibililakšenametnutidrugimklasamakaonjihovisopstveniinteresiiusmerenja. • Ideologijaprematomemožebitiideologijavladajućeklase (konzervativna), iideologijaklasekojateživlasti (revolucionarna) kojatežećibesklasnom (racionalnom) društvutežiiukidanjupotrebezaideologijom.

30. Prematome,poznavanjedruštvenogpoložajapojedincailigrupamoženampomoćiuodređivanjunjihovihinteresa. • Problemkojiseovdejavljajestekadapojedinacimavišedruštvenih uloga, pasenjegovipostupcizbogpritiskasarazličitihstrananemogutačnopredvideti.

31. Ideologija, premaodnosuistineizabludeusebi, možedabudemanjevišeprogresivna (objektivna, naučno utemeljena); datežikonzerviranjupostojećegstanja; ilidabuderetrogradnogkaraktera. • Upravopotomeštoideologijanijenaučna, istinitasvest, štoimamobilizatorskuusmeravajućuiintegrativnufunkciju, štounastojanjudaprivučeiindoktriniraštovećibrojljudinekoristiargumentevećsimbole, kultoveirituale, štotežidanametnesvojuistinuisvojerazlikovanjedobraizla, onakodsvojihsledbenikapoprimačestooblikverskogzanosa.

32. Ovododuševiševažizatotalitarneideologijenegozaideološkesistemeupluralističkomdruštvu, madaiutakvomdruštvu, pojedinipripadniciilisimpatizerinekihpartija, odnosnonjihovihvođa, ispoljavajusvojuprivrženostnanačinkojijekarakterističanzareligioznusvest. • Potrošačkodruštvotakođeimasvoju ideologiju, kultnegrađevine, zajedničkerituale isvečanosti: šoping-molovi, masovnakupovina, rasprodaje. • Današnje implicitne ideologije ipak ne izazivaju religiozne i emocionalne reakcije, ali to ne znači da manje utiču na čoveka. • To su “soft” ideologije koje, poput vode, prodiru u sve pore pojedinačnog i kolektivnog bića.

33. Savremeni kolektivni pogled na svet i čoveka: • Scijentizam • Racionalizam • Materijalizam • Individualizam • Hedonizam • Ekonomizam (i konzumerizam) • Determinizam • Relativizam

34. Scijentizam • Stanovište po kojem i društvene, poput prirodnih nauka, treba da izostave iz svog fonda saznanja sve vrednosne sudove, odnosno sve ono što ne može neposredno da se proveri. • Slepa vera da prirodne nauke mogu da odgovore na sva pitanja ljudske egzistencije • Vera u linearni, beskonačni razvoj nauke i svođenje celokupnog razvoja čovečanstva na naučno-tehnološki progres.

35. Personalizam nije protiv nauke i tehnologije, ne zagovara nekakav povratak idealizovanoj i mitologizovanoj prirodi. • Naprotiv, naučna otkrića su ukinula ili ublažila mnoge elementarne patnje, oslobodila čoveka potčinjenosti ćudima prirode, rešila mnoge ljudske probleme. • Optuživati naučni i društveni napredak pod izgovorm da ne može da reši sve čovekove probleme je retrogradno mišljenje.

36. Naučni, industrijski i tehnološki progres je, oslobodivši čoveka tegobne borbe za opstanak, stvorio prostor za razvoj njegovih intelektualnih i duhovnih moći. • Nauka i tehnologija nisu ukaljane nekakvim imanentnim grehom, defektom. • Problem je kad se apsolutizuje eksperimentalna nauka smatrajući da je sposobna da osigura čoveku jedino istinito i potpuno znanje, da reši sve probleme, zadovoljavajući sve pa i duhovne potrebe.

37. Racionalizam : • Učenje, koje smatra da se stvarnost može spoznati samo mišljenjem, intelektom. • Ne priznaje da naša osećanja, intuicija, iskustvo mogu biti izvori dragocenih saznanja o nama samima, o drugima i o svetu. • Samim tim ne priznaje moralno “čulo”

38. Materijalizam: • pogled na svet koji materiju (tvar) smatra osnovom svega, odnosno jedino postojećom stvarnošću • Popularna upotreba pojma tumači maerijalizam kao pohlepu za materijalnim stvarima te se obično koristi kao suprotnost razumevanju da postoje i duhovna i nematerijalna stvarnost i vrednosti koje mogu biti značajnije od materijalnih.

39. Kao i u slučaju nauke, personalizam ne umanjuje značaj materijalnih dobara i blagodeti. • Naprotiv, tek oslobađanje od siromaštva i borbe za preživljavanje, od ekonomskog ropstva, materijalna nezavisnost omogućavaju realnu slobodu, razvoj i primenu autentične ljudske – političke, duhovne i moralne slobode. • Ali materijalno je samo neophodni preduslov ili sredstvo u službi punog razvoja suštine ljudskog bića a ne alfa i omega ličnosti i društva.

40. Ekonomizam: • Shvatanje da ekonomija (i, naravno, putevi novca, kao njen sastavni deo), predstavlja suspstancu, biće, vrhovni regulatorni mehanizam, kojim se nastoji objasniti sve drugo u ljudskom društvu, umesto da on sam bude objašnjen složenim društvenim pojavama.

41. S ekonomizmom kao vrhunskim načelom ide i konzumerizam. Značenje tog termina: • 1.U ekonomskoj nauci konzumerizam predstavlja ekonomske politike kojima je cilj podsticanje potrošnje, odnosno stav prema kome slobodan izbor potrošača treba da diktira ekonomsku strukturu društva • 2. Organizovani pokret građana i vladinih agencija s ciljem unapređenja prava i snage potrošača u odnosu prema prodavcima. • 3. Izraz kojim se opisuje stav prema kojem sreća nekog pojedinca zavisi od konzumacije (potrošnje) dobara i usluga, odnosno posedovanju materijalnih dobara.

42. Potrošačko drustvo je produkt, ali i neophodnost globalne ekonomije. • Potrošnja podstiče proizvodnju (začarani krug) • http://blog.b92.net/text/15091/Konzumerizam/ • “...nametnuta relacija između sreće i vlasništva nad materijalnim dobrima. Ta relacija, danas izražena u frazi Money can buy happinessće osloboditi ideju koja će definisati svet u kome danas živimo, svet zasnovanom na potrošnji kao ‘jedinom mogućem i ispravnom’ putu ka sreći →

43. Ta čarobna veza između sreće i posedovanja materijalnih dobara je driving force sveta u kome živimo i neoliberalne ekonomije čijeg kraha smo svedoci. • Više od 70% učešća u zapadnim razvijenim ekonomijama je bazirano na potrošnji koja je postala najveći i skoro jedini pokretač ekonomije. • Pošto stvarne ljudske potrebe ni u kojoj meri na zahtevaju toliku potrošnju roba i usluga stvorena je ogromna psihološko-propagandna mašinerija sa jednim ciljem da omogući dalju prodaju i u nedostatku bilo kakvog realnog argumenta potrošnja se nameće idejom da ljude čini srećnijim →

44. Nezajažljiva potrošnja (konzumerizam) je postala način života, ritual u kojem ljudi pokušavaju da nađu duhovnu satisfakciju i satisfakciju sopstvenog ega. • Potrošnja je u sebe uključila način i smisao života, merila vrednosti drugih ljudi i samih sebe. • Kao što je Nistrom (Paul Nystrom) dobro primetio jos pocetkom prošlog veka jedan od najboljih primera besmisla konzumerizma je moda, gde ljudi okruženi svojom okolinom bivaju prisiljeni na kupovinu i potrošnju na nove modne proizvode koji veoma brzo postaju demode i tako potrošači ulaze u začarani krug u kome stalno kupuju a nikada ne postižu cilj zbog koga su ušli u taj krug→

45. Savremena analogija su gadgets koji još brže bivaju zamenjeni bržim, boljim, modernijim ... • Ovakav potrošački pogled na svet dovode u pitanje motiv i smisao sopstvenog delovanja i sopstveni smisao života. • Nedostatak ovog smisla okupira svu ljudsku pažnju na površne stvari poput mode i tako ograničava druge ljudske, pre svega, međuljudske aktivnosti koje doprinose stvarnoj sreći. →

46. Luksuzni i nepotrebni proizvodi predstavljaju statusne simbole na osnovu kojih se određuju statusi unutar društva i unutar samih ljudi - sposobnost, veština i znanje su zamenjeni potrošnjom i tako postali osnova samopouzdanja i samopoštovanja. →

47. Potrošnja i asocijacija sa brendovima kao zamene za zdrave međuljudske odnose su bitan ako ne i presudan element kulturne hegemonije koju vladajuće klase nameću ostatku društva kako bi bile u stanju da ga kontrolišu. • Konzumerizam je razlog zašto sve potčinjene klase vladajuću klasu danas doživljavaju kao uzor, sopstvenu težnju a ne kao protivnika u večnoj klasnoj borbi za sopstveni boljitak.→

48. Hegemonija konzumerizmom se proširila na sve sfere društva, umetnost se naveliko meri "tržišnim" vrednostima dela, znanje je postalo isključivo tržišna kategorija, porodični odnosi su postali deo kulture konzumerizma (potrošački praznici su danas jedini preživeli običaji), kultura je gotovo isključivo postala potrošnja kulturnih "dobara". • Koliko je ta hegemonija moćna primetio je još Norman Daglas u svojoj izjavi da ideale nekog društva najbolje možete prosuditi po reklamama. • U konzumerizmu reklame prestaju da budu odraz ideala društva jer  su ideali postali odraz reklama. →

49. Kritika ovakve potrošnje (konzumerizma) počela je u 19. veku kada su Marks i Veblen ukazali na to da će takva nezajažljiva potrošnja dovesti do promena u kolektivnom shvatanju života koje će ugroziti sam opstanak društva. • Marks ukazuje na to da će prekomerna potrošnja umanjiti "stvarnu" upotrebnu vrednost dobara i zameniti je fiktivnim tržišnim vrednostima. →

50. Nezajažljiva potrošnja ugrožava osnove našeg postojanja, uništavajući životnu sredinu, uništava i unazađuje već postignuti nivo demokratije, iscrpljujući prirodne resurse i menjajući ljudsku svest slabi mogućnost oporavka društva. • Konzumerizam je došao do tačke u kojoj se pretvara u svoju suprotnost "enoughism" ("dostaizam"  ) u kome sve većom i većom kupovinom ljudi u stvari postaju sve manje i manje srećni. →