slide1
Download
Skip this Video
Download Presentation
Ceklic Tamara

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 37

Ceklic Tamara - PowerPoint PPT Presentation


  • 94 Views
  • Uploaded on

Ceklic Tamara. Konkurencija na slobodnom trzistu pruza najsire poslovne mogucnosti za sve ucesnike I obezbedjuje najbolju alokaciju resursa,time poboljsava efikasnost upotrebe faktora proizvodnje. Znacaj – istaknut Programom jedinstvenog trzista 1992.godine .

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'Ceklic Tamara' - nasim-farley


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
slide2
Konkurencija na slobodnom trzistu pruza najsire poslovne mogucnosti za sve ucesnike I obezbedjuje najbolju alokaciju resursa,time poboljsava efikasnost upotrebe faktora proizvodnje.
  • Znacaj – istaknut Programom jedinstvenog trzista 1992.godine.
  • Politika konkurencije - spoj dva suprotna podsticaja (koncentracija poslovanja I borba protiv trustova)

Vlada-ravnotezu

slide3
1) Konkurentnost troskova

2) Cenovna konkurentnost

3) Relativna rentabilnost(diskriminacija cena)

Merenje konkurentnosti:

a) Indeks specijalizacije trgovine (IST)

b) Indeks specijalizacije proizvodnje (ISP)

Konkurencija u robi – globalnog karaktera-cenovna komponenta

Konkurencija u uslugama – lokalnog karaktera- necenovna dimenzija(reputacija)

slide4
Primer:

u situaciji kada ne postoji razmena, monopol u zemlji A proizvodi dobro X

zemlja B - postoji slobodna konkurencija za to isto dobro

=> cene za dobro X nize u zemlji B

=> Ako je dozvoljena slobodna trgovina ,zemlja B ce izvoziti dobro X u zemlju A.

Ovaj primer je pokazao da razlike u strukturi trzista mogu da opravdaju razmenu cak I kada zemlje imaju edenticne tehnologije proizvodnje I raspodelu faktora

slide5
Politike konkurencije mogu se klasifikovati prema: paradigmi struktura-ponasanje-ucinak

Uticaj ove paradigme je takav da ucinak na odredjenom trzistu zavisi od interakcije izmedju strukture trzista I ponasanja kupaca i prodavaca na njemu.

  • Struktura - se odnosi na organizaciju proizvodnje I distribucije
  • Ponasanje -utvrdjuje kako se preduzece ponasa u svom poslovanju
  • Ucinak - se odnosi na ciljeve ekonomske organizacije
slide6
Pokazatelji strukture trzista:

Racio koncentracije- za odredjen br.preduzeca

pokazuje intenzitet pritiska konkurencije na privredne ucesnike.Ako je ovaj odnos relativno visok onda on pokazuje da je trzisna moc koncentrisana u prilicno malom broju preduzeca

Hirsman-herfindalov indeks(HHI)-za sva preduzeca na trz.

alternativno I potpunije merilo, sve se vise koristi u borbi protiv oligopola. Njegov iznos je negde izmedju 0 I 100 (100-monopol)

slide7
donosi smanjenje neophodne kollicine faktora za proizvodnju robe ili usluge => kao sto na grafikonu pokazuje srelica.

To autput cini jeftinijim I konkurentnijim.

Konkurencija=> pozitivan uticaj na inovaciju

dugorocni efekti?

Ako inovacijadecentralizaciju I ako povecava konkurenciju onda

Konkurencija >Inovacija

Ako konkurencija centralizaciju –sirenje trz imapozitivan efekat na inovaciju samo na kratak rok

slide8
Uticaj konkurencije:
  • osim uticaja na cene I troskove
  • Potstice tehnicki napredak
  • prosiruje potrosacev izbor
  • poboljsava kvalitet robe I usluga I
  • racionalizuje organizaciju preduzeca.

Konkurentnost robe I usluga jedne zemlje moze se povecati: obezvredjivanjem domace valute I/ili smanjenjem zarada. Ipak najzdraviji nacin - povecanje produktivnosti.

slide9
Grupa zemalja koja generise najveci deo inovacija relativno je mala I stabilna tokom vremena:

Britanija,Nemacka,SAD,Francuska,Svajcarska, Svedska,Japan.

  • Zasto neke zemlje inoviraju a neke ne?

razlike u obimu lokalnog trzista ,konkurencija I ponuda vestina,istrazivanje I razvoj

slide10
Patenti  zamena za inovacije

SAD je privreda sa najvecim br.inovacija na svetu.Preostali broj patenata koncentrisan je u Japanu,Nemackoj,Francuskoj,Britaniji,Kanadi,Tajvanu,Svajcarskoj, Italiji, Svedskoj, Holandiji I Junoj Koreji.

  • Nemackaproizvodnji hemikalija I u oblasti visoko kvalitetne tehnike
  • Britanija pop muzika i izdavastvo
  • Ialija moda I dizajn
  • SAD proizvodnja racunara I softvera I filmska industrija
slide11
Intraindustrijska trgovina =trgovina diferenciranim proizvodima
  • nastaje kada jedna zemlja istovremeno izvozi I uvozi proizvode koji za potrosace predstavljaju bliske supstitute.
  • diferencijacija nastaje kada se dodaju razlicite karakteristike osnovnom dobru ili komponenti
  • koristi od trgovine diferenciranom robom ostvaruju kroz potrosacev izbor.
  • Mogucnosti za intraindustrijsku trgovinu povecavaju se sa stepenom ekonomskog razvoja,slicnostima u ukusima,otvorenosti za trgovinu I geografskoj blizini,sto smanjuje troskove transportai servisiranja posle prodaje.
  • Znacaja deo trgovine medju razvijenim zemljama
slide12
Odgovornost komisija Evropske unije
  • Osnovna pravila EU o politici konkurencijeUgovoru iz Rima I odlukama Evropskog suda pravde
  • Najveci rezultat Programa iz 1992 uklanjanje necarinskih barijera na unutrasnju trgovinu u EU
  • Glavne koristi od Programa dugorocne dinamicke dobiti(a nesamo smanjenje troskova unutrasnje trgovine u EU,koja je nastala kao rezultat ukljanjanja necarinskih barijera
slide13
Prednosti I pretnje za nove drzave clanice:
  • PREDNOSTI:
  • pristup novom trzistu
  • porast potraznje
  • stabilnije poslovno okruzenje
  • efikasnije donosenje zakona
  • laksi izvoz I uvoz
  • bolji pristup kapitalu
  • bolje finansijske usluge
  • novi kupci I dobavljaci
  • pristup fondovima EU
slide14
NEDOSTACI:
  • Iskusna I kapitalom opremljena konkurencija
  • Rast troskova proizvodnje
  • Novi zakoni
  • Strategijki uslovi(lokacija,distribucija)
  • Jezicki uslovi
  • Odliv intelektualaca
slide15
dvarazlogazaspoljasnjeotvaranje EU u ciljujacanjakonkurencije :
  • unutrasnjatrgovina EU uglavnomintraindustrijska
  • potreban je konkurentskipritisakizvan EU daublazioligopolistickustrukturu I povecakonkurentnost.

EU imasopstvenapravilazaponasanjenatrzistu.Ona se odnosena :

  • ogranicenjekonkurencije
  • zloupotrebudominantnogpolozajai
  • drzavnupomoc
slide16
Ugovor iz Rima zabranjuje sve tajne dogovore izmedju preduzeca koji mogu imati negativan uticaj na unutrasnju trgovinu EU

Privatne prakse koje ogranicavaju konkurenciju ukljucuju:

  • direktno ili indirektno odredjivanje cena I ostalih uslova razmene
  • ogranicenje ili kontrolu proizvodnje,trzista,tehnickog razvoja
  • deljenje trzista
  • primenu nejednakih uslova u jednakim transakcijama sa razlicitim klijentima
slide17
Ipakpostojeizuzeci.

Dogovorilipraksamogubitiproglasenisaglasnimsazajednickimtrzistemakopreduzecedokazedasu :

  • prednostikojeproizilazeIzdogovoraveceodefekatakojisustetnipokonkurenciju,
  • akodoprinosepoboljsanjuproizvodnjeilidistribucije robe,
  • promovisanjuekonomskog I tehnickognapretka
  • omogucavajucipotrosacimaferudeo u dobitikojasledi

Komisijatakodjemozeodobritigrupnoizuzimanjeopasnostnedostataktransparentnosti.

slide18
Sve industrije u EU koristile su merdzere I akvizicije.
  • Pre konacne primene Programa 1992. preduzeca su prilagodila svoju poslovnu strukturu I poslovanje-aktivnosti vezane za koncentraciju beleze stalno usporavanje
  • McKinsey
  • nisu svi merdzeri I akvizicije preduzeca bili poslovni promasaji ali se tvrdnje o uspesnosti fuzionisanog preduzeca moraju uzeti sa oprezom.
  • EU 1990. uvela pravni instrument za ex ante kontrolu merdzera
slide19
dominantan polozaj uticaj na konkurenciju.
  • Dominantna pozicija moze se obezbediti na sledeci nacin:
  • Preduzeca mogu posedovati vestine inoviranja ne samo za proizvode vec I za oblast rukovodjenja I planiranja
  • Putem merdzera I akvizicija preduzeca
  • Kroz prakse anti-konkurentnog poslovanja
  • Kroz konkurentu I riskantnu politiku utvdjivanja cena(na osnovu niskih ocekivanih troskova proizvodnje u buducnosi)
  • Ukoliko im drzava dodeli takvu licencu(komunalne usluge-snabdevanje vodom,gasom..)
slide20
Ugovor iz Rima ne zabranjuje dominantan polozaj ex ante vec njegovu zloupotrebu expost efekat
  • Komisija proverava 3 faktora:
    • postojanje dominantnog polozaja
    • njegovu zloupotrebu
    • negativan uticaj na razmenu izmedju zemalja clanica

Potreba za izvesnim stepenom koncentracije u nekom industrijama je neophodna

slide21
sistemi trgovinske zastite I subvencije
    • carinska I necarinska zastita obezbedjuje subvencijju koja se isplacuje direktno na relaciji potrosaci – proizvodjaci.
    • subvencije idu domacim proizvodjacima ali ne direktno od potrosaca vec od poreskih obveznikaka vladi aonda proizvodjacima.
    • isti cilj ali se razlikuju u transparentnosti I nacinu dostavljanja sredstava.
    • Pomoc koja se moze smatrati saglasnom sa Ugovorom
slide22
SpoljnotrgovinskibilansSrbije
  • spoljnotrgovinskim deficit  u 2005. godinidostigaočetvrtinuvrednostibrutodomaćegproizvoda.
  • On predstavljaglavničinilacivisokognivoadeficitatekućihtransakcija, što je jedanodglavnihproblemasrpskeprivrede, ičijavrednost je poraslasanivoaod 3,3%.
  • dvapokazateljakreću u istomsmeru.deficittekućihtransakcija je znatnonižiodspoljnotrgovinskogdeficita, zahvaljujući tome što se konstantnoostvarujesuficitbilansanerobnihtekućihtransakcija.
slide23
nerobne tekuće transakcije najvažniji su tekući transferi.Prihod po osnovu tekućih transfera u najvećoj meri čine doznake radnika zaposlenih u inostranstvu i otkup deviza.
  • Među nerobnim transakcijama značajni su i suficit na strani usluga i priliv donacija iz inostranstva.
  • Suficit usluga je velikim delom rezultat priliva po osnovu tradicionalnih usluga kao što su saobraćaj i građevinarstvo,a poslednjih godina u njemu sve veći značajima i turizam
  • Na strani kapitalnih transakcija najvažnije stavke koje omogućavaju finansiranje deficita tekućih transakcija su strane direktne investicije i zaduživanje uinostranstvu
slide24
srpska privreda zavisi od uvoza sirovina i energenata nije realno očekivati smanjenje robnog uvoza Srbije.
  • može očekivati je smanjenje, možda čak i eliminisanje deficitatekućih transakcija  kroz brži rast izvoza robe, suficit na strani usluga i porast priliva izvozno orijentisanih stranih direktnih investicija.
slide25
koje grupe proizvoda ostvaruju suficit u razmeni ?
  • postoji samo jedna grupa proizvoda iz trocifrene SMTK kod koje je učešće suficita u vrednosti BDP veće od 1%, a to su neplatirani valjani čelični proizvodi.
  • dve grupe imaju učešće spoljnotrgovinskogsuficita u BDP -u veće od 5‰ (šećer, i voće i voćni proizvodi bez sokova)
  • i jedna sa učešćem od 4‰ (automobilske gume).
slide26
U strukturi robnog izvoza Srbije dominiraju proizvodi prerađivačke industrije, sa učešćem od 94% u 2005. godini.
  • zahvaljujući trima oblastima – metalskoj, prehrambenoj i hemijskoj industriji iz kojih je u 2005.godini potekla polovina srpskog izvoza robe.
  • grinfild ulaganjašto bi trebalo da u mnogo većoj meri utiče na rast robnog izvoza
slide28
iznad prosečnu stopu rasta izvoza

imali su sektori koje karakteriše primarna proizvodnja ili niži stepen finalizacije proizvoda

  • izvoz energenata, proizvodnja opreme i proizvoda široke potrošnje rasli po stopi nižojodproseka.
  • Sa ovakvim trendovima korespondira i kretanje nivoa pokrivenosti uvoza izvozom.
  • Navedena kretanja se pretežno mogu oceniti kao nepovoljna.
slide29
Sektori koji su najviše doprineli rastu izvoza, a beleže i bolju pokrivenost uvoza izvozom su resursno intenzivni i radno intenzivnisektori u kojima se po pravilu nalaze proizvod niže dodate vrednosti i koje pretežno karakteriše cenovni vid konkurencije na svetskom tržištu.
  • smanjuje se učešćeupravo onih grupa proizvoda na kojima bi bilo poželjno da se u budućnosti zasniva konkurentnost naše zemlje, a to su tehnološko-intenzivni proizvodi, kao i proizvodi za široku potrošnju koji se prodaju na tržištima na kojima vlada konkurencija kvalitetom.
dinamika i struktura spoljnotrgovinske razmene po oblastima
Dinamika i struktura spoljnotrgovinske razmene po oblastima
  • strukturaizvozapooblastima SMTK tokomposmatranogperiodanijesuštinskipromenila,budućidaidaljedominiraju :

poljoprivredniproizvodi,odeća, metaliinekolicinaintermedijarnihgrupaproizvoda

  • desetoblasti,ostvarujusuficit u razmenipokrivenostiuvozaizvozomimaiznadprosečnuvrednost.
  • Međutim,postojičakšestkojebeležepogoršanjeizvoz, u apsolutnomiznosu, rastaosporijenegouvoz.
  • četirioblastikojesu u 2005.godini imaleboljupokrivenostuvozaizvozomnego u 2001. sužitarice,šećer, gvožđeičelikiplastičnematerijale
slide33
nabazisegmentacijegrupaproizvodaprematrocifrenoj SMTK , u zavisnostiod toga dali se proizvodirazmenjujunatržištimanakojimadominirajucenovniilinecenovnifaktorikonkurentnosti.
  • jediničnevrednostiuvozaiizvozamogudaukazujunakvalitativnudimenzijukonkurentnosti.
  • ukolikonekazemljaimavišejediničnevrednostiizvoza, to značidaonauspevadaisteproizvodeprodapovišimcenama u odnosunakonkurente, štoupućujenapostojanjeodređenihnecenovnihdimenzijakonkurentnostikoje je tazemljarazvilaikojesuvažnijeodcene.
slide35
četiri grupe proizvoda prema tome da li su konkurentni svojim cenama ili kvalitetom ili ne :
  • Prvi segment : Px>Pm i Qx>Qm,konkurišu kvalitetom.
  • Drugi segment : karakteriše cenovna konkurentnost, PxQm
  • Treći i četvrti segment odlikuje nekonkurentnost.

Za proizvodeiz trećeg segmenta važi da je Px>Pm i Qx

Kod proizvoda iz četvrte grupe . Px

slide36
Najveći deo robne razmene sa inostranstvom Srbija obavlja sa Evropskom unijom.
  • tokom2005. godine EU ima učešće od 54% u robnom izvozui 50% u robnom uvozu Srbije.
  • Zemlje iz okruženja njihovo zbirno učešće u izvozu iznosi nešto preko trećine,a u uvozu oko 10%
  • SEFTA
  • Rusije, Kine, SAD i Ukrajine, njihov značaj je uglavnom vezan za učešće u srpskom uvozu, dok je vrednost izvoza u ove zemlje, iakoima rastući trend, uglavnom nevelika.
slide37
I nakon demokratskih promena 2000priliv stranih direktnih investicija (SDI ) u 2001. godini je bio relativno skroman.(165 miliona USD)

investiciona klima u tom trenutku još uvek se smatrala nepovoljnom

  • od ukupnog iznosa stranih investicijakoje su ušle u našu zemlju dominantan deo došao putem privatizacije, mada je u poslednje vreme sve učestalija pojava grinfild investicija i akvizicija.
ad