1 / 48

Mi šljenje i inteligencija osoba oštećenog sluha

Mi šljenje i inteligencija osoba oštećenog sluha. Prof. dr V. Radoman. Definicije. Mišljenje je cilju usmerena mentalna aktivnost pretežno simboličkog karaktera preko koje se dolazi do novih saznanja Inteligencija (lat. Intel e gere-pronalaženje ,uvi đanje međuveza)

milek
Download Presentation

Mi šljenje i inteligencija osoba oštećenog sluha

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Mišljenje i inteligencija osoba oštećenog sluha Prof. dr V. Radoman

  2. Definicije Mišljenje je cilju usmerena mentalna aktivnost pretežno simboličkog karaktera preko koje se dolazi do novih saznanja Inteligencija (lat. Intelegere-pronalaženje,uviđanje međuveza) Sposobnost uspostavljanja i pronalaženja veza među pojavama. Relacione je prirode, bavi se međuvezama Sposobnost apstraktnog mišljenja Sposobnost uspešnog rešavanja problema Sposobnost učenja Sposobnost snalaženja u novim situacijama

  3. Danas u surdopsihologiji • Ne postoji jedinstven i usaglašen odgovor na pitanje o prirodi i nivou intelektualnih sposobnosti i mišljenja gluvih • Javljaju se različiti i kontradiktorni zaključci o intelektualnim sposobnostima i mišljenju gluvih

  4. Mnogi autori • Dovode u vezu razvoj mišljenja i razvoj govora (jezika) tako da razmatranje tog odnosa postaje važno za razrešavanje surdopsihološkog pitanja : IMA LI DEFICITARNI JEZIK GLUVIH KAO POSLEDICU I DEFICIT U NJIHOVOM MIŠLJENJU I INTELEKTUALNOM FUNKCIONISANJU?

  5. Hipoteze o odnosu mišljenja i jezika (govora) 1.poistovećivanje 2.povezanost 3.nezavisnost 2. a) mišljenje prethodi jeziku i determiniše ga b) jezik prethodi mišljenju i determiniše ga c) jezik i mišljenje su u interakciji

  6. Dosledno izvedeno i primenjeno na gluve i njihov jezički defict: 1. Poremećaj koji postoji u jeziku gluvih istovremeno je prisutan i u njihovom mišljenju 2a Mišljenje gluvih se razvija nezavisno od jezika 2b. Jezički poremećaj kod gluvih dovodi do poremećaja njihovog mišljenja 2c.Poremećaj jezika utiče na poremećaj mišljenja zbog interakcije 3. Jezički poremećaj gluvih nije povezan sa njihovim mišljenjem

  7. 2.Povezanost2b.Jezik je primaran i determiniše mišlj. SAPIR-VORFOVA HIPOTEZA • E.Sapir “Jezička zona je jedini poznat put koji vodi ka mišljenju” • B. L. Whorf Jezik kojim čovek govori određuje njegovo opažanje i tumačenje sveta.

  8. Bendžamin Li Vorf: Smatra da gramatika nije puko sredstvo putem koga se izražavaju ideje već sredstvo za oblikovanje ideja . Gramatika je program i vodič mentalne aktivnosti, analize utisaka i njihove sinteze. “ Mi analiziramo duž linija koje suzaseklinaši maternji jezici”(Jezik misao i stvarnost)

  9. Jezik i mišljenje su u interakciji Jezik utiče na mišljenje i mišljenje paralelno utiče na jezik • Teorija Merilin Shatc: jezik i kognitivni razvoj napreduju paralelno i utiču jedan na drugi Jedna faza u teoriji L.S.Vigotskog o ranom razvoju je interakcionistička

  10. 1. Poistovećivanje jezika i mišljenja 3.nezavisnost • John Watson i bihejvioristi: mišljenje je pounutreni,subaudibilni govor. Eksperimentalne potvrde: Thorson,Max • Dokazi o postojanju mišljenja bez govora : Smith-ov eksperiment sa otrovom kurare , gluvonemi,slučaj Antoni, rešavanje problema kod majmuna,Gospodin Ballard itd.

  11. Zaključak: U oblasti mišljenja i inteligencije gluvih postoji ozbiljna kontroverza , neusaglašeni i protivrečni nalazi

  12. Problem: • Kao što i u psihologiji mišljenja nije razrešen problem odnosa mišljenja i jezika tako on nije razrešen ni u surdopsihologiji tj. problem uticaja deficitnog jezika gluvih na njihovo mišljenje

  13. Dva suprotna stanovišta: • 1. Gluvoća i verbalna insuficijencija praćeni su intelektualnom insuficijencijom (Pintner , Oleron i dr.) • 2.Iako su verbalno insuficijentni njihova inteligencija je normalno razvijena (Furth)

  14. Relevantne teorije kognitivnog razvoja Piget-ova teorija o stupnjevima ili fazama intelektualnog razvoja (senzomotorna, konkretne operacije, formalne operacije) • Podrazumeva rast i razvoj inteligencije i mišljenja od konkretnog do apstraktnog • Kognitivni razvoj je pod uticajem maturacije • Ne pridaje presudnu ulogu jeziku

  15. Kogn. teorija L.S.Vigotskog • Razvojna socijalna teorija (kulturno isto) • Rani uzrast: predverbalna misao i predintelektualni govor • Oko 2god: dolazi do interakcije • Do 7god. Jezik od spoljašnje funkcije zadobija i unutrašnju (usmeravajuću ) • Podučavanje i kogn. razvoj organ.povez • Zona narednog razvitka

  16. Vigotski :više psihičke funkcije • Socijalnog su porekla kako u ontogenezi tako i u filogenezi • Formirane su tokom istorije razvoja čovečanstva-nastanak duguju druš.razv • U ontogenezi nastaju kao produkt razmene sa društvenom sredinom • Prvo se javlja kao funkcija društv.ponaš tj. interpsihička a zatim kao intrapsihička forma

  17. Teorija L.S. Vigotskog Mišljenje je organizovano pomoću simbola koji su najčešće verbalni. Oni postaju sredstvo za organizovanje mišljenja mada su prvobitno bili socijalnog porekla, nastali iz potrebe za komuniciranjem sa drugim ljudima. • Ovakvo shvatanje Vigotskog otvara mogućnost razmatranja uloge gesta tj. znakovnog govora kao simbola putem kojih operiše misao gluvog čoveka.

  18. Šema W.James-a “Neka A bude iskustvo od koga polaze brojne individue koje razmišljaju, a Z je praktični zaključak racionalno proizašao iz njega. Jedna individua do tog zaključka dolazi jednom linijom, druga drugom. Jedna sledi tok engleskih predstava reči a druga nemačkih verbalnih predstava. Kod nekih prevladava vizuelna predstava kod drugih taktilna.

  19. Nastavak obrazloženjaW.James-a uz šemu ...Neki su tokovi obojeni emocijama, drugi ne, neki su vrlo skraćeni, predstavljaju kratice, sintetizovani su i brzi, a drugi oklevajući i razloženi u mnogo koraka. Međutim kada predposlednji impulsi svih tokova konačno pogode u isti zaključak, mi kažemo, i ispravno kažemo, da su svi ovi mislioci imali u osnovi istu misao”

  20. Prva psihološka istraživanja • Imala metodološki nedovoljno usavršene i nestandardizovane procedure • Bavila su se ispitivanjem senzomotornih funkcija, pamćenjem i verbalnim deficitom gluvih

  21. Istorijat psihol. istraživanja ______________________nestandardiz. Greenberger,1889g. Percepcija boja,oblika,građenje kockama,br. Teylor,1897g. verbalno izražavanje gluve dece Mott ,1899g. Percepcija,pamćenje, motorika,telsna snaga Smith,1903g.neposredno i odloženo pamćenje ____________________standardiz.mat. Mc.Millan&Bruner,1906g. Percepcija,pamćenje brojeva,motorika ____________________prvi psihol. Test Rudolf Pintner,1915 ,istraživanje pomoću BSS Našao zaostajanje od 4,5god. MU

  22. Rudolf Pintner • Otac surdopsihologije • Primenio Godarovu verziju BSS na uzorku od 22 ispitanika prosečnog uzrasta od 12,5.Otpala su 4 ispitanika kao netestabina a preostalih 18 pokazalo je zaostajanje MU od 4,6 god. • Samo 1 gluvi ispitanik nije zaostajao u odnosu na svoj KU

  23. TESTOVI INTELIGENCIJEza gluve • Pintner Patersonova skala 1917g. • Pintnerov neverbalni mentalni test 1920 • HNTLA • SON • Test sposobnosti Ontario škole (Amos) • Brown-ov Čikaški test,1947g. • Borelli-Oleron manipulat. skala, 1954g. • Smith-Johnson neverb.manip.sk.1978g.

  24. Istraživanja o IQ gluvih • PINTER PATERSONOVA PERFORMANS SKALA POKAZALA ZAOSTAJANJE GLUVIH OD 2 GOD.MENTALNOG UZRASTA U ODNOSU NA ČUJUĆE. VERNONOVA ANALIZA (69g.) OKO 50 NEZAVISNIH ISTRAŽIVANJA DONELA ZAKLJUČAK O SUŠTINSKI ISTOJ DISTRIBUCIJI NEVERBALNOG IQ GLUVIH I NAGLUVIH KAO I U REDOVNOJ POPULACIJI

  25. Ottem (1980.g.) • Analizirao 51 istraživanje (1917-1975g.) sa neverbalnim materijalom na gluvoj deci i odraslima • Ispitivana je sposobnost diskriminati- vnog učenja,asocijativnog učenja, pamćenje,učenje pravila,klasifikacija, Pijažeovi zadaci • Otem je zaključio da gluvi imaju teškoće kada treba da uzmu u obzir više od jedne dimenzije.

  26. Otemov zaključak: • Uspešnost gluvih bila je jednaka kao kod čujućih kada je za rešenje problema trebalo uzeti u obzir samo jednu dimenziju stimulusa (npr.broj), a kad je zadatak zahtevao rešenje pomoću dve ili više dimenzija (trajanje i broj), gluvi su mnogo slabije rešavali zadatke zbog tendencije centriranja na samo jedan aspekt zadatka

  27. Analiza istraživačkih nalaza o mišljenju gluvih • Izvršena je na osnovu metodološkog kriterijuma tj. na osnovu istraživačke metode/postupka kojim su nalazi dobijeni • Prvo je urađena analiza IQ rezultata gluvih dobijena pomoću testova inteligencije

  28. Istraživanje IQ kod OSOS • putem testova inteligencije

  29. Istraživanje verbalnog IQ gluvih testovima • Sva istraživanja putem verbalnih testova inteligencije pokazala su zaostajanje gluvih ,a u manjoj meri nagluvih izraženo u verbalnim IQ vrednostima u poređenju sa verbalnim IQ-om čujućih vršnjaka • BSS, WB i WISC verbalna skala itd. • Bolton (1976) prosečno zaostajanje gluvih 5-15 IQ poena

  30. Myklebust-ovo istraživanje • Upotrebio WB verbalnu skalu • Uzorak: 14-20god sa dubokom gluvoć. • Dobio prosečan verbalni IQ=65,5 • Ispitanici su bili inferiorni na svih 5 subtestova verbalne skale ali je sa povećanjem uzrasta na nekim subtestovima došlo do progresa (subtestovi : Informisanost i Opšte shvatanje)

  31. Verbalna nteligencija nagluvih • Njihovi verbalni IQ rezultati pokazuju blago zaostajanje od 5 do 8 IQ poena • Pintner i Lev 1939g. su uporedili uzorak od 1100 nagluve i čujuće dece koja su pohađala O.Š.razrede od 5-8 sa oštećenjem sluha od 10-40db Prosečno zaostajanje iznosilo je 5 IQ poena (podgrupa sa ošt. sl. 25-40db zaostajala je 8 IQ poena)

  32. Neverbalni IQ (WB skala) • Myklebust (1964) • Primenio neverbalnu WB skalu • Uzorak 85 gluvih internat. đaka 14-20g. • Dobijen prsečan manipulativni IQ • Subtestovna analiza pokazala najveći uspeh na subtestu Sklapanja figura i Kosovim kockama a najslabiji na subtestu Šifra

  33. Savić/Živković: WB skala • -Gluvi učenici VI VII i VIII razreda O.Š. prosečan manipulativni IQ= 85,14 -Gluvi adolescenti srednjoškolci prosečan manipulativni IQ=92,18 -Gluvi odrasli, prosečan manipulativni IQ= 94,67

  34. REVISK (Hrnjica, Radoman) • Zaostajanje gluvih od 7-16g. na svim subtestovima manipulativne skale osim na subtestu Dopuna slika • Prosečan IQ=90,62 statistički značajno je zaostajao za kontrolnom grupom čujućih (prosečan IQ= 102,45) ali se kretao u granicama proseka

  35. Rezultati gluvih na neverbalnim testovima • Jedna grupa empirijskih nalaza prikupljenih različitim neverbalnim testovima konstatuje deficit neverbalne inteligencije gluvih posebno dece (Oleron,Anderson,Savić,Radoman) • Druga grupa konstatovala je normalno razvijenu neverbalnu inteligenciju (Myklebust, Bolton, Goetzinger )

  36. Rezultati IQ nagluvih na neverbalnim testovima • Pokazali jednako razvijene IQ kao i kod čujućih vršnjaka kada njihovo oštećenje sluha nije bilo veliko ( Pintner 1939g.)

  37. Istraživanja inteligencije i mišljenja OSOS drugačijim tehnikama • Faktorsko analitičke studije • Eksperimentalne studije • Sistematske neeksperimentalne studije (opservacione studije)

  38. Faktorske studije Treacy-ovo (1952) istraživanje: Terstonov test primarnih mental. spos. Uzorak: 30 gluve i 36 nagluve dece iz dnevne škole Rezultati: prosečan IQ gluvih=94,70 a “ nagluvih=97,25 štoje bilo nešto ispod proseka ali u granicama normalnog opsega

  39. Faktorski raspored • Gluvi su bili najslabiji na V faktoru i R faktoru i ti rezultati su bili statistički značajno različiti od rezultata nagluvih Nagluvi su očigledno stekli veću verbalnu sposobnost pa su bolje rešavali testove otkrivanja verbalnog značenja (V)i rezonovanja (R). R faktor- rezonovanje možda takođe zahteva implicitno verbalno-simboličku sposobnost

  40. Eksperimentalne studije • Oleron je zadavao stimulus karte koje je trebalo klasifikovati po obliku veličini i broju • Uzorak 24 gluva i 24 čujuća deteta • Samo 6 gluvih i 15 čujućih ispitanika uspešno je izvršilo zadatak • Zaključak: gluva deca misle pretežno konkretno a ne u pojmovima klasa

  41. Furth Hans • Istraživao razumevanje pojmova: istovetan,simetričan i suprotan • Uzorak 180 gluvih i 180 čujućih 7-12g. • Rezultati pokazali dobro razumevanje pojmova “istovetan” i “simetričan” a značajno zaostajanje u razumevanju pojma “suprotan” kao i problem transfera tog pojma (pogledati slike na • str. 120 i 121 u Surdopsihologiji)

  42. Furth: konzervacija • Konzervacija težine(glinene kuglice) • Uzorak 22gluva deteta ,8god . 22 čujuća deteta od 8g. i 6g. Rezultati: gluvi osmogodišnjaci imali su slične rezultate kao čujući šestogodiš. Zaostajanje je iznosilo 1,7 g.

  43. Furth: konzervacija količine tečnosti • Uzorak : 22 gluva deteta 8-10g. (1S) 20 “ 12-14g.( 43%) preko 16g. (100%) Rezultat: zaostajanje od 5 god. Tek na uzrastu od 16 godina gluvi su uspešno rešavali zadatke konzervacije količine

  44. Rezultati istraživanja opservacijom • Furtov opis inteligentnog ponašanja petogodišnjeg gluvog dečaka u prirodnim uslovima. • Navod iz Surdopsihologije str.br. 124

  45. Apstraktno mišljenje kod gluvih • Mc Andrews: mišljenje gluvih mnogo bliže konkretnom za razliku od mišljenja slepih i neometenih. • Oleron: gluvi inferiorni u dedukciji pri kojoj nisu svi elementi perceptivno vidljivi a nephodni su za rešenje • Myklebust: uspeh na subtestu analize (Čikaški neverbalni test) koji traži dedukciju na osnovu nevidljivih elemenata • Wright: inferiorni na Velč testu apstrak. rezon.

  46. Apstraktno mišljenje i jezik • Silverman 1967g. • Gluvi i čujući dobili apstraktne problem-zadatke • Gluvi značajno zaostajali • Kontrolisana sposobnost čitanja • Gluvi sa dobrom sposobnošću čitanja imali bolje apstraktno mišljenje

  47. Best 1970g • Različiti kognitivni testovi • Uzorak 3 grupe gluve dece 1 gr.čujuće • Uspešnost rešavanja testa rasla sa bolje razvijenim jezikom • Najbolja grupa čujućih,zatim grupa gluvih sa najviše razvijenim oralnim i manuelnim jezikom, najlošija grupa gluvih sa slabim jezikom • Bestov zaključak:G i Č prolaze kroz iste kognitivne razvojne faze ali G kasne

  48. Radoman : • Određeni aspekti intelektualnog funkcionisanja i mišljenja su pogođeni usled oštećenja sluha i jezika što govori o selektivnoj pogođenosti nekih aspekata intelektualnog funkcionisanja pri čemu neki drugi aspekti ostaju intaktni. • Ovo je vrlo kompleksna problematika i još uvek oblast sporova i kontroverzi koja ostaje otvorena i u kojoj je potrebno dalje pomno istraživati u budućnosti

More Related