Upravljačko računovodstvo petak, 02.12.2011. Deveta nedelja – predavanje

1. Upravljačko računovodstvopetak, 02.12.2011.Deveta nedelja – predavanje

2. Nedelja (2011) Тema/aktivnost . VIII (02.12.)ANALIZA PRELOMNE TAČKE I ANALIZA PRAGA EKONOMIČNOSTI Cilj ovog poglavlja je • Analiza praga ekonomičnosti često se koristi pri donošenju poslovnih odluka i može biti veoma korisna kada se primenjuje u odgovarajućem skupu uslova. Menadžeri moraju znati procenjivati buduće prihode, troškove i profite kako bi mogli planirati i nadgledati i kontroli- sati ekonomske aktivnosti u poslovnom sistemu.

3. Rezultati učenja • Korišćenjem analize praga ekonomičnosti utvrđuju se nivoi proizvodnih aktivnosti sa ciljem da se izbegnu gubici, postignu željeni profiti, te da se utvrdi obim proizvodnje i korišćenja kapaciteta. • Menadžeri, takođe, analiziraju troškove i strukturu troškova, kao i uticaj cene koštanja na prihode preduzeća.

4. Osnovni problemi ili pitanja koja želimo postaviti su: • Šta je analiza praga ekonomičnosti i kako se koristi kod donošenja poslovnih odluka? • Kako se utvrđuje i kako prikazuje prag ekonomičnosti? • Koje pretpostavke i ograničenja mora menadžer razmotriti u korišćenju praga ekonomičnosti?

5. Ciljevi rada su vezani za problem istraživanja, a odnose se na: • opisivanje praga ekonomičnosti, • utvrđivanje i klasifikovanje elementa koji utiču na prag ekonomičnosti, • utvrđivanje povezanost između tih elemenata, kao i • utvrđivanje uzročno posledične zavisnosti. • Potrebno je pokazati kako se na osnovu tih informacija donose poslovne odluke i upravlja poslovanjem preduzeća.

6. VII ANALIZA PRELOMNE TAČKE

7. 1. Značaj i osnovne pretpostavke analize prelomne tačke • Maksimalizacija poslovnog rezultata u dugom roku vrhovni je ili barem jedan od vrhovnih ciljeva svakog poslovnog subjekta. Kratkoročni periodični rezultati imaju u tome ulogu neke vrste faznih rezultata. • Otuda i kratkoročni poslovni rezultat stoji pod zahtevom maksimalizacije. Jedina ograničenja u tom pogledu su očuvanje dugoročne zarađivačke moći i održanje zdravog finansijskog položaja, tj. likvidnosti i solventnosti preduzeća.

8. Poslovni rezultat nije nešto što se jednostavno dešava, nastaje. • Njime se upravlja: predmet je pojedinačnih odluka i sistematskog planiranja i kontrole. • On predstavlja neto vrednosni ishod svesnog kombinovanja elemenata poslovnog rezultata od strane upravljačke strukture preduzeća u datom opštem ekonomskom ambijentu. • Poslovnom rezultatu se, najčešće s razlogom, pripisuje centralno mesto u plansko-kontrolnim akcijama menadžmenta preduzeća, što je slučaj i s računovodstvom kao glavnom informacionom osnovom.

9. Opravdanje za takav tretman leži verovatno u tome što poslovni rezultat predstavlja materijalno odrediv i shvatljiv izraz cilja (ili ciljeva) preduzeća, prikladnu osnovu merenja i vrednovanja ostvarenja postavljenog cilja (ili ciljeva), kao i materijalnu osnovu održanja i rasta poslovnog subjekta o kome je reč. • Osnovni elementi poslovnog rezultata su prihod, odnosno učinak u ulozi pozitivne komponente, na jednoj strani, i rashodi, odnosno troškovi kao negativni tok vrednosti, na drugoj strani. • Svaki od njih je složena veličina, vrednosti određene od mnogo činilaca

10. Na strani prihoda deluju obim prodaje (i proizvodnje), struktura prodaje io asortimanu, tržištima, kanalima prodaje i sl., kao i prodajne cene. • Troškovi su određeni prirodom delatnosti, kapacitetom, obimom proizvodnje i prodaje, ekonomičnošću trošenja, efikasnošću rada, cenama elemenata trošenja itd. • Uz to, pojedini činioci prihoda i troškova međusobno su uslovljeni.

11. Usled toga, upravljanje poslovnim rezultatom pretpostavlja: • pažljivu cost-benefit analizu u postupku donošenja pojedinačnih odluka i • pažljivo integralno periodično planiranje i kontrolu, kojima ćemo se, kao nužnim instrumentima upravljanja, u ovom radu i detaljnije baviti.

12. Ovde želimo posvetiti nešto više pažnje jednom instrumentu koji je s pomenuta dva komplementaran kako u smislu da za njih otvara probleme i označava puteve analize problema, tako i u smislu da predstavlja test prihvatljivosti neke pojedinačne odluke i periodičnog poslovnog plana sa aspekta vrhovnog ciljnog kriterijuma

13. 1. Analiza trošak-prihod-dobit (CVP analiza) • Poslovno odlučivanje na bazi podataka upravljačkog računovodstva uglavnom se zasniva na praćenju odnosa troškova, prihoda i dobiti. • S toga se kao jedan od osnovnih alata za planiranje koje koriste rukovodioci koristi analiza trošak-prihod-dobit (tzv. CVP analiza).

14. Da bi se razumeo odnos prihoda, troškova i dobiti kratko ćemo ukazati na neke njihove karakteristične odnose: • na početku obračunskog perioda preduzeće je suočeno sa iznosom fiksnih troškova koji će u obračunskom periodu nastati bez obzira na nivo aktivnosti privrednog subjekta. • Te fiksne troškove može nadoknaditi samo ostvarivanjem prihoda. • Realizacijom proizvoda ostvaruju se prihodi koji su proporcionalni obimu realizacije (visina prihoda direktno zavisi od visine prodajnih cena i obima relizacije).

15. Međutim, ne može se celokupan iznos prihoda koristiti za pokriće fiksnih troškova, jer sa obavljanjem aktivnosti nastaju varijabilni troškovi koji su srazmerni obimu aktivnosti • (visina varijabilnih troškova direktno zavisi od obima poslovanja i iznosa varijabilnih troškova po jedinici poslovanja).

16. Ukoliko su prodajne cene veće od varijabilnih troškova po jedinici proizvoda preduzeće iz ostvarenih prihoda može da nadoknadi sve varijabilne troškove a preostali iznos mu služi za naknađivanje fiksnih troškova - da li će uspeti da naknadi sve fiksne troškove zavisi od njihovog iznosa, od razlike između prodajnih cena i varijabilnih troškova po jedinici proizvoda i ostvarenog obima realizacije.

17. Moguće su razne situacije. • Neke od njih su: • da preduzeće ne može prodajnom cenom da nadoknadi ni varijabilne troškove po jedinici proizvoda, pa preduzeće iskazuje gubitak (preduzeće iskazuje i kontribucioni gubitak),

18. da razlika između prodajne cene i varijabilnih troškova po jedinici proizvoda nije dovoljno velika ili nije prodato dovoljno proizvoda tako da se ne mogu pokriti svi fiksni troškovi, pa preduzeće iskazuje gubitak (iznos kontribucionog dobitka je manji od iznosa fiksnih troškova), • da razlika između prodajne cene i varijabilnih troškova po jedinici bude dovoljno velika tako da se mogu pokriti svi fiksni trokovi, pa preduzeće ostvaruje dobitak (iznos kontribucionog dobitka je veći od iznosa fiksnih troškova).

19. Analiza trošak-prihod-dobit podrazumeva utvrđivanje tzv. prelomne tačke. • Prelomna tačka određenog obračunskog perioda se definiše kao onaj obim realizacije kod kojeg je iznos prihoda jednak zbiru fiksnih troškova tog obračunskog perioda i varijabilnih troškova uzrokovanih nastalim prihodima - dobit je na tom obimu realizacije nula dinara. • Iz navedene definicije prelomne tačke se može zaključiti da se ona: 1. uvek utvrđuje za određeni vremenski period i 2. može se iskazivati u: – količinskoj jedinici mere, kao obim prodaje ili – vrednosnoj jedinici mere (kao iznos prihoda);

20. Prelomna tačka se može iskazivati u jedinici mere ako preduzeće proizvodi i prodaje samo jednu vrstu proizvoda ili kada je u pitanju veći broj proizvoda neophodan uslov je da postoji mogućnost da se ona iskaže u uslovnoj ekvivalentnoj količini. • Pri planiranju prelomne tačke neophodno je da budu ispunjene sledeće pretpostavke: – nepromenljivost prodajnih cena proizvoda i usluga preduzeća, kao i nepromenljivost ulaznih cena faktora poslovanja, – mogućnost dovoljno tačnog identifikovanja posebno fiksnih a posebno varijabilnih troškova,

21. – proporcionalna promena varijabilnih troškova posmatrano u odnosu na obim poslovanja, – podudarnost obima i asortimana proizvodnje i realizacije (odnosno da se zalihe gotovih proizvoda na kraju obračunskog perioda neće značajnije razlikovati od zaliha na početku obračunskog perioda) i – ne uzima se u obzir efekat „vremenske vrednosti novca”. • Prelomna tačka iskazana u vrednosnim jedinicama (na primer, u dinarima) se izračunava primenom sledeće jednačine:

22. – mogućnost dovoljno tačnog identifikovanja posebno fiksnih a posebno varijabilnih troškova, – proporcionalna promena varijabilnih troškova posmatrano u odnosu na obim poslovanja, – podudarnost obima i asortimana proizvodnje i realizacije (odnosno da se zalihe gotovih proizvoda na kraju obračunskog perioda neće značajnije razlikovati od zaliha na početku obračunskog perioda) i – ne uzima se u obzir efekat „vremenske vrednosti novca”.

23. FT x 100 PTv = ---------------- 100 - %VT • gde je: • PTv - prelomna tačka u dinarima, • FT - iznos fiksnih troškova, • %VT - procentualno učešće varijabilnih troškova u prodajnoj ceni ili uukupnim prihodima.

24. Prelomna tačka iskazana u količinskoj jedinici mere (na primer, ukomadima) se izračunava primenom sledeće jednačine: FT PTk = --------- KDj • gde je: • PTk - prelomna tačka u količinskoj jedinici mere, • FT - iznos fiksnih troškova, • KDj - kontribucioni dobitak po jedinici mere; izračunava se kao razlikaprodajne cene i varijabilnih troškova po jedinici proizvoda.

25. Primer 1: • Preduzeće proizvodi proizvod A čija je prodajna cena 110,00 din. • Fiksnitroškovi obračunskog perioda su 1.000.000,00 din. • Kvota varijabilnih troškova po komadu proizvoda A je 60,00 din. • Utvrditi: – prelomnu tačku u dinarima i – prelomnu tačku u komadima.

26. FT x 100 1.000.000 din x 100 PTv = --------------- = ----------------------------- = 100 - %VT 100 – 54,545454 1.000.000 din =--------------------- = 2,200.000 din 45,454545 FT 1.000.000 din PTk = --------- = ---------------------- = 20.000 kom KDj 50 din / kom • %VT = 60 din. / 110 don. X 100 = 54,5454545 • KDj = 110 din. – 60 din. = 50 din.

27. U vezi sa prelomnom tačkom može se računati i dan u obračunskom periodu u kojem će ona biti dostignuta. Taj dan se računa primenom sledeće formule: • PTv x 365 dana PTk x 365 dana • PTd = -------------------------, ili PTd = --------------------- • Pop Opop • gde je: • PTd - dan dosezanja prelomne tačke, • Pop - planirani prihod obračunskog perioda, • PTv - obim poslovanja pri kojem se dostiže prelomna tačka.

28. Primer 2: • Koristeći podatke iz primera 1 izračunati dan dosezanja prelomne tačke ako je planirani godišnji obim realizacije 30.000 komada proizvoda A. • Rešenje: • U narednoj tabeli prikazaćemo podatke korišćene za izračunavanje prelomne tačke i dana dosezanja prelomne tačke:

30. U tabeli je izračunata i marža sigurnosti. Ona pokazuje za koliko se može smanjiti obim poslovanja a da preduzeće ne uđe u zonu gubitka. U našem primeru ako bi se obim poslovanja smanjio za 33,333333% preduzeće bi imalo rezultat od nula dinara:

31. Izražena u apsolutnom iznosu marža sigurnosti bi u primeru bila 1.100.000,00 din. • Dobija se kao proizvod planiranog iznosa prihoda (3.300.000,00 din.) i stope marže sigurnosti (33,333333%). • U našem primeru iznos od 1.100.000,00 din. se može smanjiti prihod a da preduzeće ne iskaže gubitak.

32. Marža sigurnosti se može iskazati i u količinskoj jedinici mere. U našem primeru iznosi 10.000 komada (1.100.000,00 din. : 110,00 din./kom). • U našem primeru količina od 10.000 komada pokazuje za koliko se može smanjiti obim realizacije a da preduzeće ne iskaže gubitak. • Iz prethodno prikazane tabele proizlazi da se prelomna tačka može definisati i kao obim aktivnosti na kojem je marginalni dobitak jednak iznosu fiksnih troškova.

33. Prelomna tačka se može prikazati i grafički. • Na apcisi („X” osi) koordinatnog sistema prikazuje se obim aktivnosti (proizvodnja ili prodaja). • Prikaz se vrši u dinarima ili ukoliko je to moguće u količini. Na ordinati („Y” osi) prikazuju se prihodi, troškovi i rezultat obračunskog perioda. • Linija varijabilnih troškova polazi iz koordinatnog početka jer je u trenutku započinjanja obračunskog perioda njihov iznos nula dinara. Linija fiksnih troškova je paralelna sa „X” osom.

35. Iz navedenog grafikona se vidi da se prelomna tačka nalazi u preseku • prihoda i ukupnih troškova. • U nastavku obrazlaganja prelomne tačke prikazaćemo uticaj na nju sledećih situacija: 1. promene obima poslovanja, 2. promene prodajnih cena, 3. promene iznosa fiksnih troškova i 4. promene varijabilnih troškova.

36. Kada je reč je o analizi prelomne tačke, koja u svojoj grafičkoj verziji uživarelativno visoku popularnost naročito među višim rukovodstvom, i to zbog jednostavnosti njene upotrebe, mogućnosti relativno lake procene globalnih tokova rentabiliteta u kratkom roku, njene prevashodne usmerenosti na kratkoročno planiranje i kontrolu odnosa "troškovi-prihodi-rezultat" za alternativne obime aktivnosti (proizvodnje i prodaje), što je često dominantni kratkoročni problem privređivanja.

37. Upravo zbog toga, uprkos niza statičkih pretpostavki na kojima se ona zasniva, analiza prelomne tačke može se smatrati unekoliko dinamičnijim instrumentom od, recimo, periodičnog plana poslovnog rezultata koji, kada je prihvaćen, glasi na jedan dati obim aktivnosti. • Istina fleksibilno planiranje i kontrola ostvarenja pretpostavljaju prilagođavanje zadatih (planskih) vrednosti ostvarenom obimu aktivnosti, što je neophodna detaljna informacija koja, iako nužna, ne isključuje ažurnije (brže) projekcije barem približnih vrednosti pomoću grafikona prelomne tačke.

38. а) Ukupni troškovi Obim aktivnosti

39. Analiza prelomne tačke pretpostavlja poznavanje funkcije troškova i funkcije prihoda. S obzirom na brojnost i, isprepletenost njihovih činilaca, to nije jednostavan zadatak. • Ekonomska teorija uglavnom se služi krivolinijskim ponašanjem troškova i prihoda u odnosu na obim aktivnosti, što je za primenu analize prelomne tačke (analize odnosa "troškovi-obim-prihod-rezultat") skup i spor postupak. • Pretpostavka o pravolinijskom ponašanju troškova i prihoda rešava problem jednostavnosti i ažurnosti analize, a dovoljno je pouzdana za kratkoročne projekcije rezultata.

40. b) Prosečni i marginalni troškovi Obim aktivnosti Grafikon VIII- 7. Ponašanje troškova u odnosu na obim aktnvnosti

41. Polazeći od takve pretpostavke, prethodno smo ilustrovali moguće oblike funkcija troškova, čiji bi sintetički izraz mogao imati sledeći izgled (pogledati grafikon VIII-l).[1] • [1]Grafikon koji sledi konstruisan je na osnovu podataka iz Grafikona III-l • Ponašanje varijabilnih troškova i Grafikona Š-2: • Ponašanje fiksnih troškova u delu ovog izlaganja. Oni u sebe uključuju i pripadajuće delove mešovitih troškova koji se obavezno razlažu na varijabilnu i fiksnu komponentu i u plansko-kontrolne svrhe priključujući varijabilnim i fiksnim troškovima.

42. a) Ukupni troškoviObim aktivnosti • Značenje simbola: • UT-ukupni troškovi • UVT- ukupni varijabilni troškovi UFT - ukupni fiksni troškovi PPT- prosečni puni troškovi PVT- prosečni varijabilni troškovi • MT - marginalni troškovi PFT- prosečni fiksni troškovi • Pretpostavka o pravolinijskom ponašanju troškova donosi najmanje tri bitne prednosti:

43. omogućava brze projekcije ukupnih troškova za alternativne obime aktivnosti; • izjednačava marpšalne troškove sa prosečnim varijabilnim troškovima i tako ih čini konstantnom vrednošću za čitav mogući raspon zaposlenosti; • eliminiše progresiju troškova pri visokim stepenima zaposlenosti, odnosno najniže prosečne ukupne troškove pomera na granicu praktično dostiživog obima aktivnosti (iskorišćenja kapaciteta), što, izgleda, i odgovara stvarnosti te otuda široka primena pomenute pretpostavke.

44. U iste svrhe, umesto pedantnog istraživanja krivolinijske funkcije prihoda, koristi se održiva pretpostavka o njegovom pravolinijskom ponašanju u odnosu na obim aktivnosti (prodaje i proizvodnje) za relevantni raspon tog obima koji ne pokazuje ekstremne vrednosti ni u jednom smeru. • Grafička ilustracija ponašanja prihoda pod tom pretpostavkom mogla bi imati sledeći izgled (pogledati-grafikon VIII -2):

45. b) Prosečni prihod (prodajna cena) a) Ukupni prihod Grafikon VIII-2: Ponašanje prihoda u odnosu na obim aktivnosti (prodaje)

46. Pretpostavka pravolinijskog ponašanja prihoda donosi sledeće osnovne prednosti: - omogućava brže projekcije prihoda za alternativne nivoe aktivnosti; • izjednačava marginalni prihod s prosečnim prihodom po jedinici i tako ga čini stalnom vrednošću za sve nivoe aktivnosti unutar relevantnog raspona zaposlenosti; • eliminiše degresiju prosečnog prihoda pri visokim nivoima aktivnosti, odnosno ekonomski optimum pomera na granicu raspoloživog kapaciteta tako da poslovni ljudi mogu nesmatano razmišljati o maksimizaciji iskorišćenja kapaciteta, što često odgovara stvarnosti.

47. 2. Utvrđivanje i grafičko prikazivanje prelomne tačke a Ukupni prihod - Ukupni prihod • Svako preduzeće ulazi u svaku svoju poslovnu godinu s datim fiksnim troškovima koji su nezavisni od obima aktivnosti. Realizacija pozitivnog poslovnog rezultata pretpostavlja da prethodno, i to što pre, budu pokriveni fiksni troškovi perioda. Njihovo pokriće obezbeđuje se poslovnom aktivnošću koja donosi prihod od prodaje proizvoda i usluga i varijabilne troškove u vezi s tim. • Pretičući prihod preko varijabilnih troškova predstavlja kontribucioni dobitak, koji možemo nazvati još i marginalnim dobitkom ili kontribucionom maržom. • On je doprinos poslovnih aktivnosti najpre pokriću fiksnih troškova, a onda i formiranju neto poslovnog dobitka. Ukoliko je kontribucioni dobitak nedovoljan za pokriće fiksnih troškova, dolazi do pojave neto poslovnog gubitka.

48. Na granici između zone neto gubitka i zone neto dobitka stoji prelomna tačka (mrtva tačka, prag rentabilnosti). • Ona predstavlja onaj obim proizvodnje i prodaje pri kome je ostvareni kontribucioni rezultat jednak fiksnim troškovima za čitav period. • Drugim rečima, to je obim aktivnosti ili vremen- ski trenutak u kome dođe do izjednačavanja prihoda i ukupnih troškova koji uključuju varija- bilne troškove za taj obim i fiksne troškove za čitav period (poslovnu godinu, na primer). Otuda značaj poznavanja prelomne tačke za preduzeće ili i njegove delove (pogone s tržišnim učincima).

49. Zavisno od načina iskazivanja obima aktivnosti konkretnog poslovnog subjekta, prelomna tačka može biti izražena količinski i vrednosno ili samo vrednosno. • Količinsko izražavanje prelomne tačke dolazi u obzir samo u slučaju mopoproizvodnih preduzeća ili njegovih užih organizacionih delova. Tada prelomnu tačku utvrđujemo po jednostavnoj formuli,Fiksni troškovi perioda • Kontribucioni dobitak po jedinici proizvodapri čemu imenilac predstavlja razliku između prosečnog prihoda (prodajne cene) po jedinici i varijabilnih troškova po jedinici proizvoda. • Vrednosna prelomna tačka je tada prost umnožak količinske prelomne tačke i prodajne cene.

50. Obim aktivnosti preduzeća ili i užeg organizacionog dela najčešće nije moguće količinski izraziti, s obzirom na zastupljenost dva ili više proizvoda u asortnmanu. To je, na primer, slučaj i sa preduzećem, čiji je predračun prihoda, troškova i rezultata za nastupajuću godinu u vreme naše analize imao sledeći izgled: