I N D E K S I

1. I N D E K S I

2. POJAM, PRIMENA I VRSTE INDEKSA

3. Indeksi su relativni brojevi koji predstavljaju odnose rezličitih nivoa jedne ili više istoimenih pojava u različitom vremenu ili raznim mestima • Najčešće se izračunavaju za vremenske i geografske serije

4. Svaki indeks se dobija ako se stavi u odnos nivo pojave koji treba meriti i koji predstavlja tekuću vrednost prema nivou pojave koji služi kao baza za upoređivanje I = tekući nivo pojave x100 bazni nivo pojave

5. Indeks koji je veći od 100 pokazuje relativno povećanje pojave za onoliko procenata koliko je veći od 100. Ako je indeks manji od 100 reč je o relativnom smanjuenju pojave za onoliko procenata za koliko je manji od 100

6. Primena • Indeksi se primenjuju za ispitivanje dinamike pojava i njihovih promena po vremenu: • proizvodnja, • promet, • usluge , • troškovi , • dobiti, • ispunjenje plana • kretanje prihoda i rashoda • kretanje društvenog proizvoda po godinama • nacionalnog dohotka • proizvodnje

7. Vrste indeksa I Prema odabranoj bazi upoređenja: • Bazni • Lančani II Prema cilju upoređenja: • Indeksi dinamike (kretanja) • Geografsko-teritorijalni indeksi • Indeksi planskih zadataka • Indeksi ispunjenja plana III Prema broju serija na osnovu kojih se izračunavaju: • Individualni • Grupni

8. BAZNI I LANČANI INDEKSI

9. Bazni indeksi: Kada se uzme jedan podatak serije i prema njemu upoređuju svi ostali podaci, onda je baza indeksa stalna ili fiksna i dobijeni indeksi se nazivaju bazni indeksi Jako je bitno i najvažnije pravilno odrediti baznu vrednost Baza ne mora uvek da bude jedan od članova serije, već to može biti i neki podatak van serije

10. Lančani indeks: Ako se svaki sledeći podatak u seriji upoređuje sa podatkom koji mu prethodi,onda je baza indeksa lančana ili verižna , pa se i izračunati indeksi nazivaju lančani Pri izračunavanju lančanih indeksa uvek se polazi od drugog člana serije, jer mu prvi prethodi

11. Bazni indeksi izražavaju promene originalnih podataka vremenske serije u procentima u odnosu na baznu vrednost • Lančani indeksi izražavaju procentualnu promenu svakog podatka u seriji prema prethodnom podatku

12. INDEKSI PREMA CILJU UPOREĐIVANJA • Indeksi dinamike Indeksi dinamike se izračunavaju iz apsolutnih podataka vremenskih serija Najčešće se koriste za praćenje dinamike proizvodnje, prometa, cena, društvenog proizvoda, nacionalnog dohotka, produktivnosti rada, zaposlenosti, izvoza, uvoza…

13. Geografsko teritorijalni indeksi Indeksi pomoću kojih se upoređuje nivo istoimenih pojava na raznim teritorijama Primer: Prosečna zarada po zaposlenom u oktobru 2006. god u Beogradu (41 006 din), Novom Sadu (39 403) i Kragujevcu (28 429) koje ćemo uporediti I1= prosečna zarada u Beogradu x 100 prosečna zarada u Novom Sadu I1= 41 006 x 100 = 104 39 403

14. I2= prosečna zarada u Kragujevcu x 100 prosečna zarada u Novom Sadu I 2 = 28 429 x 100 = 72 39 403

15. Indeksi planskih zadataka • Planski zadaci se za jedan tekući period postavljaju na osnovu ostvarenih rezultata prethodnog perioda i poznavanja faktora koji uslovljavaju te rezultate i=planirani nivo pojave tekućeg perioda x 100 ostvareni nivo pojave baznog perioda

16. Indeksi ispunjenja plana • Indeks ispunjenja plana je odnos ostvarenog nivo prema planiranom nivou date pojave • Indeksi ispunjenja plana su od posebnog značaja za praćenje izvršenja plana u preduzećima

17. INDIVIDUALNI I GRUPNI INDEKSI • Indeksi koji izražavaju relativne promene jedne pojave, odnosno serije, nazivaju se individualni indeksi • Indeksni brojevi izračunati na osnovu više serija, koje se odnose na neku složenu pojavu kao celinu, nazivaju se grupni indeksi