slide1 n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
Ministerstvo za nadvore{ni raboti na Republika Finska PowerPoint Presentation
Download Presentation
Ministerstvo za nadvore{ni raboti na Republika Finska

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 27

Ministerstvo za nadvore{ni raboti na Republika Finska - PowerPoint PPT Presentation


  • 120 Views
  • Uploaded on

Ministerstvo za nadvore{ni raboti na Republika Finska. Transparentnost - Makedonija Proekt za zajaknuvawe na odgovornosta Istra`uvawe na javnoto mislewe za pristapot do informacii. KAKO GO OCENUVATE PRISTAPOT DO INFORMACII VO RM?.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'Ministerstvo za nadvore{ni raboti na Republika Finska' - madonna-douglas


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
slide1

Ministerstvo za nadvore{ni raboti

na Republika Finska

Transparentnost - Makedonija

Proekt za zajaknuvawe na odgovornosta

Istra`uvawe na javnoto mislewe

za pristapot do informacii

kako go ocenuvate pristapot do informacii vo rm
KAKO GO OCENUVATE PRISTAPOT DO INFORMACII VO RM?

Ocenka na najgolemiot del od ispitanicite (41%) e deka pristapot do informacii vo RM

e nedovolen, nasproti 26% od ispitanicite koi smetaat deka e dovolen.

slide3

KOLKU E PRA[AWETO ZA PRISTAP DO INFORMACIITE

AKTUELNO (PRISATNO VO JAVNOSTA) VO RM?

Najgolemiot del od ispitanicite (38%) smetaat deka ova pra{awe e donekade aktuelno,

nasproti 27% od ispitanicite koi smetaat deka ova pra{awe ne e mnogu aktuelno.

slide4

SPORED VAS, DALI PRISTAPOT DO INFORMACII

TREBA DA BIDE SLOBODEN?

Najgolemiot del od ispitanicite (94%) smetaat deka pristapot do

informacii treba da bide sloboden.

slide5

SO KOJ OD SLEDNITE IZRAZI GO OBJASNUVATE

SLOBODNIOT PRISTAP DO INFORMACIITE:

(na ova pra{awe odgovorile samo onie koi na

prethodnoto pra{awe odgovorile so DA)

Najgolemiot broj od ispitanicite (68%) go objasnuva slobodniot pristap do informaciite

kako ,,sloboden pristap do informacii kade ograni~uvawata se regulirani so zakon".

slide6

KOJ OD SLEDNIVE ZASEGNATI SUBJEKTI TREBA DA IMA PRAVO NA

SLOBODEN PRISTAP DO INFORMACIITE SO KOI RASPOLAGA VLASTA?

Najgolemiot del od ispitanicite smetaat deka gra|anite (88%) i novinarite (85%)

treba da imaat sloboden pristap do informaciite so koi raspolaga vlasta.

slide7

SPORED VAS, KOI OD SLEDNIVE INSTITUCII SE OBVRZANI

DA OVOZMO@AT SLOBODEN PRISTAP DO INFORMACIITE?

Najgolemiot broj od ispitanicite smetaat deka Vladata na RM (90%), Sobranieto na RM (81%),

Podra~nite edinici na ministerstvata (81%) i lokalnite vlasti (81%)

se obvrzani da ovozmo`at sloboden pristap do informacii.

slide8

DALI ZNAETE DEKA SLOBODNIOT PRISTAP DO

INFORMACIITE E USTAVNO ZAGARANTIRANO PRAVO

Najgolem del od ispitanicite (59%) znaat deka slobodniot pristap do informaciite

e ustavno zagarantirano pravo, nasproti 41% od ispitanicite koi ne znaat.

slide9

KAKO OCENUVATE KOLKU E PRISTAPOT DO INFORMACII

REGULIRAN SO POSTOE^KITE ZAKONI?

Najgolem del od ispitanicite (39%) smeatat deka pristapot do informacii e nedovolno

reguliran so postoe~kite zakoni, nasproti 23% od ispitanicite koi smetaat deka e

dovolno reguliran.

slide10

DALI VI SE POZNATIPROCEDURITE ZA

PRISTAP DO INFORMACII?

Najgolem del od ispitanicite (67%) ne gi poznavaat procedurite za pristap do informacii,

nasproti 33% od ispitanicite koi istite gi poznavaat.

Eve nekolku mislewa po odnos na procedurite za postoe~kiot pristap do informaciite.

Ve molime da ja iska`ete va{ata soglasnost ili nesoglasnost za sekoe tvrdewe poodleno

(na ovie pra{awa odgovarale samo onie ispitanici koi na prethodnoto pra{aweodgovorile so DA)

slide11

PROCEDURITE SE EDNOSTAVNI

Najgolem del od ispitanicite (38%) ne se soglasuvaat deka procedurite se ednostavni.

slide12

ODNOSOT NA SLU@BENIKOT KON GRA\ANINOT

KOJ BARA INFORMACIJA E KOREKTEN

Najgolem del od ispitanicite (39%) ne se soglasuvaat deka odnosot na slu`benicite e korekten.

slide13

DALI DO SEGA STE POBARALE INFORMACIJA OD

JAVNATA ADMINISTRACIJA?

Najgolem del od ispitanicite (55%) ne pobarale informacija, a onie {to pobarale,

najgolemiot del (38%) pobarale informacija za li~ni ili semejni potrebi.

slide14

DALI STE IMALE POTE[KOTII PRI DOBIVAWE NA

BARANITE INFORMACII ?

(odgovorite na pra{awata od 19-21 se odnesuva na

poslednoto barawe)

Najgolem del od ispitanicite (70%) koi pobarale informacija imale pote{kotii pri

dobivawe nabaranite informacii.

slide15

KAKVI BILE POTE[KOTITE?

Na 36% od ispitanicite ne im bile jasni proceduralnite ~ekori, 33% od ispitanicite bile

odbieni bez obrazlo`enie, a 27% od ispitanicite ne gi dobile baranite odgovori.

slide16

AKO NE JA DOBIVTE INFORMACIJATA, [TO STORIVTE?

(mo`ni se pove}e odgovori)

Najgolem del od ispitanicite (74%) ni{to ne storile.

slide17

DALI SMETATE DEKA VO BARAWETO ZA PRISTAP DO INFORMACII

TREBA DA BIDE NAVEDENA PRI^INATA ODNOSNO INTERESOT

ZO[TO INFORMACIJATA SE BARA?

Najgolem del od ispitanicite (66%) smetaat deka vo baraweto za pristap

do informacija treba da bide navedena pri~inata odnosno interesot

zo{to informacijata se bara.

slide18

ZA KOJ OD DOLE NAVEDENITE PRISTAPI NA

JAVNATA ADMINISTRACIJA BI SE OPREDELILE?

Najgolem del od ispitanicite (47%) se izjasnile za t.n. "pasiven pristap" kade informaciite se dostapni samo vrz osnova na barawe, nasproti 33% od ispitanicite koi se izjasnile za t.n. "aktiven pristap" kade informaciite se dostapni bez barawe bidej}i se publikuvaat javno.

slide19

DALI SMETATE DEKA TREBA DA SE IZGOTVI I DONESE NOV SISTEMSKI ZAKON ZA SLOBODEN PRISTAP DO INFORMACIITE?

Najgolem del od ispitanicite (67%) smetat deka treba da se izgotvi i

donese nov sistemski zakon za sloboden pristap do informaciite,

a samo 5% od ispitanicite ne se soglasuvaat.

slide20

SPORED VAS, KOJ TREBA DA POKRENE INICIJATIVA ZA DA SE IZGOTVI I

DONESE NOV SISTEMSKI ZAKON ZA SLOBODEN PRISTAP DO INFORMACIITE?

Najgolem del od ispitanicite (30%) smetat deka inicijativata da se izgotvi i donese nov sistemski zakon za

sloboden pristap do informaciite treba da ja pokrene Vlada na RM, a po 21% od ispitanicite smetaat deka

toa treba da go storat gra|anite odnosno Sobranieto na RM.

slide21

KAKVI SE VA[ITE O^EKUVAWA PO ODNOS NA EFIKASNOSTA VO

SPROVEDUVAWETO NA ZAKONSKITE ODREDBI OD STRANA NA

JAVNATA ADMINISTRACIJA VO SLU^AJ ZAKONOT DA BIDE DONESEN

Najgolem del od ispitanicite (52%) o~ekuvaat deka javnata administracija }e gi sproveduva

zakonskite odredbi na efikasen na~in, nasproti 32% od ispitanicite koi toa ne go o~ekuvaat.

slide22

DALI SMETATE DEKA U^ESTVOTO NA JAVNOSTA I

NEVLADINITE ORGANIZACII VO PROCESOT NA

SPROVEDUVAWE NA ZAKONSKITE ODREDBI ]E I POMOGNE

NA JAVNATA ADMINISTRACIJA VO SPROVEDUVAWETO NA ISTITE?

Najgolem del od ispitanicite (69%) smetaat deka u~estvoto na javnosta i nevladinite organizacii vo procesot na sproveduvawe na zakonskite odredbi }e i pomogne na javnata administracija.

slide23

DALI CENITE DEKA ONOJ KOJ ODOGOVARA NEGATIVNO NA DOSTAVENOTO BARAWE

ZA KONKRETNI INFORMACII E DOL@EN DA DADE OBRAZLO@ENIE NA

NEGATIVNIOT ODGOVORI PRAVNA POUKA DO BARATELOT NA INFORMACII?

Ispitanicite (84%) smetaat deka za negativen odgovor na dostaveno

barawe treba da se dade obrazlo`enie i pravna pouka.

slide24

DALI TREBA DA POSTOI SUDSKA ZA[TITA ZA IZDAVAWE INFORMACII

KOI SOZDAVAAT POSLEDICI VRZ FIZI^KI I PRAVNI LICA?

Ispitanicite (88%) smetaat deka treba da postoi sudska za{tita za izdavawe informacii

koi sozdavaat posledici vrz fizi~ki i pravni lica.

slide25
Zaklu~oci
  • Javnosta vo Republika Makedonija pravoto na pristap do informacii go osoznava kako so Zakon regulirano pravo, pristapot do informacii go ocenuva kako nedovolen no sepak kako negovi glavni karakteristiki gi izdvojuva ednakvosta i otvorenosta.
  • Javnosta go smeta ova pra{awe za donekade aktuelno.
  • Nedvosmislen stav na javnosta e deka pristapot do informaciite treba da e sloboden i istitot go razbira kako pristap do informacii kade ograni~uvawata treba da se regulirani so zakon
  • Javnosta smeta deka gra|anite, novinarite i nevladinite organizacii treba da bidat preferirani po odnos na pravoto na sloboden pristap do informaciite a Vladata na RM (ministerstvata so nivnite podra~ni edinici), Sobranieto na RM i lokalnite vlasti treba da ovozmo`at sloboden pristap do informaciite.
  • Del od javnosta (41%) ne znae deka slobodniot pristap do informacii e ustavno zagarantirano pravo.
  • Javnosta smeta deka pristapot do informaci ne e dovolno reguliran so postoe~kite zakoni, pri {to nieden ispitanik ne navede postoe~ki zakon so koj ova pra{awe e regulirano
  • Javnosta izrazuva nepoznavawe na procedurite za pristapot do informacii, a od onie {to gi poznavaat procedurite, zabele{ki bea upateni na slo`enosta na procedurite, cenata i odnosot na slu`benicite.
slide26
Edna polovina od ispitanicite ne pobarale informacija, a od onie {to pobarale najgolemiot del (dve tretini) toa go storile edna{{do tri pati, pri {to 70% od niv se soo~ile so pote{koti
  • Kako najkarakteristi~ni pote{kotii se javuvaat nejasnite proceduralni ~ekori, odbivaweto bez obrazlo`enie i nedobivaweto na odgovor, pri toa najgolemiot del od niv (74%) koga se soo~ile so ovie pote{kotii ne storile ni{to
  • Izjasnuvaweto na ispitanicite so koe go preferiraat naveduvaweto na pri~inata (interesot) vo baraweto za pristap do informacii, kako i "pasivniot" pristap do informacii (samo vrz osnova na barawe), vo sporedba so "aktivniot", uka`uva na nepoznavawe na doka`anite prednosti na "aktivniot" pristap od strana na javnosta kako i nepoznavawe na standardot, informacijata da se dostavuva bez pritoa da se naveduva pri~inata (interesot).
  • Javnosta ne e dovolno zapoznaena so zakonskite ograni~uvawa povrzani so dostapnosta na informaciite koi ja zagrozuvaat bezbednosta i odbranata na dr`avata, potoa informacii koi se odnesuvaat na istraga, pokrenuvawe na obvinenija i vodewe na sudska postapka kako i informacii koi go zagrozuvaat sproveduvaweto na monetarnata i politikata na devizno rabotewe na dr`avata.
  • Prethodniot zaklu~ok se odnesuva i na informaciite koi se odnesuvaat na komercijalni drugi ekonomski interesi (privatni ili javni) kako i za informacii za nadvore{nata politika na RM.
  • Javnosta smeta deka treba da se izgotvi i donese nov sistemski zakon za sloboden pristap do informacii a inicijativata treba da ja pokrene Vladata i Sobranieto na RM, kako i gra\anite na RM.
  • Iako, javnosta o~ekuva javnata administracija efikasno da gi sproveduva zakonskite odredbi istata gi podr`uva site dopolnitelni aktivnosti koi bi go podobrile pristapot do informacii, vklu~uvaj}i gi aktivnostite na javnosta i NVO-ata koi mo`at da go unapredat procesot na sproveduvawe na zakonskite odredbi.
  • Javnosta o~ekuva vo noviot Zakon da bidat vgradeni odredbi so koi negativni odgovori po osnova na barawe treba da se prosledeni so obrazlo`enie i pravna pouka, a vo slu~ai na izdavawe na informacii koi sozdavaat posledici vrz fizi~ki i pravni lica deka treba da postoi sudska za{tita.
slide27
Preporaki
  • Zgolemuvawe na nivoto na aktuelnost na pra{aweto za pristapot do informacii po pat na dopolnitelno aktuelizirawe na ovoj problem vo javnosta.
  • Zgolemuvawe na nivoto na informiranost na javnosta po odnos na reguliranosta na pra{aweto za pristapot do informacii vo Ustavot i vo postoe~kite zakoni.
  • Postoe~~kata regulativa treba da se unapredi vo pravec na namaluvawe na slo`enosta na procedurite, namaluvawe na cenata za dobivawe na informaciite, kako i utvrduvawe na jasni proceduralni ~ekori vklu~uvaj}i soodvetni obrazlo`enija i pouki.
  • Neohodna e obuka za slu`benicite za poadekvatna komunikacija so gra|anite.
  • Javnosta da se informira podetalno so prednostite na "aktivniot" pristap do informacii, a zakonodavecot da gi vgradi site neophodni odredbi so koi "aktivniot" pristap do informacii }e dobie prednost po odnos na "pasivniot" pristap do informacii.
  • Javnosta da bide podetalno zapoznaena so zakonskite ograni~uvawa povrzani so dostapnosta na informaciite
  • Da se izgotvi i donese nov sistemski zakon za sloboden pristap do informacii, a inicijativata da ja pokrene Vladata i Sobranieto na RM, kako i gra|anite na RM.
  • Da se prevzemat dopolnitelni aktivnosti koi bi go podobrile pristapot do informacii, vklu~uvaj}i gi aktivnostite na javnosta i NVO-ata koi mo`at da go unapredat procesot na sproveduvawe na zakonskite odredbi.