1 / 32

Врњачка бања, 15. - 17. мај 2014 .

Препоруке за вештачење душевних болова као последице злостављања на раду. Врњачка бања, 15. - 17. мај 2014. Прим . др. сци . Зоран Иванов спец. мед. рада. Прим . др Веселин Говедарица спец. мед.рада. Прим мр. сци . Милена Иванов спец. мед. рада. Мирјана Николић

lynch
Download Presentation

Врњачка бања, 15. - 17. мај 2014 .

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. ПрепорукезавештачењедушевнихболовакаопоследицезлостављањанарадуПрепорукезавештачењедушевнихболовакаопоследицезлостављањанараду Врњачка бања, 15.-17.мај 2014.

  2. Прим. др.сци. ЗоранИванов спец. мед. рада Прим.др Веселин Говедарица спец. мед.рада Приммр. сци. Милена Иванов спец. мед. рада МирјанаНиколић психолог ДрСнежанаПопов психијатар

  3. Овеактивностиподразумевају све радње које су усмерене на дискредитацију жртве са циљем даона самостално затражи раскид радног односа. Од пресудногзначајајеутврђивање понашањакојауказујуназлостављањеПравилнику о правилимапонашања послодавца и запослених у везисапревенцијом и заштитомодзлостављањанарадукојасемогуназватимобизирајућимактивностима(акодужетрају) илиакцијама(акокраћетрају). Правилником судате основне одреднице.Међутим, у свакодневном раду се текуочава„креативност“ лица која се терете за злостављање у остваривањудо саднепознатихмобизирајућих активности.Брже мутирају од вируса грипа.

  4. Мобизирајуће активности (акције), мобинг понашања немогућностодговарајућегкомуницирања нарушавањедобрихмеђуљудскиходноса сексуалноузнемиравање нарушавањепрофесионалногинтегритета нарушавањездрављазапосленог нарушавањеличногугледазапосленог сексуалнозлостављања

  5. Оштећениморададокажедајезбогпротивправногпонашања(мобизирајућеактивности)штетникапретпеодушевниболзбогкојеимаправонановчанунакнаду у смислучлана 200. ЗОО. Koдзлостављања душевни болови настају због поверде угледа, части и права личности

  6. тужбaпротивзлостављањанараду

  7. Циљрада утврђивањефазавештачењапретрпљенихдушевнихболовакодзлостављанихнараду

  8. детекцијамобизирајућихактивностидетекцијамобизирајућихактивности одређивањефреквенције, интензитета и времена злостављања на раду („количина, ризикколичинемобинга, основ у периодуобухваћномтужбом за процену интензитета и трајањафизичког и психичког бола постављањезахтевазанематеријалнуштету

  9. 1 1.ДДетекцијаиквантификацијамобизирајућихактивностипрема Правилникуоправилимапонашањапослодавацаизапосленихувезиса превенцијомИзаштитомодзлостављањанараду • Navedena su ponašanjakoja bi mogladaukažu *nazlostavljanjeiliseksualnouznemiravanje (od 1 do 7) naosnovučlana 28. Zakona o sprečavanjuzlostavljanjanaraduiPravilnika o pravilimaponašanjaposlodavacaizaposlenih u vezisaprevencijomizaštitomodzlostavljanjanaradu. • ** nemogućnostodgovarajućegkomuniciranja (od 8 do 14 ) • *** нарушавањедобрихмеђуљудскиходноса (od 15 do 22 ) • ****narušavanjeličnogugledazaposlenog (od 23 do 34 ) • ***** NARUŠAVANJE PROFESIONALNOG INTEGRITETA (od 35 do 62) • ******narušavanjezdravljazaposlenog ( od 63 do 70) • ******* seksualno uznemiravanje (od 71 do 80) • Obrađeno je sedampoglavljasaukupno 80 navedenihmobizirajućihaktivnosti.

  10. Уидентификацијииоцениинтензитетанеопходнајепредходнаедукација -лицакојеобављаиспитивање- особекојасесматра злостављаномнараду - лицакојесетеретиза злостављење. Идентификацијасеморапосматратиусветлудоброг(добрепраксе)руковођењаиоправданостизадавањараднихзадатак, односномеђусобногкомуницирања . Правилникједаоосновнеактивностидосадапрепознатеу праксисамогућношћупроширивање “листе”.

  11. Сигурноједаћесеонапрошириватијављањемновихактивностиузлостављањунарадуштоћеомогућаватиквалитенијииобјективнијиприступуспречавањуиминимизирањуовепрофесионалнештетности, тенијениједнарубриказакључена, већјеотвореназанадоградњу(“нијекрај“)

  12. Интензитетмобизирајућихактивностии фреквенција 2 • Уносесефреквенцијеиоценеинтензитетамобизирајућихактивностиуапликативнипрограм 1. • Наосновудобијенихвредностиприказанисусегментиса „отиском“ мобизирајућихактивности “количина мобинга” • Уочавасе структура сегмената са вредношћу “количине мобинга” натужиоца

  13. Структура количине мобинга

  14. Moguća odstupanja...

  15. Vremezlostavljanaradu 3 Vremezlostavljanaradu(je od 11.7.2013. do 15.3.2014.)

  16. Određivanje “ризика količine мобинга” rQM 4 rQM = Qm x (0,08 x n)

  17. Dominantanintenzitetmobizirajućihaktivnosti je 72,65 % kodnarušavanjadobrihmeđuljudskihodnosa. “Rizikkoličinemobinga” je 72,65 % x 0,672= 48,82 % Trajanjemobizirajućihaktivnostiodnajmanje8meseci(1 mesec =0,083 godine) = 0,672 godine

  18. Процена душевних болова (критеријуми) Вредност „ризика количине мобинга“ индикативна је за процену привременихдушевнихболова (лаки, средњи и тешки степен) у периоду доказаногзлостављањанарадуи служи као основазаодређивањенематријалнештете.

  19. Увид у медицинскудокументацију Вештачење се односи на критични период, тако да има елементе актуарства. У вештачењу треба навести медицинску документацијуу критичном периоду

  20. 5 Душевнибол Детаљним увидом у судске списе и медицинску документацију, на основу анамнестичких података и прегледа вештака у судском процесуирању утврђују се чињенице да ли је у критичном периоду оштећени био изложен учесталим стресогеним активностима на радном месту које су имале елементе хронификације које су последично довеле до повећане реактивности на угрожавајуће стимулусе. Оштећени је у стању појачане осетљивости и истовремено ослабљених капацитета за суочавање са стресним ситуацијама, што доводи до његове дестабилизације, те се од тог периода региструје нарушавање његовог психофизичког интегритета праћеног интензивним психофизиолошким реакцијама, променама расположења, здравственим и когнитивним сметњама. Неопходно је уочити да ли у доступној медицинској документацији постоји траг о обраћању за медицинску помоћ лекару и неуропсихијатру, да ли је препоручена и која терапију, да ли је препоручено и кориштено боловање и измештање из стресне ситуације.

  21. Питањеинтензитетапривременихдушевнихболоваје и иначејакосложено.Онибииндиректномоглидасеодређујунаосновуобјективизованог "ризикаколичинемобинга". Субјективнакомпонентабимогладасепроценинаосновумедицинскедокументације.Упоређивањемобјективноутврђенихподатака и индивидуалнереакцијенамобизирајућеактивностимоглобидаукаженаинтензитетпривременихдушевнихболовакојејемобингованипретрпео. У моментима вербалног сукоба долази код оштећеног до реактивних сметњи које дефинишу душевне болове  због повреде угледа и части који могу бити у моменту  „блиског сусрета“ и неколико дана након тешког степена. Имајући у виду стресогене  факторе  из радне средине и психолошки притисак којем може бити оштећени изложен у дужем временском периоду  могу се очекивати  неуротске сметње из круга анскиозно депресивних сметњи  реактивног карактера, ситуационо условљених са знацима   повишене напетости,  поремећаја сна, пада виталних динамизама, осећајем тескобе и беспомоћности за време трајања стресне ситуације  који може бити различитог степена.

  22. Изложеност психолошком притиску у дужем временском периоду представља за оштећеног кризну ситуацију која њега изазива одређене психичке сметње  које ремете индивидиаулну  равнотежу. Битно обележје реактивног стања је осећај угрожености и постојање уске повезаности  са   догађајима који су условили наведене. Важно је установити да ли су код оштећеног раније евидентиране психичке сметње. Ситуација у радној средини довела је у неравноправан положај оштећеног у односу на остале раднике који се могу дистанцирати од њега доводећи до   несигурности и субјективног осећаја  да му је ускраћено право да обавља свој посао. Постојеће сметње  дефинишу душевне болове  који су уобичајено у почетку тешког степена. Ангажовањем допунских когнитивних потенцијала  афективни набој слаби и након тога  душевни болови током  времена постаје блажи нестајањем кризне ситуације. Искуствонаводидаје неопходан мултидисциолинарниприступ икритичкоусаглашавање,јерсеради о повреди угледа, части и права личности које доводе до различитог интензитета душевних болова. Привременидушевниболовиседелепо интензитету наболовеслабог, средњег и тешкогстепена..

  23. Nalazi mišljenje У Налазу и мишљењутреба навести, наосновуцелокупнедокументације у списима, прегледаоштећеногпотребнојасне и прецизнеодговореназахтевсудакојисеодносенапостојањамобизирајућихактивности и њиховонавођењепремаПравилнику(Сл.гласник РС 62/10), период злостављања на раду, манифестацију привремених душевних болова и њихов интензитет. Налази се домининтна вредност мобизирајућих активности (понашања од који се требају запослеми уздржавати) лица које се терети за злостављање на раду у једном од сегмената злостављања на раду (сексуалноузнемиравање, далијетонемогућностодговарајућегкомуницирањаилинарушавањедобрихмеђуљудскиходноса, односнонарушавањеличногугледазапосленог, илинарушавањепрофесионалногинтегритета, сексуално злостављање.) . Налази се хетерогеност карактерамобизирајућихактивностикојесепонављају у овом периоду Налази се проверљиво време мобизирајућих активности.

  24. Налази се вредност “ризика количине мобинга”,степенује се и чини основ за процену душевног бола мобинговане особе као лаки, средњи и тешки Налази се манифестација привремених душевних болова због повреде угледа и части у виду ситуационо условљених реактивних сметњи са знацима   повишене напетости,  поремећаја сна, пада виталних динамизама, осећајем тескобе и беспомоћности које ремете психофизиолошки интегритет и доводи у неравноправан положај оштећеног у односу на остале раднике који се могу дистанцирати од њега доводећи до   несигурности и субјективног осећаја  да му је ускраћено право да обавља свој посао. • . Утврђујесестепенпретрпљенихпривременихдушевнихболова. Привременидушевниболовиседелепо интензитету наболовеслабог, средњег и тешкогстепена. Они су у почетку обично тешког степена. Ангажовањем допунских когнитивних потенцијала  афективни набој слаби и  душевни болови временом постају средњег и лаког степена и изчезавају нестајањем кризне ситуације.

  25. Iz presude... Судсматранаведенеизносеадекватнеутврђенимстепенимапретпљенихдушевнихболовазбогповредеугледа, части, слободеиправаличности, апосебноводећирачунаосврсикојојслужинакнаданематеријалнештетепоовимосновима, какобисетужиоцупружилаизвеснасатисфакцијазаисте, тесеуспоставилапсихичкаиемотивнаравнотежакодтужиоцакојајепостојалапрештетногдогађаја, алиистовременоводећирачунадасенакнадомнематеријалнештетенепогодујетежњамакојесунеспојивесањеномприродом. Утврђујесеоглашавањетужбеујавнимгласилимаодстранетужиоца.

More Related