1 / 18

Određivanje koncentracije nitrita Metodom po Green-u (1982)

Određivanje koncentracije nitrita Metodom po Green-u (1982). Kada merimo koncentraciju nitrita? * najčešće, u slučaju kada nas zanima koncentracija NO. Koji je značaj NO-a?.

luyu
Download Presentation

Određivanje koncentracije nitrita Metodom po Green-u (1982)

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Određivanje koncentracije nitrita Metodom po Green-u (1982)

  2. Kada merimo koncentraciju nitrita?* najčešće, u slučaju kada nas zanima koncentracija NO Koji je značaj NO-a? • Jedan od glavnih signalnih molekula u nervnim ćelijama i imunom sistemu, bilo da deluje unutar ćelija gde se proizvodi, bilo da deluje na okolne ćelije. Utiče na neuralnu transmisuju. • Dovodi do relaksacije glatke muskulature krvnih sudova, tj. do vazodilatacije tako što deluje na enzim guanil ciklazu, stimulišući produkciju intracelularnog medijatora cGMP-a. • Može biti uključen u aktivaciju proteina S-nitrozilacijom

  3. Azot oksid(NO) • Sintetiše se u različitim tipovima ćelija iz arginina aktivnošću NO sintaze (NOS) • Polu-život mu je samo nekoliko sekundi in vivo • Glavna metabolička sudbina NO je oksidacija do nitrata pod uticajem oksihemoglobina eritrocita i autooksidacija do nitrita • Nitrati i nitriti cirkulišu krvotokom i ekskretuju se urinom • Cirkulišući nitrati i nitriti ukazuju na produkciju NO • Mogu se meriti u serumu, urinu različitim metodama: kolorimetrijom, spektrofotometrijom, fluorimetrijom, gasnom i tečnom hromatografijom, masenom spektrofotometrijom

  4. Šta se radi u našoj laboratoriji ? • Kultura Leydig-ovih ćelija • Ispitivanje signalnog puta NO- cGMP-steroidogeneza • Jedan od načina aktivacije ovog signalnog puta je stimulacija ćelija donorom NO – dipropilentriaminom (DPTA) • Kada se radi ispitivanje uticaja stresa na steroidogenezu, takođe se između ostalog meri i koncentracija nitrita zato što stres indukuje iNOS, proizvodi se NO. • Leydigove ćelije proizvode samo male količine NO, dok makrofage koje se nalaze u intersticijumu proizvode mnogo više NO

  5. METODA PO GREEN-U Princip metode: nitriti reaguju sa Griess-ovim reagensom, pri čemu se dobija ljubičasta azo boja. Intenzitet boje zavisi od koncentracije nitrita. Ovom metodom se mogu određivati i nitrati. GRIESS-OV REAGENS • sulfanilamid (SA) Mw=172.2 1g / 100ml 5% H3PO4 • naftaletilendiamin (NEDA) Mw=259.2 0.1g / 100ml dH2O Rastvore spojiti u razmeri 1:1 i mešati na magnetnoj mešaliciu mraku na 4°C – 30 minuta.

  6. STANDARDNA KRIVA • standard NaNO2 Mw=69 0.138g / 10ml dH2O 200mM 1000xR ↪ 10l + 9.99ml dH2O 2 x 100M 1ml STD (2 x 100M ) + 1 ml M199 100 M 2xR↪1ml STD + 1 ml M199 50 M 2xR↪1ml STD + 1 ml M199 25 M 2xR↪1ml STD + 1 ml M199 12.5 M 2xR↪1ml STD + 1 ml M199 6.25 M 2xR↪1ml STD + 1 ml M199 3.125 M 2xR↪1ml STD + 1 ml M199 1.56 M 2xR↪1ml STD + 1 ml M199 0.78 M 2xR↪1ml STD + 1 ml M199 0.39 M 2xR↪1ml STD + 1 ml M199 0.195 M

  7. SLEPA PROBA: 100l M199 + 100l Griess-a UZORCI: 100l uzorka + 100l Griess-a STANDARDI: 100l standarda + 100l Griess-a INKUBACIJA: 10 minuta na sobnoj temperaturi MERENJE APSORBANCE NA FOTOMETRU: = 546nm

  8. REDOSLED DODAVANJA U MIKROTITAR PLOČU • Oznaka well-a Šta dodajemo??? • 2A (slepa proba) 100l M199 + 100l Griess reagensa • 3A,4A 100l M199 + 100l Griess • 5A,6A 100l (STD 0,195M) + 100l Griess • 7A,8A 100l (STD 0,39M) + 100l Griess • 9A,10A 100l (STD 0,78M) + 100l Griess • 11A,12A 100l (STD 1,56M) + 100l Griess • 1B,2B 100l (STD 3,125M) + 100l Griess • 3B,4B 100l (STD 6,25M) + 100l Griess • 5B,6B 100l (STD 12,5M) + 100l Griess • 7B,8B 100l (STD 25M) + 100l Griess • 9B,10B 100l (STD 50M) + 100l Griess • 11B,12B 100l (STD 100M) + 100l Griess • 1C,2C 100l Uzorak 1 + 100l Griess • 3C,4C 100l Uzorak 2 + 100l Griess

  9. Radioimunološka analiza (RIA) • Radioimunološka i njoj srodne analize predstavljaju neophodne istaživačke metode u mnogim naučnim oblastima: • imunologiji, • endokrinologiji i neuroendokrinologiji, • molekularnoj biologiji, • virusologiji, • farmakologiji, • kao i u drugim oblastima istaživanja vezanim za reprodukciju domaćih životinja, reprodukciju riba, detekciju hormona i njihovih ostataka u namirnicama životinjskog porekla.

  10. Radioimunološka analiza (RIA) • zasniva se na originalnim zapažanjima Yalowa i Bersona (1953) da male koncentracije antitela na insulin mogu da se detektuju zahvaljujući njihovoj sposobnosti da vezuju radioaktivni insulin (insulin obeležen sa I-131). • RIA se koristi za određivanje velikog broja supstanci u uzorcima različitog porekla (krvni serum, mleko, plazma, tkivo...) i to: peptidnih hormona, ne-peptidnih hormona, cikličnih nukleotida, lekova, virusnih proteina, enzima.

  11. Princip RIA • Nepoznata koncentracija antigena može da se odredi zahvaljujući fizičko-hemijskoj kompeticiji koja postoji između radioaktivno obeleženog (Ag*)i neobeleženog antigena (Ag) za ista vezna mesta na antitelu (Ab). • Neobeležena molekula antigenamože biti supstanca koja se koristi kao standard i koja se u poznatim količinama dodaje u reakciju, ili antigen iz uzorka čija se koncentracija određuje. • Sposobnost antigena, koji se koristi kao standard, da kompetituje saAg* za vezna mesta naAb, mora biti istovetna takvoj sposobnosti supstance čiju koncentraciju želimo da odredimo.

  12. AgAb Postavljanje komponenti RIA u analizu Rastvor Ag- u sve epruvete ista količina (isti nivo radioaktivnosti) Rastvor Ab - u sve epruvete ista količina i to ona koja vezuje od 30-50% Ag u odsustvu neobeleženog Ag. RastvorS - rastuće koncentracije (S1 – S8), a nakon toga uzorci. S AgAb S

  13. Ukoliko se u reakciji povećava količina neobeleženog Ag (tj. hormona koji ispitujemo), ograničen broj veznih mesta na antitelu se postepeno zasićuje i antitelo vezuje za sebe sve manju količinuAg*, što predstavlja proces kompetitivne inhibicije. • Ako ne postoji neka nespecifična inhibicija imunohemijskereakcije, smanjeno vezivanje obeleženog antigena (Ag*), govori o većem prisustvu neobeleženog Ag u reakciji.

  14. Merenje • Veličina koja se može direktno meriti u reakcionom sistemu jeste radioaktivnost Ag* i radioaktivnostAg*-Ab • F - količina slobodnog Ag* • B – količina Ag* koji je formirao kompleks sa Ab • T – ukupna količina Ag*i predstavlja B+F

  15. Prisustvo neobeleženog antigena inhibira formiranje obeleženog kompleksa. Stepen inhibicije je srazmeran prisutnoj količini neobeleženog antigena. • Izražava se odnosom: B/F, B/T ili B/B0 • B0 – maksimalno vezivanje Ag* za Ab u odsustvu neobeleženog Ag • Da bismo odredili nepoznatu koncentraciju Ag, stepen kompetitivne inhibicije u nepoznatom uzorku poredimo sa stepenom kompetitivne inhibicije standarda.

  16. Razdvajanje slobodnog od vezanog antigena • Može se vršiti na više različitih načina, a u našoj laboratoriji koristi se metoda koja podrazumeva korišćenje AKTIVNOG UGLJA. • Aktivni ugalj adsorbuje i taloži sve slobodne obeležene antigene, tako da u supernatantu ostaju samo formirani KOMPLEKSI Ag-Ab i Ag*-Ab • Izmerena radioaktivnost supernatanta obrnuto je proporcionalna količini prisustnog neobeleženog Ag (tj.HORMONA koji ispitujemo)

More Related