EMOCIJE

1. EMOCIJE SUBJEKTIVAN NAČIN REAGOVANJA NA STVARNOST EMOCIJE SADRŽE TRI VRSTE POJAVA: 1. FIZIOLOŠKE PROMENE 2. PROMENE U PONAŠANJU 3. DOŽIVLJAJ EMOCIJE - subjektivan je i predstavlja AFEKTIVNI TON koji prati emociju i može biti stanje: PRIJATNOSTI ILINEPRIJATNOSTI

2. Podela emocija: Imajući u vidu složenost emocija delimo ih na: • PRIMARNE: RADOST, TUGA, GNEV, STRAH... 2. SEKUNDARNE: ONE NASTAJU STAPANJEM I MEŠANJEM PRIMARNIH EMOCIJA UZ ZNAČAJNO UČEŠĆE SAZNAJNE KOMPONENTE....

3. SEKUNDARNE EMOCIJE DELE SE NA: Emocije koje se odnose na čulnu stimulaciju: (bol, odvratnost, užas, uživanje) Emocije koje se odnose na samoocenu i moral: (sram, ponos, osećanje krivice) Emocije koje se odnose na druge ljude: (ljubav, sažaljenje, mržnja, prekor, strahopoštovanje) Emocije vezane za estetsko procenjivanje: (humor, lepota, čudjenje, divljenje) Raspoloženja: (neraspoloženost, oduševljenje, anksioznost

4. DEFINICIJA EMOCIJA: STANJE POVEĆANE BUDNOSTI ORGANIZMA PRIJATNOSTI KOJE PRATI DOŽIVLJAJ NEPRIJATNOSTI KOJE PRATE FIZIOLOŠKE (TELESNE) PROMENE I KOJE SE ISPOLJAVA U SPOLJAŠNJEM PONAŠANJU (ekspresija emocija)

5. EMOCIONALNI DOŽIVLJAJI MOGU BITI: AFEKTI: (AKTUELNI DOŽIVLJAJI) ODLIKUJE IH:NAGLOST, VELIKI INTENZITET, BURAN TOK, IZRAŽENE TELESNE I PSIHIČKE PROMENE. NA PRIMER: NEOBUZDAN BES, PANIČNI STRAH, EUFORIJA... SUŽENJE SVESTI, NEMANJE SAMOKONTROLE, OMETENI SU INTELEKTUALNI PROCESI, OLAKŠAVAJUĆA OKOLNOST NA SUDU. POTREBA ZA “PRAŽNJENJEM AFEKATA”

6. RASPOLOŽENJA: (AKTUELNI DOŽIVLJAJI KOJI SE U DATOM TRENUTKU SVESNO DOŽIVLJAVAJU) NISU INTENZIVNA, ALI SU DUGOTRAJNA EMOCIONALNA STANJA, ONA MOGU DA OBOJE SVESNO DOŽIVLJAVANJE STVARNOSTI -DOMINANTNA RASPOLOŽENJA KOD NEKIH TIPOVA TEMPERAMENATA -RASPOLOŽENJA NEPOZNATOG POREKLA ILI IZAZVANA SPOLJAŠNJIM DOGAĐAJEM

7. SENTIMENTI: NISU AKTUELNI DOŽIVLJAJI VEC DISPOZICIJE. (NPR: LJUBAV, MRŽNJA, PATRIOTIZAM) ZA RAZLIKU OD EMOCIJE KOJA JE AKTUELNI DOŽIVLJAJ, SENTIMENT JE TRAJNA STRUKTURA KOJA OMOGUĆAVA DA SE NEKA EMOCIJA PONOVO DOŽIVI POD ODREĐENIM USLOVIMA. SENTIMENTI NASTAJU ZBOG STVORENIH ASOCIJACIJA IZMEĐU EMOCIJA I OSOBA ILI OBJEKATA.

8. ORGANSKE PROMENE PRI EMOCIJAMA: OVE PROMENE IMAJU BIOLOŠKI SMISAO NPR: STRAH,GNEV... PRIPREMA ORGANIZMA ZAER? (ŠTA JE TO ER?)

9. AKTIVIRANJE AUTONOMNOG SIMPATIČKOG NERVNOG SISTEMA- to dovodi do ubrzanog rada srca i do bolje snabdevenosti organa krvlju • SRŽ NADBUBREŽNE ŽLEZDE LUČI ADRENALIN I NORADRENALIN- što predstavlja nastavak dejstva simpatičkog nervnog sistema.ubrzan rad srca, viši krvni pritisak, povlačenje krvi saperiferije, sirenje krvnih sudova u mozgu i mišićima • ADRENALIN UTIČE I NA POVEĆANJE NIVOA ŠEĆERAU KRVI- rezervni šećer kao pogonski materijal čini mišiće spremnijim za fizičke napore • DISANJE JE PRODUBLJENO- bolja snabdevenost mozga i mišića kiseonikom • KORA NADBUBREŽNE ŽLEZDE I ŠTITASTA ŽLEZDA TAKOĐE SE AKTIVIRAJU –lučeći svoje hormone kortikosterouide i tiroksin obezbeđuju organizmu više svežine usled ubrzanog metabolizma i povećavaju otpornost na povrede

10. MANJE ZNAČAJNE PROMENE U STANJIMA EMOCIONALNIH UZBUĐENJA: ŠIRENJE ZENICA, PSIHOGALVANSKIREFLEKS, SUVOĆA USTA, BLEDILO KOŽE....I TO SU SVE ADAPTIVNE PROMENE... ALI, AKO JE EMOCIONALNO UZBUĐENJE VELIKO, TADA JE SMANJENASPOSOBNOST ADAPTACIJE,DOLAZI DO “EMOCIONALNOG ŠOKA” KADA OSOBA MOŽE PASTI U NESVEST ILI SE PARALISATI NESPOSOBNA DA REAGUJE....

11. ŠTA JE PSIHOGALVANSKI REFLEKS? (PGR) • Pod emocionalnim stresom, električna svojstva kože se menjaju. • Slaba električna struja pušta se kroz kožu i meri se otpor kože prema prolasku električne struje. • Pod emocionalnim stresom otpor kože opada i koža postaje bolji provodnik električne struje. • Razlog za to je mikroskopsko lučenje znoja na površini kože koje se ne može svesno kontrolisati (simpatički n.s.)

12. KAKO RADI “DETEKTOR LAŽI”? • To je sistem od nekoliko aparata koji mere nevoljne i nesvesne telesne promene u stanjima emocionalnih uzbuđenja. • -PGR • -KRVNI PRITISAK • -PULS • -DISANJE • Moramo znati da nije nepogrešiv.....

13. SHVATANJA O PRIRODI EMOCIJA polazi se od pitanja:ŠTA SE NAJPRE JAVLJA, DOŽIVLJAJ EMOCIJE ILI TELESNE REAKCIJE? DŽEJMS-LANGEOVA TEORIJA (1884g.) (Viljem Džems i Karl Lange) • Smatrali su da je emocija samo doživljavanje telesnih promena i ne više od toga. Prema njihovom mišljenju redosled dogadjaja je sledeci: 1.Opažaj opasne situacije 2. Izaziva niz telesnih promena u mišićima i unutrašnjim organima 3. Kada se svesno dožive te promene tada se doživljava i emocija

14. Ova teorija je vrlo jednostavno objašnjavala emocije i nailazila je na kritiku Dokazi da teorija nije tačna: 1. U situaciji prekinute veze između unutrašnjih organa i mozga-moguće je izražavanje emocija 2. Promene u telesnim organima su sporije od emocionalnih reakcija 3. Veštački izazvane promene u organima ne dovode do jasnog i potpunog doživljaja - “emocija kao da...”

15. Šahterovo ispitivanje: • -inekcija adrenalina, • ljudi stavljeni u različite socijalne situacije, • -telesne promene su samo sirovi materijal • saznajno , one se tumače na različite načine i dobijaju se kvalitativno različite emocije • Saznajni procesi su naročito uključeni pri složenim emocijama

16. KOGNITIVNA TEORIJA EMOCIJA Ako se veštački izazovu emocije npr. straha ili gneva davanjem inekcije adrenalina,ljudi su osećali “kao da su ljuti....” ali nisu imali potpuni doživljaj emocije. Psiholozi su zaključili da nedostaje kognitivna (saznajna) komponenta emocije. Šahterovo ispitivanje: inekcija adrenalina, različite socijalne situacije,

17. RAZVOJ EMOCIJA KOD DECE uticaj sazrevanja (nasleđa)-uticaj iskustva Emocije se u detinjstvu razvijaju interakcijom nasleđa i učenja. Sazrevanje nervnog i endokrinog sistema utiče na javljanje kvalitativno novih emocija kod dece. Istraživanje Katarine Bridžes Da bi se neke emocije pojavile potrebna je često i stepen zrelosti organizma, ali i životno iskustvo. Uči se : Način emocionalnog izražavanja i Kontrola emocija ( hospitalizam, sirenje emocije straha na nove objekte uslovljavanjem, učenje po modelu....)

18. RAZVOJ EMOCIJA KOD DECE uticaj sazrevanja

19. UZBUĐENJE Katarina Bridžes: Novorođenče nema izdiferencirane emocije, već njegovo emocionalno reagovanje predstavlja stanje opšteg uzbuđenja. Iz stanja opšteg uzbuđenja se kasnije postepeno diferenciraju razne emocije.

20. Pre 3 meseca diferenciraju se:uznemirenost i nezadovoljstvo

21. Oko 3 meseca: diferencira se izadovoljstvo

22. Od 3. do 6. meseca iz uznemirenosti se izdvajaju gnev, gađenje i strah. Od 6. do 12. meseca iz zadovoljstva izdvajaju se oduševljenje i naklonost prema odraslima i ponos.

23. Od 12. -18. meseca razvijaju se naklonost prema deci i ljubomora. Od 18. – 24. meseca razvija se radost.

24. U 2. i 3. godini javljaju se nove emocije, povezane sa razvojem svesti o vlastitoj ličnosti: ponos, stid, krivica, zbunjenost Već trogodišnjaci osećaju stid kada su neuspešni i ponos kada su uspešni, reakcija je u skladu sa težinom zadatka – ako je zadatak lak, više su postiđeni kada ne uspeju, a ako je težak, više su ponosni kada uspeju.

25. Dečije emocije su nagle, intenzivne i kratkotrajne. Deca su često preplavljena njima. Od odraslih uče pravilne načine regulacije emocija.