NASTAVNA OBLAST: POJAM I RAZVOJ RAČUNARSKIH MAŠINA GENERACIJE RAČUNARA - PowerPoint PPT Presentation

lin
slide1 n.
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
NASTAVNA OBLAST: POJAM I RAZVOJ RAČUNARSKIH MAŠINA GENERACIJE RAČUNARA PowerPoint Presentation
Download Presentation
NASTAVNA OBLAST: POJAM I RAZVOJ RAČUNARSKIH MAŠINA GENERACIJE RAČUNARA

play fullscreen
1 / 14
Download Presentation
179 Views
Download Presentation

NASTAVNA OBLAST: POJAM I RAZVOJ RAČUNARSKIH MAŠINA GENERACIJE RAČUNARA

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

  1. ISTORIJAT RAČUNARA NASTAVNA OBLAST: POJAM I RAZVOJ RAČUNARSKIH MAŠINA GENERACIJE RAČUNARA NASTAVNA JEDINICA: ISTORIJSKI RAZVOJ RAČUNARSKIH MAŠINA OSNOVNA ŠKOLA ”DESANKA MAKSIMOVIĆ”,TRN profesor INFORMATIKE VALENTINA TODOROVIĆ IZLAZ KRENI

  2. POSLE 1900. GOD POSLE 1800. GODINE Istorija računara PRE 1800. GODINE Sledeći čas ISTORIJAT RAČUNARSKIH MAŠINA Valentina Todorović IZLAZ

  3. KRUŽNI KLIZNI LENJIR, 1621.god. LAJBNICOV TOČAK 1673.god. ABACUS BLAISE PASCAL-ov SABIRAČ 1642.god. KLIZAJUĆI LENJIR 1600.god. Izumitelj Gotfrid Lajbnic (Gottfried Leibniz) Smatra se prvim analognim računarskim uređajem Prvi automatski kalkulator, nazvan Paskalina, koji je zasnovan na zupčanicima Mehanički kalkulator baziran na nazubljenim cilindrima koji je mogao da sabira, oduzima, množi i deli. Prvo poznato pomagalo za obavljanje osnovnih aritmetičkih operacija ISTORIJAT RAČUNARSKIH MAŠINA Valentina Todorović NAZAD

  4. SISTEM BUŠENIH KARTICA, 1804.god. BABBAGE-ovaMEHANIČKA MAŠINA ZA DIFERENCIRANJE, 1820.god. BABBAGE-ovaANALITIČKA MAŠINA, 1835.god. NACRT PROGRAMA KOJI BI SE IZVRŠAVAO U ANALITIČKOJ MAŠINI, 1833.god. BOOLOVAALGEBRA, 1850. god. MAŠINA ZA RAČUNANJE koja je koristila bušene kartice za elektronsko brojanje, 1886. god. ISTORIJAT RAČUNARSKIH MAŠINA Valentina Todorović NAZAD

  5. Izumitelj Žozef Žakar (Joseph Jacquard) SISTEM BUŠENIH KARTICA, 1804.god. Ideju bušenih kartica je kasnije preuzeo Čarls Bebidžkao prvi mehanički metod unošenja informacija u računar. Ovaj sistem se koristio u uređaju za tkanje. Naime, kartice su se koristile da propuste određene niti, a da blokiraju ostale. Ova ideja sa bušenim karticcama kasnije se proširila i na muzičke instrumente. ISTORIJAT RAČUNARSKIH MAŠINA Valentina Todorović NAZAD


  6. Bila je toliko osetljiva da se češće kvarila nego što je radila, pa je premijer izjavio da je jedina namena ove mašine da izračuna ogromnu količinu novca koja je potrošena na njenu gradnju. Izgradja uređaja je bila finansirana od strane britanske vlade, ali nikada nije puštena u upotrebu. Izumitelj Čarls Bebidž(Charles Babbage) Koristi bušene kartice slične Jacquard-ovoj mašini. Namena Babbage mehaničke mašine je bila da rešava polinomne jednačine i da računa i štampa karte i tabele za vojsku. BABBAGE-ovaMEHANIČKA MAŠINA ZA DIFERENCIRANJE, 1820.god. ISTORIJAT RAČUNARSKIH MAŠINA Valentina Todorović NAZAD

  7. Babbage je uspostavio OSNOVE MODERNIH KOMPJUTERA. On je definisao da automatska mašina za računanje mora da ima: Izumitelj Čarls Bebidž(Charles Babbage) Uređaj koji će da sprovodi aritmetičke operacije, koje je on nazvao RAČUNAČ, a mi danas nazivamo centralna procesorska jedinica (engl. central processor unit - CPU). Medijum za smeštanje brojeva za obradu koje je Čarls Bebidžnazvao MEMORIJA Ulzni i izlazni uređaj. Tada su to bili čitači kartica. Danas monitori, printeri, skeneri... Uređaj koji će da upravlja operacijama mašine. Danas to zovemo upravljačka jedinica. BABBAGE-ovaANALITIČKA MAŠINA, 1835.god. Babbageov-a mašina se smatrapredhodnicomsavremenihračunara. Mašina se sastojala od 4000mehaničkihdelova, težila je prekotritone i bila je na ručnipogon. ISTORIJAT RAČUNARSKIH MAŠINA Valentina Todorović NAZAD

  8. NACRT PROGRAMA KOJI BI SE IZVRŠAVAO U ANALITIČKOJ MAŠINI, 1833.god. Augusta Ada (grofica od Lavlejsa) GeogeBool Prvi put da je koncept računarskog programa bio predložen, pa se smatra da je Ada bila prvi kompjuterski programer. Logičkaalgebraje poseban deo algebrekojise bavimatematičkimopisomlogičkogzaključivanja. Boolovaalgebrasasvojadvastanja(istina-laž) vrlodobroje primjenjivana binarni sistem kojitakođeposedujesamodvamogućastanja("1" i "0"). BOOLOVAALGEBRA, 1850. god. Teoretska osnova logičkealgebre, a time i binarnog sistema, kojipostajeosnovasvih savremenih računara. ISTORIJAT RAČUNARSKIH MAŠINA Valentina Todorović NAZAD

  9. Pronalazač Herman Holerit (Herman Hollerith) MAŠINA ZA RAČUNANJE koje je koristila bušene kartice za elektronsko brojanje, 1886. god. SMATRA SE PRVOM MODERNOM MAŠINOM ZA OBRADU PODATKA. Za razlikuoddotadašnjihpokušaja, ova mašina nijeobavljala artimetičkeoperacijevećjeobrađivala podatke. Jedinaaritmetičkaoperacijakojujeobavljala ova mašina bila je sabiranje ilibrojenjepodatakakojisuse nalazilinabušenimkarticama. 1896. godine Holerit je osnovao Tabulating Machine Company. 1924. godine, nakon nekoliko spajanja i preuzimanja, kompanija je postala International Business Machines (IBM). Ovaj uređaj je napravljen da bi se obavio popis iz 1890. godine (u Americi), jer bi ručno brojanje trajalo čitavu deceniju. ISTORIJAT RAČUNARSKIH MAŠINA Valentina Todorović NAZAD

  10. “TJURINGOVA MAŠINA” rad o hipotetičkom digitalnom računaru, 1936. god. Računar Z3, 1941. god. John von Neumann 1945.god. ISTORIJAT RAČUNARSKIH MAŠINA Valentina Todorović NAZAD

  11. Alan Tjuring (Alan Turing) Postavio temelje modernog računarstva Tokom drugog svetskog rata, Tjuring je razvio tzv. ”bombe” (mehanički uređaji), a zatim “kolose” (električni uređaji) koji su razbijali nemačku šifru (ENIGMA MAŠINA). “TJURINGOVA MAŠINA” rad o hipotetičkom digitalnom računaru, 1936. god. ISTORIJAT RAČUNARSKIH MAŠINA Valentina Todorović NAZAD

  12. Dizajneri dr Džon Astanasov (Dr. John Astanasoff) i Kliford Beri (Clifford Berry) na državnom univerzitetu u Ajovi (engl. Iowa State University). 1939-1942. god. ABC računar (engl. Atanasoff-Berry Computer) Računar Z3, 1941. god. Memorijaovogmodela, kojise sastojaood2600 releja, čitačabušene kartice i sklopazaupravljanjekalkulatorom, bilaje veličina64 reči, svakarečpo22 bita. Kalkulator je biou stanju da pomnožidvabrojaza2 do 5 sekundi, a zamenjivaoje 30 žena, kojesudo tadaračunaleuz pomoćstolnihmehaničkihkalkulatora. Pronalazač Konrad Zuse • 600 releja u numeričkoj jedinici • 1600 releja u memorijskoj jedinici • frekvencija rada 5, 3 Hz • ulaz – decimalna tastatura • izlaz – 4 cifre, sijalice • težina – 1 tona • potrošnja struje – 4 kW ISTORIJAT RAČUNARSKIH MAŠINA Valentina Todorović NAZAD

  13. Izlaznidelovi Aritmetičko-logička jedinica MODEL RAČUNARA Ulazni delovi Upravljačka jedinica John von Neumann 1945.god. može izvoditi instrukcijama zadate aritmetičke i logičke operacije preko njih se u okolinu prenose rezultati programa instrukcije iz memorije dekodira i na osnovu toga upravlja aritmetičko – logičkom jedinicom, i ulaznim i izlaznim delovima. preko njih se u računar unose podaci i informacije ISTORIJAT RAČUNARSKIH MAŠINA Valentina Todorović NAZAD

  14. Područja istraživanja: ekspertni sistemi, veštačka inteligencija i prirodni jezici Neuronski ili paralelni računari A na sledećem času Visoko integrisani sklopovi Generacije računara Integisana kola Tranzistor Elektronska cev ISTORIJAT RAČUNARSKIH MAŠINA Valentina Todorović NAZAD