Eksploatacija nafte dubinskim pumpanjem

1. Eksploatacijanafte dubinskim pumpanjem

2. Eksploatacija nafte dubinskim pumpanjem se primenjuje, kada slojna energija naftnog lezista toliko oslabi da nije u mogucnosti da naftu podigne do usta busotine i dalje je potisne do sabirne stanice. Dubinske pumpe u ovom slucaju imaju zadatak da, obavljajuci odredjeni rad, nadoknade potrebnu energiju za podizanje nafte do povrsine zemlje i omoguce dalju eksploataciju naftnog lezista.

3. Sistemi eksploatacije nafte dubinskim pumpanjem Za eksploataciju nafte dubinskim pumpanjem uglavnom postoje tri sistema: • Dubinsko pumpanje klipnim pumpama • Dubinsko pumpanje centrifugalnim pumpama • Dubinsko pumpanje hidraulicnim pumpama Najrasprostranjeniji nacin eksploatacije nafte dubinskim pumpanjem je pomocu klipnih pumpi.

4. 1.Dubinsko pumpanje klipnim pumpama Dubinska pumpa je obicno klipna pumpa jednostranog dejstva. Pogonski deo postrojenja sastoji se iz takozvane kacaljke najcesce balansirajuceg tipa. Ona sluzi, kao i krivaja kod klipne pumpe, da izvrsi pretvaranje kruznog kretanja pogonskog motora u pravolinijsko kretanje klipnih sipki. Na slici 1. prikazana je sema rada postrojenja dubinske klipne pumpe.

5. Dubinska pumpa 1, ugradjena je na odredjenoj dubini busotine u tubingu 3. Ona je preko klipnih sipki 2 i glatke sipke 4, pomocu savitljivih uzadi 5, pricvrscena za ’’ konjsku glavu’’ 6, koja se nalazi na balansnoj gredi 7. Balansna greda se oslanja na nosac grede preko lezaja 8, a na zadnjem kraju je pomocu lezaja 9, spojena za pogonsku polugu, koja je pricvrscena za krak reduktora na kome su postavljeni tegovi za rotorno uravnotezenje 10. Reduktor 11 je spojen preko klinaste remenice za pogonski motor 12. Pustanjem motora u rad, stavlja se reduktor u pokret, a on dalje preko osovine i kraka pokrece balansnu gredu, koja njihajuci se vrsi podizanje i spustanje klipnih sipki, na kojima je pricvrscen klip dubinske pumpe. Sl. 1. Sema postrojenja dubinske klipne pumpe

6. Dubinska pumpa ima usisni ( nozni) ventil na dnu cilindra i gornji – potisni ventil na klipu. Pri hodu na gore, otvara se nozni ventil na pumpi, te se cilindar puni sa naftom. Istovremeno, pri ovom hodu, ventil na klipu je zatvoren, usled pritiska nafte, koja se nalazi u tubingu, te se podizanjem klipa vrsi potiskivanje nafte kroz usta busotine. ( vidi sliku 2a.). Pri kretanju klipa na dole, usled tezine nafte u tubingu, zatvara se usisni ventil na cilindru pumpe, a otvara ventil na klipu, te nafta prolazeci kroz klip ulazi u tubing ( vidi sliku 2b.). Kod narednog hoda pumpe, na gore, kolicina nafte biva istisnuta iz tubinga kroz usta busotine ka sabirnoj stanici. Sl. 2 Sema rada dubinske pumpe

7. Kolicina nafte koja se dobija za vreme jednog hoda dubinske pumpe izracunava se iz formule: q = f l( 1. 1) gde je: q – kolicina nafte za jedan hod klipa pumpe u lit., f – povrsina poprecnog preseka klipa u dm2 l – duzina hoda klipa u dm Duzina hoda klipa zavisi od duzine glatke sipke na ustima busotine. Ona je uvek manja od duzine hoda glatke sipke za velicinu istezanja klipnih sipki.

8. Tipovi klipnih dubinskih pumpi Prema nacinu ugradjivanja u busotinu, klipne dubinske pumpe se dele na: • Tubing pumpe • Usadne pumpe • Teleskopske pumpe Tubing pumpase ugradjuje na dno tubinga. Cilindar ove pumpe se navrce na najdonji tubing i ugradjuje u busotinu zajedno sa tubingom. Klip tubing pumpe se postavlja na klipne sipke, sa kojima se zajedno spusta u busotinu. Ove pumpe se izradjuju u dve konstrukcije. Na slici 3., prikazane su dve tubing pumpe.

9. Pumpa oznacena slovom b, je obicna tubing pumpa sa petom, dok pumpa oznacena slovom a ima produzenu cev ispod cilindra pumpe. Sl. 3 Tubing pumpa

10. Tubing pumpe mogu imati dva ili tri ventila. Na slici3a. prikazana je tubing pumpa sa tri ventila. Prilikom remonta cilindara ovih pumpi neophodno je iz busotine izvaditi i klipne sipke i tubing. sl. 3a Dubinska tubing pumpa sa tri ventila

11. Usadna pumpa sa pokretnim klipom i ucvrscenim cilindrom u gornjem delu pumpe oznacena je na slici 4. slovom c. Usadna pumpa sa pokretnim klipom i ucvrscenim cilindrom u do- njem delu pumpe oznacena je na istoj slici slovom b. Usadna pumpa sa pokretnim cilindrom i ucvrscenim klipom u do- njem delu pumpe oznacena je slovom a. sl.4. Usadne pumpe Usadna pumpa se ugradjuje u busotinu tek nakon ugradjivanja tubinga. Kompletna usadna pumpa ugradjuje se na klipnim sipkama na odredjenu dubinu u tubing. Medjutim vec prilikom spustanja tubinga potrebno je na odredjenom mestu, izmedju spojnica tubinga, ugraditi sediste usadne pumpe. U ovo sediste se ucvrscuje cilindar usadne pumpe, nakon njenog spustanja na klipnim sipkama. Usadne pumpe se izradjuju u tri razlicite varijante.

12. Klipovi dubinskih pumpi Izradjuju se od besavnih celicnih cevi. Njihova povrsina je hromirana, fino obradjena i polirana. Klipovi su takodje termicki obradjeni, kako bi im se produzio vek trajanja. Duzina klipova je 1200 i 1590 mm, sto zavisi od duzine cilindra dok im je debljina zidova kao i kod klipova od 5, 5 – 9, 0 mm, sto zavisi od precnika klipa. Metalni klipovi mogu biti razlicite konstrukcije, sto je prikazano na slici 5. Sl. 5.Konstrukcija klipova dubinskih pumpi a) glatki, b) sa poprecnim presekom, c) sa spiralnim zljebovima

13. Zazori izmedju cilindra i klipa su uslovljeni kako zbog funkcionalnosti pumpe tako i zbog nemogucnosti potpuno Precizneizrade. U zavisnosti od velicine zazora izmedju cilindra i klipa, pumpe se dele u tri grupe: • I grupa : zazor 20 – 70 mikrona • II grupa: zazor 70 – 120 mikrona • III grupa: zazor 120 – 170 mikrona Kod klipova sa glatkim povrsinama dozvoljen je zazor za 10 mikrona vise u svakoj grupi. Za busotine koje daju naftu malog viskoziteta, a imaju visoku temperaturu dna upotrebljavaju se pumpe I grupe. Pri niskoj temperaturi dna busotine i velikom viskozitetu nafte Upotrebljavaju se pumpe II i III grupe. Pumpe III grupe primenjuju se ubusotinamakoje daju veliku proizvodnju i vece kolicine slane vode, pa jeneophodno upotrebiti pumpe velikih precnika.

14. Ventili dubinskih pumpiimaju veliki znacaj kod rada dubinskih pumpi. Od njihovog funkcionisanja zavisi celokupan rad dubinske pumpe. Njihova konstrukcija i tehnoloski proces izrade, kako sedista tako i kuglica mora biti vrlo precizan. Postoji vise vrsta ventila, ali u sustini oni se mnogo ne razlikuju. Na slici 6. prikazan je ventil dubinske pumpe. Velicina ventila zavisi od precnika pumpe. Sedista i kuglice ventila se izradjuju od specijalnih legiranih celika i moraju biti otporni na mehanicko dejstvo i koroziju. Stepen obrade ovih delova mora biti visok jer njihove povrsine naleganja moraju obezbediti potpuno nepropustanje tecnosti t.j. moraju idealno nalegati. Da bi se obezbedila potpuna hermeticnost povrsina naleganja sedista i kuglice, te da bi se smanjilo mehanicko ostecenje kuglica usled stalnog udaranja o metalno sediste, u poslednje vreme se izradjuju sedista od gume. Ova sedista su otporna na nagrizanje nafte i znatno produzavaju vek trajanja ventila jer amortizuju – ublazavaju udarce kuglice pri radu. Sl. 6. Ventil dubinske pumpe

15. Klipne sipke Klipne sipke imaju na krajevima muske navoje, dok se medjusobno spajaju pomocu spojnica. Iznad muskog navoja, na sipki se nalazi cetvorougaoni deo koji sluzi za postavljanje kljuca, kojim se zavrcu i odvrcu sipke. Ovakav deo nalazi se i na sredini spojnice i sluzi u istu svrhu. Klipne sipke se izradjuju u duzini od 7, 62 m i 9, 144 m. Dozvoljene tolerancije u duzini iznose 50, 8 mm. Radi upasivanja duzine kolone sipki u busotini, izradjuju se kratki komadi klipnih sipki u duzinama 1 – 3 m. Precnik klipnih sipki je 5/8’’, ¾’’, 7/8’’ i 1’’. Za spajanje klipnih sipki razlicitog precnika izradjuju se spojnice sa navojima 5/8’’x ¾’’; ¾’’ x 7/8’’ i 7/8’’ x 1’’. Sl. 7. Klipna sipka sa spojnicom Za izradu klipnih sipki upotrebljavaju se specijalni celici legirani sa niklom, niklom i molibdenom, a redje i sa hrom- niklom odnosno hrom- molibdenom. Na slici 7. prikazan je izgled klipne sipke sa spojnicom na jednom kraju.

16. Duzina klipnih sipki se racuna od zavrsetka muskog navoja na jednoj strani do kraja navrnute spojnice na drugoj strani sipke. Klipne sipke su u toku rada stalno izlozene opterecenju. Pri hodu klipa navise, klipne sipke su izlozene opterecenju na istezanje, a pri hodu klipa nanize klipne sipke su izlozene opterecenju na pritisak. Opterecenje klipnih sipki raste sa dubinom ugradjivanja i sa povecanjem precnika pumpe. Najvise su opterecene klipne sipke pri vrhu busotine, jer one pored tezine stuba tecnosti u tubingu nose i celokupnu sopstvenu tezinu. Iz ovog razloga najcesci su lomovi klipnih sipki upravo u blizini usta busotine. Tabela 1. Osnovni podaci o klipnim sipkama

17. Da bi se obezbedio duzi vek trajanja klipnih sipki, i da bi se izbegli lomovi istih u busotini, neophodno je posvetiti punu paznju prilikom njihovog transporta i uskladistenja. Klipne sipke treba vrlo pazljivo odrzavati, a njihove krajeve kada su van busotine treba uvek obezbediti zastitnim kapama. Klipne sipke se izradjuju od materijala razlicitog kvaliteta, izbor klipnih sipki u pogledu kvaliteta i dimenzija zavisi od dubine ugradjivanja dubinske pumpe i uslova u busotini. Obicno se izradjuju u punom profilu. Za izuzetne prilike izradjuju se suplje klipne sipke. Na slici 8. prikazan je izgled suplje sipke. Sl. 8. Suplja klipna sipka Suplje klipne sipke se upotrebljavaju za pumpanje visoko viskozne nafte sa velikim procentom parafina. Kroz ove sipke i tubing u kome su ugradjene, moze se vrsiti cirkulacija tople vode ili nafte u cilju otapanjaparafina sa zidova tubinga. Suplje klipne sipke se izradjuju od 7/8’’, 1’’, 1 ¼’’

18. Glatka sipka Ova sipka se nalazi na vrhu kolone klipnih sipki. Okruglog je oblika i fino obradjena, kako bi pri prolazu kroz zaptivnu glavu na ustima busotine, bilo obezbedjeno potpuno zaptivanje. Gornjim krajem ucvrscena je u nosac, koji je pomocu uzadi spojen za ’’konjsku glavu’’ balansne grede. Glatka sipka se izradjuje od kvalitetnog legiranog celika punog preseka. U pogledu precnika izradjuju se sledece dimenzije: 1 1/8’’,1 ¼’’, 1 ½’’, 1 ¾’’, i 2’’. Za izuzetne uslove izradjuju se suplje glatke sipke. Duzina glatkih sipki je 2, 432 mm (8’); 3, 344 mm ( 11’); 4, 864 mm ( 16’) i 6, 732 mm ( 22’). Koja ce se duzina glatke sipke odabrati zavisi od toga koliki ce biti hod klipa pumpe u busotini.

19. Kacaljka za dubinsko pumpanje Kacaljka sluzi za pokretanje klipa dubinske pumpe. Ona vrsi podizanje i spustanje glatke sipke i klipnih sipki, a sa njima i klipa dubinske pumpe. Glavni delovi kacaljke su:balansna greda, reduktor, protivtegovi i pogonski motor. Balansna greda je izradjena od profilnog čelika. Na prednjoj strani ima ’’konjsku glavu’’ za koju su ucvrscena dva uzeta sa prstenastim nosacem glatke sipke. Na zadnjoj strani balansna greda je spojena preko lezaja za pogonske poluge reduktora. Balansna greda njihajuci se na nosecem lezaju, vrsi podizanje i spustanje klipnih sipki u busotini. Reduktor vrsi redukciju broja okretaja pogonskog motora. On ima dve osovine koje su medjusobno spojene sistemom redukcionih zupcanika. Na zadnjoj osovini nalazi se klinasta remenica preko koje je reduktor spojen sa motorom. Prednja osovina reduktora nosi dva kraka sa protivtegovima za koje su spojene pogonske poluge, koje pokrecu balansnu gredu. Protivtegovi. Uravnotezenje kacaljke tj. izjednacavanje opterecenja pogonskog motora, pri hodu navise i pri hodu nanize, postize se pomocu protivtegova. Ovi protivtegovi mogu biti postavljeni na balansnu gredu ili na kraku pogonske osovine reduktora. U prvom slucaju imamo balansno – uravnotezenje kacaljke, a u drugom rotorno uravnotezenje. Rotorno uravnotezenje se vise primenjuje, jer se njegova korekcija moze izvesti lakse i jednostavnije.

20. Kao sto se vidi na crtezu, na istom kraku su spojene pogonske poluge balansne grede. Menjajuci tacku pricvrscenja ovih poluga po osi kraka, vrsi se regulisanje duzine hoda glatke sipke. Pogonski motor je izvor snage za pokretanje kacaljke. Prenosenje snage motora na reduktor vrsi se preko klinastih remenica i remenja. Pogonski motor moze biti sa unutrasnjim sagorevanjem ili elektromotor. Snaga motora se odredjuje u zavisnostiod velicine opterecenja na glatkoj sipki I stepenakorisnog dejstva kacaljke I reduktora Velicina i nosivost kacaljke odredjuju se takodje u zavisnosti od ukupnog opterecenja glatke sipke. Izradjuju se kacaljke za 5, 7, 9 i 11 t nosivosti na konjskoj glavi. Sl. 9. Tegovi rotornog uravnotezenja Na slici 9. Prikazani su tegovi rotornog uravnotezenja.

21. Oprema usta busotine u dubinskom pumpanju »T« razvod moze biti spojen sa kezing glavom pomocu prirubnice ili navoja. On sluzi da kroz njega moze prolaziti glatka sipka i da usmeri proticanje nafte iz busotine kroz naftovod ka sabirnoj stanici. Na gornjem kraju »T« razvoda postavljena je zaptivna glava, kroz koju takodje prolazi glatka sipka. Zaptivna glava sluzi da onemoguci isticanje nafte pored glatke sipke, te su unutar nje ugradjena gumena ili grafitno – lojalnabrtvila –zaptivke. Na kezing glavi moze biti postavljen jedan ventil za ispustanje izdvojenog gasa iz kezinga. Ako se ovaj ventil spoji sa naftovodom i u spojnu cev ugradi regulacioni ventil dvostrukog dejstva, onda se gas iz kezinga, posto naraste iznad odredjenog pritiska, automatski propusta u naftovod. Obrnuto, ako pritisak u naftovodu, usled bilo kojih razloga, poraste iznad dozvoljenog, ovaj ventil se otvara u drugom pravcu i pritisak biva vraćen nazad u kezing. Na ovaj nacin regulacioni ventil funkcionise kao osiguranje protiv loma klipnih sipki zbog velikog pritiska. Sl. 10. Oprema usta busotine u dubinskom pumpanju 1) kezing glava, 2) T komad, 3) zaptivna glava, 4) glatka sipka Sve busotine koje su u pumpanju, po pravilu nemaju pritisak na ustima ili je taj pritisak mali, pa usta busotine nije potrebno opremiti erupcionom jelkom. Ukoliko je busotina pre dubinskog pumpanja bila eruptivna, erupcionu jelku treba skinuti, a na kezing glavu treba postaviti ptirubnicu sa »T« razvodom i zaptivnu glavu za klip sipke. Na slici 10. prikazana je oprema na ustima busotine u dubinskom pumpanju.

22. Ostala oprema kod dubinskog pumpanja klipnim pumpama Anker tubinga postavlja se na dnu tubinga radi zastite tubinga od savijanja. Ovo savijanje moze nastupiti usled suvise velikog trenja izmedju klipa i cilindra dubinske pumpe, posebno u slucajevima kada je nafta jako gusta ili kada sa sobom nosi pesak. Usled savijanja tubinga, klipne sipke se brzo trose i tubing ostecuje. Na slici 11. prikazana je busotina u pumpanju bez ankera i sa ankerom tubinga. Sl.11. Busotina u pumpanju bez ankera i sa ankerom tubinga

23. Dubina ugradjivanja dubinske pumpe Dubina ugradjivanja dubinske pumpe u busotini zavisi od vise faktora: dubine perforiranog odnosno otvorenog sloja, statickog i dinamickog nivoa nafte u busotini. Dubina perforiranog odnosno otvorenog naftonosnog sloja zavisi od dubine zaleganja produktivnog horizonta i ona se u toku zivota busotine ne menja tj. stalna je. Staticki nivo nafte u busotini je nivo pri kome nafta vise ne dotice u busotinu. Visinska razlika izmedju dubine otvorenog sloja i visine nivoa nafte u busotini pri kome nema dotoka u busotini je upravo staticki nivo. Staticki pritisak sloja se izracunava: Ps =  ( 1. 2.) gde su: Ps – staticki pritisak na dubini perforiranog sloja u bar. H – dubina perforiranog sloja u m. hs – staticki nivo nafte u busotini u m. - specificna tezina nafte u busotini u kg/lit.

24. Dinamicki nivo nafte u busotini je stalni nivo koji se pri radu pumpe ne menja. Pri ovom nivou sva nafta koja dotekne u busotinu je izneta iz busotine na povrsinu radom dubinske pumpe. Dinamicki pritisak se izracunava po formuli: Pd = ( 1. 3.) gde su: Pd – dinamicki pritisak na dnu busotine u bar. H – dubina perforiranog sloja u m. hd – dinamicki nivo u m. - specificna tezina nafte u busotini u kg/lit. Radna depresijapumpe je pritisak pod kojim nafta iz busotine utice u cilindar pumpe. To je ustvari razlika pritiska izmedju statickog i dinamickog pritiska u visini usisnog ventila pumpe. Ova depresija se izracunava: Pp =  ( 1. 4.) gde su: Pp – radna depresija dubinske pumpe u bar. hd – dinamicki nivo nafte u busotini u m. hs – staticki nivo nafte u busotini u m.  - specificna tezina nafte u busotini u kg/lit.

25. Razlika izmedju dubine ugradjivanja pumpe ( hup) i dinamickog nivoa ( hd) naziva se dubinom potapanja pumpe i obelezava se sa hpp. hpp = hup – hd ( 1. 5) Ukoliko je dinamicki nivo u busotini visi, dubina potapanja pumpe ce biti veca, a ukoliko je dinamicki nivo nafte u busotini nizi, pritisak napajanja pumpe je veci. Iz ovoga proizilazi da dubina potapanja pumpe hpp, ne utice na njen kapacitet, vec da taj kapacitet upravo zavisi od dubine ugradjivanja dubinske pumpe. Treba napomenuti da je minimalna dubina potapanja pumpe 30 m, kao i to da ukoiko je dubina potapanja pumpe veca, da je rad klipnih sipki i postrojenja na ustima busotine laksi. Dubina ugradjivanja dubinske pumpe zavisi jos i od hidrodinamickih i mehanickih svojstava naftonosnog sloja tj. da li busotina sa naftom odaje slobodan gas i pesak. Sl. 12. Dubina ugradjivanja pumpe Pri ugradjivanju dubinske pumpe u busotinu, vodi se racuna o buducem rezimu rada sloja. Na bazi toga vrsi se izbor dimenzija dubinske pumpe i odredjuje se dubina ugradjivanja iste. Na slici 12. Sematski su prikazani staticki i dinamicki nivo u busotini, kao i dubina ugradjivanja dubinske pumpe

26. Kapacitet dubinske pumpe Razlikujemo teoretski i stvarni kapacitet dubinske pumpe. Teoretski kapacitet pumpe se izracunava po formuli: Q = 1440  F  So n ( 1. 6) gde su: Q – kapacitet pumpe za 24h u m3 1440 – broj minuta u 24h F – povrsina poprecnog preseka dubinske pumpe u m2 So – duzina hoda glatke sipke u m n – broj hodova glatke sipke u jednom minutu Povrsina poprecnog preseka klipa zavisi od velicine precnika klipa i izracunava se po obrascu: F =

27. Stvarni kapacitet pumpe je znatno manji od teoretskog i zavisi od koeficijenta korisnogdejstva pumpe i postrojenja. Qs = 1.440  F  S  n ( 1. 7.) gde su: Qs – stvarni kapacitet dubinske pumpe u m3/ 24h S – stvarna duzina hoda klipa u m  - koeficijent korisnog dejstva pumpe i postrojenja Stvarna duzina hoda klipa dubinske pumpe je redovno manja od duzine hoda glatkesipke. Razlika u duzini izmedju hoda glatke sipke i klipa dubinske pumpe naziva segubitak hoda klipa. On nastaje usled istezanja klipnih sipki i tubinga, kao i usled silainercije, koje se javljaju u masi opreme postrojenja.

28. Po elementarnoj formuli, koja se moze primeniti za dubine ugradjivanja pumpi do 1300 m i pri broju hodova klipa 8 – 10 u minutu, ovaj gubitak hoda se izracunava po fomuli:  =( 1. 8.) gde je:  – gubitak hoda klipa u m Pt – tezina stuba tecnosti nad klipom, od dinamickog nivoa do usta busotine u kg L – ukupna duzina klipnih sipki u m E – modul elasticnosti klipnih sipki i tubinga fs – povrsina preseka klipnih sipki u m2 ft – povrsina prstenastog preseka tubinga po metalu u m2 Kada od duzine hoda glatke sipke odbijemo vrednost gubitka hoda klipa, usled istezanja klipnih sipki i tubinga, dobicemo stvarnu duzinu hoda klipa ( 1. 9.) S = So –  ( 1. 9.) gde je: So – hod glatke sipke koji se meri na ustima busotine , a  – gubitak hoda koji se određuje racunskim putem pomocu formule 1. 9.

29. Gubitak hoda klipa uslovljen je istezanjem klipnih sipki i tubinga, usled sledecih sila: • Sila statickog opterecenja koju sacinjavaju tezina klipnih sipki i tecnosti iznad klipa pumpe, kao i sila trenja klipa o cilindar pumpe, i klipnih sipki o zidove tubinga • Sila inercije masa klipnih sipki i tecnosti koje se krecu • Dinamicka naprezanja od nastalih vibracija u koloni klipnih sipki Sile naprezanja klipnih sipki se odredjuju pomocu dinamografa. Dinamograf se montira na glatkoj sipki i sluzi za registrovanje opterecenja glatke sipke. Prilikom hoda glatke sipke na gore i dole, registruju se sile naprezanja klipnih sipki u obliku dijagrama. Na slici 13. prikazan je teoretski dijagram koji ima oblik paralelograma.

30. g Tacka A odgovara krajnjem, najnizem polozaju klipa, pri hodu na nize i u pocetku hoda na vise. Dalje, pri kretanju glatke sipke na vise, opterecenje raste usled pritiska stuba tecnosti u tubingu na klip. Na putu od tacke A do tacke B opterecenje na glatkoj sipki raste ali klip u dubinskoj pumpi se jos uvek ne krece. Za vreme tog kretanja, klipne sipke se sve vise opterecuju i izduzuju dok se tubing rasterecuje i skuplja. Odsecak bB, jednak je istezanju klipnih sipki i skracenju tubinga. U tacki B klipne sipke primaju puno opterecenje i otpocinje hod klipa na vise. Prava BC prikazuje stalno opterecenje na glatkoj sipki. U tacki C pocinje kretanje sipke na dole. U kretanju, do tacke D, klipne sipke se rasterecuju i skupljaju, dok tubing prima opterecenje stuba tecnosti i pod tim opterecenjem se isteze. Suma skracenja klipnih sipki i izduzenja tubinga prikazana je na dijagramu odseckom Dd. Prava DA prikazuje kretanje klipa na dole pri neizmenjenom opterecenju. Ovo opterecenje je jednako tezini sipki potopljenih u tecnosti, minus sila trenja. Sl. 13. Teoretski dijagramdinamografa S – Hod glatke sipke So – Hod klipa dubinske pumpe G – Tezina klipnih sipki Q1 – Opterecenje pri hodu na gore Q2 – Opterecenje pri hodu na dole P – Opterecenje na klip od pritiska tecnosti  - Deformacije klipnih sipki i tubinga pri hodu na gore 1 – deformacije klipnih sipki i tubinga pri hodu na dole d – Trenje pri hodu na dole g - Trenje pri hodu na gore

31. Maksimalna sila koja deluje na glavu kacaljke odredjuje se po uproscenoj jednacini elementarne teorije – kacaljke: Pmax = QsLb + QtecL + QsL  ( 1. 10) gde su: Pmax – maksimalna sila na glavi kacaljke u kg Qs – tezina klipnih sipki po duznom metru kg/m L – duzina kolone klipnih sipki u m B – koeficijent prividnog gubitka tezine sipki usled potapanja u tecnost Qtec – tezina stuba tecnosti po duznom metru kg/m n– broj hodova klipa u jednoj minuti S – duzina hoda klipa dibinske pumpe u m. Koeficijent prividnog gubitka tezine klipnih sipki ( b) usled potapanja u tecnost, zavisi od specificne tezine nafte u busotini i izracunava se iz formule: b = ( 1. 11.) gde su: tec – specificna tezina nafte u busotini u kg /dm3 s – specificna tezina materijala klipnih sipki oko 7, 85 kg/dm3

32. Kontrola rada postrojenja za dubinsko pumpanje Najuspesniji nacin provere rada dubinske pumpe, vrsi se pomocu dinamografa. Dinamograf je uredjaj za merenje opterecenja glatke sipke u toku spustanja i podizanja klipnih sipki. Pomocu njega se mogu snimiti sva opterecenja koja se manifestuju na glatkoj sipci u obliku grafikona.Dinamograf je najpodesnije i najpouzdanije sredstvo za kontrolu rada dubinske pumpe. Danas se u svetu primenjuju sledeci tipovi dinamografa: • Mahanicki • Hidraulicki • Elektricni Najvise se upotrebljavaju hidraulicki dinamografi razlicitih konstrukcija. Jedan od dinamografa je dinamograf » Fridrih Lajtert « LL – 57. Prednost ovog dinamografa u odnosu na ostale tipove, sastoji se u mogucnosti dobijanja dijagrama bez obustavljanja rada kacaljki, sto je od prvostepene vaznosti za snimanje dijagrama koji odrazava stvarne uslove rada dubinske pumpe. Na slici 14., data je principijelna sema dinamografa LL – 57 koji se konstruktivno sastoji iz tri glavna dela:

33. a)Sistema za primanje opterecenja, koga cine dva klipa nosaca – h sa odgovarajucim cilindrima i pumpa za visoki pritisak – b. Ceo sistem je ugradjen u blok od lakog ali veoma otpornog materijala b) Indikatorskog sistema – d c)Kompleta – g na kome se registruje dobijeni dijagram. Sistem za primanje opterecenja ima i jedan rezervoar za ulje iz koga se pomocu pumpe za visoki pritisak – b, pumpa ulje u ceo hidraulicni sistem. Otvaranjem protivpovratnog ventila – f, ulje istice iz cilindra celog hidraulicnog sistema i vraca se u rezervoar cime se dinamograf rasterecuje. Indikatorski sistem cine i cilindar koji, su povezani prekohidraulicnog voda – c sa sistemom za primanje opterecenja Iopruge – j za drzanje ravnoteze pritisku koji vlada u celom hidraulicnom sistemu. Sl. 14. Principijelna sema dinamografa LL – 57 a – noseci uredjaj b – pumpa za visoki pritisak c – hidralicni vod d–indikatorski sistem e –glatka sipka f – protiv povratni ventil g – komplet za registraciju h – noseci klip i – rezervoar za ulje j – opruga k – kanap l – igla za ubelezavanje

34. Pored toga indikator je opremljen i uredjajem za registrovanjekoji garantuje ravnomerno ubelezavanje pri sto manjem trenjuigle za ubelezavanje – 1 i hartije. Komplet za registraciju dijagrama se sastoji od bubnja – g preko koga dolazi dijagram papir na koji igla za ubelezavanje – 1 ucrtava dijagram. Bubanjse pomocu posebnog prenosnog mehanizma stavlja u pokretna taj nacin sto se kanap – k pricvrsti za jedan lancic koji se veze za neki oslonac ( busotinsku glavu ili erupcioni uredjaj). Kada je dinamograf spreman za rad i otpustanjem kocnice, igla ucrtava dijagram na hartiju koja je postavljena na bubnju za registraciju. Igla za ubelezavanje se krece pod dejstvom klipa u cilindru indikatorskog sistema i opruge za odrzavanje ravnoteze. Kretanje klipa u cilindru indikatorskog sistema vrsi se u zavisnosti od pritiska koji vlada u celom hidraulicnom sistemu. Po zavrsenom merenju otvaranjem protivpovratnog ventila – f dinamograf se rasterecuje, jer ulje iz hidraulicnog sistema dolazi u rezervoar – i, i tako se ceo aparat moze lako izvaditi iz noseceg uredjaja na glatkoj sipki. Stvarni dijagram koji se dobija prilikom merenja na busotini, razlikuje se od teoretskog, te se na osnovu ovih razlika mogu odrediti uzroci neispravnog rada dubinske pumpe. Objasnjenje oblika dijagrama se vidno olaksava, ako se preko njega postavi teoretski dijagram.

35. 1. Rad dubinske pumpe je normalan 2. U potisnom delu pumpa popusta , 3. Znatnopopustanje u potisnom delu pumpe, izaziva datecnost ne dolazi do povrsine 4. Potisni ventil pumpe ne zatvara 5. Dubinska pumpa propusta na usisnoj strani 6. Ne zatvara usisni ventil 7. Pumpa propusta tecnost pri hodu klipa na vise i na nize 8. Ulazi gas u dubinsku pumpu, pa je stoga punjenje cilindra nepotpuno 9. Nepravilno ( duboko) ugradjen klip 10. Petlja u desnom gornjem uglu dijagrama ukazuje na visoko postavljanje klipa sa uredjajem za vodjenje isisnog ventila iz njegovog sedista 11. Klip izlazi iz cilindra za vreme rada dubinske pumpe 12. Zaklinjenje ( zaglava) klipa 13.Otkinute ili odvrnute klipne sipke 14.Opterecenje pri hodu na vise vece, a pri hodu na nize manje od teorijskog. Sl. 15. Prakticni dijagrami dinamografa rada dubinske pumpe Na slici 15. prikazani su tipski dijagrami rada dubinske pumpe:

36. 2. Dubinsko pumpanje centrifugalnim elektricnim pumpama Elektricne centrifugalne pumpe se primenjuju za eksploataciju naftnih busotina koje imaju vrlo velike kapacitete, od nekoliko stotina do 1600 t na dan. Postrojenje elektricne centrifugalne pumpe se sastoji od elektromotora, protektora i centrifugalne pumpe. Na slici 16. Prikazana je sema ovog postrojenja

37. Elektromotor 1, protektor 2, i centrifugalna pumpa 3, spojeni su medjusobno i na tubingu 4 spusteni u busotinu. Elektricni kabl 5 za napajanje motora sa strujom spojen je na povrsini sa uredjajem za napajanje i komandu 6, a duz tubinga je pricvrscen sa specijalnim prstenovima uz svaku spojnicu. Elektromotor, protektor i kabl za napajanje motora sa strujom su specijalne konstrukcije i potpuno su nepropustivi za gasove i tecnost. Centrifugalna pumpa je visestepena, i zavisno od dubine ugradjivanja sposobna je da podigne naftu na visinu i do 2000 m. Zbog vrlo komplikovane konstrukcije, teskog ugradjivanja u busotini i potrebe da se pri najmanjem kvaru mora celo postrojenje vaditi iz busotine, primena ovog sistema nije rasprostranjena. Sl. 16. Dubinsko pumpanje pomocu centrifugalne elektricne pumpe

38. 3.Dubinsko pumpanje hidraulicnim pumpama Iz rezervoara 1, pumpa visokog pritiska 2, elektromotorom ili dizel motorom 3, usisava laku naftu i potiskuje je preko razvodnog kolektora 4 i potisnih cevi u busotini kroz radne cevi 5. Iz ovih cevi radna tecnost – nafta ulazi u gornji pogonski deo hidraulicne pumpe, gde preko razvodnih ventila vrsi pokretanje dubinske pumpe 6. Po zavrsenom radu u pogonskom delu pumpe, radna tecnost ulazi u tubing gde se mesa sa slojnom naftom koja je potisnuta donjim delom hidraulicne pumpe. Smesa slojne i radne nafte krece se kroz tubing i dalje kroz porisne cevi ulazi u rezervoar 1. Iz ovog rezervoara nafta se delom vraca u busotinu a delom u sabirni sistem. Sl. 17. Dubunsko pumpanje hidraulicnom pumpom

39. Ovaj sistem je pokazao dobre rezultatekod pumpanja lakih nafti sa malim viskozitetom i niskom tackom stinjavanja. Za eksploataciju nafte visokog viskoziteta i niskog stinjavanja, ovaj sistem nije podesan, jer su na povrsini potrebni dodatni uredjaji za odvajanje radne od slojne nafte. Medjutim ukoliko se u blizini naftnog polja moze koristiti kao radna nafta onda je primena ovog sistema bez kruznog procesa preporucljiva i daje odlicne rezultate. U ovoj kombinaciji ovaj sistem otklanja mnoge poteskoce u eksploataciji i prikupljanju teske nafte. Sl. 18. Hidraulicna dubinska pumpa Na slici 18. Prikazana je hidraulicna pumpa sa oznacenim tokom kretanja, radne i slojne nafte.