1 / 40

MENADŽMENT TOVA

MENADŽMENT TOVA. OD JEDNODNEVNOG PILETA DO BROJLERA. PRIPREME ZA DOLAZAK PILIĆA. Ključne tačke Obezbedite biološki sigurani čist smeštaj za piliće. Kontrolišite širenje bolesti primenom smeštaja samo za jednu generaciju(tj. sviunutra-svinapolje). Rasporedite prostirku ravnomerno.

knoton
Download Presentation

MENADŽMENT TOVA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. MENADŽMENT TOVA OD JEDNODNEVNOG PILETA DO BROJLERA

  2. PRIPREME ZA DOLAZAK PILIĆA • Ključne tačke • Obezbedite biološki sigurani čist smeštaj za piliće. • Kontrolišite širenje bolesti primenom smeštaja samo za jednu generaciju(tj. sviunutra-svinapolje). • Rasporedite prostirku ravnomerno. • Organizujte opremu tako da omogućite pilićima lak pristup hrani i vodi i spojite dodatne hranilice i pojilice sa glavnim sistemom hranjenja i pojenja. • Zagrejte objekat unapred i stabilizujte temperaturu i vlagu pre dolaska pilića. • Koristite ventilaciju za dotok svežeg vazduha i uklanjanje otpadnih gasova. • Učinite hranu i vodu dostupnim pilićima neposredno po dolasku.

  3. RIZICI - Učestala izbijanja zaraza usled reciklaže patogenih elemenata, mogu se javljati unutar objekata sa mešanim generacijama. - Neravnomerne naslage otpadaka mogu zakrčiti prolaz do hrane i vode i dovesti do gubitka homogenosti jata. - Gubitak homogenosti i slabiji rast nastaju usled neodgovarajućeg dotoka toplote, hrane i vode tokom ranog uzgoja. - Neuklanjanje otpadnih gasova iz okruženja može dovesti do oboljenja srca i pluća kod pilića. Hranilice i pojilice ne treba da se nalaze direktno ispod izvora toplote.

  4. SMESTAJ PILIĆA • Istovarite i smestite piliće što brže. • Proverite dostupnost i distribuciju vode i hrane. • Ostavite pilićima 1-2 sata da se smeste,uz pristup vodi i hrani. • Nakon 1-2 sata proverite vodu, hranu, temperaturu i vlažnost vazduha i podesite prema potrebi.

  5. KONTROLA USLOVA OKRUŽENJA

  6. Upravljajte okruženjem objekta za rani uzgoj ispravno kako bi dostigli ciljnu 7-dnevnu težinu. • Posmatrajte ponašanje pilića kako bi proverili da li je temperatura odgovarajuća. • Stimulišite aktivnost i apetit pomoću temperature. • Proširujte postepeno objekat uzgoja kako bi omogućili pilićima pristup svim pojilicama i hranilicama. • Pratite često i redovno temperaturu i RVV. • Održavajte RVV iznad 70% u prva tri dana a iznad 50% tokom • ostatka perioda rane faze uzgoja. • Podesite temperaturu ukoliko RVV pređe 70% ili se spusti ispod 60%, i reagujte na ponašanje pilića

  7. RIZICI • Ukoliko ponašanje pilića ukazuje na pogrešnu temperaturu, treba proveriti i podesiti temperaturu. • Loše proizvodne osobine i gubitak homogenosti mogu nastati usled niske relativne vlažnosti vazduha u prvoj nedelji. • Ako RVV padne ispod 50% u vreme rane faze uzgoja, potrebno je izvršiti korektivne radnje da se poveča RVV, kako bi se sprečila dehidracija pilića.

  8. VENTILACIJA • Uspostavite program minimalne ventilacije radi dovoda svežeg vazduha i odstranjujte otpadne gasove. • Održavajte dobar kvalitet vazduha u objektu, koristeći sistem za ventilaciju. • Akumulacija otpadnih gasova može dovesti do oboljenja srca i pluća ukoliko se oni ne uklanjaju efikasno.

  9. OSVETLJENJE

  10. Pružite pilićima duže periode svetla tokom prve nedelje. • Koristite svetlo visokog intenziteta (>20 luksa) u prvih 7 dana, zatim postepeno smanjujte. • Intenzitet svetla treba da bude ujednačen širom objekta.

  11. RIZICI • Nizak nivo intenziteta svetla (<20 luksa) • u inicijalnom periodu uzgoja umanjuju • aktivnost hranjenja. • OSVETLJENJE p20 • Prevremeno smanjivanje jaèine svetla æe • umanjiti aktivnost hranjenja i 7-dnevnu • težinu. • (postepeno slabljenje)

  12. KONTROLA RASTA CILJEVI • Omogućiti maksimalnom broju ptica u svakom jatu da dostigne živu vagu i homogenost u skladu sa specifikacijom. • Obezbediti precizno, predvidivo, i efikasno dostizanje specifikacija kvaliteta finalnog proizvoda.

  13. PRINCIPI • Kontrola rasta se može postići direktnim kontrolisanjem uzimanja hrane, tako što æe se • ogranièiti kolièina svetla a time i uzimanje hrane, ili razreðivanjem hrane. Ovi metodi su korisni • jedino kod ptica koje se gaje do veæih težina (tj. >2,5kg) jer tu sporije stope rasta u ranom • periodu mogu doprineti boljim proizvodnim osobinama u životu piliæa. Alternativno, da bi se • osigurala predvidivost proizvodnih osobina, kontrola rasta se može primeniti tako da sva jata • dostignu nešto manju težinu od svog potencijala. • Uspešna primena programa izmene rasta zavisi od homogenosti jata brojlera koje je postiglo • dobar rani rast tj. ciljna 7-dnevna težina se dostiže kroz dobro upravljanje tokom uzgoja.

  14. HOMOGENOST JATA • . Smanjiti varijacije u jatu na minimum putem praćenja i kontrole • homogenosti jata. • . Uzgajati polove odvojeno radi smanjenja različitosti. • . Kod homogenih jata, sa nižim CV% (koeficijent varijacije) je lakše • predvideti proizvodne osobine nego kod neujednačenih jata. • . Dovoljno često i precizno merenje većih primeraka kako bi se osigurala precizna procena žive vage prilikom klanja.

  15. KONTROLA UZIMANJA HRANE • Isplanirajte procenat redukcije težine nakon 21 dana koji odgovara traženoj težini žive vage pri klanju i prilagodite u skladu sa zahtevima ciljnih proizvodnih osobina. • Merite hranu svaki dan. • Merite ptice 3 puta nedeljno. • Omogućite ad libitum pristup hrani tokom poslednjih 10 dana pre • Omogućite svim pilićima jednak pristup hrani i vodi. • Prostor za hranjenje i vremena distribucije su od izuzetne važnosti.

  16. RIZICI • Povećana pojava štete u vidu ogrebotina pri preradi može biti pokazatelj neadekvatnog prostora za hranjenje ili distribucije hrane • Netačna informacija o dnevnom uzimanju hrane i stopi rasta rezultiraće lošom kontrolom rasta.

  17. ISHRANA Ciljevi • Pružanje spektra uravnoteženih režima ishrane koji zadovoljavaju potrebe za hranljivim materijama brojlera u svim fazama njihovog razvoja i produkcije i koji povećavaju efikasnost i profitabilnost bez ugrožavanja zdravlja ptica.

  18. PRINCIPI • Hrana je važna komponenta u troškovima proizvodnje brojlera. • Hrana za brojlere treba da bude takvog sastava da pruža pravilnu ravnotežu energetskih elemenata, proteina, aminokiselina, minerala, vitamina i osnovnih masnih kiselina, kako bi se obezbedio optimalan rast i proizvodne osobine. • Faktori kao što su gustina jata, klima i status zaraza mogu umanjiti porast težine i povećati stopu iskorišćenosti hrane i tako dovesti do promenjenih potreba za hranljivim materijama.

  19. HIGIJENA I ZDRAVLJE Ciljevi • Održavanje optimalnih proizvodnih osobina i zdravlja ptica. Pružiti potrošaču garancije o pitanjima bezbednosti hrane. Svesti na najmanju moguću meru efekte bolesti i infekcija.

  20. PRINCIPI • Predvidivo ostvarivanje punog genetskog potencijala u smislu rasta i efikasnosti moguæće je samo kod brojlera koji su sačuvani od zaraze i infekcije. • Pilići brojlera treba da budu proizvedeni iz roditeljskog jata koje je dobrog zdravstvenog stanja. Roditeljsko jato treba da ima visok i ujednačen nivo maternjih antitela protiv oboljenja koja umanjuju proizvodne osobine brojlera. • Okruženje u kojem se uzgajaju brojleri treba da bude čisto i bez patogenih klica. Oprema treba da bude održavana tako da brojleri mogu jesti i piti bez smetnji i oštećenja. Hrana treba da bude uravnotežena po sadržini hranljivih materija i bez patogenih klica i drugih faktora koji mogu loše uticati na proizvodne osobine (npr. mikotoksini).

  21. HIGIJENA • Objekti u kojima se čuvaju brojleri treba da budu dizajnirani tako da omogućavaju lako čišćenje i dezinfekciju. • Temeljno čišćenje treba izvršiti svaki put nakon klanja jata.

  22. Dizajnirajte objekte koji su jednostavni za čišćenje. • Očistite i dezinfikujte posle svakog jata. • Očistite i dezinfikujte sistem za vodu posle svakog jata. • Planirajte proceduru finalnog čišćenja. • Pratite efikasnost finalnog čišćenja tako što ćete analizirati broj • bakterija u ostacima na površinama (TVC). • Ostavite objekte praznima, koliko god je ekonomski opravdano • između dva jata.

  23. VAŽNO • Upotrebljene prostirke ne smeju biti uskladištene na farmi niti rasipane po zemlji neposredno pored farme. • Kada je pranje završeno, ne sme biti nikakvih ostataka prašine, prljavštine, krhotina niti otpadaka. • Ispravno pranje zahteva vreme i posvećivanje pažnje detaljima. • Pre zaprašivanja moraju se proveriti lokalni bezbednosni propisi.

  24. KONTROLA ZDRAVLJA • Programi vakcinacije za brojlere treba da budu izrađeni u skladu sa lokalnim uslovima i u saradnji sa lokalnim veterinarima za živinu. • Značajne ekonomske uštede se mogu ostvariti kombinovanjem efektivnih, specifičnih programa vakcinacije i dobre bio-zaštite, u poređenju sa politikom “tepih vakcinacije”. • Uspešnost vakcinacije će takođe zavisiti od snabdevenosti jednodnevnim pilićima dobrog kvaliteta. • Kada postoji sumnja u zdravstvene probleme u jatima brojlera, treba odmah potražiti savet veterinara.

  25. TOPLOTNI STRES • U tropskim predelima i za vreme letnjeg perioda u oblastima umerene klime, vrućina i njen uticaj na stopu rasta i mortalitet mogu predstavljati problem. • Efekti toplotnog stresa mogu se umanjiti izmenom sredine tako da se smanji temperatura u kojoj pilići borave i time što će im se pticama omogućiti da sopstvenom fiziologijom ili ponašanjem kontrolišu svoju temperaturu.

  26. PRINCIPI • Redukujte gustinu jata. • Obezbedite pristup svežoj pijaćoj vodi u svakom trenutku. • Hranite za vreme najsvežijeg dela dana. • Povećajte protok vazduha iznad jedinki na 2-3m/sec korišćenjem ventilatora. • Minimalizujte efekat sunčevog toplotnog zraèenja. • Umanjite efekat previsokih temperatura odvajanjem polova i smanjenom gustinom jata tokom perioda vrućina.

  27. GUSTINA JATA • Gustina jata značajno utiče na proizvodne osobine brojlera i na finalni proizvod u smislu homogenosti i kvaliteta. • Prevelika gustina jata povećava pritisak atmosferskih uslova sredine na brojlere, što ugrožava zdravlje i može u krajnjoj instanci imati za posledicu smanjenje profitabilnosti. • Kvalitet smeštaja a posebno kontrola sredine, uticaće na primenjenu gustinu jata. Ako se poveća gustina jata, mora se povećati i prostor za hranjenje i pojenje, a mora se i pažljivo kontrolisati temperatura objekta i kvalitet vazduha.

  28. KVALITET VODE • Obezbedite neograničen pristup vodi dobrog kvaliteta čija temperatura na pojilici se kreće oko 10-12C • Testirajte redovno snabdevanje vodom na bakteriološku i mineralnu kontaminaciju, i preuzmite odgovarajuće korektivne mere. • Ispirajte linije pojilica za vreme vrućina kako bi se voda rashladila. • Koristite svežu, čistu vodu kako bi održali zdravlje nogu i smanjili oštećenje trupa za preradu.

  29. RIZICI • Pijaća voda može biti rezervoar bakterija koje prouzrokuju trovanje. • Kada je voda suviše hladna ili suviše topla jedinki će manje piti i time će rast biti usporen. • Previsok sadržaj nekih mineralnih soli će smanjiti konzumiranje vode a time će rast biti usporen. • Jedinke koje piju vodu koja sadrži bakterije imaće češće probleme sa nogama i lošiji kvalitet trupa u objektu prerade.

  30. SISTEM ZA HRANJENJE

  31. Dopunite glavni sistem za hranjenje papirima i/ili poslužavnicima tokom prva 3 dana. • Postavite dovoljno hranilica u odnosu na broj jedinki u objektu. • Povećajte prostor kod hranilice po jedinki kada koristite programe kontrole rasta zbog povećane navale na hranilicu. • Podešavajte hranilice svakodnevno, tako da su leđa jedinki na visini osnove hranilice.

  32. RIZICI • Nedovoljan prostor za hranjenje će smanjiti stopu rasta i izazvati nehomogenost. • Pogrešno podešene hranilice mogu povećati količine prosute hrane. Kada se to dešava, pogoršaće se konverzija hrane a prosuta hrana koja se pojede, nosi povećan rizik od bakteriološke kontaminacije. • Neravnomerna distribucija hrane može prouzrokovati lošije proizvodne osobine i povećanje oštećenja od grebanja zbog konkurencije i guranja oko hranilica.

  33. VOĐENJE EVIDENCIJE • Tačno vođenje evidencije je od suštinske važnosti za efikasnu primenu odgovarajućeg upravljanja. • Analiza i interpretacija podataka o proizvodnji (npr. telesna težina, FCR, i smrtnost) su od suštinske važnosti za poboljšanje i unapređenje proizvodnih osobina. • Status zaraze i higijene treba pratiti. • Vođenje evidencije i analiza su veoma važni za određivanje efekata promena u hrani, upravljanju, sredini i zdravstvenom stanju.

  34. KORISNE TABELE I IZRAČUNAVANJE EFIKASNOSTI

More Related