Traume i posttraumatska stanja CNS -a

1. Traume i posttraumatska stanja CNS-a Doc. Dr V. Rakočević-Stojanović

2. Epidemiologija Godišnja incidencija trauma: • Ukupna populacija: 200/100000 • 15-24 godine:550/100000 • 10% smrtonosne povrede, 20-40% značajne sekvele

3. Uzroci trauma CNS-a • Saobraćajne nesreće 58% • Padovi sa visine 21% • Udarac u glavu 11% • Tuča 5% • Nepoznato 5%

4. Uzroci trauma CNS-a • Saobraćajne nesreće-povrede glave u 80% • Penetrantne mirnodopske povrede glave: 30-62% smrtonosne • Politraume: u 60% povrede mozga (mortalitet 22%)

5. Faktori rizika • Mladji muškarci • Niže obrazovanje • Nezaposleni • Etilizam • Socijalni problemi • Emocionalne smetnje • Ranije povrede glave

6. Frakture lobanje:konveksiteta, baze, linearne i impresione • Linearne (75%): temporalno, parijetalno, redje frontalno, lezija kranijalnih nerava (5,7,8 ili 1), oto i nazolikvoreja, ozlede krvnih sudova. • Impresione (20-25%): fragmentacija kosti, fokalni neurološki znaci, lezije dure, infekcije, meningitis, hemoragije (ED, SD, SA, IC).

7. Frakture baze lobanje (do5%) • Kranijalni nervi (1,2,3,4,5,7,8) • Endokrinološki poremećaji (dijabetes insipidus, impotencija, amenoreja) • Nazolikvoreja, otolikvoreja, meningitis, apsces • Brilenhematom (rakunove oči, fenomen naočara) periorbitalni hematom (prednji deo baze) • Betlov znak-hematom u retroaurikularnom i mastoidnom predelu (zadnja piramida, sigmoidni sinus)

8. Traumatsko oštećenje mozga • Commotio cerebri • Contusio cerebri • Laceratio cerebri • Compressio cerebri (hematomi)

9. Commotio cerebri • Predstavlja funkcionalni poremećaj moždanog stabla (bez neuroloških i neuroradioloških ispada) • Povreda:direktna, trzajna povreda vrata, pad na sedalni predeo • Klinička slika:gubitak svesti (kraće od 5 min, nekada duže), amnezija (retrogradna i anterogradna), vegetativni poremećaji • Anterogradna amnezija odredjuje težinu povrede (ukoliko traje do 1 h reč je o komociji, duže trajanje ukazuje na teže oštećenje mozga) • Vegetativni simptomi: pad pulsa i pritiska, mučnina, povraćanje, poremećaj disanja

10. Postkomocioni sindrom • Etiologija: neurološki, neuropsihološki i psihijatrijski faktori • Kod 50% bolesnika sa blagom povredom mozga • Klinička slika: glavobolja, nesvestica, mučnina, zamorljivost pažnje i pamćenja, iritabilnost, depresija, anksioznost, tinitus, preokupiranost povredom • Nekoliko nedelja, meseci, godina ili čitav život • Često postizanje kompenzacije ne dovodi do prestanka simptoma, posebno ako su dugo trajali

11. Contusio cerebri (56%) • Fokalni neurološki znaci, pozitivan CT nalaz. • Udarom predmeta o lobanju koja miruje (“coup”-ku) udarac izaziva ulegnuće, ispravljanje ulegnuća kosti izaziva negativan pritisak na mestu udara i tu se formira kontuziono žarište • Udarom pokretne lobanje o čvrstu podlogu (na mestu udara pozitivan a na suprotnoj strani negativan pritisak –”contrecoup”-kontrku fenomen) • Komplikacije: SAH, SDH, ICH

12. Compressio cerebri • Epiduralni hematom (iz a. meningicae mediae najčešće) • Lokalizacija (temporoparijetalni predeo najčešće) • Klinička slika:gubitak svesti, lucidni interval (do 48 h), ponovni gubitak svesti je znak povećanog intrakranijalnog pritiska, fokalni neurološki znaci, Hutschinsonova zenica • Dijagnoza: RTG lobanje, CT, arteriografija • Terapija: hirurška

13. Subduralni hematom • Vensko krvavljenje izmedju dure i arahnoideje (akutni: unutar 3 dana, subakutni: 3 dana do 3 nedelje, hronični:nakon tri nedelje) • Trauma može biti mala, čest kod etiličara • Klinička slika kao kod epiduralnog hematoma, ali je razvoj sporiji • Dijagnoza: CT mozga, angiografija • Terapija: hirurška

14. Intracerebralno krvavljenje • Penetrantna povreda ili laceracija usled pada • Granica prema kontuziji nije oštra • Subkortikalna bela masa, bazalne ganglije, talamus • Koma, Babinski pozitivan, Hačinsonova zenica, dispneja • Stariji uzrast, etil, poremećaj koagulacije

15. Subarahnoidalno krvavljenje • Najčešće posttraumatsko krvavljenje, često udruženo sa EDH i SDH • Redovno nastaje kod oštećenja korteksa • Krvavljenje iz mostnih vena ili kortikalnih arteriola, kod laceracije iz kortikalnih vena i arterija, ozlede vertebralnih arterija • Krv se sliva pod dejstvom zemljine teže. Moguć komunikantni hidrocefalus

16. Težina povreda CNS-a • Klasifikacija GKS trajanje kome • Blaga 13 do 15 do 20 minuta • Umereno teška 9 do 12 do 6 sati • Teška 3 do 8 više od 6 sati

17. Kategorije ishoda traume mozga: • Bez sekvela • Manje sekvele uz potpunu socijalnu i profesionalnu rehabilitaciju • Srednje izražene sekvele sa nepotpunom rehabilitacijom • Teške sekvele sa zavisnošću od drugih osoba i očuvanu pokretljivost • Teške sekvele uz nepokretnost • Smrtni ishod (povišen intrakranijalni pritisak, hernijacija, sistemski poremećaji: pneumonija, septikemija, šok, elektrolitni dizbalans, kombinacija navedenog)

18. Posledice kraniocerebralnih povreda • Posttraumatska glavobolja • Posttraumatska neuroza • Subjektivni posttraumatski sindrom (simulacija) • Demencija • Epilepsija • Korsakovljev sindrom • Karakterne promene

19. Terapija kraniocerebralnih povreda • Održavanje vitalnih funkcija, prolaznost disajnih puteva, imobilizacija vrata, kiseonik, brz transport, hemostaza, aspiracija, srčana reanimacija, korekcija anemije, osmolarnosti • Ako koma traje duže od 48 sati, nazogastrična sonda, antacidi, nega • Antiedematozna terapija (manitol), hipotermija, barbiturna koma • Operativni tretman većine hematoma i većih kontuzija (preko 2 cm), IKP veći od 20-30 mmHG • Blokatori Ca kanala, NMDA antagonisti, antioskidanti, terapija posledica: sedativi, neuroleptici, antidepresivi i dr.

20. Traumatska oštećenja kičmene moždine • Komocija (funkcionalni poremećaj) • Kontuzija (neurološki deficit) • Siringomijelija i siringobulbija • Hematomijelija • Dijagnoza: neurološki pregled, RTG, NMR • Terapija: simptomatska, fizikalna, hirurška