KULTURNA POLITIKA EVROPSKE UNIJE

1. KULTURNA POLITIKA EVROPSKE UNIJE “Veličanstvena ideja da se Evropa u sintezi naših pojedinačnih domovina uzdigne do naše zajedničke otadžbine.” Pjero Malvestiti, 1959.

2. EU I KULTURNE INTEGRACIJE EVROPE “Kada bih ponovo počinjao, počeo bih sa kulturom” Žan Mone (1888-1979) i Kultura kao “sveta krava” evropskih država (-nacija)

3. Žan Mone

4. 0snovne razvojne etape: Od Evropske zajednice za ugalj i čelik (1951.) Preko Evropske ekonomske zajednice (1957) i Evropske zajednice do • Evropske unije (1992). • ILI • od Evrope 5 (8-12-15) • do Evrope 25 - 27

5. RIMSKI UGOVORI (1957) • U Rimskim ugovorima na osnovu kojih je nastala EEZ se kultura pominje samo u preambuli – “kultura kao činilac koji je u stanju da ujedinuje narode i unapređuje društveni i kulturni ratvoj.” I ni reč više u daljem tekstu ugovora. • Na kulturu se primenjuju opšta načela slobodnog prometa roba, ljudi i ideja ili načelo subsidijarnosti.

6. Izveštaj Lea Tidemansa o Evropskoj uniji (1975.) • “Evropska unija se mora osetiti u svakodnevnom životu, ona mora biti bliska građanima, mora naći odraza u kulturi i obrazovanju, sredstvima informisanja, kod omladine i korišćenja slobodnog vremena.”

7. OSNIVANJE KOMITETA ZA KULTURNA PITANJA • Evropski parlament nakon prvih neposrednih izbora osniva 1979. svoj KOMITET ZA KULTURNA PITANJA iako za to nije imao uporište u normativnim dokumentima EZ. • Kultura će biti upisana u temeljna dokumenta tek sa ugovorom u Mastrihtu – 13 godina kasnije. • Član 128. proklamuje da će ”Unija doprinostiti procvatu kultura država članica, uvećavajući njihovu nacionalnu i regionalnu raznolikost istovremeno ističući zajedničku (evropsku) kulturnu baštinu.”

8. SINGLE EUROPEAN ACT (1986.) Njime je procesualno i vremenski određena perspektiva stvaranja Evropske unije. Namerno i veoma efektno je korišćena logika trke sa vremenom. Fiksiran je finiš (kraj 1992) i sve je moralo da bude određeno u odnosu na njega. Štoperica je bila u ruci komesara EZ Žaka Delora, a cilj u Mastrihtu.

9. On je bio valjda jedini komesar EU sa harizmom, dakle onaj čija se “reč jede”, a izjave pamte. Znao je da proces stvaranja Eu jeste civilizacijski presedan * pa je umeo da kaže da je to nalik susretu sa UPO (Unidientified Political Object) * Svi prethodni evropski projekti bili su posledica ratnih osvajanja / Rim, Napoleon, Hitler…/ Jacques Dellors

10. ADMINISTRACIJA EU KAO “LABORATORIJA EVROPSKOG IDENTITETA” • Žak Delor je bio uveren da “Brisel” ima ulogu snažnog agensa u stvaranju evropskog identiteta. • Jer funkcioneri EU koji dolaze u Brisel da “odrade svoj mandat” vraćaju se, po pravilu, u svoje zemlje senziblisani “virusom Evrope”, dakle više su Evropljani nego što su to prethodno bili. • Reč je o onome što socijalni psiholozi nazivaju tercijarnom socijalizacijom ( primarna se odvija u detinjstvu, a sekundarna tokom adolescencije). • Deo tog procesa jeste usvajanje i korišćenje eurojargon-a, koji je po pravilu nerazumljiv za autsajdere (čitaj : obične građane).

11. Kultura u ugovoru o Evropskoj uniji-1 Član 151. Ugovora o Evropskoj uniji koji se odnosi na kulturu ima pet stavki: • 1.     Zajednica će doprinositi procvatu kultura zemalja članica, uvažavajući njihovu nacionalnu i regionalnu raznolikost uz istovremeno isticanje zajedničkog kulturnog nasleđa.

12. Kultura u ugovoru o Evropskoj uniji-2 • 2.     Aktivnosti Zajednice će biti usmerene na ohrabrivanje saradnje izmedju zemalja članica i, ako je to neophodno*, podržavanja i dopunjavanja njihovog delovanja u sledećim oblastima:  -         unapređivanju poznavanja i širenju kulture i istorije evropskih naroda, • -         čuvanju i zaštiti kulturne baštine od evropskog značaja, • -         ne-komerijalnoj kulturnoj razmeni, • -         umetničkom i književnom stvaralaštvu, uključujući audiovizuelni sektor. • * Princip subsidijarnosti

13. Kultura u ugovoru o Evropskoj uniji-3 • 3.     Zajednica i zemlje članice će podsticati kulturnu saradnju sa trećim zemljama i odgovarajućim međunarodnim organizacijama, posebno sa Savetom Evrope. • 4.     Zajednica će voditi računa o kulturnim aspektima i u svom delovanju u drugim oblastima* uređenim ovom Ugovorom, posebno ističući negovanje i unapređivanje raznolikosti svojih kultura. • * Klauzula o “pomirljivosti sa kulturom” je prvi put pomenuta 1997. u Amsterdamskom ugovoru (član 151).

14. Kultura u ugovoru o Evropskoj uniji-4 • 5.     Radi postizanja ciljeva navedenih u ovom članu, Savet: • -         deluje u skladu s proceduromnavedenom u članu 251. i nakon konsultacija sa Komitetom regiona, • -         usvaja podsticajne mere, isključujući svako usaglašavanje zakona i propisa u zemljama članicama, • -         deluje po načelu jednoglasnosti u skladu sa procedurom usvojenom u članu 251. • -         Usvaja preporuke, držeći se načela jednoglasnosti, a na osnovu predloga Komisije.

15. “Efekat prelivanja” vs “efekat zastoja” Postojanje *efekta prelivanja* (spillover-effect) čija jesuština u tome da postojeći nivo integracije stvara probleme koje je moguće rešiti tek na višem novou integracije. Kultura je pre podložna logici *zastoja* (spillback-effect) – jednoglasnost u donošenju odluka. Tako dominantnom trendu evropske politike konvergencije u oblasti ekonomije i harmonizacije u oblasti prava odgovara politika diverziteta u oblasti kulture. Zato kulturna politika EU spada u tzv. “soft policy” , odnosno meke politike koje se dogovaraju na načelu konsenzusa, a ne kvalifikovane većine članica EU.

16. Eksplicitnai implicitna kulturna politika • Eksplicitna kulturna politika je ona koja je nastala unutar i od strane kulturnog sektora. To su programi kao što je Evropska prestonica kulture, Evropski orkestri i pogotovo Program “Culture 2000” i “Culture 2007” • Takvi su i programi: • KALEIDOSCOPE (1996-99) je usmeren na jačanje kulturnog i umetničkog stvaralaštva i saradnje koja ima evropsku dimenziju. • ARIANE (1997-99) cilja na knjige i čitanje finansirjući prevodilašttvo. • RAPHAEL (1997-99) pomaže nacionalne strategije u oblasti zaštite kulturne baštine koja ima evropsku dimenziju i • CULTURE (2000-2006 / 2007-2013) • CREATIVE CULTURE (2014- ) • Jedna dimenzija “mekog pristupa” kulturi je i to što EU u gornje projekte uključuje i zemlje koje su u procesu pridruživanja EU a ne samo njene članice. • (v. Sajt Ministarstva kulture Srbije) • Tako se počinje da oblikuje i evropski kulturni prostor čija je logika slična onome koji postoji u oblasti evropskog prostora vaspitanja i obrazovanja.

17. Implicitna kulturna politika je ona koju čine načela i programi koji se odnose na Uniju uopšte (npr. načelo supsidijarnosti) ili zapošljavanje građana EU (znači i umetnika) bez obzira na zemlju porekla. • Načelo slobodnog prometa robe u odnosu na kulturu se tumači i primenjuje i restriktivno: tako što se štite i iz prekograničnog prometa izuzimaju predmeti koji umaju kulturnu, umetničku ili arheološku vrednost za pojedinu zemlju i pogotovo za Evropu kao celinu. • Slično ograničenje načela slobodnog prometa važi i za televiziju i audiovizuelnu oblast. Tu se uvodi sistem kvota nacionalnih i evropskih TV i filmskih programa koji je u suprotnosti sa opštim načelima WTO (Svetske trgovinske organizacije)

18. Značaj kulturne saradnje je utoliko veći što EU u svom budžetu predvidja jako malo sredstava za kulturne programe – to je otprilike 0,1% dok se, na primer, za poljoprivredu EU izdvaja više od 50%Agrikultura dobija 500 puta više novca nego kultura! Udeo kulture u godišnjem budžetu EU

19. KULTURA U /budućem/ EVROPSKOM USTAVU Now Making national cultures consistent (harmonisation) is not covered by the EU treaties. The EU can decide recommendations and incentive measures by unanimity in the Council and co-decision with the EU Parliament. The future The EU Constitution proposes that culture should be an area for supporting, coordinating and complementary action. Decisions shall be taken by qualified majority in the Council and co-decision with the EU Parliament.

20. Projekti EU u oblasti kulture • EUROPEAN CAPITALS OF CULTURE • 2008 - YEAR OF INTERCULTURAL DIALOGUE • 2009- YEAR OF CULTURAL CREATIVITY • CULTURE 2007-2013

21. О ПРОГРАМУ КУЛТУРА 2007-2013 • Програм Култура 2007-2013. је установљен одлуком Савета и Европског парламента бр. 1883/2006/ЕЗ. Програм Култура 2007 представља финансијски инструмент за акције сарадње у области културе у периоду од 1. јануара 2007. године до 31. децембра 2013. године. • Сваке године се у оквиру Програма објављују конкурси за средства намењена пројектима који се односе на: • сценске уметности, • музику, • културно наслеђе, • ликовне уметности, • књижевност и превођење. • Буџет Програма износи 400 милиона евра који су распоређени на три велика дела. • Србија 2008. године постаje учесница програма Култура 2007.

22. циљеви програма CULTURE су: • Међународна мобилност културних актера • Ширење уметности и културних израза •       Међукултурни дијалог

23. Учесници програма Култура 2007 су: • 27 земаља чланица ЕУ • Три земље чланице ЕЕП (Норвешка, Лихтенштајн и Исланд) • земље кандидати за улазак у ЕУ (Турска, Хрватска и Македонија), као и земље западног Балкана (Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Албанија).

24. Предност добијају пројекти који имају: • §          иновативну идеју • §          јасно изражен европски карактер • §          стварна и јака партнерства чији сви учесници доприносе развоју пројекта • Не финансирају се пројекти који искључиво подразумевају: • §          организовање конференција • §          израду, коришћење и одржавање сајтова • §          израду и коришћење новина и часописа, • нити се финансирају: aктивности које су саставни део свакодневне активности носилаца пројекта или сарадника на пројекту.

25. Tačka kulturnog kontakta • Tačka kulturnog kontaktapredstavlja implementaciono telo programa Kultura 2007-2013 koje deluje na nacionalnom nivou. Potpisivanjem Memoranduma o razumevanju i time zvaničnim uključivanjem u Program, svaka država se obavezuje da formira jedno ovakvo telo. Kancelarija je formirana u januaru 2008. godine, a formalno je postala funkcionalna od 6. februara 2008. godine potpisivanjem Memoranduma o razumevanju u Briselu. • Kancelarija TKK će davati obaveštenja o konkursima programa Kultura 2007-2013 koje objavi Evropska komisija. Pored toga, pružaće pomoć pri popunjavanju aplikacija, traženju partnera i davati savete aplikantima kako da na najbolji način konkurišu za sredstva. Cilj nam je da se poveća broj i uspešnost aplikacija koje stižu u Brisel iz Republike Srbije.