Monopolisti čka konkurencija

1. Monopolistička konkurencija Profesor: Studenti: dr Miroslava Petrevska Skeledžija Deana, 5 – 28 Matić Marko, 5 – 6

2. Uvod • Tržište predstavlja mesto gde se ponuda i potražnja robe i usluga susreću i kao stalan i organizovan oblik dovode u međusobni kontakt, kao skup kupaca i prodavaca.Tržište je istovremeno i mehanizam kojim se kroz regulaciju odnosa prodavaca i kupaca, krozstvarna ili potencijalna međusobna delovanja, odredjuju cene pojedinačnih proizvoda ili skupa proizvoda. • Kao polaznu osnovu za razgovor o konkurenciji koristićemo podelu tržišnihstruktura po kojoj postoje dva osnovna tipa:savršena, tj. potpuna konkurencija i nesavršena, tj,nepotpuna konkurencija

3. Uvod • Savršena konkurencija je takvo tržišno stanje u kojem postoji veliki broj prodavaca i kupaca na tržištu istog,homogenizovanog proizvodai kada svi proizvodi imaju cenu i razmenjuju se na tržištu, a učesnici na tržištu nemaju nikakvog uticaja na cenu po kojojkupuju ili prodaju, tj. cena je objektivno data veličina. • Promena cene je posledica aktivnosti svih prodavaca i kupaca, a nikako posledicanjihovog pojedinačnog delovanja. Dakle, na savršenim konkurentskim tržištima pojedinačni proizvođači su ustvari preduzimači cena, tzv.price-takers.

4. Uvod • Nesavršena konkurencija postoji kada kupac ili prodavac mogu uticati na cenu proizvoda. Glavna obeležja su previsoke cene i preniska proizvodnja i o njoj će više reči biti unastavku ovog seminarskog rada. • Stvarno tržište nije niti savršeno konkurentno niti u potpunosti monopolisano, većspada negde u spektar između savršene konkurencije i čistog monopola. • Monopolistička konkurencija, kao tema ovog seminarskog rada, javlja se kao jedan odoblika nesavršene konkurencije i upravo zato ćemo se ukratko osvrnuti na nesavršenukonkurenciju, a zatim pokušati obraditi i monopolističkukonkurenciju, sa osvrtom na definiciju, karakteristike i slično.

5. Nepotpuna konkurencija • Svako preduzeće koje može značajno uticati na tržišnu cenu svoje proizvodnje,klasifikuje se kao nesavršeni konkurent. • Nesavršena konkurencija preovladava u industriji kada god pojedinačni ponuđačiimaju određeni nadzor nad cenom svog proizvoda. Za razliku od učesnika savršenekonkurencije koji donose odluku samo o visini proizvodnje, tzv.price-taker učesnici iliprice-makeridonose odluku i o visini cena. • Nesavršena konkurencija ne podrazumeva da preduzeće ima apsolutni nadzor nadcenom svog proizvoda, već ono može odrediti cenu samo u razumnim okvirima.

6. Nepotpuna konkurencija • Suština tržišne moći je mogućnost da se menjaju cene proizvoda. Da bi navelipotrošače da kupuju više, proizvođači moraju da snižavaju cene. Nepotpuna konkurencija neznači da preduzeće ima apsolutnu kontrolu nad cenom svog proizvoda. • Na primer, Coca-cola u uslovima nepotpune konkurencije može svoje limenke da prodaje za0,40 ili 0,50 €. Kada bi preduzeće pokušalo da prodaje svoje limenke za 10 €, ono bi propalo.Dakle, reč je o nekom stepenu slobode odlučivanja pri određivanju cena.

7. Nepotpuna konkurencija • Slika 1.1. Koeficijent koncentracijeu četiri preduzeća se definiše kao procenat ukupne proizvodnje nekog sektora koji dolazi iz njegova četiri najveća preduzeća. Koeficijent koncentracije udeset preduzeća je jednak procentu proizvodnje što isporučuje deset najvećih preduzeća u sektoru

8. Monopol • Po definiciji monopol (grčki monos - jedan; polist  - prodavac) je krajnji oblik nepotpunekonkurencije kada jedno preduzeće ima potpunu kontrolu nad celim privrednim sektorom, uznedostatak konkurencije za robu ili usluge koje nudi, dakle, potpuna dominacija tržištem. • Za čisti monopol, kao vrstu tržišne strukture, karakteristično je da postoji samo jedan prodavac/ponuđač, koji se suočava sa funkcijom tržišne tražnje.Bitna karakteristika monopola je da može potpuno odrediti cenu robe koju prodaje, bez obzirana količinu koju nudi.

9. Monopol • Monopol se smatra najprofitabilnijom tržišnom strukturom. Isključivi monopoli suretke pojave. • Primer za ovo su: telefonske usluge, gasovod, voda, struja, itd. • Ovi monopolistimoraju računati sa konkurencijom i iz drugih privrednih sektora, npr. kablovski telefoni, struja i gas mogu zameniti druga goriva. Na dugi rok nijedan monopolista nije siguran odnapada konkurenata.

10. Duopol • Duopol predstavlja oblik nesavršene konkurencije, tj. tržišnu strukturu u kojoj samodva ekonomska subjekta kontrolišu celokupnu ponudu. • Javlja se u onim privrednim granamagde je ulazak konkurentima veoma otežan. • Proizvodi duopolista mogu biti homogeni, ali i diferencirani.

11. Oligopol • Oligopol znači "nekolicina prodavaca". Oligopol kao tržišna struktura predstavljaoblik nesavršene konkurencije u kojoj nekoliko (velikih) preduzeća međusobno konkuriše i učestvuje u celokupnoj ponudi. • Tržišna moć oligopola je posledica malog broja proizvođača i činjenice da svaki odnjih proizvodi značajan deo ukupnogproizvoda privredne grane.  • Javljaju se u onim privrednim granama gde je ulazak konkurentima otežan, a proizvodi suhomogeni, ali i diferencirani, npr. tržište automobila.

12. Oligopol • Za razliku od tržišta, u kojima vlada savršena konkurencija i u kojima ponuđačine mogu uticati na cenu, već je pasivno prihvataju, oligopolisti mogu izbegavati smanjenjecene, a kao rezultat može biti „prećutni dogovor“ o naplaćivanju monopolske cene među svim konkurentima. • Oligopoli obično formiraju cenu koja je niža od nivoa kojom bi se maksimiziraladobit, ali koja je ipak iznad njihovog graničnog troška, kako bi potencijalnim konkurentimaučinili ulazak na tržište neisplativim.

13. Monopolistička konkurencija • Monopolistička konkurencija je takav tip tržišta nakome veliki broj preduzećameđusobno konkuriše proizvodeći neidentične, ali slične proizvode. • Ovakvo tržište ima dve osnovne karakteristike: • preduzeća konkurišu prodajom diferenciranih proizvoda koji su međusobno zamenjivi,ali nisu savršeni supstituti; • ulazak i izlazak na tržište je slobodan, pa je novom preduzeću relativno lako ući natržište sa vlastitim robnim markama, i izaći sa tržišta ako proizvodi postanuneprofitabilni.

14. Monopolistička konkurencija • Zahvaljujući diferencijaciji proizvoda, monopolistički konkurenti nisu savršenisupstituti. Potrošači svaku marku doživljavaju drugačijom od drugih, a razlika je delom usastavu proizvoda, a delom u potrošačevoj slici tog proizvoda. • Monopolistička konkurencija ne postavlja nikakve prepreke onima koji žele ući iliizaći sa tržišta. Novi se konkurenti bez ikakvih ograničenja slobodno javljaju na tržištu. • Na ovakvim tržištima prodaju se sapun, šampon i mnogi drugi proizvodi.

15. Monopolistička konkurencija • Slična je situacija i sa većinom proizvoda maloprodaje, jer se proizvodi prodaju umnogo različitih trgovina koje međusobno konkurišu diferencirajući svoje usluge premalokaciji, raspoloživosti i stručnosti osoblja, uslovima kreditiranja, itd. • Preduzeće nema nikakav monopol na zemljište ili robu koju prodaje. To mogu raditi i drugi i u analizi polazimo od pretpostavke da svi drugi koji ulaze u ovaj posao imaju istetroškove, a time i istu krivu tražnje. Kako ulaze u ovu oblast drugi, te se malo po malo sužavatržište ranije već formiranih preduzeća, tako da se i kriva tražnje sa proizvodima već postojećih preduzeća pomiče u levo.

16. Monopolistička konkurencija • Oligopol malog broja podrazumeva konkurenciju između dva ili tri krupna preduzećakoja deluju na određenom regionalnom području. Kada na nekom tržištu međusobnokonkuriše mali broj preduzeća, ona moraju uzimati uobzir svoje strateško uzajamnodelovanje. Stratešku interakciju imamo i u dnevnoj štampi, televizijskim programima, u proizvodnji automobila, štampanju udžbenika iz ekonomije i slično. • Prema tome, konkurencija malog broja -oligopol vodi računa o reakcijamakonkurenata na promene njihovih cena i količine proizvodnje, čime se doprinosi strategijirazvoja svake firme ponaosob.

17. Monopolistička konkurencija Slika 2. 1. Prikazuje konačnu dugoročnu ravnotežutipičnog prodavca u uslovimamonopolističke konkurencije Tražnja je pomerena u levo i kriva "d'd" prolazi kroz krivu prosečnih troškova - "AC" tog preduzeća.Tačka "G" predstavlja dugoročnu ravnotežu jer su profiti jednaki nuli i niko više nema interesa daulazi u sektor, niti da ga napuštaju oni koji su već u tom sektoru. Proističe, da monopolističkakonkurencija uređuje neefikasnost, jer je cena "G" iznad graničnih troškova - "MC", što je prouzrokovalo manji obim proizvodnje nego što bi dali uslovi potpune konkurencije

18. Zaključak • Za monopolističku konkurenciju karakteristično je da relativno veliki broj proizvođača, relativno male ekonomske snage, nudi sličan, ali diferenciran proizvod. • Osim toga, karakteriše je i velika elastičnost tražnje koja je veća i izraženija ako je proizvod manje diferenciran. Promene u ceni utiču na količinu prodaje cele konkurencije, adugoročno gledano, ta ravnoteža eliminiše mogućnost ekstraprofita.

19. Zaključak • Dakle, monopolistička konkurencija predstavlja efektivnu konkurenciju i podrazumeva borbu između konkurenata na tržištu. • Konstantan je uzajamni pritisak tako da svi moraju uložiti maksimalne napore kako biopstali na tržištu

20. HVALA NA PAŽNJI!