PRAVILA RADA U LABORATORIJI

1. Uvod u laboratorijski rad PRAVILA RADA U LABORATORIJI Prof. dr. Dragica Minić

2. Radu u laboratorijama, širom sveta, pridaje se velika pažnja jer je to glavni izvor podataka za industrijsku primenu i za naučnoistraživački rad. Poštovanje osnovnih pravila ponašanja u laboratoriji je neophodno kako zbog dobijanja korektnih rezultata tako i zbog sigurnosti samih istraživača.

3. Hemijskalaboratorijasakapelama

4. Elektrohemijska laboratorija

5. \ Hemijskalaboratorijamožedabudeopasnomestonaročitoako se u njojradinemarnoinepažljivo.

8. Uobičajene opasnosti su vatra, toksična isparenja, rasprskavanje sudova pod pritiskom, otrovne supstance, slomljeno staklo, korozivne materije itd. Neprijatni mirisi

9. Osnovnanamenaovogkursa je dauputistudenta u opštapravilaponašanja u laboratorijiida mu skrenepažnjunamogućeuzrokeopasnosti. • Navedenapravilaponašanja, sugestijeiprimeri ne obuhvatajusverealneopasnesituacije u laboratoriji (niti to mogu) aliimajuzaciljdasmanjeverovatnoćuda do njihdođe.

10. OPŠTA PRAVILA PONAŠANJA U LABORATORIJI • Pažljivimradomipoštovanjemosnovnihpravilaponašanjamogu se izbećimnogenepoželjnei opasne situacije: • Svaki student moradanosimantil, zastitnenaocarei rukavice.

12. Posleradatreba pažljivo pospremiti radno mesto

13. Svieksperimentalnipodacisadatumomrada se unose u Radnu svesku.

14. 2. U laboratoriji je strogozabranjenopušenje Čest natpis 3. Dugakosamoradabudepovezanapozadizbogopasnostiodmehaničkihpovredaiplamena.

15. 4. U laboratoriju se nesmejuunositihranaipiće: NE

16. 5. Radni stolovi treba da uvek budu čisti, bez hemikalija i aparata koji nisu u upotrebi: • - Svaka prosuta hemikalija na radnom stolu ili podu treba odmah da se ukloni: prisutne kiseline ili baze treba pre uklanjanja razblažiti obilnom količinom vode; ako se u laboratoriji prospe isparljiva i zapaljiva tečnost, treba odmah ugasiti sve plamenike i izvore toplote

17. - Slomljenostaklo, porcelanidrugečvrsteotpadnepredmetetrebaskloniti u posebnekorpe, posebnopripremljenezatusvrhu, odvojenoodpapiraimekogotpada.

18. 6. Bocesahemikalijamauvektrebadržatičiste. Akoim se sadržajprolijepospoljnimstranamapostajuvrloklizaveilakoispadajuizruku. Ova zaprljanja, takođe, vrlolakomogudadospu u aparaturesakojima se radiidaizazovudobijanjenetačnihrezultata.

19. 7. Svehemikalijetrebadabudujasnooznačenečakikada se nalaze u normalnimsudovimailičašama.

22. RUKOVANJE Opasnim HEMIKALIJAMA Rukovanjehemikalijama u laboratorijipodrazumevačestoradsatoksičnim, korozivnimilizapaljivimsupstancama. • Toksičnehemikalijesusvesupstancekojedovode do trovanjaorganizmabilodirektnimunošenjem u organizamprekoorganazavarenjeilidisanjem, bilonjihovomapsorpcijomprekokože.

23. Korozivnehemikalijesu one supstancekojeoštećujutkiva ili materijal sakojimasu u dodiru. • Najčešćekorozivnehemikalijesakojima se radi u laboratorijamasukiseline, bazeijakaoksidacionasredstva. • Zapaljivehemikalijesusvesupstancečije se pare mogulakozapaliti u bliziniizvoratoplote.

24. Rad sa toksičnim hemikalijama • 1. Eksperimentekojiuključujutoksičneihemikalijeneprijatnogmirisatrebaizvoditi u laboratorijskojkapeli (digestoru). Digestor (kapela) je izdvojen deolaboratorije,opremljen efikasnimsistemomza ventilaciju.

25. 2. Nikad ne punitipipetuuvlačećivazduhustima. Propipeta

26. 3. Nikad ne sipatibenzen, etarilidrugeisparljiveitoksičneorganskerastvarače u slivnik. • Ovesupstancemoguisparavati u odvodnimcevimaiugrozitidrugeprostorije. Organskeotpadnematerijetrebaodlagati u posebneposudenamenjenezatusvrhu. • 4. Nikad ne sipatikiseline, bazeilioksidujućereagense u posude u koje se odlažutoksičnematerijezbogmogućehemijskereakcijeioslobađanjatoksičnihpara.

27. 5. Zbog mogućeg prisustva toksičnih materija u slivnik ne treba bacati koncentrovane rastvore kiselina, baza i oksidacionih sredstava. Ukoliko se, ipak, ove materije direktno sipaju u slivnik, to treba uraditi uz obilan mlaz vode da bi se što više razblažile. (Ne treba bacati u slivnik nerastvorne supstance jer u tom slučaju može doći do začepljenja kanalizacionih cevi). • 6. U slučaju da ipak dođe do trovanja odmah obavestiti odgovorno lice i potražiti lekarsku pomoć

28. Rad sa naročito toksičnim hemikalijama Rastvorljivicijanidiivodonikcijanidpredstavljajusmrtnuopasnostako se unesu u organizamjerdelujunanervnisistemzasamo nekolikominuta. Brzopreduzimanjepomoći u slučajutrovanja je neophodno. Trenutniprotivotrov je amil-nitrit. Protivotrov seprimenjujetakošto se ampularazibijeisadržajudahne. Posle toga neophodno je potražitipomoćlekara.

29. Tehnološki postupak proizvodnje cijanidnih kocki mora da uključi proizvodnju, isporuku i obavezno uništavanje otpadnih materija

30. Benzen:Skorosve pare uobičajenihorganskih rastvaračasutoksičnealisu pare benzenanajopasnije. Zbog toga trebasprečitiisparavanjebenzena u laboratorijiiuvekraditi u laboratoriskojkapeli (digestoru).

31. Živa:Imamalinapon pare panasobnoj temperaturiisparavanjemdajeveoma otrovne pare. Zbog togane trebanikada ostavljatiživuizloženuatmosferiiukoliko se prospeodmah je trebapažljivoprikupiti. Aparaturu u kojoj se nalaziživatrebadržati u plastičnojtacnitakoda se u slučajuprolivanjamoželakoprikupiti.

32. Ukolikoipakdođe do prolivanjaživepovećojpovršini, kontaminiranapovršina se možeposutielementranimsumporomkojisaživomgradičvrstojedinjenjekoje se možepočistiti. Manjekapljicežive se moguskupitiamalgamisanjemsabakarnomžicomkoja je prethodnoispranaazotnomkiselinom Trovanježivom je kumulativnoisimptomisuprogresivni. Zbog toga radsaživomzahtevaposebnuopreznost.

33. Radsakorozivnimhemikalijama • Da bi se izbeglepovredenastalekorozivnimhemikalijamapotrebno je koristiti (poredmantila)odgovarajućezaštitnenaočareirukavice

34. Postupak ako • - se korozivnahemikalijaprospenaodeću, odmahskinutinakvašenideo; • hemikalijadospe do kože, nakvašenomestoodmahtrebaispratiobilnomkoličinomvode; • je kožabila u dodirusakiselinom, posleispiranjavodom, kontaminiranomesto se dodatnoispiravodenimrastvoromsodebikarbone. • je koža bila u kontaktu sa baznim rastvorima za ispiranje se koristi razblažen rastvor borne kiseline.

35. Ako je hemikalija dospela u oči: oči ne treba otvarati jer se time korozivna materija samo širi po većoj površini oka; što je brže moguće isprati kapke velikom količinom vode zatimotvoriti oči i isprati ih obilnim mlazom vode kako bi se uklonili ostaci korozivne materije; zaostali rastvor se neutralizuje razblaženim rastvorom sode bikarbone (u slučaju da je kontaminant bila kiselina) odnosno borne kiseline (u slučaju da je kontaminant bila baza). Posle ukazane prve pomoći, odmah potražiti pomoć lekara.

36. Rad sa zapaljivim materijama • Zapaljive pare organskih rastvarača mogu da se zapale na razne načine (plamenom ili nekim drugim izvorom toplote). Npr, ugljen-disulfid ima tačku samozapaljivanja 100oC a etil-etar 180oC. Pored toga, sagorive pare mogu da se zapale u prisustvu vazduha pri kontaktiranju sa izvorom toplote na temperaturi iznad tačke paljenja pare. Tačka paljenja se definiše kaotemperatura na kojoj je naponpare tečnosti dovoljan za građenje zapaljive smeše sa vazduhom.

37. Uobičajeni organski rastvarači, izuzev ugljen-tetrahlorida, hloroforma i trihloretilena imaju tačku paljenja ispod sobne temperature. Pare organskih tečnosti su gušće od vazduha i dospevaju na znatna rastojanja od izvora. Ako takve pare dođu u kontakt sa plamenom, ili drugim izvorom toplote, vatra se brzo širi zahvatajući veliki prostor. Pored lako zapaljivih rastvarača posebnu opasnost predstavljaju samozapaljive supstance koje pokazuju tendenciju da se spontano zapale na običnoj temperaturi (beli fosfor, alkalni metali, organo-litijumski reagensi, fosfini male molekulske mase, ferokarbonili).

38. Rad sazapaljivimmaterijamazahtevaposebne mere opreza • 1. obavezno koristitikapelu; • 2. ne koristiti ih u bliziniplamena; • 3. ne bacatikoncentrovanerastvorekiselina, bazaioksidujućihsredstava u slivnike; (ispuštanjeovihsupstanci u slivnikuvekraditiuzobilanmlazvodekako bi se postigloštovećerazblaženje) • 4. voditiračuna o ispravnostielektričnihuređaja u blizini;zbogpojavevarnicausledlošeg uzemljenjailikratkogspojanainstalacijamamožedoći do požara.

39. Ukoliko u laboratoriji dođe do neželjene pojave vatre, ne treba praviti paniku već odmah obavestiti asistenta i laboranta i pokušati ugasiti vatru priručnim sredstvima. • Za gašenje male vatre efikasan je aparat za gašenje sa ugljen-dioksidom ili pokrivač koji će sprečiti kontakt plamena sa kiseonikom. • Nikad ne upotrebljavati aparat sa penom za gašenje požara na električnim instalacijama. • Za gašenje vatre na električnim instalacijama koristi se jedinoaparat sa ugljen-dioksidom.

41. OPASNOSTI OD MEHANIČKIH POVREDA I EKSPLOZIJA • Najčešćemehaničkepovrede u laboratorijisuposekotineslomljenimstaklom: • Rad sa staklom zahteva posebne mere opreza i pažljivo odlaganje polomljenog posuđa

43. 2. Boce i posude pod vakuumom mogu implodirati (rasprsnuti se). • posude koje su veće zapremine od 250 cm3 a nalaze se pod vakuumom, treba da su zaštićene umreženom lepljivom trakom ili žičanom zaštitom • 3. Sudovi pod pritiskom mogu eksplodirati. • zatvorene posude ne treba zagrevati ukoliko nisu specijalno konstruisane za tu namenu; • ukoliko se u sudove uvodi gas pod pritiskom, voditi računa da pritisak ne pređe kritičnu vrednost koju sud može da izdrži

44. 4. Svečeličnebocesagasovima pod pritiskomtrebadastojeuspravnoimorajubitiučvršćenelancem. • 5. Amonijačne rastvore srebro-nitrata ili drugih soli srebra ne treba ostavljati da stoje dugo vremena i sa njima treba oprezno rukovati. Takvi rastvori formiraju eksplozivno srebro koje može da eksplodira na najmanji potres čak i u vodenoj suspenziji.

45. Važna napomena U svakoj laboratoriji se nalazi, vidno obeleženo, sanduče sa priborom i neophodnim materijalom za ukazivanje prve pomoći u slučaju da dođe do povređivanja u laboratoriji. Ukoliko se bilo koji materijal iz kompleta za prvu pomoć iskoristi, obavestiti asistenta i laboranta kako bi se sadržaj blagovremeno kompletirao.