Evropski sud za ljudska prava

1. Evropski sud za ljudska prava

2. Regionalni sistem zaštite • 1. Afrički sistem zaštite – u okviru organizacije Afričke unije a na osnovu Afričke povelje o ljudskim pravima i pravima naroda (1981.) • 2. Američki sistem zaštite – u okviru Organizacije Američkih država i na osnovu Američke konvencije o ljudskim pravima (1969.) • 3. Evropski sistem zaštite: • a) OEBS • b) EU • c) Savet Evrope

3. Savet Evrope • Maj 1949. – osnivanje Saveta Evrope • Nekoliko meseci kasnije – rasprava o tekstu međunarodnog ugovora kojim će se obezbediti zaštita ljudskih prava. • Pojedinac nije bio subjekt međunarodnog prava. • 4. novembar 1950. u Rimu -Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama zaključena i otvorena za potpis i ratifikaciju (stupila na snagu 1953. godine). • Danas, sve države koje stupaju u članstvo Saveta Evrope moraju da ratifikuju EKLJP.

4. Međunarodno pravosuđe? • U Savetodavnoj skupštini Saveta Evrope (danas Parlamentarna skupština) raspravljalo se o dokumentu kojim bi se omogućio pristup pojedinca međunarodnom pravosuđu. • Francuski poslanik Filip rekao je: • “Činjenica [je] da svaki pojedinac koji je žrtva povrede ima mogućnost da se obrati Sudu. Za mene je u tome suština, to je ono što predstavlja jemstvo slobode i samu definiciju demokratskog suha. To znači da kad se povredi neka od osnovnih sloboda, pojedinac, pa bio on i najjadniji i najslabiji, može da se obrati Sudu, pred kojim će biti jednak s najvećom od država i najmoćnijom među vladama.”

5. Da li će se zaštita primenjivati samo onda kada ljudska prava budu kršile male zemlje? • Holandski poslanik Šmal: • “Nekad su se, na bezbrojnim kanalima u mojoj zemlji, mogle videti lađe, koje vuku neumorni konji, čija je upornost postala poslovična. Njihov je rad bio pun strpljenja, jer je najvažnije bilo ne prekinuti i uže koje je povezivalo lađu s konjem na obali kanala ... Ova jednostavna slika odražava moja osećanja u pogledu rada u koji se upuštamo. Koračajmo polako, kako se uže ne bi prekinulo.”

6. Evropska konvencija o ljudskim pravima • Prvo 12, a danas 47 država ugovornica (sve države osim Belorusije). • Obuhvata populaciju od oko 816 miliona ljudi. • Srbija je pristupila Savetu Evrope 3. aprila 2003. godine, kada je i potpisala EKLJP, a ratifikovala je 3. marta 2004. godine. Od ovog datuma nastaje i obaveza poštovanja odredbi EKLJP!

7. EKLJP • Prava i slobode zajemčene Konvencijom: • Čl. 2 - pravo na život • Čl. 3 - zabrana mučenja • Čl. 4 - zabrana ropstva i prinudnog rada • Čl. 5 - pravo na slobodu i bezbednost • Čl. 6 - pravo na pravično suđenje • Čl. 7 - pravo na kažnjavanje na osnovu zakona • Ćl. 8 - pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života • Čl. 9 - sloboda misli, savesti i veroispovesti • Čl. 10 - sloboda izražavanja • Čl. 11 - sloboda okupljanja i udruživanja • Čl. 12 - pravo na sklapanje braka • Čl. 13 - pravo na delotvoran pravni lek • Čl. 14 - zabrana diskriminacije

8. Dopunski protokoli • I Protokol – mirno uživanje imovine (čl. 1), pravo na obrazovanje (čl. 2), pravo na slobodne izbore (čl. 3) • IV Protokol – zabrana dužničkog zatvora (čl. 1), sloboda kretanja (čl. 2), zabrana proterivanja sopstvenih državljana (čl. 3), zabrana grupnog proterivanja stranaca (čl. 4) • VI Protokol – ukinuta smrtna kazna, osim u vreme rata (čl. 1) • VII Protokol – zaštita u postupku proterivanja stranaca (čl. 1), pravo na žalbu u krivičnim stvarima (čl. 2), pravo na naknadu za pogrešnu osudu (čl. 3), pravo da se ne bude osuđen ili kažnjen dvaput u istoj stvari (čl. 4), jednakost supružnika (čl. 5). • XII Protokol – opšta zabrana diskriminacije (čl. 1) • XIII Protokol – potpuna zabrana smrtne kazne (čl. 1) • XIV Protokol – mogućnost pristupa EU Konvenciji.

9. ISTI STATUS SVIH PRAVA? • Neka prava su apsolutno zaštićena – • Neka prava su toliko osnovna da se ne mogu podvrći nikakvim ograničenjima i ne mogu se suspendovati • EKLJP – pravo na život, zabrana mučenja, zabrana ropstva i prinudnog rada, zabrana retroaktivnog krivičnog zakonodavstva, zabrana izricanja smrtne kazne, zabrana ponovnog suđenja licima već osuđenim ili oslobođenim povodom istog krivičnog dela

10. OSNOVNO NačelO konvencije • 1. OBAVEZNOSTI – čl. 1 EKLJP (države jemče svakome ko je u njihovoj nadležnosti prava i slobode određene EKLJP-om). Izuzetak: čl. 15 EKLJP (derogacija u vanrednim okolnostima) i čl. 57 EKLJP (rezerve) • a) presude donete protiv konkretne države, tj. Srbije – čl. 46, st. 1 – “države su se saglasile da poštuju konačne odluke Suda u slučajevima u kojima su stranke”. • b) sve ostale presude koje predstavljaju tumačenje i bliže određivanje konkretnog člana EKLJP - čl. 1 – Visoke strane ugovornice jemče svakome u svojoj nadležnosti prava i slobode određene u Delu I ove Konvencije.

11. Stav Evropskog suda • Presude ne služe samo da bi se okončao postupak protiv određene države, već i da objasne, osiguraju i razviju pravila koja su sadržana u EKLJP, čime doprinose proveri država da li je njihova praksa u skladu sa Konvencijom. • (Irska protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 1980, Karner protiv Austrije, 2004)

12. Stav Parlamentarne skupštine • Jurisprudencija Evropskog suda čini sastavni deo Konvencije, čineći je obaveznom za sve strane ugovornice i dajući joj karakter erga omnes. • Rezolucija 1226, 2000, par. 3.

13. OSTALA NAČELA • 2. SUPSIDIJARNOSTI (zaštita se pruža pred državnim organima, Sud ne utvrđuje činjenice niti ispituje da li je unutrašnje pravo ispravno primenjeno, već ispituje da li postoji povreda EKLJP) • 3. INKORPORACIJE (EKLJP postaje deo unutrašnjeg pravnog poretka države) • 4. POZITIVNE OBAVEZE DRŽAVE (zahteva od države ne samo uzdržavanje, već i izvesno činjenje)

14. POSTUPCI • 1. individualna predstavka • 2. međudržavni sporovi • Karakteristika ugovora: ugovor zaključen između dve države u korist trećih beneficijara!

15. Evropski sud za ljudska prava • Osnovan 1959, reformisan 1998. • Čl. 34 EKLJP – Sud može primati predstavke od “svakog lica, nevladine organizacije ili grupe lica koji tvrde da su žrtve povrede prava ustanovljenih Konvencijom ili protokolima uz nju, učinjene od neke Visoke strane ugovornice.” • Države se obavezuju da “ni na koji način ne ometaju delotvorno vršenje ovog prava.” • Čl. 33 – postupak može pokrenuti i država ugovornica koja može ukazati Sudu na svaku povredu odredbi EKLJP “za koju smatra da se može pripisati nekoj drugoj strani ugovornici.”

16. Uslovi prihvatljivosti • Aktivna legitimacija (direktne, posredne žrtve, anonimnost) • Iscrpljenost unutrašnjih pravnih lekova • Rok od 6 meseci • Kompatibilnost sa Evropskom konvencijom (ratione materiae, personae, temporis) • Očigledna neosnovanost • Zloupotreba prava • Zabrana litispendencije • Nema “značajnijeg oštećenja”

17. ORGANI • Konvencija je u izvornom tekstu predvidela postojanje tri organa: Komisije, Suda i Komiteta ministara. • Evropska komisija za ljudska prava danas više ne postoji. Ukinuta je stupanjem na snagu 11 Protokola novembra 1998. • Komisija je služila kao svojevrsni filter pa su do Suda dolazili samo oni predmeti koje uputi Komisija.

18. Faze u odlučivanju • 1. odlučivanje o prihvatljivosti predstavke • 2. odlučivanje o meritumu spora.

19. Izbor sudija • Broj sudija – onoliko koliko ima država ugovornica (danas 47). • Izabrani u ličnom svojstvu; nezavisnost u obavljanju posla (ne predstavljaju državu, zabranjeno je bavljenje poslovima koji su nespojivi sa nezavisnošću, nepristrasnošću i zahtevima stalne službe). • Bira ih Parlamentarna skupština na sednici, većinom glasova prisutnih članova. • Listu od 3 kandidata predlaže država (u Srbiji stručna komisija obrazovana u okviru Ministarstva spoljnih poslova). • Dužina mandata: 9 godina (bez mogućnosti reizbora).

20. Organizacija suda • 5 odeljenja (po minimum 9 sudija). • Sastav: rodna ravnopravnost, geografska opredeljenost, razlike među pravnim sistemima država, broj predstavki (najviše Rusija, Turska, Poljska, Ukrajina i Rumunija). • 1. ODBOR – 3 sudija • 2. VEĆE – 7 sudija • 3. VELIKO VEĆE – 17 sudija

21. ODBOR • Odlučuje o prihvatljivosti predstavke. • Postupak se završava kada se jednoglasno donese odluka o neprihvatljivosti predstavke (95% predmeta). • Ako: • 1. nema jednoglasnosti ili • 2. odbor jednoglasno donese odluku o prihvatljivosti predstavke • upućuje se Veću na odlučivanje.

22. veće • Odlučuje kada: • 1. slučaj uputi Odbor • 2. u pitanju jer međudržavna predstavka • Odlučuje većinom glasova. • Može ustupiti slučaj Velikom veću uz saglasnost stranaka u sporu kada se: • “pokrene neko ozbiljno pitanje od značaja za tumačenje Konvencije ili Protokola uz ovu, ili • ako rešenje pitanja pred većem može da dovede do rezultata koji nije u saglasnosti s nekom prethodno donetom presudom Suda.”

23. Veliko veće • 1. odlučuje kada mu predmet ustupi Veće • 2. u drugom stepenu, kada mu u roku od 3 meseca od presude veća jedna od stranaka uputi zahtev. Tada panel od 5 sudija odlučuje da li će predmet biti iznet pred Veliko veće i to samo ako se predmet tiče nekog važnog pitanja vezanog za tumačenje ili primenu Konvencije i Protokola, ili nekog drugog ozbiljnog pitanja od opšteg značaja. • Odlučuje većinom glasova.

24. Protokol 14 • Dužina sudijskog mandata – 9 godina (do tada 6 godina) • Sudija pojedinac – nadležan da pojedinačnu predstavku oglasi neprihvatljivom. • Odbor – nadležan da odlučuje o prihvatljivosti, ali i o meritumu spora kada se u predmetu radi o tumačenju ili primeni Konvencije i Protokola koji predstavljaju utvrđenu sudsku praksu (repetitivni, klonirani slučajevi). • Veća mogu imati i 5, umesto 7 članova. • Mogućnost da Konvenciju ratifikuje EU.

25. PROTOKOL 15 • Usvojen 24. juna 2013. – do sada Irska ratifikovala i 20 država potpisalo (potrebna ratifikacija svih država) • Sudije ne treba da imaju manje od 65 godina u trenutku kandidature • Rok za podnošenje predstavke se skraćuje sa 6 na 4 meseca

26. PROTOKOL 16 • Usvojen 2. oktobra 2013. – do sada 10 potpisa (potrebno 10 ratifikacija) • Najviši sudovi mogu zatražiti od Suda davanje savetodavnog mišljenja o pitanjima ili principima koji se odnose na tumačenje ili primenu prava i sloboda iz EKLJP, a na osnovu slučaja koji se vodi pred njima. • Panel od 5 sudija Velikog veća odlučuje o zahtevu • Mišljenja se objavljuju i nisu obavezujuća

27. Član 39. Pravila suda • Privremene mere: • Veće ili, kada je to pogodnije, predsednik može, na zahtev stranke ili bilo kog drugog zainteresovanog lica, ili na svoju inicijativu, izdati strankama bilo koju privremenu meru za koju smatra da bi bila u interesu stranaka ili pravilnog vođenja postupka. • Komitet ministara će biti obavešten o izdatim merama. • Veće može zatražiti od stranaka informaciju o bilo kojoj stvari u vezi sa primenom bilo koje mere koja je naložena.

28. OBAVEZUJUĆE? • Prema ranijoj praksi suda privremene mere nisu bile neposredno obavezujuće za stranke. Cruz Varas i drugi protiv Švedske: U odsustvu odredbe EKLJP kojom se omogućavaju privremene mere, čl. 39 Pravila suda ne može se smatrati obavezom za države ugovornice. • Mamatkulov i Abdurasulovic protiv Turske: svaka država ugovornica mora poštovati privremene mere kojima se izbegava nastupanje nepopravljive štete za žrtvu, i mora se uzdržati od radnje ili nečinjenja kojima se mogu ugroziti autoritet i delotvornost konačne odluke.

29. OPŠTI USLOV • iscrpsti prethodno sva delotvorna pravna sredstva u nacionalnom sistemu. • Privremena mera se može doneti: • Kad nema nacionalnog pravnog leka; • Kad pravni lek postoji, ali je nedostupan podnosiocu; • Kad je dostupan, ali praktično nedelotvoran; • Npr. zbog ustaljene prakse • Kad ga izuzetne okolnosti čine nemogućim ili nedelotvornim. • Npr. kad je osoba u zatvoru, bez kontakta sa spoljnim svetom

30. Broj privremenih mera • Od 2008. do 2012. ukupno 14,112. • UK – 5,176 • Švedska – 782 • Holandija – 1057 • Francuska 2040 • Srbija – 9 • Crna Gora, Andora – 0

31. Do 31. marta 2013. • Ukupno 122.450 predstavki čeka na odlučivanje • Pojedinačni sudija 52250 • Veće od 7 sudija – 43250

32. OBAVEZA ZA DRŽAVE • Unošenje teksta Konvencije u Ustav i zakone. • Poštovanje prakse Evropskog suda za ljudska prava i pozivanje na tu praksu u odlučivanju (Holandija, Nemačka, Danska, Švedska, Finska).

33. Izvršenje presuda • Nadzor: Komitet ministara Saveta Evrope (ministri spoljnih poslova država članica). • Čl. 46 EKLJP – pravnosnažne presude se dostavljaju Komitetu ministara. • Ovo telo poziva odgovornu državu da ga izvesti o izvršenju presude, kao i o svim merama koje je vlada preduzela. • Kada država odgovori svojoj obavezi, Komitet ministara to konstatuje u posebnoj rezoluciji. • Ukoliko država ne ispuni svoju obavezu, kao krajnja mera može se upotrebiti i isključenje iz članstva Saveta Evrope.

34. PREDMET IZVRŠENJA • 1. Novčana naknada (predviđa i kamatu na dosuđeni iznos) • 2. Pojedinačna mera – konkretna činidba – (npr. izvršenje domaće presude, puštanje na slobodu i sl.) • 3. Opšta mera – donošenje ili promena zakona

35. NOVČANA SVOTA • - PRAVIČNO ZADOVOLJENJE (predviđa i kamatu na dosuđeni iznos)

36. SAVETODAVNO MIŠLJENJE • Čl. 47 – na zahtev Komiteta ministara, Sud može davati savetodavna mišljenja o pitanjima koja se odnose na tumačenje Konvencije i Protokola. • Mora biti obrazloženo. • Daje se u Velikom veću. • Donosi se većinom glasova i objavljuje.

37. Deklaracija iz Interlakena (19. februar.2010.) • Prevashodna odgovornost država je da garantuju PRIMENU I SPROVOĐENJE Konvencije, koje moraju: • a) nastaviti da podižu svest nacionalnih organa o standardima Konvencije i osiguraju njihovu primenu. • b) da će u potpunosti izvršavati presude Suda, obezbeđujući preduzimanje neophodnih mera kako bi se sprečile dalje slične povrede.

38. Deklaracija iz Interlakena • c) uzeće u obzir praksu Suda koja se razvija, takođe, i zbog razmatranja zaključaka koji se izvode iz presude kojom se utvrđuje povreda Konvencije od strane druge države, gde isti načelni problem postoji i u njihovom sopstvenom pravnom sistemu.

39. Deklaracija iz Brajtona (20. 04. 2012) • Nacionalani sudovi moraju uzeti u obzir praksu Suda, a svi zakoni i politike moraju biti u skladu sa Konvencijom. • Države se obavezuju da primenjuju Konvenciju na nacionalnom nivou. • Države se obavezuju da formiraju nezavisnu instituciju za ljudska prava. • Uvođenje novih pravnih lekova na nacionalnom nivou. • Usaglašavanje zakonskih tekstova sa Konvencijom.

40. Zakon o azilu • Sigurna država porekla je država sa liste koju utvruje Vlada, čiji je državljanin lice koje traži azil, a ako se radi o licu bez državljanstva, država u kojoj je to lice imalo prethodno stalno boravište, koja je ratifikovala i primenjuje međunarodne sporazume o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, u kojoj ne postoji opasnost od proganjanja iz bilo kog razloga koji predstavlja osnov za priznavanje prava na utoičšte ili dodelu subsidijarne zaštite, iji državljani ne napuštaju svoju državu iz tih razloga i koja dozvoljava međunarodnim telima uvid u poštovanje ljudskih prava.

41. Zakon o azilu • Sigurna treća država je država sa liste koju utvrđuje Vlada, koja sepridržava međunarodnih načela o zaštiti izbeglica sadržanih u Konvenciji o statusu izbeglica iz 1951. godine i Protokolu o statusu izbeglica iz 1967. godine u kojoj je tražilac azila boravio ili kroz koju je • prolazio, neposredno pre dolaska na teritoriju Republike Srbije i u kojoj je imao mogućnost podnošenja zahteva za azil, u kojoj ne bi bio izložen progonu, mučenju, neljudskom ili ponižavajuem postupku ili vraćanju u državu u kojoj bi njegov život, bezbednost ili sloboda bili ugroženi.

42. ODBACIVANJE ZAHTEVA ZA AZIL • Čl. 33 • 5) da je zahtev za azil koji je lice koje traži azil podnelo nekoj drugoj državi koja poštuje Ženevsku konvenciju ranije odbijen, a u međuvremenu nije došlo do promene okolnosti na kojima se zahtev zasnivao, ili je ranije podneo zahtev za azil drugoj državi koja poštuje Ženevsku konvenciju. • 6) da je lice koje traži azil došlo iz sigurne treće države, osim ako dokaže da za njega nije sigurna.

43. Komisija za azil – odluka od 16.02.2011. • 1. Zakon 33, st. 1, tač. 6 ZA – odbaciće se zahtev za azil bez ispitivanja ako se utvrdi da je lice koje traži azil došlo iz sigurne treće zemlje, osim ako dokaže da ta zemlja za njega nije sigurna. Vlada RS je prema odredbama zakona utvrdila listu sigurnih trećih zemalja. Pouzdana procena rizika? • 2. Turska je stavila rezervu na teritorijalnu primenu Konvencije o izbeglicama, ali to ne znači da se ne pridržava načela o zaštiti izbeglica sadržanih u Konvenciji.

44. USTAVNI SUD- ODLUKA SUDJADI OD 24. DECEMBRA 2012. • Ustavni sud smatra da je bitno istaći i da se podnosilac u žalbi koju je izjavio protiv osporenog prvostepenog rešenja pozvao na presudu Evropskog suda M.S.S. protiv Belgije i Grčke (broj predstavke 30696/09, odluka od 21. januara 2011. godine). Evropski sud je u navedenoj odluci izrazio stanovište da postojanje zakona i pristupanje međunarodnim ugovorima kojima se garantuju ljudska prava nije, samo po sebi, dovoljno da obezbedi zaštitu od rizika zlostavljanja, u situaciji kada pouzdani izvori (izveštaj UNHCR-a, Komesara za ljudska prava Saveta Evrope, nevladinih organizacija, kao i istraživanja na terenu) svedoče da se u praksi postupa suprotno principima Konvencije.

45. Prilikom odlučivanja o zahtevu za dobijanje azila i pravnim sredstvima koja se mogu izjaviti u postupku azila, posebno je važan stav Evropskog suda izražen u navedenoj odluci da je rizik od mučenja, ponižavajućeg ili nečovečnog postupanja sa kojim tražilac azila može biti suočen upućivanjem u treću državu, dovoljno stvaran i individualizovan, u prisustvu pouzdanih izvora koji svedoče da se postupak azila u toj trećoj zemlji sprovodi suprotno principima Konvencije. Konkretno, taj sud je u navedenoj odluci našao da se belgijske vlasti, s obzirom na dostavljene i pribavljene dokaze, nisu mogle zadovoljiti pretpostavkom da će tražiocu azila u Grčkoj biti obezbeđen tretman koji odgovara zahtevima Konvencije, već su bile dužne da se prethodno obaveste o tome na koji način grčke vlasti u praksi primenjuju svoje propise o azilu. Imajući u vidu da navedeno zapažanje UNHCR-a i presuda Evropskog suda u predmetu M.S.S. protiv Belgije i Grčke nisu bili upotrebljeni kao dokazi u postupcima azila okončanim priloženim presudama Upravnog suda, Ustavni sud je ocenio da dosadašnja praksa nadležnih upravnih organa i Upravnog suda, na koju se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, ne daje osnova za sumnju da prilikom odlučivanja o žalbi podnosioca u upravnom postupku, a potom eventualno i o tužbi u upravnom sporu, neće biti ozbiljno razmotreni dokazi na kojima podnosilac zasniva svoje uverenje da će udaljenjem u neku od označenih trećih država biti izložen stvarnom riziku od postupanja suprotnom principima Konvencije.

46. UPRAVNI sud Srbije, PRESUDA OD 28.03.2013. • Povodom navoda tužbe da iz presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju M.S.S. protiv Belgije, proizlazi da Grčka nije sigurna treća zemlja, sud nalazi da presuda Evropskog suda može biti relevantna samo u slučaju da tužioci u tužbi ističu da im je u upravnom postupku pred nadležnim organom uprave u Republici Srbiji ili u postupku pred ovim sudom, povređeno neko pravo zaštićeno odredbama Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

47. DOMAĆE PRAVO • Zakon o sudijama (2008), čl. 6 – Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija. • Kada je odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili drugog međunarodnog suda, odnosno međunarodne organizacije čiji je Republika Srbija član, utvrđeno da su u toku sudskog postupka kršena ljudska prava i osnovne slobode i da je presuda zasnovana na takvom kršenju ili da je presuda izostala zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku, Republika Srbija može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa, ako je šteta učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom.

48. Vrhovni sud Srbije • Odluka od 25. novembra 2008. – zauzet je pravni stav kojim se dozvoljava DIREKTNA PRIMENA sudske prakse Evropskog suda, posebno kada su u pitanju vodeće presude. Ovaj stav je obavezujući za sve niže sudove u zemlji.

49. ZPP • ZPP (2004), čl. 422, st. 10 – postupak se može ponoviti ako je, po pravnosnažno okončanom postupku pred domaćim sudom, Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o istom ili sličnom pravnom odnosu protiv Srbije. • Novi ZPP (2011), čl. 426, st. 11 da do ponavljanja postupka može doći kada stranka stekne mogućnost da upotrebi odluku Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke.

50. ZKP • ZKP (2006), čl. 426, st. 6 - krivični postupak koji je okončan pravnosnažnom presudom može se ponoviti samo u korist okrivljenog ukoliko je odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili drugog suda nastalog ratifikovanim međunarodnim ugovorom, utvrđeno da su u toku krivičnog postupka kršena ljudska prava i osnovne slobode i da je presuda zasnovana na takvom kršenju, a da je ponavljanjem postupka moguće ispraviti učinjenu povredu. • Novi ZKP (2011) – čl. 485, st. 3 – može se podneti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i njenim dodatnim Protokolima, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.