1 / 32

Mati čne ploče

Mati čne ploče. Podela AT (sredinom 80tih) - hronološki prve, većina starih računara (80286 – 80486, Pentium I), standard definiše dimenzije ploče, kao i ugrubo raspored komponenata, napone napajanja i samo funkcionisanje

herman
Download Presentation

Mati čne ploče

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Matične ploče Podela AT (sredinom 80tih) - hronološki prve, većina starih računara (80286 – 80486, Pentium I), standard definiše dimenzije ploče, kao i ugrubo raspored komponenata, napone napajanja i samo funkcionisanje ATX (Intel, 1995.), novijeg datuma – od Pentium procesora, pa nadalje, prilično revolucionaran u odnosu na AT, drugačije dimenzije, drugačiji raspored

  2. AT • Stari standard – naponi napajanja od 5V do 12V – regulacija napona procesora se obavlja na samoj ploči (tada značajnih 3.3V) • Isključivanje računara podrazumeva prekid dovođenja struje na matičnu ploču • Prekidač za paljenje/gašenje prekida napon od 220V ka napajanju • Stari računari su zahtevali manje energije, te su ova napajanja manje snažna od ATX braće (do 250W)

  3. AT #2 • Prilično velike ploče, malo manje su Baby AT (nama poznatije – prvi Pentiumi) • Serijski i paralelni portovi se povezuju kablovima na ploču • DIN konektor za tastaturu • Loš protok vazduha u kućištu, usled mesta za procesor na “čudnom” mestu

  4. AT konektor

  5. ATX • Naponi napajanja od 3.3V do 12V • Isključivanje računara se obavlja softverski • Prekidač se kači na ploču, a ne na napajanje i prekida jako male napone • Nakon gašenja računara, matična ploča ostaje pod malim naponom (opasno prilikom instalacije/deinsatalacije memorija!) • Uglavnom manje matične pločeod AT (30.4cm x 20.3 cm), postoje i miniATX, microATX • Snage do 500W

  6. ATX #2 • Napon od 3.3V se dovodi direktno na ploču • Bolji protok vazduha (bolje mesto za procesor) • Integrisani priključci za periferije • PS/2 portovi za tastaturu i miša

  7. ATX konektor

  8. Prelazna rešenja • Mnoge ploče imaju obe vrste konektora (AT i ATX), a po izgledu i dimenzijama nisu ni jedno ni drugo • Ove ploče su prelazna rešenja • Isto to važi i za memorije

  9. Prelazna rešenja

  10. Topologija • Podnožje za procesor • Slotovi za memorju • Slotovi za proširenje • BIOS čip i RTC baterija • Čipset • Naponska sekcija, kontroleri • Integrisane periferije • Jumperi i DIP prekidači

  11. Procesorsko podnožje • Mogu biti razna, nama zanimljiva počinju od socket 7, 8, a završavaju se na socketu 462, 370, 754, 939, 775... • Kod novijih socketa, broj u njihovom nazivu označava broj pinova odgovarajućeg procesora • Jedno vreme popularan je bio slot (1, A) gde se procesor kačio vertikalno, kao PCI kartica, ali se odustalo od tog koncepta

  12. Procesorsko podnožje #2 • Često se referišu kao ZIF socketi (Zero Insertion Force) • Šume kondenzatora i kalema – obično oko podnožja • Priključak za CPU cooler se nalazi u neposrednoj blizini (12V, Gnd, Control)

  13. Podnožja

  14. Memorijski slotovi - AT • Kod AT ploča bili su uglavnom SIMM (Single In-line Memory Module), gde su memorije bile tipa Burst, EDO... • Imale su veliko vreme pristupa (60, 70ns), a broj pinova je varirao od generacije do generacije (40-72) • Bilo je i DIMM slotova, ali su oni uglavnom bili egzotika

  15. Memorijski slotovi - ATX • Samo DIMM (Dual In-line Memory Module), jako mala vremena prisupa (do 10ns), jako brze, doduše premijeru doživele na AT pločama • Broj pinova opet varira od generacije do generacije (168 za SDR SDRAM, 184 za DDR SDRAM...) • Naponi napajanja memorije su od 2.5V-5V

  16. SIMM & DIMM

  17. Ekspanzioni slotovi • Kod AT popularni su bili ISA, VLB i PCI verzije 1.0 • Kod ATX su popularni PCI 2.1 i 2.2, AGP, CNR, AMR, na nekim starijim i ISA • Najnovije ploče (ATX 2.0) imaju isključivo PCI 2.2 i PCI-Express slotove • Slotovi služe za dodavanje raznih periferija – grafičkih, mrežnih i zvučnih kartica, SCSI i IDE kontrolera, raznih USB i Firewire kartica

  18. BIOS & RTC • Čip za BIOS se nalazi ili zalemljen u ploču ili u svom malom socketu • RTC = Real time clock, nalazi se ili kao zaseban čip ili integrisan u BIOS • Baterija za napanje RTC je obično 3V, litijumska • Postoji jumper za resetovanje BIOS-a i RTC

  19. BIOS

  20. Čipset • Služi za komunikaciju procesora, memorije i ostalih periferija • Ranije uglavnom u vidu 2 čipa – Northbridge i Southbridge, gde prvi služi za komunikaciju procesora i važnijih periferija sa magistralom, dok drugi uglavnom sadrži integrisane periferije – dvograni IDE kontroler, USB kontroler, paralelni i serijski interfejs, flopi kontroler...

  21. Čipset #2 • Noviji čipseti rade na mnogo većim brzinama, te zahtevaju hlađenje bilo aktivno, bilo pasivno • Hladnjaci se obično stavljaju na Northbridge • U novije vreme izumire pojam čipseta, jer se više ne koriste 2 već samo jedan čip za kontrolu svega • Ovim se izbegava projektovanje brzih veza između 2 čipa

  22. Naponska sekcija i kontroleri • Naponska sekcija služi za spuštanje i regulaciju napona na ploči – Smanjuje ripple i drži konstantnim napon procesora • Kontroleri integrisani u ploče bilo AT bilo ATX su IDE kontroler, flopi kontroler, serijski i paralelni interfejs • Bolje ploče imaju i SerialATA kontroler, SCSI kontroler, USB...

  23. Integrisane periferije • Ploče novijeg datuma uglavnom imaju integrisane mrežne i zvučne karte • Lošije i manje ploče imaju integrisane čak i grafičke karte (micro i mini ATX), neke sa memorijom za graf. kartu, a neke bez • Pored njih standardno se integrišu gorenavedene komponente

  24. Js & DIPs • Iako su ovde pomenuti, jumperi i DIP prekidači su već stvar istorije PC računara • Kod starih ploča se podešavanjem jumpera i DIP prekidača nameštao radni napon procesora, frekvencija... • Danas su sve ploče jumperless, a ono malo jumpera što imaju služi za neke egzotične primene (reset RTC-a, wake-up events...)

  25. Jumpers & DIPs

  26. Cache memorija - AT • Keš memorija je u vidu čipova na samoj ploči, rade na brzini procesora ili polovini brzine istog (66 – 250Mhz); ove memorije su se nazivale L2 kešom, dok je na procesoru bio L1 • Veličine su iznosile: • 8-32kb za L1 • 256kB-1MB za L2

  27. Cache memorija – AT #2 • Kasnije se prešlo i na koncept sa L3 memorijom, gde su sada L1 i L2 bile na procesoru • Odustalo se od tog koncepta jer nije donosio velika ubrzanja u odnosu na standardnu varijantu

  28. Cache - AT

  29. Cache memorija - ATX • Keš je isključivo integrisan na procesoru, i L1 i L2, dok je brzina obično jednaka brzini procesora (500Mhz-3Ghz) • Veličina L1 iznosi od 32-128kB, dok je L2 keš od 128kB-2MB • Prednost kod ovih ploča se ogleda u brzini rada keša

  30. Video adapteri • Video adapteri ili grafičke karte su uređaji koji služe za prikaz slike na monitoru • Nabrajanje vrsta i opis funkcija bi zahtevali više od jedne ppt prezentacije • Važnije komponent na graf. Karti su grafička RAM memorija, GPU (Graphics Processing Unit), RAMDAC i Video BIOS

  31. Video adapteri #2 • Video BIOS služi za inicijalizaciju graf. karte, kao i za definisanje nekih primitivnijih funkcija • RAM memorija je memorija koju grafička karta koristi za skladištenje textura i prikaz 2D rezolucije na ekranu • GPU je centralni procesor graf. karte i služi za obradu podataka, kao i vezu sa magistralom • RAMDAC je DA konvertor koji konvertuje sliku iz digitalne u analogni oblik; bitan za osvežavanje

  32. Video adapteri #3 • Osnovni pokretači razvoja su igre i napredni 3D programi za animaciju • Grafičke karte su danas skoro najveći potrošači el. energije u računaru (neke zahtevaju napajanja od 0.5kW) • Nekada je bio bitan 2D prikaz, dok je danas od presudnog značaja samo brzina u 3D modu

More Related