kulturne potrebe n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
KULTURNE POTREBE PowerPoint Presentation
Download Presentation
KULTURNE POTREBE

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 20

KULTURNE POTREBE - PowerPoint PPT Presentation


  • 116 Views
  • Uploaded on

KULTURNE POTREBE. ŠTA JE POTREBA?. Potreba je uvek potreba za ... Ukazuje na nedostatak nečega ili nekoga i nastojanje da se taj nedostatak ukloni, odnosno da se potreba zadovolji. Hijerarhija potreba. Po A. Maslovu postoji hijerarhija ljudskih potreba:

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'KULTURNE POTREBE' - gillian-haverty


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
slide2

ŠTA JE POTREBA?

  • Potreba je uvek potreba za...
  • Ukazuje na nedostatak nečega ili nekoga i nastojanje da se taj nedostatak ukloni, odnosno da se potreba zadovolji.
hijerarhija potreba
Hijerarhija potreba
  • Po A. Maslovu postoji hijerarhija ljudskih potreba:
  • fiziološke potrebe(“Primum vivere...” i

“ U se ...”)

  • potreba za sigurnošću,
  • potreba za ljubavlju,
  • potreba za ugledom u zajednici i
  • potreba za samoaktuelizacijom
slide4

Pod kulturnim potrebama podrazumevamoone potrebe kojima se čovek ostvaruje kao biće različito od svih ostalih (najveći broj fizioloških potreba: hrana, san, itd. karakteriše sve životinje bez razlike) i kao jedinstvena ličnost u svom društvenom i kulturnom okruženju.

  • To su one potrebe zahvaljujući kojima čovek razvija svoju ličnost (individualizacija i autentičnost) tako da aktivno deluje, proizvodi, stvara materijalne i duhovne vrednosti, uživa u postojećim, komunicira...
only bear bare neccesities
Only bear/bare neccesities...

Dilema: da li je čovek gospodar ili rob svojih potreba ?

vrste kulturnih potreba
Vrste kulturnih potreba
  • Potreba za jezičkim izražavanjem i komunikacijom
  • Potreba za saznavanjem
  • Potreba za estetskim doživljajem
  • Stvaralačke potrebe
  • Ove kulturne potrebe su međusobno ravnopravne i komplementarne. Navedene su prema dinamici nastanka i razvoja, iako se često ne ostvaruju u potpunosti.
  • Ponekad se razvija tek ponešto od potreba, zatim one stagniraju ili gasnu, a da se nikada ne razviju u trajne potrebe i interesovanja.
  • To znači da ličnost nije na vreme, u periodu razvoja, stekla kulturne navike.
kulturne potrebe i samoaktuelizacija
KULTURNE POTREBE I SAMOAKTUELIZACIJA
  • Svako na različit način teži samoaktuelizaciji: neko kroz naučni, neko kroz umetnički rad, neko kroz odgajanje dece, altruističku delatnost, proizvodni rad itd.,
  • To će zavisiti od njegove kulture, društvene situacije, porodičnog vaspitanjaali i od individualno-psiholoških karakteristika i sposobnosti ličnosti.
kulturna interesovanja
KULTURNA INTERESOVANJA
  • Kulturne potrebe su po svojoj prirodi bazične i ima ih, kao što smo videli, samo nekoliko.
  • Kulturna interesovanja su mnogobrojna i ona su konkretan način na koji se kulturne potrebe ispoljavaju.
  • Potreba za estetskim doživljajem može biti ispoljena kao interesovanje za muziku, likovne umetnosti, književnost... (Niko neće reći :”Imam potrebu za estetskim doživljajem” već “ Idem u bioskop...”)
kulturna interesovanja fokusiranje i preferencije
KULTURNA INTERESOVANJA-fokusiranje i preferencije
  • Interesovanje za muziku, po pravilu, nije opšte, već postoje određene preferencije.
  • Voli se obično određena vrsta muzike, npr. klasična ili folk ili rok...
  • Unutar interesovanja za npr. klasičnu muziku voli se više opera ili instrumentalna muzika.
  • Unutar opere voli se Verdi ili Vagner ili...
  • Važno: preferencija nužno ne podrazumeva isključivost (ili...ili) već je to često grozd interesovanja (i...i...i...)
interesovanja su u osnovi nastanka dru tvenih grupa
Interesovanja su u osnovi nastanka društvenih grupa
  • Interesovanja su kohezivni činilac društvenih grupa, od publike, do udruženja građana i malih neformalnih grupa.
  • Često se govori i o «kulturama ukusa» (taste cultures) – tj. o grupama ili društvenim slojevima koje se pojavno najviše razlikuju upravo ukusom u zadovoljavanju kulturnih potreba – tj kulturnim stilom.
  • Kulturni programi, manifestacije, festivali, repertoar pozorišta ... zasnivaju se na istraženim ili pretpostavljenim interesovanjima i to posebno tamo gde kulturni programi moraju da ostvaruju dohodak na tržištu i direktno zavise od interesovanja publike.
grozdovi interesovanja i kulturni modeli
Grozdovi interesovanja i kulturni modeli
  • Grozdovi intersovanja su strukturisani tako da omogućavaju uočavanje kulturnih modela. Postoji:
  • Dominantni model
  • Model masovne kulture,
  • Model alternativne kulture i
  • Tradicionalni model.
model masovne kulture
model masovne kulture
  • unutar modela masovne kulture se uočavaju sledeći specifični modeli odnosno grozdovi interesovanja:
  • STANDARDNI MODEL
  • (Službenici i tehnička inteligencija...)
  • POPULISTIČKIMODEL
  • (KV i VKV radnici, službenici sa SSS, zanatlije...)
  • URBANI MODEL (rok kultura kao masovna kultura mladih)
urbani model
Urbani model
  • Urbana (nekadašnja rok) kultura kao masovna kultura mladih (školska i studentska omladina)
  • Karakteristike:orijentacija ka zabavi, „usmerenost ka drugima“, vrednosti grupe i pokušaj grupne distinkcije od drugih.
  • Izražen faktor stila – korišćenje vizuelnih statusnih simbola (simbola grupne pripadnosti) u odevanju i šminkanju.
  • Oblici umetničkog doživljaja: rok muzika, koncerti i disko klubovi, američki akcioni, naučnofantastični, kriminalistički i muzičko-plesački filmovi, stripovi, muzički časopisi.
kulturni kanon
Kulturni kanon
  • Kulturnikanonkorpuskulturnebaštinekoji se smatraneizostavnimdelomenkulturacijskogprocesa, tetakoulazi u školskeudžbenikeipredstavljaneospornuosnovusvakenacionalnekulture.
  • Kulturnikanon se možeodreditiinacivilizacijskomnivou- govorise o zapadnomkanonukojisadrživrhunskadelazapadnoevropskekulture (iumetnosti) injime je definisanavisokakulturanasuprotpopularnojkulturikoja je sajednestranelokalna, a sadrugemasovnaiglobalna (amerikanizovana).
  • Taj kanon je dovođen u pitanje tvrdnjom da je neobjektivan i pristrasan budući ga čine pretežno dela „ mrtvih, belih, evropskih muškaraca“skraćeno DWEM.
razvoj kulturnih potreba
Razvoj kulturnih potreba
  • Proces širenja i usvajanja kulture može biti spontan i organizovan.
  • U teoriji se usvajanje kulturnih sadržaja naziva inkulturacija.
  • Inkulturacioni procesi najdinamičniji su u porodici (porodično vaspitanje), lokalnoj zajednici i grupi vršnjaka.
  • Međutim, u svim razvijenijim kulturama društvo mora da ustanovi posebne institucionalne forme unutar kojih će se intenzivnije odvijati inkulturacioni procesi.
  • Škole su bile prve ustanove za usvajanje prihvaćenih kulturnih vrednosti u određenoj sredini. Tokom razvoja javile su se i druge institucije u kojima će se pre svega čuvati kulturna dobra (biblioteke, arhivi itd.), a zatim i one koje će ih predstavljati javnosti i popularisati, kao što su muzeji, galerije, pozorišta i koncertne dvorane.
kulturni kapital i naslednici
Kulturni kapital i “naslednici”
  • Interesovanja pojedincaza pojedine oblike umetničkog izražavanja, kvalitet njenog kulturnog življenja uopšte, odnos prema svetu i kulturi umnogome određeni kulturnim životom porodice u kojoj je odrasla i njenim kulturnim preferencijama.
  • To ne znači da deca muzičara automatski postaju muzičari, ali će sigurno, verovatnoća privrženosti muzici kao sastavnom delu života , biti veća kod ove nego kod dece čiji roditelji nisu imali kontakta sa muzikom.
  • To je posebno uočljivo pri analizi kulturnih navika: odlazaka na koncerte, u pozorište, na izložbe, kupovine knjiga.
slide17

Francuski sociolog Pjer Burdije upotrebljava termine „naslednici“ i „kulturni kapital“ da bi ukazao ne samo na instituciju nasledstva privatnog vlasništva , moći i društvenog položaja, već i „nasleđivanja“ (ali ne genetskog, već socijalnog) smisla za doživljavanje umetničkih dela, mogućnosti recepcije i kultivisanog pristupa svakodnevici i svetu koji nas okružuje.

  • Porodična bibilioteka, muzički instrumenti, slike na zidovima, nameštaj i dizajn proizvoda za svakodnevnu upotrebu čine kulturnu atmosferu porodice: u toj atmosferi razvija se dete koje će usvajati i graditi takav sistem vrednosti, razvijati interesovanja, sklonosti i ukus koji će se tek delimično modifikovati uticajem drugih faktora.
slide18

Što je kulturni život porodice intenzivniji, uticaj drugih činilaca je manje značajan i obrnuto.

  • U situaciji kada najveći broj stanovnika Srbije nema razvijene kulturne potrebe, kada je nivo obrazovanja izuzetno nizak (svega 7% stanovnika ima visoku školsku spremu), raste značaj škole i kulturnih institucija u formiranju kulturnih potreba mladih.
prepreke zadovoljavanju kulturnih potreba
Prepreke zadovoljavanju kulturnih potreba
  • Osnovne objektivne prepreke su:
  • nepostojanje adekvatnih institucija kulture i kulturnih programa,
  • prostorna udaljenost takvih institucija,
  • loša materijalna situacija pojedinaca i njihovih porodica,
  • nedostatak slobodnog vremena.
slide20

Ipak,daleko su najznačajnije prepreke subjektivne, odnosno psihološke prirode.

  • Ukoliko se tokom razvoja ličnosti ne utiče na razvoj kulturnogsenzibiliteta deteta u porodici, utoliko moraju više da se angažuju ustanove kulture, zatim ustanove predškolskog i školskog obrazovanja.
  • Uloge škole, masovnih medija i institucija kulture su komplementarne. Škola treba da sistematski razvija interesovanja i senzibilitet, a masovni mediji i institucije kulture atraktivnim, novim programima takvo interesovanje produbljuju i učvršćuju