Načinska kvalifikacija glagola govorenja u Prokletoj avliji i njenom prevodu na mađarski jezik

1. Načinska kvalifikacija glagola govorenja u Prokletoj avliji i njenom prevodu na mađarski jezik Dušanka Zvekić-Dušanović Novi Sad

2. Učestalost i raznovrsnost kvalifikacije glagola govorenja • О та два месеца, проведена у стамболском истражном затвору, фра Петар је причаовише и лепше него о свему осталом. Причао је на прекиде, у одломцима, како може дапричатешко болестан човеккоји се труди да сабеседнику не покаже ни своје физичке болове ни своју честу мисао на блиску смрт. Ти одломци се нису увек настављали тачно и редовно један на други. Често би, настављајући причање, понављао оно што је већ једном рекао, а често би опет отишао напред, прескочивши добар део времена. Причаоје као човек за ког време нема више значења и који стога ни у туђем животу не придаје времену ни редовном току времена неку важност. Његова прича могла је да се прекида, наставља, понавља, да казује ствари унапред, да се враћа уназад, да се после свршетка допуњава, објашњава и шири, без обзира на место, време и стварни, стварно и заувек утврђени ток догађаја.

3. Prilozi • akustička svojstva ili tempo: tiho (= halkan), glasno (= hangosan), brzo (= gyorsan), žustro (= buzgón), živo (= élénken); • emotivno stanje, mentalne i intelektualne karakteristike govornika: veselo (= vidáman), oduševljeno (= lelkesült hangon), tužno (= szomorúan), zabrinuto (= aggódó hangon) sigurno (= biztos hangon), uporno (= kitartóan), neduhovito (= szellemtelenül), napamet (= fejből); • estetska vrednosta, jasnoća izlaganja sadržaja i drugi utisci: lepo (= szépen), zamršeno (= zavarosan), nejasno (= homályosan), suvo (= szárazon), potresno (= meghatóan); • iscrpnost, učestalost i dužina: opširno (= apró részletességgel), potanko (= aprólekosan), dokraja (= végés-végig), mnogo (= sokat), često (= gyakran), povazdan (= szüntelenül), dugo (= hosszasan).

4. Ekvivalent priloga: pridev s nastavkom -n/-an/-en И све тако говори којешта, замршено и нејасно, али тужно; најтврђег човјека да расплаче. (77) S egyre csak beszél mindenfélét, zavarosan és homályosan, de szomorúan; a legkeményebb szívű embernek is sírva kell fakadnia. (105) И све би хтео, и по трећи и по четврти пут, да каже како је лепо умео да прича. (4) S egyre csak azt szeretné mondani, isten tudja hanyadszor, hogy Petar atya milyen szépen tudot mesélni. (13)

5. Instrumental – Ја сам то! – рекао је још једном тихим али тврдим гласом којим се казују пресудна признања и спустио се на столицу. (68) – Én vagyok az! – mondotta még egyszer halk, de szilárd hangon, amelyen a döntő beismeréseket szokták kimondani, s aztán egy székre ereszkedett. (94) Карађоз му је шапатом говорио даље. (23) Karagöz pedig suttogva tovább beszélt (38) Ми смо увек мање или више склони да осудимо оне који много говоре (...) чак и да са презиромговоримо о тим људима као о брбљивцима и досадним причалицама. (34) Többé-kevésbé hajlamosak vagyunk arra, hogy elítéljük a bőbeszédű embereket (...) sőt lenézésselszólunk az ilyenekről, mint akik fecsegők és unalmas szószátyárok. (51)

6. Genitiv – Не видим– каже он оборене главе а глас му се ломи. (77) – Nem látom – mondottalehorgasztott fővel, s hangja megtört. (105) Без увода и видљиве везе, без временског реда, младић би почињао да прича неки призор из средине или са краја Џемовог заточења. (61) Bevezető vagy látható kapcsolat, időrend nélkül a fiatalember Dzsem fogságának derekáról vagy végéről kezdett időnként egy-egy jelenetet mesélni. (85) Призоре који су се одиграли између двоје људи, без сведока, он је знао да испричадо невероватних појединости и ситница. (33) Olyan jeleneteket, amelyek két ember között, tanú nélkűl játszódtak le, hihetetlenül részletesen és aprólékosan tudott elmondani. (51)

7. Lokativ То је омален и погнут човек бојажљива изгледа, који говори тихо али сигурно и одушевљено, а говори увек о себи и казује све само у крупним потезима. (9) Ez a Zaim egy kicsiny, görnyedt, félénknek látszó emberke, aki halk, de biztos és lelkesült hangon beszél, s mindik saját magáról és csak nagy vonásokban. (19) ...који је сваког могао да саслуша и поднесе, и у шали увек говорио: »Ја бих без хљеба још некако и могао, али без разговора, бели, не могу. (32) ...aki mindenkit meg tudott hallgatni, mindenkit elviselt, és tréfásan gyakran mondogatta... (49)

8. Akuzativ Причао је на прекиде, у одломцима, како може да прича тешко болестан човек(5) Megszakításokkal, töredékekben mesélt, ahogy egy súlyosan beteg ember tud mesélni () Шали се, шали, па истом сједне до мене и кажекроз смијех: »Ах, добар је, добар Карађоз. (80) Tréfálkozik, tréfálkozik, s egyszer csak leül mellém, s csak úgy, tréfa közben azt mondja: „Ó, jó ember, jó ember az a Karagöz!“ (109) Хаим је био већ заборавио на свој опрез и говорио живо, уз немирну мимику лица и покрете руку. (67) Haim már teljesen megfeledkezett óvatosságáról, és élénk hangon beszélt, miközben szavait arc- és kézmozdulatokkal kísérte. (91)

9. Glagolski prilozi Говорио је тихо, оборена погледа,не водећи много рачуна да ли га његов сабеседник слуша и да ли може да га прати. (61) Halkan, lesütött szemmel beszélt, nemigen ügyelve arra, hogy társa hallgatja-e vagy tudja-e követni. (85) На тај начин Хаим је жустро и много причао о великим и богатим јеврејским, грчким, па и турским породицама из Смирне, задржавајући се увек на крупним догађајима и тешким стварима. (33) Ilyen módon Haim sokat és buzgón mesélt, a szmirnai nagy és gazdag zsidó, görög, és török családokról, s mindig csak súlyos dolgok és nagy esetek foglalkoztatták. (51) Тада је Хаим почео да прича. Из почетка се још држао као човек који је застао у пролазу, случајно (...) али се мало-помало све више заборављао и говорио све живље, не подижући глас. (65) Haim ekkor beszélni kezdett. Kezdetben még úgy tett, mintha csak elhaladóban véletlenül állt volna meg (...), lassanként azonban mindinkább megfeledkezett erről, s egyre élénkebben beszélt, anélkül, hogy a hangját fölemelte volna. (90)

10. Načinsko-poredbene rečenice Чинило му се да га види и чује како синоћ, пре растанка, говорибрзо као да чита. (62) Úgy érezte, maga előtt látja, és hallja, amint előző este, elválásuk előtt, gyorsan beszél, minthaolvasna. (86) Причао је на прекиде, у одломцима, како може да прича тешко болестан човек. (5) Megszakításokkal, töredékekben mesélt, ahogy egy súlyosan beteg ember tud mesélni. (14) Све ми то говорикао узгред, па се одмах диже и с рукама у џеповима шета и виче као Карађоз и све нас нагони на смијех. (80) Mindezt csak úgy mellékesenmondta, nyomban utána fölkelt, és zsebre vágott kézzel továbbsétált, akárcsak Karagöz, s valamennyiünket megnevettetett (110)

11. Zaključak • Prokleta avlija pruža izuzetan materijal za izučavanje kvalifikativne determinacije glagola govorenja: Andrićev način izražavanja, tema i struktura ovog romana. • Karakterističan postupak: nabrajanje i kombinovanje različitih jezičkih elemenata za nijansiranje iskaza (prilozi, predloško-padežne konstrukcije, glagolski prilozi, načinsko-poredbene rečenice). • Prevodilac Zoltan Čuka mahom prati smisao i formu originalnog teksta, povremena odstupanja od ekvivalentne forme ne narušavaju osnovni sadržaj i stilske karakteristike originala. • Posmatrano iz ugla prevoda: promišljanje o različitim konstrukcionim mogućnostima za prenošenje identične ili bliske informacije u jednom jeziku.