privatizacija u sportu n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
Privatizacija u sportu PowerPoint Presentation
Download Presentation
Privatizacija u sportu

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 15

Privatizacija u sportu - PowerPoint PPT Presentation


  • 164 Views
  • Uploaded on

Privatizacija u sportu. Privatizacija i sport Privatizacija u Srbiji. Smisao privatizacije u sportu. Zašto se privatizacija u sportu sprovodi i koji je njen smisao.?

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'Privatizacija u sportu' - freira


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
privatizacija u sportu

Privatizacija u sportu

Privatizacija i sport

Privatizacija u Srbiji

smisao privatizacije u sportu
Smisao privatizacije u sportu
  • Zašto se privatizacija u sportu sprovodi i koji je njen smisao.?
  • Prema ekonomskoj teoriji privatizacija doprinosi većoj efikasanosti, jer je osnovni cilj svakog privatnog preduzeća usmeren ka ostvarenju što većeg profita a ne bilo kojih drugih ciljeva koji bi se mogli ostvariti u poslu kojim se bavi.
  • Za lakše razumevanje ekonomskog pojma privatizacije uporedimo razliku između državnog i privatnog preduzeća. Državno preduzeće ima jasno definisanog vlasnika ali ipak nema identične ciljeve i motive kao privatno preduzeće.(pitanja političkog uticaja i ciljeva).
  • Privatizacija i sport – pitanje koje treba da pođe od prirode sporta kao jedinstvene i posebne ljudske aktivnosti.
  • Sport je aktivnost koja nije nastala na profitnom motivu.
smisao i o ekivani efekti privatizacije u sportu
Smisao i očekivani efekti privatizacije u sportu
  • Privatizacija je prvenstveno ekonomski argument, koji govori u prilog tome da se efikasnost poslovanja u tržišnoj ekonomiji vezuje za privatnu svojinu.
  • Pitanje : kako je došlo do ideje da se sport od neprofitne aktivnosti putem privatizacije pretvori u delatnost za sticanje profita.
  • Odgovor: Komercijalizacija u sportu dovodi do organizovanja u profitne oblike delovanja sporta. Početak komercijalizacije nastao je kroz pravo na posmatranje takmičenja.U početku ono je bilo ograničeno na kapacitet sportskog objekta u kojem se odvija takmičenje.Pojavom televizije i prodajom prava na posmatranje proširuje se krug posmatrača.To je pokrenulo promotivnu ( reklamnu) snagu koja se krije u medijima.Pored učesnika u sportu koji su zaista imali pravo na posmatranje (na stadionu) ono je sada dostupno i velikom broju posmatrača koji su rekreativci.
nastavak
nastavak
  • Nadalje se veliki broj njih uključuje u potrošnju sportske opreme kao profitnog, pratećeg, dela sporta.
  • To je dovelo do organizovanja sportske aktivnosti i u drugim oblicima organizovanjapored poznatih udruženja. Dva oblika su najtipičniji predstavnici:
  • SAD-profesionalna liga u kojoj klubovi ali i sama liga deluju kao preduzeća(Luis-Šmelingov sindrom- paradoks apsolutnog šampiona)
  • Evropa- britanski fudbal dao mogućnost da se klubovi organizuju kao akcionarska društva radi sticanja dodatnih sredstava.
  • Možemo zaključiti, da klubovi tradicionalno nastaju na neprofitnim osnovama u obliku udruženja dok novija praksa potvrđuje da mogu da nastanu ili se organizuju sa ciljem stvaranja profita u obliku preduzeća.
saglasnost sporta i profita
Saglasnost sporta i profita
  • Postojanje profitnog motiva nužno je vezano za slobodu privatnih investitora da biraju između svih postojećih alternativa za svoja ulaganja.
  • Sportski motiv može biti zbog te slobode ulaganja potisnut , jer je jedini interes profit i sredstva mogu biti povučena iz sporta što nanasi veliku štetu u sportu.
  • Sportski motiv je ugrožen i zbog nesrazmere visokih i rastućih plata vrhunskih sportista i rezultata koji se postižu,odnosno odnos uloženih sredstava i sportskih rezultata određuje profit.
  • U vezi sa ovim postoje dva modela klubova: prvi čija se organizacija usmerava ka maksimalizaciji sportskog rezultata koji uslovljava veći profit a drugi model ( uz uslov da vlasnik ima dovoljno sredstava) takođe ide ka maksimalizaciji rezultata ali uz odricanje od profita koji je usmeren ka plaćanjima sportiste . Teorija efikasne nadnice-izdaci nisu investicija nego potrošnja
nastavak1
nastavak
  • Izbegavanje narušavanja sportskog motiva može se ostvariti i ograničavanjem krugova klubova koji rade prvenstveno na profitnom motivu i stvaranje zatvorenih takmičenja. Na taj način smanjuje se neizvesnost rezultata , pa se igrači i snaga kubova niveliše u okviru zatvorenog kruga.
  • Na ovaj način se ostvaruje profit, eliminacijom rizika vezanih za sport kao profitnu delatnost ali je to put ka potpunoj eliminaciji prirode sporta i nanošenje ogromne štete sportu kao ljudskoj aktivnosti koja u sebi sadrži i više od igre.
privatizacija i status sportskih klubova
Privatizacija i status sportskih klubova
  • Pojam privatizacije označava pretvaranje drugih oblika svojine( društvena, državna) u privatnu svojinu.
  • U tržišnim ekonomijama zapadne Evrope pitanje privatizacije u sportu nije tako značajno kao u zemljama u traziciji.Sportski klubovi u zapadnim ekonomijama , nezavisno od statusa, udruženja ili privredna društva, su uglavnom privatni.
  • Ako je klub nastao kao udruženje to znači da je imovina kluba, po definiciji , privatno vlasništvo i pripada samom udruženju, odnosno klubu tj. njegovim članovima.Članovi kluba, kao osnivači samo su idealni suvlasnici ukupne imovine kluba.Vlasnička funkcija može se pokrenuti samo u izuzetnim situacijama kao što je prestanak kluba.
nastavak2
nastavak
  • Ukoliko je imovina kluba društvena ili državna tada se može govoriti o privatizaciji.Tačnije o privatizaciji imovine sportskog kluba.Ne možemo govoriti o privatizaciji kluba kao udruženja pošto udruženje čini grupa ljudi- njih ne možemo privatizovati.
  • Privatizacija u sportu ne bi trebala da podruzumeva povećenje efikasnosti nego uvođenje novih pravila kojima bi se jasno odvojila imovina kluba od drugih oblika svojine a to ujedno znači obezbeđenje nezavisnosti kluba od države.
  • Tradicionalno u svetu i kod nas klubovi nastaju osniivanjem i to pretežno u formi udruženja.
  • Tek u poslednje dve decenije XX veka u Evropi se pojavio jedan broj klubova koji se reorganizovao ili organizovao u formi akcionarskog društva radi pribavljanja dodatnih sredstava ili pokrića gubitaka
nastavak3
nastavak
  • Deo tih klubova pojavio se na berzi ali ne baš uspešno.
  • Pored toga, organizovanje kluba kao akcionarskog društva praćeno je restiktivnim zakonodavnim merama.
  • One su ograničavale slobodu organizovanja akcionarskih društava , tako što je klub morao da zadrži 51% vlasništva novoformiranog akcionarskog društva ili se zahtevalo da se profit koji se ostvari reinvestira u sportski klub.
  • Uvođenje preduzetničke funkcije sportskih klubova motivisano je isključivo sticanjem dodatnih sredstava.
nastavak4
nastavak
  • Veliki broj klubova organizovanih kao profitna preduzeća nije imao uspeha posebno iz razloga što:
  • -nisu imali profitni projekat,program koji obezbeđuje profit
  • - su zanemarili rad sa mladima, negativne tendencije koje su posledice
  • -erozija moralnih vrednosti u sportu
  • - klubovi nisu bili vlasnici ili nisu imali sportske objekte
  • Problemi privatizacije u sportu naročito su izraženi u zemljama u tranziciji.
  • Brza privatizacija u privredi proširena je i u sport što je dovelo do velikih nepravilnosti u privatizaciji.
privatizacija u srbiji
Privatizacija u Srbiji
  • Problemi koji se pojavljuju u procesu privatizacije:
  • -sportski klubovi u Srbiji uglavnom su organizovani kao udruženja građana
  • -nedovoljna izgrađenost i efikasnost instutucija za sporoveđnje i kontrolu privatizacije
  • -proces ukupne privatizacije u Srbiji nije završen i to otežava privatizaciju u sportu ( nije rešeno pitanje privatizacije zemljišta, javnih preduzeća, restitucije i sl.)
  • Pojam privatizacije u sportu sporan jer za razliku od privatizacije nekadašnjih društvenih preduzeća , pojam privatizacije se u sportu ne može povezati sa ekonomskim pojmom povećanje efikasnosti poslovanja subjet privatizacije.
  • Pitanje šta i kako treba privatizovati u sportu?
nastavak5
Nastavak
  • Ako je u klubu postojala postojala društvena svojina (objekti i tereni) koja je nastajala sredstvima kluba treba je prevesti u imovinu kluba a ne da nadalje postoji kao pravo korišćenja
  • Ako je u klubu postojala imovina koja je nastala sredstvima države ( grad, opština i sl) onda ona treba da uđe u proces privatizacije kao kapital kluba i da se sredstva vrate na taj način državi.
  • Pitanje privatizacije otvara veoma značajno pitanje zemljišta
privatizacija prema zakonu o sportu
Privatizacija prema Zakonu o sportu
  • Prema zakonu o sportu proces privatizacije otpočinje procesom evidentiranja.
  • Sve sportske organizacije, sporski savezi, sportska društva i sportski centri obavezni su da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona, podnesu prijavu za evidentiranje podataka Ministarstvu sporta.
  • U prijavu su dužni da navedu sve podatke o vlasništvu na nepokretnostima koje poseduju bilo kroz pravo svojine bilo kao pravo korišćenja kao i ostalim podacima poslovanja i imovine uopšte.
  • Postupak privatizacije društvenog odnosno državnog kapitala u sportskoj organizaciji sprovodi se po odredbama zakona o privatizaciji.
nastavak6
nastavak
  • Postupak privatizacije pokreće se inicijativom nadležnog organa subjekta privatizacije i pripremom prospekta za privatizaciju.
  • Postupk se može pokrenuti i inicijativom ministarstva za privatizaciju ali uz saglasnost vlade.
  • Ukoliko subjekt privatizacije pored društvenog ima i kapital u državnoj svojini, taj kapital može se prodavati samo uz saglasnost Vlade.
  • Predstavnik Ministarstva privatizacije mora biti član tenderske komisije.
  • Kupac kapitala subjekta privatizacije ne može biti:
  • -lice koje ima akcije ili udele u nekoj od sportskih organizacija u istoj grani sporta
  • -lice čiji su poslovi odnosno aktivnosti povezani sa sportskim aktivnostima i delatnostima subjekta privatizacije
nastavak7
nastavak
  • -vlasnici sportskih kladionica
  • - poverioci koji prema subjektu privatizacije imaju dospele a neizmirene obaveze
  • -lice sa kojim je raskinut ugovor o prodaji kapitala zbog neizvršenja ugovorenih obaveza.
  • -fizičko lice osuđivano za krivična dela
  • -fizičko lice u statusu svedoka saradnika
  • Posle sprovedene privatizacije subjekt privatizacije organizuje se kao otvoreno akcionarsko društvo, izuzetak su klubovi kao udruženja kod kojih se privatizuje samo manji deo kapitala koji se nalazi u režimu državne ili društvene imovine.
  • Promena namene sportskih objekata subjekta privatizacije može se izvršiti samo uz saglasnost Ministarstva sporta.