INTERNET I NMT Nina Steveli ć 117/13

1. INTERNET I NMTNina Stevelić 117/13 Koncept

2. 1. Virtualne zajednice

3. U okviru pitanja govoriti o : • Virtualnoj stvarnosti (ukratko) – jer u okviru nje postaju virtualne zajednice • Određenju virtualne zajednice • Karakteristikama virtualne zajednice • Vrstama virtualnih zajednica • Budućnosti virtualnih zajednica

4. Virtualna stvarnost i stvaranje virtualnih zajednica • PojavaračunaraiInternetastvorila je novuvirtuelnurealnost - realnostalidrugačiju,jerzahvatadrugačijiprostoridrugačijevreme. U njoj se dešavajuprocesi, odnosi, sve je kaoi u realnomsvetu, a ipak je to noviprostor. Odredjen je tehnologijom. Virtuelnastvarnostdeo je realnostijerda je izvan, onda se sanjom ne bi moglokomunicirati. • Glavnunovostkojusobomnosivirtualnastvarnostjestemogućnoststvaranjavirtuelnihzajednica. • Pojamvirtualnezajednicerazradio je Rejngold u knjigi“Virtualnazajednica – kako se okućitinaelektronskojgranici” – oslanjao se naiskustvomreže WELL, jedneodnajpoznatijih I medjuprvimformiranimonlajnzajednicama (nastala 1983. iimala par stotinačlanova).

5. Određenje virtualne zajednice • Virtualnazajednica je zajednicaonihkoji dele zajedničkeinterese a ne zajedničkiprostor. Virtualnazajednica se realizujeuzpomoćtehničkihsredstava, omogućavaodredjenistepenanonimnostiikoristi se uzvelikoprisustvomašte. • U virtualnimzajednicamaučesnicimogumedjusobnodakomuniciraju, a osnovnasvrhavirtualnihzajednicaijeste u tome da se omogućimedjusobnokomuniciranjestanovnikavirtualnezajednice. • Nastanakvirtualnihzajednica se sociološkitumačičinjenicomda se ljudskiživotodvija u tri prostora: • u prostorugdeživimo • u prostorugderadimo • u prostoru u kome se skupljamoradidruženja.

6. Karakteristike virtualne zajednice • naglasaknamašti, namogućnostiimaginarnog • u virtualnojzajednicimogu se ostvaritisvepotrebezadruženjem I komuniciranjem (ona ne postavljaograničenjapoputpola, vere, starosti, nakojaljudinailaze u svakodnevnomdruženju) • virtualnomestosastajanjaljudikojiimajusličneinterese • da se tiljudisastajuna “trećemmestu” uzpomoćračunara, odgovarajućegsoftveraimrežazaprenospodataka • da se na tom mestu (adresi) redovnosastajuradirazmeneideja • da se natajnačinstvarajuzajednicekojepredstavljajuodnosmnogihsamnogima • stanovnicivirtualnezajednicesulojalnisvojojzajednici • oniprovodedostavremena u komuniciranjusasvojomzajednicom • onidirektnoineposrednoučestvuju u razvojusvojevirtualnezajednice.

7. Vrste virtualnih zajednica • Skorosvaka nova virtualnazajednicaod 1985 do sredinedevedesetihprošlogvekaimalaje svojusopstvenumrežukoja se oslanjalanaračunar, telefoni modem a softverski je počivalanaspecifičnimprogramskimrešenjimakojasučestobilaproizvodsamihčlanovavirtualnezajednice. U tom procesusunastale tri vrstevirtualnihzajednica: • MUD (ili MAD) • sobezarazgovor • 3-dimenzionalni prostor • Zbograzvoja e-trgovinepostojemišljenjada se razvijajuinovevirtuelnezajednicekoje se pre svegaodnosena: • virtualnapreduzeća • virtualnotržište.

8. Budućnost virtualnih zajednica • Virtualnezajednicesvevišepoprimaju 3-d oblike • Daljirazvojtehnologijaćedovesti do smanjenjatroškovakomuniciranja • Daljirazvojvirtualnihzajednicaćeomogućitibitnudislokacijupojedinihinstitucija, preduzećaiustanova • Stvoriće se uslovidaljudinadrugačijiiboljinačinorganizujusvojeprostorezaživljenje (prviprostor) a damestarada (drugiprostor) više ne dominirajukaocentralnepolugeodlučivanja o prostornomisvimdrugimstrukturamaživljenja, a to ćeuticatiinatrećiprostor u komeljudiprovodesvojeslobodnovreme

9. 2. Da li je Internet medij?

10. U okviru pitanja govoriti o : • Shvatanju medija uopšte, i kako shvatanje medija određuje shvatanje Inerneta • Internetu kao novom ili kao inoviranom mediju • Razlici Inerneta i klasičnih masovnih medija

11. DA – Inernetjestemedij! • Internet se razumekaosastavnideodelovanjanovinara, sredstvopomoćukoga se neštoprenosi • Prostor u komeneštomožedafunkcioniše, neštomožeda se dešava • Međutim, određenjeInernetakaomedijaipakzavisiod toga kakoće se odreditimedij.

12. Medij je... društvenapraksakojananajbolji, najsloženiji, način a čestoikaonajranijiizvorkomunikološkeprakse, opisujeprenošenjainformacijazaširuupotrebu Medij se razume u zavisnostiodkonotacijekojaoznačava: • neštošto je izmeđudvekrajnosti • neštopomoćukoga se neštoprenosi • sredstvapomoćukojeg se neštoprenosiiliposreduje • načinmasovnogkomuniciranjakaoštosunovine, TV • grupunovinarakojipredstavljajunovinarskuprofesiju • osobukoja je sposobnadakomunicirasaduhovima • okolinu u kojojneštomožedafunkcioniše • posebneumetničketehnike • supstancupomoćukoje se rastvaraboja • supstancuzafiltriranje • veličinupapirazaštampanjeilistanjenekepojave.....

13. Novi ili inovirani medij? • Ukoliko se pod pojmommedijshvatisvakioblikposredovanja, prenošenje, povezivanja, onda je očitodadigitalnamrežazaprenospodataka pa samim time i Internet, predstavljajumedij. NovetehnologijenaInternetudonoseznačajnenovine u odnosunapostojećemasovnemedije. • Ipak, o Internetu je pravilnijegovoritikao o inoviranom, razvijenijemmedijunego o novommediju, jer: • stvarauslovezadelovanjesasvimnovihoblikeprenosapodatakaikomuniciranje (virtualniprostor, mnogisamnogima, stvarnudvokanalnakomunikaciju, uvođenje „oči u oči“ nadaljinui van vremena, radnadaljinuposebno u domenuistraživanja, pisanjaitd., blogove, konsultacije, socijetalneigre u virtualnomprostoru) • održavaiemuliraklasičneipostojećenačineprenosapodataka ( telefonskirazgovori, slanjetelegrama u oblikuimejla, „štampanje“ novina, „emitovanje“ radio i TV programaitd.)

14. Internet – klasični masovni mediji Internet predstavljamedijkoji je dalekoširi, inovativnijiipomnogočemurazličitod „klasičnih“ masmedija. Razlike se ogledaju u: • Tehničkojinovativnojbazikojaomogućavamnogosloženijealiirazličitenačineprenosaiupotrebepodatakaiinformacija, • Razvijanjemšireinformativnostikoji ne samodaomogućavasigurniprenospodatakameđusvima, većomogućavada se kontakti u virtualnomprostoruiskazujukaokontakti „oči u oči“, kaodvosmernevezeikaovezemnogihsamnogimaitd. • U socijalnojinovacijiipromenasocijetalnekonfiguracijeutičućinauravnavanjemreževeza, delujućinapromenucentaramoćikrozdelovanjehabovainodova, naširenjesistemavrednostikojipostajusvekompatibilniji, kaoinasmanjenjuimenjanjusuštineisadržajakonflikta, konkurencije, u sistemimarazmeneinformacijaiusaglašavanjaisaradnje. (Štambuk, 2005)

15. 3. Informacija – šta je to?

16. U okviru pitanja govoriti o : • Određenje pojma informacija • Dva načina definisanja informacije • Pobrojati neke definicije informacije • Informacija je roba • Prometna vrednost informacije

17. Određenje pojma informacija • odlatinskerečiinformare (stvaranjeslikeizodredjenihelemenata) • Informacija je svrsishodnaorganizacijapodataka • Informacijakaonačin “popravljanja” telosa – Norbert Viner • Ljudisuodpamtivekaznalizauticajiznačajinformacija, ali je kibernetikaukazalanaprimenuinformacija u procesimaodlučivanjaiupravljanja (Informacijama u savremenimdruštvimaobezbeđuje red iorganizovanost).

18. Dva načina definisanja informacije IDefinisanjeinformacijekaokategorijeizvančovekavezuje se za: • veličinukosmosa, • određenefilozofskekoncepteirelaciječovekaiprirode, ili • neodređenostkaoglavnukomponentu same informacije. IIDefinicijekojeinformacijedefinišu u odnosunačovekaposmatrajuinformacije: • u odnosui u interakcijisačovekom, • sastanovištaučenja, i • sastanovištaljudskesvrshishodneaktivnosti

19. neke definicije informacije... Informacijamoradaimaodređenismisao, onamorabitinosilacznačenja Informacija je sveonoštodajenovepodatke, ili nova obaveštenja o nekojčinjeniciilinekomdogađaju, kojinisubiliranijepoznati Informacijesuonidelovivestikojizaprimaocaimajuvrednostnovostiikoji mu omogućavajudaboljeizvršisvojezadatke Informacijesusaznanjakojapostajudostupnapomoćusredstavakomunikacija, a posedujuobaveštajnuvrednost

20. neke definicije informacije... ... sadržajonogštorazmenjujemosaspoljnimsvetomdok mu se prilagođavamoidokutičemonanjega ... svesnailiciljnaorganizovanostpodataka Informacija je inkrementznanja, njenimpostojanjem je našeznanje o nečemuuvećano Informacija je skuppodataka u nekomkontekstu

21. Informacija je roba • Informacija je specifičnavrsta robe (ali to postaje u posebnimdruštvenimuslovima, tj. uslovimarazmene) • Proizvodnjainformacijapredstavljačestonajvažnijufunkcijukojuimajuupravljačkielementi u savremenojprivredi. • Proizvodnjainformacija je najpropulzivnijaproizvodnagranadanašnjice.

22. Prometna vrednost informacije • U zavisnostiodkarakteristikadruštvenihrelacijaodredjuje se i “prometna” vrednostinformacije. • Prometanje se odnosinacirkulacijuinformacijaunutarnekogdatogsistemavrednosti, štoznačida se značenje, razumevanjeinformacijemožeostvarivatikaokomunikativnavrednostsamo u okvirunekogansamblakojiimasocijetalnasvojstva. • Danas se možegovoriti o tri velikadruštvenaprostoraprometanja: • prometanjeinformacija u okviruprivatnihsistemavrednosti • prometanjeinformacija u javnimprostorima. • tržišnoprometanjeinformacija (danas je to dominantnioblikovaploćenjainformacija)