KULTURA I LIČNOST

1. KULTURA I LIČNOST

2. Kultura - izvor socijalizacije • Socijalizacija je proces socijalnog učenja putem kojeg jedinka stiče socijalno-relevantne oblike ponašanja i formira se kao ličnost sa svojim specifičnim karakteristikama (Rot, N.) • Kultura i društveni sistem su izvori socijalizacije jer određuju sadržaje (vrednosti, norme, obrasce ponašanja) koji se prenose socijalnim učenjem • Agensi socijalizacije (porodica, škola, vršnjačka grupa, mediji...) prenose te sadržaje

3. Šta je kultura? • Kultura je za određenu zajednicu karakterističan način organizovanja života i sistem ponašanja i vrednosti, koji se menjaju tokom života grupe (Rot, 1972). • Prema Visleru (1923) kultura određenog društva se ogleda u 9 oblasti života: • jeziku • materijalnim karakteristikama društva (način ishrane, stanovanja, saobraćaja, oruđa, načina odevanja, postojećim zanimanjima... ) • umetnosti • mitologiji • verovanjima i znanjima • crkvenoj organizaciji i religioznoj praksi • porodičnom i socijalnom sistemu (način sklapanja braka, međuljudski odnosi, društvena kontrola..) • vlasništvu • upravljanju društvom (političke organizacije, pravna i sudska praksa) • ratovanje i način ratovanja.

4. Implicitna kultura: spona sa psihologijom • Suštinu kulture ili implicitnu kulturu čine, prema Kreču, Kračfildu i Balakiju (1962) sledeći psihološki fenomeni: • saznanja i verovanja (saznanja o svetu i društvu, verovanja, praznoverice i mitovi) • vrednosti (shvatanja o tome šta je dobro, šta loše, čemu treba težiti, za šta se vredi boriti) • norme - propisi i standardi ponašanja (običaji, norme ponašanja u užem smislu – moralne norme, institucionalizovane norme)

5. Počeci izučavanja kulture i ličnosti • Oblast „kulture i ličnosti“ pojavila se 20tih godina prošlog veka, pokrenuta od strane psihoanalitički orijentisanih antropologa, psihologa i psihijatara. Procvat doživljava 30 i 40tih godina. • Osnovne postavke ove oblasti bile su: • svaka kultura ima karakterističan etos koji pripadnici te kulture internalizuju i razvijaju odgovarajuću strukturu ličnosti koja je nadalje zajednička svim pripadnicima te kulture (pretpostavka o uniformnosti) • kultura oblikuje rana iskustva u detinjstvu koja su na predvidljiv način povezana sa obrascima ličnosti kod odraslih (pretpostavka o kontinuitetu) • Prva istraživanja: Sapir, Malinovski, Rivers - podaci o životu i karakteristikama pripadnika različitih kultura

6. Najznačajniji rani istraživači i njihov doprinos • Rut Benedikt: naglašava povezanost i koherentnost svih elemenata kulture i usklađenost ličnih karakteristika sa određenom kulturom. Opisala je četiri tipa kulture, na osnovu specifičnog načina života, odnosno etosa – karakterističnog morala, estetike i emocija. Ti tipovi, odnosno “kulturne konfiguracije” su: apolonijska, dionizijska, paranoidna i megalomanska. Svakoj kulturnoj konfiguraciji odgovara određen sklop ličnih osobina. Primer: plemena Zunji, Dobu i Kvakiutl. • Margaret Mid: istraživala i pisala o nacionalnom karakteru. Opisala “nacionalni karakter” Amerikanaca, Engleza, Rusa, Japanaca. • Linton i Kardiner: kritikuju konfiguracionistički pristup, predlažu pojam bazične strukture ličnosti: aspekti ličnosti koji su zajednički za pripadnike jedne kulture i po kojima se razlikuju od pripadnika drugih kultura. Bazična struktura ličnosti razvija se zahvaljujući sličnostima u načinu podizanja dece koji je određen kulturom (vrednostima, običajima, normama) • Erih From: društveni karakter je jezgro karakterne strukture zajednički većini članova društva. Individualni karakter obuhvata osobine po kojima se pripadnici iste kulture međusobno razlikuju. Funkcija društvenog karaktera – održanje i dobro funkcionisanje društva. • Kora DuBoa: predlaže pojam modalne ličnosti – strukture ličnosti koja se najčešće javlja u određenoj zajednici

7. Jovan Cvijić: Psihičke osobine južnoslovenskih naroda • „Balkansko poluostrvo“, 1918 / 1931: opis “etnopsihičkih profila“ - najčešćih karakteristika ličnosti kod pojedinih tipova, varijeteta i grupa • Metodologija: upitnici, folklor, narodne pesme, narodna shvatanja, istorija, političke institucije, antropološke razlike • Ideološka pozadina: postavka jedinstva južnih Slovena i ubeđenje o potrebi njihovog ujedinjenja • Rezime: Postoji etničko i psihološko jedinstvo južnoslovenskih naroda. Njih odlikuje “idealizam” - osećajnost, saosećanje, bogata mašta i sklonost oduševljavanju i zanosu. U okviru tog jedinstva postoje regionalne razlike: tipovi mentaliteta: dinarski, centralni, istočno-balkanski i panonski, sa svojim varijetetima. • Najdetaljnije opisane odlike dinarskog tipa: mentalno zdravlje i stoičko podnošenje teškoća, solidarnost, srdačnost, lično dostojanstvo, poštovanje starijih, dece i žena, poštovanje predaka, jaka nacionalna svest, izrazite vojničke vrline, energičnost, impulsivnost, smisao za pesništvo i pripovedanje...

8. Kritike studija iz prve polovine 20. veka • Problematična metodologija (npr. upotreba projektivnih testova, metoda „nametnutih“ odnosno uvezenih iz zapadne psihologije) • Zloupotreba konstrukta „nacionalnog karaktera“: cele nacije su opisivane su putem sklopa obično negativnih ličnih dispozicija. Opisi su bili pod evidentnim uticajem predrasuda onih koji zaključuju o karakteristikama drugih naroda, njihove vezanosti za sopstvenu naciju i kulturu, nenaklonosti prema nacijama sa kojima je njihova vlastita bila ili jeste u sukobu, ideologije, aktuelne situacije u svetu. Prikazi nacionalnih karakateristika određenih kultura i naroda umesto da doprinesu suzbijanju etničkih stereotipija, često su doprinosili njihovom proširivanju • Ishod: zamiranje izučavanja “kulture i ličnosti” tokom 70tih i 80tih godina 20. veka

9. Pokušaji objašnjenja porekla kulturalnih razlika u sklopu ličnosti • Način privređivanja odnosno stvaranja zaliha hrane (Beri, Čajld i Bejkon): Agrarna društva promovišu osobine kao što su odgovornost, tačnost, poslušnost, pokoravanje, a društva lovaca i sakupljača hrane kod svoje dece podstiču težnju za postignućem, samostalnost, nezavisnost i upornost. • Individualizam vs. kolektivizam i hijerarhijski vs. horizontalni odnosi: dve najvažnije dimenzije na kojima se razlikuju kulture. Primer: Indija, SAD, Švedska, Izrael • Način podizanja dece (stepen tolerantnosti prema deci, stepen frustracije, tolerisanje ispoljavanja agresivnosti, kvalitet emocionalnih odnosa u porodici...)

10. Savremena istraživanja odnosa kulture i ličnosti • Crte ličnosti: primena petofaktorskog modela • Potvrđena validnost opisa ličnosti u različitim kulturama pomoću pet bazičnih dimenzija: N, E, O, Sar i Sav • Postoje kulturalne razlike u izraženosti dimenzija i pripadajućih aspekata ličnosti • Emocije • Utvrđena univerzalnost ekspresije i prepoznavanja bazičnih emocija (Darvin, Ekman), uz izvesne kulturne specifičnosti (primer: Japan i SAD) socijalne percepcije • Razlike u imenovanju emotivnih stanja (nepostojanje termina za bazične emocije u nekim jezicima) • Razlike u značenju odgovarajućih termina u različitim jezicima upućuje na razlike u subjektivnom iskustvu emocija (primer depresija)

11. Savremena istraživanja odnosa kulture i ličnosti • Mišljenje i ponašanje • Postoje kulturalne razlike u stilovima mišljenja: holističko, dijalektičko, veća tolerancija kontradikcije kod pripadnika istočnjačkih kultura naspram analitičkog mišljenja zapadnjaka • Veća spremnost za altruističko ponašanje kod pripadnika latinoameričkih naroda • Veća tolerancija fizičke agresije u “kulturama časti” • Izučavanje motiva postignuća (MekLiland) • dominantni motivi nekog društva se menjaju tokom vremena, te promene su povezane sa sistematskim promenama u ekonomskim aktivnostima

12. Unutarkulturalne razlike • Kulture se menjaju tokom vremena, što se odražava i na odlike ličnosti • Promena psihopatologije: nestanak histerije, pojava anoreksije • Povećanje individualizma u američkom društvu praćeno je povećanjem usmerenosti na sebe, povećanjem samopoštovanja i povećanjem ekstraverzije. Povećanje kompetitivnosti istovremeno rezultira povećanjem nivoa anksioznosti. • Globalizacija i multietnička/multikulturna društva: novi izazovi za istraživanja • Zaključak: unutargrupne individualne razlike su veće od međugrupnih razlika u osobinama ličnosti

13. Stereotipije i kulturalne razlike u profilima ličnosti • Da li postoji podudarnost (korelacija) između verovanja o tipičnim osobinama sopstvene kulture (nacije) – autostereotipa i stvarnog, merenjem utvrđenog prosečnog profila ličnosti u datoj kulturi. • Mekre: Podaci su prikupljeni iz 49 kultura sa šest kontinenata. Ispitanici su procenjivali pomoću liste bipolarnih grupa prideva ličnost tipičnog člana njhove kulture ili subkulture. Podaci o stvarnoj ličnosti su prikupljani na osnovu samoopisa ili procene posmatrača.

14. Stereotipije i kulturalne razlike u profilima ličnosti • Najvažniji nalazi: • postoji daleko veći varijabilitet između kultura u procenjenim tipičnim crtama, nego u stvarno procenjenim crtama • ne postoji empirijska podrška za shvatanje da su profili tzv. nacionalnog karaktera tačan odraz stvarnih tipičnih karakteristika pripadnika neke zajednice: u samo dve države dobijene su pozitivne korelacije autostereotipa i stvarnog profila tipične ličnosti (Poljska i Japan). U Rusiji dobijen r = -.46! • Zaključak: verovanja o tipičnim karakteristikama ličnosti u određenoj kulturi/naciji nisu generalizacije o osobinama ličnosti zasnovane na akumuliranim opažanjima o osobinama ljudi sa kojima delimo isti kulturni prostor, već se radi o socijalnim konstrukcijama koje služe, najverovatnije, održavanju i homogenizovanju nacionalnog identiteta