1 / 68

Permanenta inflacija je relativno novi fenomen u istoriji čovečanstva i podudara se sa

Bilo da je vrlo niska ili vasionski visoka, inflacija je uvek ključna osobina savremenih privreda. Je li uvek bilo tako?. Permanenta inflacija je relativno novi fenomen u istoriji čovečanstva i podudara se sa pojavom modernog centralnog bankarstva i ... Papirnog novca.

drago
Download Presentation

Permanenta inflacija je relativno novi fenomen u istoriji čovečanstva i podudara se sa

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Bilo da je vrlo niska ili vasionski visoka, inflacija je uvek ključna osobina savremenih privreda. • Je li uvek bilo tako? • Permanenta inflacija je relativno novi fenomen u istoriji čovečanstva i podudara se sa • pojavom modernog centralnog bankarstva i ... • Papirnog novca.

  2. Šolja čaja u Londonu 1965. godine koštala je 5 • penija, a 2008. godine - jednu funtu i 20 penija. • Vekna hleba je u Parizu 1965. koštala 40 santima, - 40 godina kasnije bila 13 puta veća. • Ali kod inflacije se i ne radi o promeni cena čaja u Britaniji • Već o promeni opšteg nivoa cena; • inflacijom su obuhvaćene sve cene u jednoj privredi.

  3. Ovde usvajamo kejnzijansku pretpostavku o fiksnim cenama na srednji rok

  4. Princip monetarne neutralnosti. kejmbrička jednačina • (12.1) M =kPY. • šta se dešava kada se ponuda novca poveća, recimo, za • 10%?

  5. Na kratak rok, cene su rigidne i jedini način da se uspostavi ravnoteža na novčanom tržištu da se realni BDP poveća za 10%. • Ovo je kejnzijanski slučaj.

  6. Da su cene fleksibilne, ravnoteža bi se postigla tako što bi cene porasle za 10%, a realni BDP se ne bi promenio. Po kejnzijancima, nivo cena je egzogen, a autput je endogen, i potpuno je jednak tražnji. Po neoklasičarima, nivo cena je endogen i ima ulogu uravnotežitelja

  7. M =kPY za konstantno k, mora važiti relacija ΔP/P =ΔM/M - ΔY/Y. • Autput determinisan ponudom na dugi rok • Zašto fleksibilnost cena dovodi do situacije gde se tražnja prilagođava ponudi?

  8. pri punoj fleksibilnosti cena i zarada, ponuda se ne menja kada se promeni tražnja. Šta vraća tražnju na početni nivo? radnici na kraju prihvataju niže zarade i krećemo se iz tačke B' u tačku A. Na taj način, pri punoj fleksibilnosti cena i zarada, ponuda se ne menja kada se promeni tražnja. ako su cene fleksibilne a plate nisu, nevoljna nezaposlenost raste sa AB’ na BC

  9. Šta će dovesti tražnju na početni nivo? Odgovor nam daje IS -LM (odnosno IS – TR) Uzmimo prvo slučaj fleksibilnog kursa. Pri fiksnom kursu, IS kriva ide ulevo, ali zatim pad cena dovodi do rasta spoljne konkurentnosti i IS kriva se pomera udesno. Hoće li sevratiti u početni položaj? Pretpostavimo da neće. Firme tada opet moraju da obaraju cene... • Fleksibilni kurs • Tražnja endogena, znamo ishod: šokovi tražnje nemaju nikakvog uticaja. • Kako pada tražnja za • domaćim dobrima, kurs depresira i konkurentnost • raste, sve dok se tražnja ne vrati na početni nivo.

  10. Ukratko, ili će fleksibilnost kursa, ili će cenovna fleksibilnost (a možda i obe, zajedno, povećati konkurentnost u dovoljnoj • meri da neutrališu inicijalni pad tražnje. • Ovo je sve bilo kretanje na dugi rok

  11. Filipsova krivaimala je jasnu i vrlo prihvatljivu poruku: Izaberitetačku na Filipsovoj krivoj, tj. izaberite politički prihvatljivukombinaciju nezaposlenosti i inflacije ionda vodite privredu ka izabranoj tački!

  12. Filipsova kriva je igrala ključnu ulogu u razvoju makroekonomije. • Nekoliko puta je otkrivana, sahranjivanai transformisana. A sada ... • ima široku podršku među makroekonomistima.

  13. Sa kejnzijanskom pretpostavkom uvek je bio problem u tome što ona ne ume da objasni inflaciju, • već jednostavno pretpostavlja da je nema. • Čak su i najžešći kejnzijanci priznavali da nemaju ideju kako da uključe inflaciju u svoje modele. Oni su o njoj govorili kao o “nedostajućoj jednačini”.

  14. Filipsova krivai agregatna ponuda Zemlja koja preferira nisku nezaposlenost,izabraće tačku A sa Slike 12.2; zemlja koja želinisku inflaciju, težiće tački C, pristajući da time izazoverast nezaposlenosti. Filipsova kriva predstavljalaje tipičan trade-off. Inflacija Inflacija A C Nezaposlenost Output (a) Filipsova kriva (b) agregatna ponuda

  15. Filipsova kriva je bila i ostala veoma popularna,i to iz dva razloga. Prvo, ona zaokružuje kejnzijanski IS-LM, odnosno IS-TR analitički okvir. Drugo, ona je praktično oruđe za političare. Ako se odluče na smanjenje nezaposlenosti, moraće da prihvate rast inflacije (tačka A na Slici 12.3 ) Inflacija A C Nezaposlenost (a) Filipsova kriva

  16. Filips nije zapamćen samo po krivoj koja povezuje inflaciju i nezaposlenost već i po Monijaku (Moniac), kompleksnoj hidrauličnoj prezentaciji makroekonomije, od kojih se jedna može videti u Muzeju nauke (Science Musem) u Londonu.

  17. Helmut Schmidt 1978. godine u jednom intervjuu izjavioda bi više voleo inflaciju od 5% nego nezaposlenost od 5% . Kako su se samo vremena promenila!

  18. Germany's eight post-war chancellors. Post-war Chancellors of Germany Konrad Adenauer, Ludwig Erhard, Kurt Georg Kiesinger, Willy Brandt, Helmut Schmidt, Helmut Kohl, Gerhard Schröder and Angela Merkel

  19. Dakle, Filipsova kriva je negativni trade-off između dva velika zla u makroekonomiji— između inflacije i nezaposlenosti. ocenjeno je da sama interpretacija Filipsove krive — da rast cena vodi rastu outputa— nema neko čvršće teorijsko pokriće.

  20. Filipsova kriva u Evrozoni 1961-2000 Mada je u velikoj meri bila zanemarena krajem 60-tih, već se naredne decenije pokazalo da je Fridmanova i Felpsova kritika potpuno pogodila metu. Kako pokazuje Slika 12.4, izgleda da je vremenom Filipsova kriva u potpunosti iščezla. Veza koja je još postojala krajem 60-tih u narednoj deceniji sasvim je nestala. Poput samog otkrića, tako je i nestanak Filipsove krive imao podjednako snažan uticaj na političare. Slika 12.4 (a)

  21. moguće je registrovati da se Filipsova krivaponovno javlja, svaki put iznad i udesno u odnosu na prethodnu.

  22. Najpre,bila je to zagonetka: tokom skoro čitavog jednog vekaizgledalo je da postoji relativno čvrsta inverzna relacija između inflacije i nezaposlenosti, a ipak, u skorosvim zemljama približno u istom trenutku, ona se jednostavno raspala. To se nije baš slučajno moglo desiti! 1

  23. Dugi rok Inflacija Inflacija Nezaposlenost Output (a) Filipsova kriva (b) agregatna ponuda Slika 12.3

  24. Najpre, utvrdimotajming najjačih inflacija — prvi je bio 1973–74, — a zatim 1979–80 — a oba direktno možemo vezatiza dva naftna šoka, kada su se cene nafte učetvorostručile(1973–74) a zatim ponovo udvostručile(1979–80).7 Drugo, između naftnih šokova, Filipsova kriva se ponovno javlja. Treće, svaka narednakriva leži desno u odnosu na prethodnu. Ovaposlednja činjenica sugeriše da je ravnotežna stopanezaposlenosti, oko koje aktuelne stope fluktuiraju,vremenom porasla.

  25. Ako su cene na kratak rok rigidne, • a na dugi rok savršenofleksibilne, • onda će ključ za razumevanje nestankaFilipsove krive pružiti njihovo ponašanje nasrednji rok!

  26. U svom obraćanju Američkoj ekonomskoj asocijaciji, 1967. godine, Fridman je rekao da • „…uvek postoji neki privremeni trade-off između inflacije i nezaposlenosti, ali da permanentni trade-off jednostavno ne postoji. • Privremeni trade-off ne proizlazi iz inflacije per se, već iz rastuće stope inflacije.”

  27. Filipsova kriva • nezaposlenost i inflacija • Okunov zakon – nezaposlenost i ... autput • za SAD važi relacija • su da je pad nezaposlenosti od 1% vezan za rast BDP za 3% iznad trenda. • To bi značilo da je vrednost parametra h jedna trećina.

  28. Možemo da povežemo inverznu relaciju između • π i U iz Filipsove krive • sa inverznom • relacijom između U i Ygap iz Okunovog zakona, pa da dobijemo krivu agregatne ponude.

  29. Kada firme same utvrđuju cene, rezultat se dobijakao zidanje cena (mark-up pricing): • P = (1 + θ)MC gde je θ > 0. • mc- marginalni trošak, aproksimiramo ga prosečnim ili jediničnim troškovima

  30. Mikroekroekonomski princip je da, u savršenoj konkurenciji firme moraju da posluju po cenama koje su jednake marginalnim troškovima; ekonomski profit je tada jednak nuli. • P = (1 + 0*θ)MC • P = MC

  31. Ukupne troškove možemo razvrstati na dve glavne kategorije: troškove rada i ostale troškove. Ako nema drugih - P = (1 + θ)W. Table 12.1

  32. P = (1 + θ)W. korak dalje: kako se određuje satnica W? Obe strane se mogu složiti oko ciljne realne zaradeW/P, ali neizvesno je koja nominalna zarada će dovestido ciljnog ishoda.

  33. Tako će sindikati težiti da ugovore realnuzaradu koja će sadržati dodatak (mark-up) iznad produktivnosti. W/Pe = (1 + γ) W= (1 + γ)Pe, gde je γ > 0

  34. Tako se ispostavlja da se nominalna zarada formirazidanjem mark-apa na očekivani nivo cena. • Dakle – cene su nadnice plus profit, a nadnice su cene plus profit!

  35. Cene zavise od zarada koje zavise od • očekivanih cena, • Sledi - stvarne cene zavise od očekivanihcena~ Ova cirkularnost može se rezimirati tako što ćemo jednačinu cena (12.4) sabrati sajednačinomzarada (12.5) da bismo dobili • P = (1 + θ)(1 + γ)Pe.

  36. Average hourly earnings (nominal) Consumer Price Index Average hourly earnings & the CPI Hourly earnings in 2004 dollars

  37. Average hourly earnings and the CPI, 1964-2006 wage in current dollars CPI (right scale) wage in 2006 dollars $20 250 $18 $16 200 $14 $12 150 hourly wage CPI (1982-84 = 100) $10 $8 100 $6 $4 50 $2 $0 0 1964 1970 1976 1982 1988 1994 2000 2006

  38. wage in current dollars CPI (right scale) wage in 2006 dollars • Average hourly earnings and the CPI, 1964-2006 $20 250 $18 $16 200 $14 $12 150 hourly wage CPI (1982-84 = 100) $10 $8 100 $6 $4 50 $2 $0 0 1964 1970 1976 1982 1988 1994 2000 2006

  39. Pretpostavka o konstantnim procentima θ ι γ ne samo • da protivreči nekom intuitivnom rezonu¸ već protivreči • i činjenicama. Njihova vrednost se tokom privrednih • ciklusa menja

  40. θ + γ = a(Y − Ybar) = −b(U − Ubar) Počnimo sa procentom θ. Ακο konkurencija raste, θ bi trebalo vrtoglavo da padne. Ali ako tražnja bude dovoljno visoka, može se desiti i to da svi konkurenti podignu svoj θ, te da on vrtoglavo poraste. • γ će ubrzano rasti ako je potrebno dodatno motivisati radnike da bi prilježnije radili – efficiency wages

  41. Empirijski je potvrđeno da oba procenta rastu u fazi prosperiteta i padaju u fazi recesije. Ovaj rezultat može se predstaviti na sledeći način: θ + γ = a(Y − Ybar) = −b(U − Ubar)

  42. Troškovi objavljivanja – menu costs. Međutim, kada postoje troškovi objavljivanja, firma mora da uporedi svoj potencijalno veći profit sa konkretnim troškovima objavljivanja promene svojih cena. Ako su promene tražnje manjeg intenziteta, više se isplati ne menjati cene. Troškovi objavljivanja mogu biti eksplicitni (na primer, troškovi štampanja novog cenovnika ili jelovnika) ili mogu biti implicitni (troškovi objašnjavanja razloga za poskupljenje). Ovi troškovi mogu da objasne zašto se cene ne menjaju pri manjim, ali reaguju na veće poremećaje u tražnji.

  43. bazična inflacijom: πbar = Pe/P-1 − 1, • gde simbolom P−1 obeležavamo nivo cena iz proteklog perioda, koji je registrovan u vreme kada je vođena prethodna runda pregovora.

  44. π = (1 + θ)(1 + γ)(1 + πbar) − 1 • π = 1 + θ + γ + γθ + πbar + θπbar + γπbar + γθπbar − 1 • Dakle • π = θ + γ + πbar,

  45. π = πbar + a(Y − Ybar) ili π = πbar − b(U − Ubar). Kada rastavimo stopu inflacije, vidimo da ona zavisi od bazične inflacije i od faze privrednog ciklusa.

  46. Ciklično ponašanje mark-apova • dolazimo na pitanje – šta definiše markapove?

  47. Variabilitetinflacije, nezaposlenosti i uvoznih cena, Britanija, 1888-1990 Ispostavlja se da su cene u periodu koji je Filips analizirao bile prilično stabilne. Nadalje, opšti nivo cena bio je bez trenda; stoga je inflacija bila zanemarljiva a bazična inflacija bila je verovatno ili bliska nuli ili je barem bila prilično stabilna. Sasvim je imalo smisla da se tokom ovakvog jednog perioda analiza relacije (12.11) usmeri isključivo na fluktuacije nezaposlenosti, upravo kao što čini Filipsova kriva. Table 12.2

  48. Međutim, tokom 70-tih godina, glavni izvor nestabilnosti činile su cene i šokovi ponude. Kako je inflacija rasla, tako je rasla i bazična inflacija, kao i njen varijabilitet, odražavajući fazu promenljivih očekivanja. Nestanak Filipsove krive posledica je bazične inflacije i šokova ponude, tj. druge dve determinante inflacije

More Related