SAZNAJNI PROCESI- KOGNICIJA

1. SAZNAJNI PROCESI-KOGNICIJA Kako spoljni svet postaje na�e unutra�nje iskustvo? Kako konstrui�emo reprezentacije spoljnjeg sveta? Koliko je na� do�ivljaj realnosti njen veran odraz? �Koliko je stvarno stvarno�- Pol Vaclavik

2. Saznajni procesi Kognicija - proces reprezentacije objekta koji je opa�en, zami�ljen ili reaktiviran kroz konkretne ili apstraktne koncepte ili mentalne slike. razumevanje osobenosti i bitnih karakteristika objekta/pojave komparacija slicnosti i razlika u odnosu na druge objekte/pojave procena znacaja pojave/objekta u odnosu na prethodno iskustvo.

3. Saznajni procesi Odnos unutra�nje mentalne reprezentacije objekata prema spoljnjoj realnosti = odnos mape i teritorije Korespodentnost omogucava adekvatno snala�enje u realnosti Funkcija saznanja - aktivno prilagodavanje na spoljnu realnost Odnos saznanja i licnosti

4. SENZACIJE (OSETI, OSECAJI) Najmanji nedeljivi elementi svesti, rezultat delovanja dra�i na cula Detekcija fizicke energije iz spoljne (i unutra�nje) sredine i kodiranje u neuralne signale Transdukcija: energija stimulusa- neuralna energija Proces od dna ka vrhu- �bottom-up� Miler- teorija specificne energije senzacija zavisi od culno-nervnog sklopa, a ne od svojstva stimulacije razlicite energije na isto culo = isti saznajni efekat ista energija na razlicita cula = razlicit saznajni efekat

5. Bazicni principi Ulaz Senzorni Svesni do�ivljaj dra� registar Apsolutni prag dra�i- minimalni intenzitet dra�i koji izaziva oset u 50% slucajeva, Teorija signalne detekcije- situacione varijacije reagovanja Subliminalna percepcija- ispod APD (manje od 50%), pobudenost mozga, maskirani nesvesni stimulus priprema (�prime�) svesnu reakciju (opa�anje lica; hleb-puter) mogucnost uticaja na pona�anje- skrivena persuazija? Diferencijalni prag dra�i- �jedva primetna razlika�; Weberov zakon- konstantna proporcija, ne apsolutna velicina, % varira zavisno od stimulusa

6. Bazicni principi Senzorna adaptacija- umanjena senzitivnost na nepromenjene stimuluse- gube informativnost Eksperimenti- stabilna slika na retini Senzorna deprivacija- efekti na razvoj

7. Vizuelne senzacije Stimulus- elektomagnetni talasi (350-750), Culni organ- retina-�tapici, cepici lokalizacija, osetljivost na svetlo, boju, detalj Vizuelno procesiranje- hijazma-talamus-vizuelni korteks Specijalizacija detekcije-oblik, ugao, pokret Paralelno procesiranje-boja, forma, pokret, dubina

8. Vizuelne senzacije Videnje boja Young-Helmholtz-ova trohromatska teorija-receptori za crveno, zeleno, plavo Aditivno me�anje boja Teorija oponentnog procesiranja Konstantnost boja- kontekst, iskustvo

9. Auditivne senzacije Stimulus- zvucni talasi- visina i jacina Culni organ- pu�, trepljice-16000 Hz Auditivno procesiranje- teorija mesta i frekvencije Detekcija lokalizacije- trodimenzionalno Deficit i kompenzacija- korteks za dodir �Slepilo odvaja ljude od stvari. Gluvoca odvaja ljude od ljudi�

10. Dodir, bol, toplo, hladno Dodir- znacaj za razvoj Kombinacije receptora -golicanje, svrab, vla�nost, hladno+toplo=vruce Bol- signalni znacaj �no brain- no pain�- fantomski ud Teorija kontrolnih vrata- �gate control�, senzacije + korteks, endorfin Kontrola bola- stimulacija, distrakcija

11. Ukus i miris Ukus senzori za slatko, slano, gorko, ljuto hemijski proces senzorna interakcija Miris specificni receptori i kombinacije individualni hemijski �potpis� evociranje secanja i emocija- iskustva i eksperimenti

12. Pokret i ravnote�a Kinestetski receptori- usmerenost pokreta i polo�aj tela u prostoru- feedback za pokret Vestibularno culo- unutra�nje uho, ravnote�a i polo�aj tela Organski receptori- slaba diskriminativnost Senzorna deprivacija- pozitivni i negativni efekti-kompenzacija (�u�i su oci slepih�- Sofokle; Helen Keler); eksperimenti