Nezavisna regulatorna tela i budžetski deficit Srbije

1. Nezavisna regulatorna tela i budžetski deficit Srbije Dr. Milenko Ostojić Beograd 22 Oktobar 2014

2. Javne agencije vs Regulatorna tela • U današnjoj diskusiji o NRT i budžetskom deficitu, važnu kariku čini distinkcija između NRT i Javnih Agencija (Vladinih Agencija). • Javne agencije obavljaju deo administrativnih funkcija državne uprave. Primer za to je Agencija za privredne registre (APR). • NRT, pak odlučuju o pravima i obavezama učesnika na tržištu, arbitriraju u slučaju njihovog sukoba i postavljaju uslove za fer i nesmetanu konkurenciju. • Iz navedenog sledi zaključak o bitnoj razlici u funkcijama Javnih agencija i NRT.

3. RATEL kao NRT • ZEKom od 2010 godine, RATEL je ustrojen prema Zakonu o Javnim agencijama, gde su njegovi organi UO i Direktor. Niz zakonskih odredbi ustrojstva je direktno prepisano iz zakona o JA, ali su mu sa druge strane date nadležnosti Regulatornog tela. • Ovo je nespojivo, jer se za NRT traži drugačiji način donošenja odluka i to predstavlja glavni izvor problemafunkcionisanja RATELa kao NRT i ima dalekosežne posledice o kojima će biti reči. Od 2010 godine ovo pitanje nije bilo pokretano.

4. Konkretno • Članom 22, ZEKa, “Agencija (čiji je organ Direktor) na zahtev zainteresovane strane ili po službenoj dužnosti odlučuje Rešenjem o pravima i obavezama operatora i korisnika iz ovog zakona. • Rešenje iz stva 1. ovog člana donosi Direktor. • Rešenje je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor”. • Dakle, sva regulatorna vlast je u rukama Direktora.

5. UO, kao i kod Javnih agencija donosi samo opšte akte (Pravilnike) i njegove nadležnosti nisu ništa veće od nadležnosti UO Javne agencije. Stim u vezi ide i pitanje neprimerenih nadoknadačlanovima UO, za rad u UO. • Kada se radi o NRT (praksa je u svetu), ovako važne odluke donosi kolektivni organ, po posebnoj proceduri. Primer je RRA ili bivši RATEL pre 2010 godine...ili nova agencija za elektronske medije.... • Kolektivni način odlučivanja treba da bude garancija nepotkupljivosti, nezavisnosti, jednakog odnosa prema svim učesnicima u fer tržišnoj utakmici, eliminisanje uticaja politike na donošenje odluka i dr....

6. U okruženju • U Hrvatskoj, UO donosi sve odluke, ali deo svojih nadležnosti, može preneti na Direktora (rutinske odluke). U CG je jasno razganičeno koje i kakve odluke donosi Direktor a koje UO. U BH i Makedoniji, Direktor donosi odluke u prvom stepenu, dok konačnu odluku donosi UO. • Samo kod nas Direktor,kao pojedinac,donosi konačna rešenja.

7. Sa stanovišta prihoda agencije • Prihodi RATELa predstavljaju: • Nadoknade za korišćenje numeracije • Nadoknade za korišćenje frekvencija i • Nadoknade za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija • Prve dve nadoknade u HR i CG predstavljaju izvorne prihode budžeta republike (što bi trebalo da bude i kod nas), dok se agencije finansiraju od nadoknada za obavljanje delatnosti. Specifičnost CG je dodatno takva da se u slučaju suficita, smanjuju nadoknade operatorima za sledeću godinu ... • Iz ovoga sledi i odnos prema naplati nadoknada za numeraciju i frekvencije, jer naplata ne potpada pod Zakon o budžetu. O ovome nije do sada bilo reči tokom primene ZEKa.

8. RNIDS • Poseban slučaj je Registra nacionalnog Internet domena, koji upravlja nacionalnim resursom, bez ikakve obaveze prema državi. • Radi se o prihodima reda 1 Milion€, koji ne čine deo prihoda budžeta RS i troše se van njega, bez kontrole. • Pitanje je pokrenuto početkom ove godine, ali još uvek nema nikakvih naznaka da se nešto po ovom pitanju radi u nadležnom Ministarstvu.

9. Finansijska nezavisnost RATELa • Ovako neprimerena finsnaijska nezavisnost čini da RATEL, pored regulatornog ima i druge uticaje: • RATEL je veliki kupac i potrošač, pa je korisno imati dobre relacije.. • Finansiranje Projekata, • Nabavka opreme, • Sponzorstva... • Putovanja • Uticaj na politiku i donošenje odluka...

10. Primer 1 • Projekat pokrivanja DVBT-2 signalom. Plaćen 86.000 € bez PDVa, a konstatovao je da je za realizaciju Digitalizacije potrebno oko 20.000.000€, da je projekat visoko profitabilan i da se uloženi novac vraća u roku od 5 godina. 4.4.2012 (kao krajnji rok za digitalizaciju) je davno prošao, ali se ulaganja i dalje vrše, EBRD, septembra 2014 sklopio ugovor na dodatnom finansiranje u iznosu od 24.000.000€. Na stranu to što ETV još nije počela da prihoduje od digitalizacije, pa ćeukupna cena digitlizacije biti jako velika.

11. Primer 2 • Projekat sistema za fiksni monitoring spektra, procenjen na 15.000.000€, sa velikim brojem monitoring stanica za kontrolu rada sistema mobilne telefonije i Radio difuzije. Na stranu to što niko na svetu ne monitoriše bazne stanice mobilne telefonije u licenciranim opsezima (u Srbiji ih je oko 10.000), nego i činjenica da će se digitalizacijom potpuno ukiniti potreba za TV piraterijom. Ovaj projekat nikada nije bio na javnoj diskusiji i nije odobren od strane državnih organa, a sprovodi se.

12. Primer 3, 4, .... • Realizacija kontrolno mernog centra u Vojvodini - Sombor. Početkom oktobra 2012 godine je otvoren KMC Sombor, na otkupljenom placu i objektima...tamo gde mu mesto nije. • Pitanje neprimerene količine putovanja, sa pitanjem ko donosi odluke o putovanjima Direktora RATELa? Ako je to UO, onda bi za svako putovanje trebalo da postoji odgovarajuća odluka sa obrazloženjem i načinom, kako je svaki član UO glasao. Odgovornost je prema tome lična. • Pitanje putovanja Direktora i Predsednika UO u Kinu o trošku Kineske firme....gde se otvara niz pitanja.

13. Primer 5 • Na predlog RATELa, pokrenut je postupak razvoja nacionalne širokopojasne mreže, dakle uvođenje države kao monopoliste u sektor telekomunikacija, što je suprotno osnovnom poslu RATELa, razvoja konkurentskog tržišta telekomunikacija. Predlog Zakona je čak došao u Skupštinsku proceduru, ali je zbog promene vlasti (2012), povučen iz procedure. • Očigledno je da neprimereno finansijski jak RATEL može sprovoditi i neozbiljne ideje.

14. Izveštaj EK o napretku za 2014 • Što se tiče izveštaja, on konstatuje da u Ministarstvu ne postoje administrativni kapaciteti za realizaciju zadataka iz ICT oblasti. • Pored navođenja nekih urađenih stvari od strane RATELa, nije konstatovan napredak u oblasti Elektronskih komunikacija (konstatovan je napredak u oblasti informacionog društva i medija, a ne i EK). Ovo se ponavlja više godina unazad i može se smatrati negativnom ocenom EK. • Navedena je činjenica slabe razvijenosti fiksnog širokopojasnog pristupa (16%), već drugu godinu, daleko ispod EU proseka. Navedenje niz pitanja na kojima treba raditi: usklađivanje sa EU regulatornim okvirom, frekvencijski refarming, implementacija regulatornih mera. Posebno je pitanje funkcionalne nezavisnosti RATELa.

15. Pitanje uticaja RATELa na ostale učesnike • Letos donesene izmene i dopune Zakona o elektronskim komunikacijama u sebi sadrže sukob dva člana, koji se potiru (član 5 i Član 22) , te ostaje pitanje slobodnog tumačenja Zakonskih izmena. Pitanje je, šta je i pored skrenute pažnje na javnoj diskusiji, bio motiv da se bivšem UO, posle ukidanja Agencije i formiranja nove produže mandati. Ovo nije bilo moguće uraditi bez uticaja RATELa....Suprotno Zakonu o državnoj upravi kao krovnom Zakonu. • Formirana je radna grupa u kojoj je RATEL imao dominantnu ulogu i nametnuo rešenje u svoju korist. Očigledan je sukob interesa (Zapisnik RG). • Šta traži Direktor NRT u Skupštinskim kuloarima ili na ručkovima u Maderi, ako to nije lobiranje.

16. Umesto zaključka • Očigledno je da je neracionalnost sveprisutna, da se RATEL malo bavi svojim izvornim zadacima i da curi od neracionalnosti na sve strane.